Naucio sam je od jednog ovdasnjeg monaha kao "meditaciju za dane bez slobodnog vremena".
Voleo bih da probate ovo malo cudo od vezbe jer vam moze i produziti i produbiti zivot.
Vezba je veoma laka, smesno laka, zaprepascujuce laka-- i najbolje je to sto je mozemo raditi radeci pri tom nesto drugo.
Setnja, poslovi po kuci, citanje knjige, na poslu...mozemo da radimo ovu vezbu skoro u svakoj prilici.
Dakle uobicajeni izgovori lenjivaca "Nemam vremena za meditaciju!" ovde ne prolaze.
Potrebno je samo nabaviti mali alarmni uredjaj sa vremenskim odbrojavanjem. To je sve od opreme. Neki modeli mobilnih telefona imaju tu funkciju--no moze da posluzi cak i sat za kuvanje jaja.
E sad, alarm koristimo tako da se oglasava na svakih 2 minuta.
Tokom vezbanja mi nastavljamo sa normalnim dnevnim aktivnostima.
Vezba se sastoji u tome da svaki put kad se oglasi mali alarm mi obratimo paznju na disanje (koje do tada verovatno nismo primecivali).
Da li je duboko ili plitko? Nezno ili grubo? Prijatno ili neprijatno?
Posmatramo fizicki osecaj koji izaziva sam akt disanja. To je nesto cega obicno uopste nismo svesni jer je nas um retko tu i sada. Usled takve rasejanosti unutrasnje tenzije mogu nesmetano da uzimaju maha u nasem umu, a da mi o tome ama bas nista ne znamo. Posmatrajuci stanje disanja mi automatski posmatramo i stanje uma.
Paznju nastojimo da zadrzimo na disanju dok nastavljamo sa svakodnevnim poslovima.
Paznja ce svakako veoma brzo da pobegne sa disanja negde drugde.
Nije nikakav problem--upravo zato i koristimo alarm da nas podseti da ponovo obratimo paznju na disanje.
Svaki put kada se oglasi alarm mi registrujemo da li smo bili sa dahom ili ne.
Taj mali ciklus ponavljamo svakih 2 minuta pokusavajuci da ostanemo sa dahom sto vise.
Vezbu mozemo sa lakocom da radimo po nekoliko sati vec prvog dana--uz primetne rezultate.
Sustina je u tome da mi takvim programiranim monitoringom disanja ujedno izgradjujemo i naviku blagovremenog uklanjanja bilo kakve unutrasnje napetosti. Unutrasnja napetost ovog puta nema sansu da naraste i postane zlovolja, strah, strepnja, tupost, glavobolja, mrznja....i sve ono sto nam toliko zagorcava zivot. Um koji sabrano posmatra disanje se sam resava svih svojih unutrasnjih tenzija i cudesno umiruje.
Ova mala ali zaista mocna vezba pospesuje cistocu uma. Naime drasticno se smanjuju stetni unutrasnji dijalozi koji generisu stres--i to vec posle samo sat-dva vezbe. Probaj i uveri se.
Ona pospesuje i jasnocu uma. Sto je manje beskorisnih nekontrolisanih misli koje obicno bombarduju um neprekidno to je um sposobniji za jasne misli i istinske uvide. Mi ne shvatamo da je ono sto nas najvise sprecava da jasno razmisljamo--nista drugo do upravo misli! Gomila beskorisnih misli. Ova vezba je poput velikog spremanja uma od gomile potpuno beskorisnih misli koje se u netreniranim umovima neprestano javljaju, a da nikog ne pitaju za dozvolu-- sprecavajuci um da bude spokojan u sadasnjem momentu.
Ona takodje pospesuje smirenost uma. Mi ovde zapravo nista ne smirujemo--mi samo prestajemo da uznemiravamo um beskorisnim tokovima misli. Um se sam smiruje cim ga ostavimo na miru. Ako mislite da znate koliko um moze da se smiri--pokusajte ovu vezbu, sansa je da do sad niste bili ni do pola puta.
Ova vezba je takva da izgradjuje veoma zdravu naviku prebacivanja svesti iz tokova beskorisnih misli, koje nicemu ne sluze osim sto generisu stres, u sadasnji momenat u kojem se um sam od sebe opusta u spokoju sopstvene unutrasnje tisine.
Izvor:
MyCity
Tema: Stres i ms (Pročitano 75538 puta)