Tema: Vitamini, minerali ...

[Sklerozica]

Ja vec dva meseca koristim ginko-biloba 120 mg na dan, i mogu reci da mi se koncentracija poboljsala.

Da li može malo pojašnjenje ovoga u celosti. Znači, kako se to kod tebe manifestuje i kako deluje ovo što piješ.

[Sklerozica]

Ginko biloba djeluje samo dok se pije, kada se prestane vraca se na staro stanje. Pitanje e i kome koja kolicina odgovara, neki se odlucuju za mega doze cak i po 450 mg na dan, treba obratiti paznju i da li stomak podnosi odnosno moze se desiti da bude preosetljiv u nekim slucajevima.
ginko deluje kao snazan antioksidant i regulise cirkulaciju.

Od kada pijem ginko vise mi nisu hladna stopala imam bolju koncentarciju da npr. mogu knjigu citati neprestano dva sta da mogu zapapmtiti vise telefonskih brojeva...ali cim prestanem da pijem posle dva dana, opet neka smusenost u glavi, preskoci u meomiriji, zamena pojmova, zaboravnost gde sam sta ostavila...

[Sklerozica]

Hladna stopala imam oduvek i to me ne tangira ali primećujem po malo da me memorija slabije služi. Ne sviđa mi se ta kombinacija što mora stalno da se pije a i želudac mi je već pretrpeo dosta. Ma kuliram dalje   
Hvala na odgovoru, imaš pićence u portirnici

[Tia]

Ja pijem caj od ginka a postoje i kapi! To ti je prirodno i ne mucis zeludac!
Btw, i caj od lipe je dobar za cirkulaciju!

[Sklerozica]

Da, neki istrazivaci smatraju da je upravo nedostatak vit. D uzrok MS i jos napominju da je vecina bolesnika od Ms rodjena u letnjim mesecima (maj, jun, juli, avgust) jer tokom trudnoce u zimskim mesecima njihove majke su se manje izagale suncu i samim tim manje unosile vit. D.
Tako danas mnogi neurolozi preporucuju da bolesnici od Ms u zimskim mesecima uzimaju tablete D vit. i to 400iu dnevno.

[Sklerozica]

Ja onda spadam u onu zimsku manjinu. Što se sunca tiče, pa prija mi ali pod uslovom da ne preterujem i da nije sparno kao ovih dana.

[Sklerozica]

- Jedan tekst o vitaminima i mineralima. Nisam ga kopirao jer bi se izgubio raspored koji je dosta bitan.
http://www.inet.hr/lux/vitamini_i_minerali.html

[Sklerozica]

Vitamin A - akseroftol i retinol

Visokomolekularni alkohol, viskozna žuta, uljasta tečnost rastvorljiva u mastima. Uništava se oksidacijom i delovanjem ultraljubičastih zraka. Nastaje u organizmu iz karotena, žutog pigmenta iz biljaka. Postoje 3 srodna oblika: A1, A2 i A3. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 0,8 do 1,5 mg. Ima ga u šargarepi, zelenom povrću, buteru, siru, žumancu, ribljem ulju, peršunu, jegulji, kajsijama. Važan je za održanje epitela, lučenje hormona, rast ćelija svih organa, kvalitet vida. Nedostatak uzrokuje noćno slepilo, promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje rožnjače.

Vitamin D - kalciferol

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u mastima, unosi se u organizam hranom, a nastaje pod uticajem Sunčeve svetlosti (ultraljubičastih zraka). U jetri i bubrezima se prerađuje u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Postoji 6 srodnih oblika (D1 do D6). Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 5-10 mkg. Ima ga u ribljem ulju, kvascu, haringi, sardinama i drugim morskim ribama, jajima, avokadu, buteru, kajmaku, govedini. Važan je za regulisanje količine kalcijuma i fosfora u krvi, utiče na plodnost, imuni sistem i pravilno okoštavanje. Nedostatak uzrokuje rahitis kod dece, razmekšavanje i šupljikavost kostiju kod starijih, grčenje mišića. Velike količine vitamina D su otrovne, a dnevna doza se uvek kombinuje sa vitaminom A.

Vitamin E - tokoferol

Žućkasto ulje rastvorljivo u mastima, otporno na zagrevanje a osetljivo na oksidaciju. Poznata je grupa od 7 različitih jedinjenja ovog vitamina istog dejstva, ali različite jačine. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 10-15 mg. Ima ga u klicama žitarica, kukuruznom, suncokretovom i maslinovom ulju, orasima, lešnicima, avokadu, bademu, kikirikuju, mahunastom povrću. Važan je kao antioksidans, utiče na pravilno lučenje hormona, rad mišića i nervnog sistema, štiti od radijacije, otrovnih materija, lekova i metala. Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja i štiti srce i krvotok. Nedostatak ovog vitamina nije zabeležen.

Vitamin K (filohinon)

Kristalno jedinjenje žućkaste boje, rastvorljiv u mastima, otporan na zagrevanje. Ima sedam oblika, od toga 2 prirodna koje stvaraju bakterije u crevima i 5 sintetičkih. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 60-70 mkg. Ima ga u brokolima, spanaću, kelerabi, zelenoj salati, iznutricama. Neophodan je za sintezu protrombina koji deluje na zgrušavanje krvi. Nedostatak ovog vitamina je redak slučaj i javlja se kod dugotrajnog uzimanja antibiotika koji uništavaju crevnu floru.

Vitamin B1 (aneurin, tiamin)

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, mahunastom povrću, džigerici, karfiolu, svinjskom mesu. Neohodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje neurološke smetnje poput neuropatije, emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, depresiju i bolest beriberi.

Vitamin B2 (laktoflavin, riboflavin, ovoflavin)

Kristalno jedinjenje žutonarandžaste boje, rastvorljivo u vodi i alkoholima, osetljivo na oksidaciona sredstva. U organizam se unosi u čistom obliku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama, mahunastom povrću. Sastojak je mnogih važnih koenzima neophodnih za enzimske procese u organizmu, utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i crvenih krvnih zrnaca. Njegov nedostatak utiče na promene na sluzokoži i uzrokuje zapaljenje jezika, očiju, otekline usana, malokrvnost, crevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.

Vitamin B6 (piridoksin, adermin)

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima, otporno na fizička i hemijska sredstva, ali ne i na ultraljubičaste zrake. U organizam se unosi u obliku provitamina, da bi u jetri prešao u aktivni oblik vitamina. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1,2-2 mg. Ima ga u žitaricama, krompiru, jajima, ribi, svinjsom mesu, iznutricama, zelenom kupusu, bananama i kvascu, a sintetiše ga crevna flora. Značajan je za metabolizam nezasićenih masnih kiselina i pojedinih aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje kožna oboljenja i nervne poremećaje.

Vitamin B12 (cijanokobalamin, antiperniciozni)

Složeno hemijsko jedinjenje crvene boje, rastvorljivo u vodi i osetljivo na vazduh i svetlost. Sadrži kobalt. Kobalamin sintetišu isključivo neki mikroorganizmi, ne stvaraju ga ni biljke ni životinje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: oko 3 mkg. Ima ga u iznutricama, mleku, mesu, jajima, a sintetiše ga crevna flora. Neophodan je za rast, pravilno stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca i normalan rad nervnog sistema. Nedostatak uzrokuje anemiju i teške promene na nervnom sistemu. Kod vegetarijanaca dolazi do avitaminoze, jer biljna hrana ne sadrži dovoljno vitamina B12.

Vitamin B13(orotička kiselina)

Činjenice: Ne može da se nabavi u SAD. Metabolizuje folnu kiselinu i vitamin B12. Za njega ne postoji zvanično preporučena dnevna količina. Šta može da učini za vas: Moguće je da deluje preventivno na određene probleme sa jetrom i prerano starenje. Pomaže u lečenju multiple skleroze. Oboljenja koja nastaju usled pomanjkanja ovog vitamina: Simptomi pomanjkanja i oboljenja povezana s tim još nisu sasvim određeni.

Najbolji prirodni izvori: Korenasto povrće, surutka, tečni deo ukiseljenog ili zgrušanog mleka. Dodaci: Dostupni izvan SAD, u obliku kalcijum-orotata. Toksičnost: Ne može ništa sa sigurnošću da se kaže, pošto se o ovom vitaminu premalo zna.

Neprijatelji: Voda i sunčeva svetlost. Lični savet: Ovaj vitamin nije dovoljno istražen, tako da još nema osnova za davanje bilo kakvih preporuka.

Vitamin C (L askorbinska kiselina)

Bezbojno kristalno jedinjenje kiselog ukusa, rastvorljivo u vodi, uništava se kuvanjem, oksidacijom i delovanjem baza, otporno na zamrzavanje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 100 mg. Ima ga u šipku, paprici, limunu, kiviju, zelenom povrću, crnoj ribizli, zelenim orasima, krompiru. Neophodan je kao pokretač razmene materija u ćelijama, za oksidacione procese u organizmu i rad mnogih organa, ima značajnu ulogu u stvaranju zuba i kostiju, zaceljivanju rana i preloma. Poboljšava promet gvožđa kroz organizam, pospešuje stvaranje kolagena i otpornost organizma. Njegov nedostatak uzrokuje opštu slabost organizma, anemiju, skorbut i pospešuje nastajanje osteoporoze.

Vitamin H (biotin)

Kristalno jedinjenje teško rastvorljivo u vodi i otporno prema mnogim hemijskim reakcijama. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 30-100 mkg. Ima ga u mesu, jajima, džigerici, bananama, šampinjonima, grašku, karfiolu, spanaću, orasima, čokoladi, a sintetiše ga i crevna flora iz masnih kiselina. U vidu koenzima učestvuje u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. Nedostatak se retko javlja, a može nastati usled dugotrajne upotrebe antibiotika.

Vitamin Bc (folna kiselina, folat)

Žutonarandžasti prah teško rastvorljiv u vodi, a dobro rastvorljiv u kiselinama i bazama. U organizam se unosi kao provitamin i prelazi u aktivan oblik citrovorum faktor ili folnu kiselinu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: oko 400 mkg. Ima ga u pivskom kvascu, lišću svih biljaka, paradajzu, brokolima, pomorandžama, pšenici, jajima. Neophodan je za pravilan razvoj koštane srži, stvaranje belih i crvenih krvnih zrnaca, za sintezu nukleinskih kiselina DNK i RNK. Nedostatak izaziva malokrvnost i nedostatak belih krvnih zrnaca i krvnih pločica.

Vitamin PP (nikotinamid)

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 10-20 mg. Ima ga u goveđem i svinjskom mesu, lososu, skuši, bakalaru, lešnicima, krompiru, pšenici, breskavama, kvascu i listu duvana. Kao sastojak značajnih enzima neophodan je za oksidaciju u organizmu, utiče na razgradnju šećera i učestvuje u stvaranju hemoglobina. Nedostatak uzrokuje zapaljenje kože i kožne bolesti, crevne poremećaje, nervnu i psihičku nestabilnost i malokrvnost.

Vitamin B5 (pantotenska kiselina)

Svetložuto viskozno ulje rastvorljivo u vodi. U organizam se unosi u vidu životinjskog koenzima A i u tankom crevu se oslobađa u pantotensku kiselinu, a zatim učestvuje u izgradnji različitih koenzima u organizmu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 4-10 mg. Ima ga u junećem i svinjskom mesu, brokolima, kelju, jagodama, pomorandžama, mleku, kvascu, žumancu. Daje snagu organizmu, utiče na rad hornoma, ubrzava zaceljivanje rana, uspostavlja pravilnu razmenu materija u organizmu. Nedostatak nije zabeležen kod ljudi.

Izvor: http://www.zvrk.co.yu/mskola/zdravlje/13velican/index.htm

[Sklerozica]

Razni dodaci ishrani uz jedno upozorenje

Podaci izneseni u ovoj listi ne služe dijagnostikovanju, prepisivanju terapije ili lečenju, zato ne preuzimamo nikakvu odgovornost. Uzimanje nekih preparata može dovesti do alergijskih reakcija kod nekih osoba

http://www.vitamini.org/dodatne/pl50.htm

[Sklerozica]

Lešnik pun vitamina E

[ 10 03 2007 ]
[ www.herbateka.co.yu ] - Ukus lešnika u poslasticama svima je dobro poznat, naročito prženog pa iseckanog, mada ni mlevenom ili celom ništa ne nedostaje. S njim retko šta može da se poredi! A zašto bismo ga i menjali bilo čim drugim, kad je ne samo fini nego i koristan? Ugodan ukus daju mu ulja, kojih ima oko 60 odsto, dok belančevina ima 14?18 procenata, ugljenih hidrata oko 14 i mineralnih materija oko 2,4 odsto. Među njima najviše je kalijuma u 100 grama ? 680 miligrama, fosfora (290 miligrama), magnezijuma (163) i kalcijuma (114), a ima i mangana, gvožđa, cinka, bakra, kao i četiri mikrograma selena. Tu su i vitamini: najviše E, poznatog antioksidansa, kao što je i C, zatim onih iz grupe B i vitamina A, kao i masnih kiselina i aminokiselina (brojčani podaci odnose se na nepečeni lešnik). Ovo orašasto voće raste samoniklo, ali se i gaji, i to i kao žbun i kao drvo. Plodovi su pokriveni kovrdžavom spoljnom ljuskom sa žlezdastim maljama, sakupljeni u ?grozd?. Kad sazre, oslobađaju se iz te ljuske, otkrivajući čvrstu glatku ?školjku?. NJenim razbijanjem dolazi se (konačno!) do jestivog dela, koji je obavijen još jednom opnom. Pošto je ona gorka, najbolje ju je skinuti, a to će se najlakše učiniti ako se lešnici stave u rernu i zagrevaju 10?15 minuta, a potom umotaju kuhinjskom krpom da se potpare i onda energično protrljaju.
Osim upotrebe u slatkišima, on poboljšava ukus i salatama i glavnim jelima.

Izvor:  http://www.pregled.com/zdravlje.php?id_nastavak=1158&tmpl=zdravlje_tmpl&tekuca_strana=1

[Sklerozica]

Ginko nije sredstvo za bolje pamcenje?

[ 25 03 2007 ]
[ www.herbateka.co.yu ] - Popularni biljni dodatak ishrani ginko biloba možda i nije tako delotvoran u ocuvanju memorije starijih ljudi, bar ne na kratak rok, ukazuje americko istraživanje obavljeno na Univerzitetu države Micigen. Ekstrakt pomenute biljke spada u najviše korišcene dodatke ishrani i reklamira se kao sredstvo za bolje pamcenje starijih ljudi, pa cak i za popravljanje mentalnih funkcija ljudi obolelih od demencije, izveštava Rojters. Medjutim, istraživanje americkog tima, na celu sa dr Džozefom Karlsonom, obavljeno na 90 muškaraca i žena stzarosti od 65 do 84 godine, pokazalo je da oni koji su uzimali ekstrakt ginka svakog dana tokom cetiri meseca, nisu potom na testiranju memorije, pažnje i drugih kognitivnih funkcija pokazali ništa bolje rezultate nego ispitanici kojima je davan placebo. Dr Karlson ipak ne iskljucuju mogucnost da ginko ima povoljno dejstvo na mentalne sposobnosti posle duže upotrebe. On napominje da bi uskoro trebalo da budu objavljeni rezultati petogodišnje studije dejstva ginka, koju je pokrenuo amerricki Nacilnalni institut za zdravlje. Tim s micigenskog univerziteta, u svakom slucaju, upozorava one koji svakodnevno uzimaju ginko da bi o tome trebalo da obaveste svog lekara, pre svega zbog mogucnosti da ekstrat ove biljke stupi u interakcijuu s lekovima koji razredjuju krv (aspirin, brufen, naproksen itd.), kao i sa drugim dodacima ishrani koji imaju ovakvo dejstvo, kao što su vitamin E ili ekstrakt belog luka. Neka ranija istraživanja su pokazala da ginko može da utice na funkcionisanje krvnih celija trombocita, zaduženih za zgrušavanje krvi.

[Maka]

Samo da vam kazem da meni B vitamin bas prija. Mislim da mi je od njega bas puno bolje.

Hvala Sklerozici za adresu prodavnice.

Ja kupujem ove jace vitamine, ne uzimam beviplex, oligogal i sl.
B vitamin uzimam vec 5 godina i to stalno doze od 50-100 mg.
I naravno riblje ulje ili Omega-3. Uzimala sam i C, E selen, Zn, razne.
Sada sam kupila kombinaciju koja mislim da je OK, malo u Panu malo u Lami.
I ne smem da kazem, ali mislim da deluje.
A, ako je i iz glave, nema veze.

[Peca_Le]

Evo moje dnevne doze vitamina:
3x 1000 mg C vitamin
2x sumeca tableta Mg
3x 10 mg Q10
2x po jedna (plasticna) supena kasika sumskog meda sa polenovim prahom.

[Maka]

Ja sam se prvo plasila tolike hemije.
Kada sam upoznala ljude koji godinama (20-30) uzimaju te vitamine oslobodila sam se. A i gledala sam neke naucne emisije na TV.
Ja sada uzimam:
Vitamin D - 2000IU
Calcium – 800 do 1200 mg - kako kad stignem
Magnesium – 400 do 600 mg
Vitamin A -5000IU
Vitamin B komplex - 100 mg
Vitamin E - 500 IU
Cink -15 mg
Selen - 200 mg
Bakar - 2 mg
Q 10 - 50 mg
Omega 3

[Maka]

Ne znam da li ste culi za ovo http://www.onolam.com/proizvod.html

Nisam znala gde da spustim,a i onako stalno promasim pa ce Sklerozica da me makne gde treba