Tema: MS i posao, radno mjesto

[Maka]

Ja ne bih pominjala. Nikako.

[bandja]

Ja dosta njih poznajem koji nekriju svoju dijagnozu,izasao je zakon o diskriminaciji invalida a 2006 god ima i zako da ne mogu da otpuste invalida sa posla,po meni sta imas da krijes i koje su posledice da kad posle nekog vremena pokazes papire od dijagnoze,znaci da si lagao,bori se za svoja prava jer polako u ovoj zemlji leze sve na svoje mesto,pozdrav.

[Sklerozica]

Ubeđen sam da sam negde pročitao da ako poslodavac pita, moraš reći od čega boluješ. Sa druge strane, delim Banetovo (bandja) mišljenje jer će se kad-tad otkriti.

[Tia]

Koliko ja znam rad u AutoCedu nije mala stvar i to mozes cak i kod kuce raditi, za bilo koju firmu! Za to ne treba ni hod ni govor, vec znanje u glavi! Mislim Marko da imas perspektivu u svakom slucaju, nemoj da se demoralises!!!

[Maka]

Naravno da ne treba da se demoralise, ali MS cesto napada oci. A oci su u mnogim poslovima neophodne.
U Cadu, svakako.
Ali ne treba o tome misliti. Sada je dobro i treba i da misli pozitivno.

[Marko]

Ok , hvala vam , ne mogu da vam kazem koliko mi znaci ovo sto ste rekli.

[U prvom licu]

I ja da se priklucim. Samo sto sam nasla posao (posle 7g nakon diplome), desilo mi se s..zvano ms. Nisam rekla nista, posto do skoro nisam ni bila sigurna u dg iako su postojale indicije. Zivim u strahu da cu izgubiti posao..ovako ili onako..i reci i nereci.. A stres cini svoje, pogorsava stanje..Tako da smo u zacaranom krugu..

[mirao]

Ja sam za to da se bolest ne krije, koja god da je u pitanju. Pošto suprug radi u zdravstvu, naravno da su na poslu vrlo brzo saznali za njegov problem. Sada smo u fazi podnošenja zahteva za promenu radnog mesta, jer njegov dosadašnji posao podrazumeva terenski i noćni rad. Od kolega sa posla je baš imao podršku maksimalnu za ovo, doduše kratko vreme, od kada imamo dijagnozu. Verovatno je kod zdravstvenih radnika to malo drugačije. Čula sam da studenti sa ms-om imaju neke pogodnosi tipa besplatan studenstki dom, besplatno studiranje...mogućnost studiranja bez obaveznog pohađanja vežbi i predavanja...i to je sasvim u redu. Ne znam samo po kom je to tačno zakonu.
U pitanju je bolest koja se kad tad ne može sakriti, zato treba pogledati istini u oči i hrabro napred. I ja sam za varijantu da se radi, koliko god je to moguće. Tako odu misli na drugu stranu i čovek oseća da je koristan. A mislim da to puno znači. Dobra organizacija i podrška okoline i sve se može.

[Maka]

Rekla sam generalnom direktoru. Covek je bio zabrinut sto sam na bolovanju i jos isla u bolnicu. Pitao je da nije nesto ozbiljno, pa da li je sve ok posle terapije...Bilo mi je glupo da glumim ludilo pa sam rekla. On se zbunio, trgao, pa ti hodas. I onda klasika, gledao sam na tv, kazu da je stres opasan za tu bolest, ne zna se lek...Nadam se da necu osvanuti na sledecm spisku za otpustanje, jer je ovde glavni kriterijum koliko si na bolovanju. Boli ih uvo zasto, bolesni nam ne trebaju.

[Taurus]

Ako čovek ima dijagnozu, a nema nekih problema u funkcionisanju, onda je, po meni, potpuno nebitno da li će neko da zna ili ne zna za dijagnozu. Ako ima problema, onda je bolje da ljudi oko njega znaju kako bi izbegao dopbijanje poslova koje ne može da odradi ili za koje mu je potreban mnogo veći napor.

Što se tiče otpuštanja, nije to baš tako jednostavno. Osim u slučaju težih povreda radne discipline (a često ni tada), poslodavac nema načina da otpusti zaposlenog, a da ga to "ne košta" kroz razne vidove otpremnina i drugih plaćanja. A otpuštanje kojem bi razlog bila invalidnost, izazvala bi još veće probleme za poslodavca. Kako bilo, da ne idem dalje u detalje, po Zakonu radnik je zaštićen kao beli medved.

[Sklerozica]

po Zakonu radnik je zaštićen kao beli medved.

Molim!?
Taurus, po pitanju radnih odnosa, zakon je mrtvo slovo na papiru! Uglavnom.

[Lena]

Ja ne znam kako je kod vas tamo ali kod nas ovdje to je...paf...Poslodavac na sve ima pravo,da te odpusti iz bilo kog razloga a da za to neda ni prebijenu paru. Ja sam konkurisala za jedan posao,nakon 3 dana su me zvali i rekli da sam primljena i da ponesem radnu knjižicu. Onaj dan kada sam predavala molbu direktora nije bilo pa samim tim nisam ni pominjala svoj "nedostatak",ali ono što sam navela u biografiji bilo je dovoljno da prođem. Kada sam došla čovijek je pošao odmah da me upućuje u posao a ja sam željela da razgovaram o svom "problemu". Rekla sam mu da nemam lijevu šaku (ja to viješto prikrivm pa niko i ne primjećuje  )i ne predstavlja problem da obavljam taj posao i da radno nisam ograničena...A on,divljao je,te kako to nisam navela u molbi,kako sam ja nesposobna za taj posao (agencija drumskog saobraćaja),"ti u tom stanju ne možeš da radiš" (a ja sam se pitala Bože pa u kom stanju,nit mi je stomak ispod zuba,nit imam prenosivo-neizliječivu bolest)...Izgovorio mi je tako prljavih riječi da je mene sram da to sada napišem  i naravno izbacio me kao štene. O tome kako sam se osijećala ne treba ni da pričam.Prijateljica koja radi kao dopisnik za jedne dnevne novine uzela je moju priču i otišla kod dotičnog da čuje i drugu stranu,ali ni ona niišta bolje nije prošla,čak je dobila naređenje "s vrha" da ne čačka ako ne želi otkaz. Eto imaju oni pravo na sve, a mi...mi ne smijemo ni da zucnemo o diskriminaciji koju vrše svakodnevno na nas (na žalost takvih je slučajeva mnogo). Ni na ovom poslu se nisam slavno proslavila iskoristili su me kao invalida uzeli novac koji imaju pravo za zapošljavanje OSI a ja platu nemam već drugi mjesec 

[Lena]

Da se malo opravdam, znam da moja priča ne ide ovdje ali mislim da isto prolazimo svi po tom pitanju bez obzira na nedostatak ili oboljenje koje imamo...

[Taurus]

Molim!?
Taurus, po pitanju radnih odnosa, zakon je mrtvo slovo na papiru! Uglavnom.

Moje iskustvo, a i iskustvo mnogih ljudi koje poznajem govori drugačije. Pitanje je samo koliko neko ima nerava, para, vremena... da se bakće sa tim.
Dakle, otkaz Ugovora o radu može da nastane u sledećim slučajevima:
1.sporazumno
2.od strane poslodavca usled povrede radne discipline
3.od strane radnika
4.od strane poslodavca
5.tehnološki višak

Slučajevi 1,2 i 3 nas ovom prilikom ne zanimaju. Slučaj 4 je moguć, ali u tom slučaju poslodavac je obavezan da isplati zaposlenom otpremninu u zavisnosti od dužine radnog staža.
U 5. slučaju prilikom proglašenja radnika za tehnološki višak, poslodavac ne sme nikog da na to radno mesto zaposli naredne dve godine.
U pomenutim slučajevima radnik ima pravo i na novčanu naknadu na tržištu rada (3,6,12 meseci)u dužini trajanja u zavisnosti od dužine radnog staža.
Naravno, navedeno važi samo u slučaju radnog odnosa na neodređeno vreme.
U svim slučajevima koje ja znam, u slučaju spora između poslodavca i radnika, presuda je bila u korist radnika. Nadležnost oko pitanja iz radnih odnosa ima inspekcija rada, a ne retko i neke "opasnije" inspekcije.

[Maka]

Sve si u pravu Taurus.
Ali, da pojasnim poslednje dve tacke.
Ja radim u jednoj drzavnoj firmi, gde bez problema mogu da te proglase viskom i da posle nikog vise ne zaposle na to mesto, a da se u poslu to ne oseti. Bez svakog se moze.
Kod nas su do sada svi koji su tuzili firmu dobili sporove i grdne pare uzeli, ali su se zato i naucili nasi pravnici. Tako da ce se ubuduce nuditi prelazak u druge firme. Time bi oni ispostovali proceduru. A svim tim firmama su plate i uslovi rada neuporedivi sa nama.
A sa mojom bolescu i da dobijem otpremninu, sto nisu neke pare, nikada vise necu naci ni slican posao.
Zato mi stvarno nije svejedno.

A sto se tice tvoje konstatacije da je radnik zasticen kao beli medved, potpuno je tacna. Moj muz je uhvatio radnika u direktnoj kradji, sa svedokom i otpustio ga. I ovaj ga je opet tuzio i sad se povlaci po sudovima sa njim. I pitanje je da li ce dobiti spor.