Tema: ... a kako drugi da te prihvate, i shvate?

[Goga V]

Znam ja dragi moji da prakticno... ne mogu da uradim nista. Ali nekako mislim stavicu to na papir, tj ekran, mozda ce mi biti lakse. Mozda se neko i prepozna pa napise jos koju rec...

Kazem ja Gospodji danas, eto, to je velika promena, ali ja sam zadovoljna, uradila sam nesto za svoj zivot. Namucila sam se jako, ali prikupila sam sve potrebne papire, podnela zahtev i dobila resenje. Gospodja cuti aii vidim po izrazu lica, ima svoje misljenje, kao i o svemu. Pa i progovori, kako je to dobro jer ovo je sad robovlasnicko drustvo i taj tempo rada ni zdrav covek ne moze da izdrzi, kako ce mom detetu biti sjajno, da joj se konacno posvetim, i naravno tu je pitanje - da li ja mogu nesto da radim, pod ugovorom ili... Jer dan je dug, ja sam mlad covek, treba necim da se zanimam. Ne gledam vise Gospodju, vec svoje ruke i mislim se "evo jos jedne..." . Jedne sto ne pita kako mi je, imam li bolove, zasto sam morala u invalidsku penziju. mogu li ja da zivim sa ovakvim zdravljem, da li cu ici na neke vezbe, terapije, da li nesto moze da mi olaksa zivot, mogu li da hodam, mogu li da sedim, sta je rekao lekar, kakve su prognoze. Ne, ona je samo jedna od onih koja ce reci "sjajno, a sta ces sada da radis?". Pa zasto sam ja otisla u invalidsku penziju ako mogu da radim? Jesam li ja sad luda, sto gledam jos jedno lice ispred sebe koje me gleda - i nista ne razume?

Posle mislim, u ovome sam sama. Sta ocekujem? To sto me neko poznaje da ce razumeti? Kako me tek onda nece razumeti onaj sto me ne zna... Ali nije ni vazno. U ovome sam sama, treba valjda to da prihvatim. Treba da prihvatim da mnogi drugi nece prihvatiti moj hendikep niti se potruditi da nesto shvate i razumeju vise.

Lepo kaze moj psiholog: neki ljudi jednostavno zinu i to izadje (glupost, uvreda, besmislica). A na nama je valjda da prihvqtimo i sebe i svoj hendikep, i tudje nerazumevanje i neshvatanje i sve zive gluposti i neprijatnosti kojih se naslusamo. Eto...

[Džudi]

Potpuno razumem o čemu pričaš. Ako izuzmem one zlobne komentare na poslu, gotovo svi poznanici, prijatelji, rođaci su reagovali u stilu"Blago tebi, ima da uživaš sada" i pitaju i ne veruju da sam invalidsku penziju dobila zato što stvarno ne mogu da radim, misle da sam sredila preko veze.

Tih komentara će uvek biti, i niko ne pita, sem malih izuzetaka, kakav će biti rezultat magnetne, šta ću i kako dalje. Komentari idu tako daleko da pojedinci zovu svaki drugi dan i pitaju da li sam dobila Rešenje i kolika mi je penzija.

Čudan smo mi narod. Svako gleda samo sebe, i ljudi su postali toliko zavidni da to više nije normalno. I kada razmišljam na čemu mi zavide- ne znam.

Kada povredim koleno, ti isti pojedinci su brižni i kukaju, umesto ja da kukam..Ono što boli to je činjenica da se radi o bliskoj porodici i najbližoj okolini.

U ovakvim situacijama se pokaže ko su pravi prijatelji i oni koji misle dobro...   

[Daša]

U ovakvim situacijama se pokaže ko su pravi prijatelji i oni koji misle dobro...

Prijatelje stvara sreca,a nesreca proverava. / Seneka/

[naca]

al familiju ne možemo da biramo,to nam je ,što nam je
najviše boli,kad nas rođeni ne razumeju

[Goga V]

Jaooooo Dzudi, ljubim te sto puta za ovo sto si napisala!!!!! Citam i vidim, sve isto sto sam i sama prosla, pa mi je nekako lakse, da vidim da nisam luda i da drugi prolaze kroz isto.
Kazu mi drugarice, blago tebi, ja bi sutra otisla u penziju. Pa ja to nikom ne bih pozelela, kazem, niko ne zeli da bude invalid. svi bi da uzivaju kao da je invalidska penzija neki jackpot. jedna mi je koleginica rekla " da uzivas u zdravlju i veselju" . Od cuda nisam mogla da puknem od smeha nego sam je samo gledala u cudu. Jedna koleginica (koja mi je brizno prosle zime rekla kako sam joj jako propala i eto mora da mi kaze ?!!?!?!?) samo rekla "divno, sad ces imati vremena da nam dodjes u posetu". drugarica kaze "pa ne znam sta bih ja radila, ali bilo bi super, radjala bih decu"

mozes da zamislis takve stvari. i sto ti kazes, najgore od svega sto te ni prodooica ne razume. ma niko ni da me pita kako sam, da li imam bolove, kako sam sve uspela, sta je rekao lekar. ma same gluposti slusam, samo ih zanima sto im nisam ranije rekla, valjda su uvredjeni sto resenje nije stiglo licno na njih da prvi saznaju, i kolika je penzija. sedim, gledam, cudim se i .... ne znam, bas ne znam kako bih reagovala......

[Goga V]

i naravno, Naco i Dasho, potpuno ste u pravu. gledam u ove poruke i vidim da nisam jedina koja prolazi kroz sve to. danas mi je lakse, bice opet neki los dan, znam to, ali i to je ok....
drago mi je da postoji ovaj forum.

[Daša]

Samo glavu GORE,ne opterecujte se losim ljudima,nisu vredni toga,bilo clanovi porodice ili iz okruzenja.Druzite se sa pozitivnim ljudima i ne zatvarajte se u kucu.Nemoj te se zapustiti,mladi ste i radite ono sve sto volite.
Znam neke devojke sa dg.MS u godinama studiranja,diplomirale,penzija i ponasanje  kao zene od 70g.(vreme provode u kuci,proseta sa majkom,druzenje sa maminim drugaricama,...)
Upoznala sam jednu mladu osobu,pozitivnog razmisljanja,koja me je odusevila,...Roxi...kao pozitivan primer...

[Džudi]

Dašo, malkice sam se pronašla u ovom tvom delu posta:

"(vreme provode u kuci,proseta sa majkom,druzenje sa maminim drugaricama,...)"...

Ja nemam MS, već cerebralnu paralizu koja je uzrok visoko usađenih patela kolena, zbog čega sam padala više od 20 puta od 1984 do danas, i imala jedno 15-16 puta gips, što na desnom, što na levom kolenu.
Ne mogu da ti opišem bol koji doživim kada mi "izleti čašica kolena" i kada padnem. Gori je od bola kad se polomi ruka ili noga.
Tada pored tog neopisivog bola doživim i problem sa srcem...usta mi poplave, i imam preko 110 otkucaja srca.

Zimi jednostavno MORAM da sedim u kući. A kada je lepo vreme da, šetam sa mamom, sestrom, drugaricom..nikada sama. Ne mogu, jer nikada ne znam kada će se desiti pad. I imamo mama i ja zajedničke prijatelje, godinama smo negovali ta prijateljstva.

Ja imam i svoje prijatelje i oni bukvalno svi znaju za problem sa kolenima, i dolaze kod mene, ili eventualno dolaze po mene, ako negde izlazimo.

Tačno znam šta ću da radim kada dobijem prvu penziju. Uopšte mi neće biti dosadno, iako ću sedeti za računarom, ali neću ovoliko vremena provoditi na Internetu. Završavam prvu knjigu, u pripremi su još dve. Tako da će biti vrlo zanimljivo.

Izvini ako sam te povredila, uvredila...osetila sam se prozvanom. Imam majku, sestru, zeta, njihovu decu, prijatelje, ali živim sa majkom...da sam se udala živela bih sa mužem i možda bih imala i decu, ko zna...možda se to desi...videćemo..

[gordana]

al familiju ne možemo da biramo,to nam je ,što nam je
najviše boli,kad nas rođeni ne razumeju

Naco da znaš baš,to najviše boli.Vidi se da nešto ne mogu a moram
jer niko ne prilece da pomogne....