Tema: Stres i ms

[Sklerozica]

STRES, EFEKTI I POSLEDICE I KAKO GA PREVAZIĆI


Kao sto sam obecala, evo teme o stresu......sa jednog drugog aspekta od onog na koji smo svi navikli da razmisljamo o stresu.......Udahnite duboko, recite "Ommmmmmm!' i - opustite se! Ja cu pokusati da pisem o sustini stresa dovoljno populisticki da me svi mogu razumeti, i oni koji se bave medicinom i oni koji nikakve veze nemaju sa medicinom. Sigurna sam da cete sve odgovore na svoja pitanja pronaci tokom pracenja teme. Zato budite strpljivi i citajte polako i pazljivo. Dobro dosli!

PREPOZNATI STRES


Sta je od navedenog stres?

1. Dobijate unapredjenje na poslu
2. Imate gumi-defekt na putu
3. Odlazite na dobru zabavu koja traje do 5 ujutro
4. Vas kucni ljubimac se razboljeva
5. Dostavljaju vam novi namestaj za stan
6. Vasi najboji prijatelji dolaze da odsednu kod vas nedelju dana
7. Imate uzasnu alergiju
8. Sve od gore navedenog

Sve od gore navedenog predstavlja stres! Ako ste navikli da da je stres nesto sto vas cini zabrinutim, imate pogresnu ideju: stres je mnogo razlicitih stvari – stvari koje izazivaju zadovoljstvo, tugu, strah, alergije, fizicki bolovi…..sve ove stvari mogu u odredjenim okolnostima biti STRES. Mnogo je ljudi pod enormnim stresom a da toga cak nisu ni svesni!

STA JE – STRES?

Svima nam je poznata rec ‘stres’. Stres je kada brinete da cete biti otpusteni sa posla, ili kada brinete da li cete imati dovoljno novca da platite racune, ili ste zabrinuti jer je doktor rekao da je vasoj majci potrebna operacija. U stvari, za vecinu nas, sinonim za stres je zabrinutost. Ako vas nesto cini zabrinutim, onda je to stres.
Za vase telo, na drugoj strani, stres ima mnogo sire znacenje. ZA VASE TELO STRES JE SINONIM ZA PROMENU. Bilo sta sto izaziva promenu u vasem zivotu izaziva i stres. Nije bitno da li se radi o dobrim ili losim promenama, i jedne i druge pretstavljaju stres! Kada nadjete stan vasih snova i spremate se za preseljenje – to je stres. Ako polomite nogu – to je takodje stres… Dobro ili lose, ako se radi o promeni u vasem zivotu, sto se vaseg tela tice – to je stres.
Cak i ZAMISLJANJE PROMENE takodje je stres. (Zamisljanje promene najcesce nazivamo zabrinutoscu). Plasite se da necete imati dovoljno novca da platite ratu za kredit? Stres! Razmisljate da li cete mozda biti unapredjeni na poslu? Stres! Bez obzira da li se radi o losem ili dobrom dogadjaju – zamisljanje promene u zivotu jeste stresno.

Sve sto menja vasu svakodnevnu rutinu jeste stresno.

Sve sto menja prirodni balans vaseg tela jeste stresno.

Zamisljene promene su takodje stresne.


Hajde da razmotrimo nekoliko tipova stresa – tako cestih da mozda ni ne shvatate da se radi o stresu……

Emocionalni stres
Kada nesporazumi, svadje i konflikti izazivaju promene u vasem licnom zivotu, to pretstavlja stres.

Bolesti
Grip, lom ruke, kozne infekcije, usinuta ledja – sve su to PROMENE prirodnog stanja tela.

Samoiscrpljivanje
Najveci izvor stresa su preterani zahtevi od samog sebe. Ako radite (ili lumpujete!) 16 sati dnevno, smanjujete svoju sposobnost za odmor. Pre ili kasnije odliv energije uslovice da vase telo pocne da zaostaje u svojoj reparativnoj funkciji. Nece biti dovoljno vremena niti energije za telo da ‘popravi’ stetu na celijskom nivou, ili zameni dotrajale transmitere na nivou mozga. PROMENA ce se dogoditi u unutrasnjem okruzenju vaseg tela. Narodski receno – ‘udaricete o zid’, ‘ostacete bez gasa’! Ako se takvo stanje nastavi, steta moze da bude trajna i nepopravljiva. Napor tela da ostane zdravo uprkos povecanoj potrosnji energije kojoj ga izlazete jeste najveci moguci stres!

Faktori okoline
Veoma hladno ili veoma toplo vreme (i klime) mogu biti izuzetno stresni. Veoma velike nadmorske visine, toksini, promene atmosferskog pritiska – svaki od ovih faktora preti da izazove promenu u unutrasnoj sredini vaseg tela i na taj nacin izazove stres.

Specijalan stresor: upotreba duvana

Duvan je veoma potentni toksin! pusenje unistava celije koje ciste vasu traheju (dusnik), bronhe i pluca. Izaziva emfizem i hronicni bronhitis sto pretstavlja lagano gusenje svih celija. Ugljen dioksid iz cigareta izaziva hronicno trovanje ugljenmonoksidom. Duvan unistava arterije u vasem organizmu, izazivajuci nedovoljnu snabdevenost krvlju mozga, srca i vitalnih organa. Pusenje povecava rizik od karcinoma za 50 puta! Ni zvakanje ili usmrkavanje duvana nje sigurno: rizik od karcinoma je jednako visok a karcinomi regije vrata i usne duplje usled zvakanja duvana narocito su maligni, smrtonosni i izazivaju veliku disfiguraciju tkiva.

Hormonski faktori
Pubertet i hormonske promene koje u tom periodu nastaju u telu narocito su jaki stresori jer izazivaju dramatican nivo promena u unutrasnjem okruzenju tela.
Predmenstrualni sindrom odrazava nagli pad hormona jednom mesecno kod zena koje imaju redovne mesecne cikluse, sto izaziva kod mnogih zena privremeni prekomerni stres poznat pod nazivom PMS.
Postpartalni period sa naglim padom hormona karakteristicnih za odrzavanje normalne trudnoce, nakon porodjaja moze izazvati privremeni prekomerni stres koji porodilje moze uvesti u ozbiljne mentalne poremecaje zvane postpartalna depresija ili postpartalna psihoza!
Menopauza je jos jedan period u zivotu zena kada nivo hormona dramaticno opada. Mada do ovog opadanja dolazi postepeno i ravnomerno, kod mnogih zena ova promena moze da izazove prekomerni stres.

Preuzimanje odgovornosti za tudje postupke
Kada preuzimate odgovornost za tudje postupke u vasem zivotu nastaju PROMENE koje mozete malo ili nimalo da kontrolisete. Preuzimanje odgovornosti za tudje postupke jedan je od najvecih stresora.

Alergijski stres
Alergijske reakcije deo su odbrambenog sistema vaseg tela. Kada ste suoceni sa substancom koju vas organizam smatra toksicnom i opasnom, vase telo ce pokusati da je se oslobiodi, napadne je ili je neutralise na neki nacin. Alergije koje posledicno nastaju defnitivno su stres, koji zahteva povecanu energiju tela u borbi protiv stresora koje telo dozivljava kao stetnu materiju.

Prekomeran stres ce vas vremenom uciniti bolesnim. Pod teretom prevelikog stresa telo se ponasa kao auto koji se tera preko granice izdrzljivosti, ili kao da nuklearni reaktor drzite na vecem od dozvoljenog pritiska. Pre ili kasnije, nesto ce puci, pregoreti ili se istopiti. Sta ce puci zavisi od toga gde su u vasem organizmu ‘slabe karike’ a to je u mnogome nasledna karakteristika.

[Sklerozica]

NEKE OD SLABIH KARIKA I SIMPTOMI NJIHOVOG NEFUNKCIONISANJA:

Mozak: zamor, bolovi, fizicka iscrpljenost, depresija, napetost, napadi panike, poremecaj sna
Gastrointestinalni trakt: cir (ulkus), grcevi, prolivi, gorusica, bolovi, povracanje, iritabilni kolon
Zlezdani sistem: disfunkcija tiroidne (stitne) zlezde
Kardiovaskularni sistem: visok pritisak, srcani udar, poremecaji ritma i frekvenicije
Koza: urtikarije, kozni osipi, svrab
Imuni sistem: smanjena imunootpornost na infekcije i neoplazme (tumore)

Vec dugo se zna da prekomerni stres moze da izazove promene na gastrointestinalnom traktu, sistemu zlezda ili srcu. Ali tek od nedavno shvaceno je da prekomerni stres zapravo izaziva fizicke promene u mozgu. Jedan od najuzbudljivijih medicinskih napredaka proslog veka bilo je shvatanje kako prekomerni stres fizicki utice na mozak. Sada znamo da umor, iscrpljenost, bolovi napadi placa, depresija, napetost i poremecaj sna kod prekomernog stresa jesu izazvani hemijskom disfunkcijom na nivou mozga. Evo kako to funkcionise……….

NEUROTRANSMITERI MOZGA (HEMIJSKI ‘MESINDZERI’ MOZGA)

Danas znamo da vitalno vazne supstance prenose poruke izmedju mozdanih celija. U principu, one omogucavaju mozdanim celijama da ‘komuniciraju’ medjusobno.
Svakoga dana trilioni poruka prime se i posalju izmedju celija mozga. Poruke koje komuniciraju dobru energiju, srecu, zadovoljstvo, dobar san i apetit i sveobuhvatno dobro raspolozenje, prenose se ‘srecnim’ neurotransmiterima (mesindzerima tehnicki poznatijim kao biogeni amini ili endorfinski sistem). Druge poruke koje su nize energetske vrednosti, koje komuniciraju snizeno raspolozenje, los san i apetit i uopsteno receno snizen energetski nivo funkcionisanja, prenose druge vrse transmitera koje cemo nazvati ‘tuznim mesindzerima’. Vecina nervnih centara prima poruke od oba tipa mesindzera. Sve dok je ovaj input dobro izbalansiran, sve tece glatko i sistem se nalazi u ravnotezi. Stres, medjutim, izaziva probleme na nivou funkcionisanja ‘srecnih messindzera’. Kada se mozak nalazi pred prevelikim stresom, ‘srecni mesindzeri’ pocnu da zaostaju sa svojim isporukama. Kako se stres produbljuje i produzava, ‘srecni mesindzeri’ pocinju da zakazuju. Vazni nervni centri nastavljaju da primaju uglavnom ‘tuzne poruke’ i ceo mozak nalazi se u poremecaju ravnoteze ili hemijskom distresu, a osoba ulazi u stanje hemijskog disbalansa na nivou mozga koji nazivamo PREKOMERNI STRES.

Prekomerni stres cini da se ljudi osecaju ocajno. Kako tuzni mesindzeri preovladjuju, ljudi se osecaju ophrvani svakodnevnim zivotom i nesposobni da se nose sa svakodnevnim situacijama... Zale se na zamor, nesposobnost da zaspe ili se odmore tokom nocnog spavanja. Zale se na bolove, iscrpljenost, pad energije i nesposobnost da uzivaju u zivotu. Osecaju se depresivno, anksiozno ili jednostavno nesposobno da se nose sa zivotom.

Niska tolerancija na stres – Nasledni faktor

Svako nasledjuje odredjenu sposobnost da stvara i koristi ‘srecne mesindzere’ u mozgu. I dogod mozete stvoriti dovoljno ‘srecnih mesindzera’ koji vam pomazu da se izborite sa stresom u vasem zivotu, stres ce za vas biti zabavan, uzbudjujuci, prijatan pa cak i izazovan. Sta vise, bez njega bi vam bilo dosadno! Medjutim, kada kolicina stresa u vasem zivotu postane toliko velika da pocnete da ostajete bez svojih ‘srecnih mesindzera’, onda pocinju da se desavaju lose stvari. Mozete imati nesanicu, bolove, malaksalost, pad raspolozenja pa cak i panicne napade.
Kolicina stresa koju mozete da podnesete pre nego sto vasi ‘srecni mesindzeri’ pocnu da zakazuju, naziva se vasom TOLERANCIJOM NA STRES i ona je odrdjena vasim genetskim nasledjem. Vecina nas nasledila je dovoljnu toleranciju na stres da se izbori sa stresom svakodnevnog zivota – uprkos njemu osecamo se jos uvek dobro i uzivamo u zivotu. Ali svako od nas je u nekom periodu iskusio kratke periode hemijskog disbalansa u mozgu: noc pred ispit kad niste mogli da spavate, vazan intervju za posao, ili fenomenalan prvi sastanak sa nekim, tuga i plakanje kad vam je neko drag umro ili vas momak ili devojka ostavili, bolovi u grudima ili glavobolja za koju ste mislili da je migrena a vas lekar vam rekao da je proizvod prevelike napetosti…..

SVI SMO DOZIVELI OVAKVE KRATKE EPIZODE OTKAZIVANJA ‘SRECNIH MESINDZERA’, ALI 10% POPULACIJE OSECA SE OVAKO SVE VREME!

Jedna od deset osoba nasledjuje NISKU toleranciju na stres. Ovo znaci da njihovi ‘srecni mesindzeri’ bivaju izbaceni iz funkcije kolicinom stresa za koji drugi osecaju da je deo normalnog, svakodnevnog zivota! Rezultat ovakvog naslednog obrasca moze da bude razaracjuci po osobu: to znaci da osoba funkcionise prakticno stalno u PREKOMERNOM STRESU. Poremecaj sna, promene raspolozenja, bolovi i iscrpljenost, umor, depresija, napadi anksioznosti, cak i zavisnost od stetnih supstanci – mogu postati problem koji ove osobe prati kroz ceo zivot.
Deset procenata vasih prijatelja, poznanika, kolega….svuda oko vas nalaze se ljudi koji nisu u stanju da se nose sa stresom svakodnevnog zivota. Mozda ste i vi jedan od njih!
Da bi shvatili kako stres uzrokuje ovo razarajuce delovanje na toliki broj ljudi, hajde da pocnemo sa proucavanjem ‘srecnih mesindzera’ mozga.

TRI ‘SRECNA MESINDZERA’

Postoje tri ‘srecna mesindzera’: SEROTONIN, NORADRENALIN I DOPAMIN. Ovo su transmiteri mozga koji otkazuju kada nivo stresa postane veci nego sto osoba moze da podnese.

Serotonin

SEROTONIN VAM OMOGUCAVA DA SPAVATE

Transmiter (‘srecni mesindzer’) serotonin mora da funkcionise adekvatno da biste mogli dobro da spavate. Serotonin je odgovoran da obezbedi da se fizilogojia tela uskladi za spavanje. Ako serotonin svoj posao ne odradi kako treba, necete moci da se naspavate i probudite odmornim, bez obzira kako i koliko pokusavali.

SEROTONIN JE ODGOVORAN ZA VAS TELESNI SAT (BIOLOSKI CASOVNIK)

U nasem mozgu postoji veoma precizan ‘casovnik’. Ovaj poseban merac vremena ponasa se kao dirigent simfonijskog orkestra: kao sto dirigent drzi sve instrumente simfonijskog orkestra da sviraju u ritmu, tako i bioloski casovnik mozga odrzava razlicite funkcije organizma u koordinaciji i uskladjuje ih u isti ritam.
Bioloski casovnik lociran je duboko u nasem mozgu u maloj grupi celija poznatih kao PINEALNA zlezda. Unutar pinealne zlezde nalazi se skladiste serotonina, koji je glavna opruga bioloskog casovnika. Svakoga dana serotonin se hemijski konvertuje u srodnu supstancu, MELATONIN; a zatim se melatnin ponovo vraca u predjasnje stanje – u serotonin.. Ceo ciklus od serotonina do melatonina i od melatonina nazad u serotonin traje tacno 25 casova – i ovo odredjuje nas telesni sat.
Dvadeset pet casova? Da. Pod eksperimentalnim uslovima, u nepromenjljivoj sredini poput pecine, na konstantnom nivou osvetljenosti nedeljama, ovaj telesni sat zavrsi ciklus svakih 25 casova. Naravno, kada je osoba izlozena prirodnom spoljnjem ciklusu dana i noci, pinelana zlezda automatski ce sebe podesiti na duzinu jednog zemaljskog dana, odnosno podne ce za pinealnu zlezdu uvek biti podne zemaljskog dana. Ako se izlozi normalnom dnevnom osvetljenju, pinealna zlezda nece ni gubiti ni dobiti na vremenu vec ce uvek biti uritmljena sa kretanjem nase planete u svemiru! Ceo proces prilagodjavanja telesnog sata na zemaljsko vreme zahteva otprilike tri nedelje.
Dvadesetcetvorosatni ciklus telesnog sata je veoma vazan: on prilagodjava telesnu hemiju spavanju ili budjenju. Svako vece vas telesni sat podesi vasu fiziologiju tela za spavanje i osecate se pospano, i spavate dubokim snom. Posle nekog vremena, telesni sat prilagodjava fiziologiju vaseg tela za budjenje: onda se budite i osecate se naspavano i odmorno.
Pomenuli smo da je telesni sat u koordinaciji sa fizioloskim orkestrom. Tri glavna sviraca u tom orkestru su telesna temperatura, hormon borbe protiv stresa, i ciklus spavanja. Svaki od njih mora biti propisno nastimovan od strane telesnog sata da bi covek mogao da spava i da se probudi odmoran.

TELESNI SAT I TELESNA TEMPERATURA

Svaka 24 sata vasa temperatura ciklicno varira od vise do nize, sa razlikom od jednog stepena celzijusa. Kada je vreme za budjenje i aktivnosti, temperatura lagano poraste. Kada je vreme za spavanje, temperatura lagano opadne. Vecina nas zna kako je tesko zaspati u veoma toplim nocima kada se prevrcemo i okrecemo po krevetu zeleci da se rashladimo. Da bi se uspostavio najbolji san, telesni termostat trebalo bi da spusti blago temperaturu tela nocu, sto je koordinisano radom telesnog sata.

TELESNI SAT I HORMON BORBE PROTIV STRESA

Organizam poseduje sustinski vazan hormon koji se zove KORTIZOL, a koji pretstavlja glavni hormon borbe protiv stresa. Kada je sekrecia kortizola visoka, telo se prebacuje u stanje spremnosti na borbu: ono je spremno za stresna stanja kao sto su glad, trauma, krvarenje, borba ili beg. Uobicajeno je da nivo kortizola opada u vecernjim satima kada se covek opusta, smiruje i sprema za spavanje. Kao i kod temperature, nivo kortizola mora da raste i opada uredno u dvadesetcetvorosatnom ciklusu da biste mogli da se naspavate tokom noci i probudite odmorni. Svaki poremecaj u ciklusu kortizola ucinice nocni odmor nemogucim.

TELESNI SAT I CIKLUS SPAVANJA

Nakon zaspivanja, covek obicno zapada u sve dublji san, konacno dostizuci fazu dubokog spavanja u kome se telo odmara a celije repariraju i obnavljaju. Nakon toga san postaje sve plici dok covek ne udje u stanje sanjanja. Onda se citav ciklus ponavlja. Svakih 90 minuta mi prolazimo ovaj ciklus tzv. NON-REM I REM spavanja. U prvom delu noci (ranom spavanju) faze dubokog spavanja (non-rem restorativne faze) bez snova su duze. Kako noc napreduje non-rem spavanje se skracuje a faze sanjanja (rem faze) postaju cesce i covek vise vremena provodi u sanjanju. Da bi se covek osecao odmornim po budjenju, ove faze sna moraju da se smenjuju u pravilnim ritmovima i ciklus spavanja mora da bude ocuvan. I naravno – ciklus spavanja regulise vas telesni sat!

STRES UNISTAVA SPAVANJE!!!

Telesni sat je neophodan za harmonicno funkcionisanje telesne temperature, kortizola i ciklusa spavanja. Da biste zaspali lako, spavali dobro i probudili se odmorni, vas telesni sat mora da funkcionise dobro. Ako stres prouzrokuje disfunkciju serotonina ili njegov nedeostatak, prestace da radi i vas telesni sat, a onda necete moci da se adekvatno naspavate koliko god uporno to pokusavali i koliko god vremena provodili u snu!
OBZIROM DA JE SEROTONIN OBICNO PRVI ‘SRECNI MESINDZER’ KOJI STRADA POD UDAROM STRESA, PRVI ZNAK PREKOMERNOG STRESA OBICNO CE BITI NESPOSOBNOST DA SE OBEZBEDI ADEKVATNO SPAVANJE I OSECAJ ODMORNOSTI I NASPAVANOSTI NAKON BUDJENJA.

Noradrenalin: podizac energije

Sigurno ste svi culi za ADRENALIN. Kada ste preplaseni adrenalin se luci iz nadbubreznih zlezda. Srce vam pumpa jace, krv se preusmerava prema misicima , pocinjete da se znojite – spemni ste za reakciju ‘bori se ili bezi’. Rodjak adrenalina, pod imenom NORADRENALIN, jedan je od tri ‘srecna mesindzera’ i ima mnoge vazne funkcije u organizmu, ali ona koja nas najvise zanima jeste funkcija u odredjivanju nivoa energije. Adekvatno funkcionisanje noradrenalina u mozgu od osnovne je vaznosti da biste se osecali puni energije. Bez dovoljno noradrenalina osecete se iscrpljeno, malaksalo, premoreno i bez energije. Jednostavno – nista vam se ne radi, samo zelite da sednete ili legnete. Osobe sa manjkom noradrenalina postaju progresivno sve vise i vise letargicni. Izgledaju da nemaju energije da urade bilo sta. Pokusaj mozga da funkcionise bez dovoljno noradrenalina slicno je kao paliti auto kome otkazuje akumulator: Pre ili kasnije necete moci da ga upalite!

Dopamin: vase zadovoljstvo i vas bol

Kao sto verovatno znate, morfin i heroin su najpotentnije supstance za uklanjanje bola i stvaranje ugodnosti koje covek poznaje. Nove tehnologije omogucile su nam neverovatno otkrice prirodnih molekula slicnih morfinu, koji se zaista stvaraju u nasem mozgu. Kolektivno ove se supstance nazivaju ENDORFINIMA, i odgovorne su za regulisanje dozivljaja bola i neugodnosti.
Moguce je da smo pronalaskom endorfina pronasli i prirodni telesni mehanizam za regulisanje bola: vrlo je verovatno da postoji u svakom trenutku neka bazicna sekrecija endorfina u telu. Pod odredjeni uslovima sekrecija endorfina moze da poraste, cineci osetljivost na bol jako smanjenom, pod drugim uslovima moze da opadne, cineci osetljivost na bol jacom nego obicno.
Individualne varijacije nivoa endorfina mogu da objasne zasto neke osobe reaguju sa vecom senzitivnoscu na isti bolni stimulus od drugih. Ranije se smatralo da su takve razlike u trpljenju bola dolaze ‘iz glave’ (na nervnoj bazi). Sada se zna da razlika jeste u glavi: u nivou endorfina koji se luci; osoba koja se zali na neuobicajenu neugodnost zbog necega sto deluje kao trivijalna povreda, verovatno nije razmazena vec zaista oseca veci bol: iz nekog razloga, mehanizam regulacije bola u organizmu smanjio je nivo endorfina.
Nas treci ‘srecni mesindzer’, DOPAMIN, izgleda da je koncentrisan u regijama mozga koje se direktno naslanjaju na delove mozga odgovorne za oslobadjanje endorfina. Kada opadne funkcija dopamina, opada i funkcija endorfina. Shodno tome, kada prekomerni stres izazove disfunkciju dopamina, on takodje izaziva gubitak vaseg telesnog prirodnog analgetika, endorfina. Dopamin je takodje odgovoran za funkcionisanje centara za zadovoljstvo u mozgu. Ovo je deo mozga koji vam omogucava da uzivate u zivotu. Kada stres utice na funkciju dopamina, centar za zadovoljstvo takodje postaje neoperabilan. Aktivnosti koje bi u normalnim okolnostima izazivale zadovoljstvo odjednom vise ne pretstavljaju zadovoljstvo. Sa teskom disfunkcijom sistema dopamin-endorfin, zivot postaje ispunjen bolom i lisen svakog zadovoljstva.

[Sklerozica]

KAKO IZGLEDA PREKOMERNI STRES?

Kada je nivo stresa dovoljno visok da izazove otkazivanje srecnih mesindzera, sta ce se dogoditi sa vama? Kako cete se osecati?

Ako je opterecenje stresom dovoljno da utice na rad vasih srecnih mesindzera. vas telesni sat prestace da funkcionise adekvatno. Imacete poteskoce sa zaspivanjem ili cestim nocnim budjenjima, mozda cete imati zivopisne opterecujuce snove. Kada dodje jutro, necete se osecati odmorno. Dalje, primeticete nedostatak energije, nedostatak zelje da izadjete napolje i radite razlicite stvari, pad interesovanja za spoljasnji svet. Osecacete bolove i tegobu. Narocito cesti su bol u grudima, ramenima, vratu i ledjima, ali najverovatnije cete imati nelagodan osecaj u celom telu. Sa povecanjem osetlivosti na bolne senzacije dolazi i smanjenje osecaja zadovoljstva u zivotu. Stvari koje su nekad bile zabavne i ispunjavale vas srecom sada vas cine ravnodusnim. Kada se sve navedeno iskombinuje, zakljucicete da vam je tesko da se nosite sa svakodnevnim stvarima i bicete depresivni i placljivi ili iritabilni. Verovatno cete se takodje osecati napeto.

Sve ove dramaticne promene u vasem telu……! Zasto ne mogu da spavam? Zasto me sve boli? Da li imam srcani udar? Sta mi se desava?

Nije neuobicajeno za osobe koje dozivljavaju gubitak funkcije ‘srecnih mesindzrea’ da dozivljavaju periode panike. Za vreme ovakvih panicnih napada, ne mozete da dodjete do vazduha, lupa vam srce, boli vas u grudima, vrti vam se u glavi, imate proliv…..Stres cini da se vase telo ponasa na cudan i komplikovan nacin. Pod tim uslovima, anksioznost i strah uopste nisu neocekivani!
Pre nismo znali sta je uzrok ovakvog stanja. Ovakve osobe smatrane su mentalno bolesnim ili jos cesce – folirantima. Svet medicine danas prepoznaje simptome koji se javljaju zbog pada funkcije mozdanih transmitera. Ova disfunkcija uslovljena je cesto PREKOMERNIM STRESOM! Ono sto je jednom smatrano mentalnom bolescu izaslo je iz senke tog maglovitog sveta psihe i u uslo u svet biohemije i fizicke bolesti.

PODIGNI-ME! SUPSTANCE – PODIZAČI

Kada se ne osecate dobro, obicno pokusavate da ucinite nesto da vam bude bolje. Ispostavilo se da su svuda oko vas supstance koje mogu da ucine da se PRIVREMENO osecate bolje. Priroda je obezbedila gomilu ‘podizaca’ koje mozete jesti, piti, udisati ili cak ubrizgati. Svi ovi podizaci funkcionisu na hemijskom nivou, imitirajuci ili pojacavajuci funkcionisanje jednog ili vise vasih prirodnih ‘srecnih mesindzera’, pomazuci na taj nacin da se kratkotrajno uspostavi balans prekomerno stresiranog mozga.

UPOZORENJE: KORISCENJE PODIZACA ZA BORBU PROTIV PREKOMERNOG STRESA JE LOSA IDEJA!!!!!!! ONI NE FUNKCIONISU NA DUGE STAZE I NE RESAVAJU PROBLEM!!!!! Sta vise, cesto izazivaju dodatne probleme. Sledece informacije su tu da vam pomognu da shvatite zasto je to tako, i zasto ‘podizaci’ nisu pravi nacin da se izborte sa stresom!!!!!

‘Podizaci’ mogu trenutno da ucine da vam bude bolje, da bolje spavate, oslobodite se bola ili vam daju enerigiju. Svi oni po pravilu rade tako sto podizu nivo ‘srecnih mesindzera’. Evo liste najcescih ‘podizaca’:

Secer

Seceri: glukoza (med), laktoza (mlecni secer), fruktoza (vocni secer) i sukroza (trskin secer) svi se zajedno nazivaju prostim secerima. To su relativno mali molekuli secera koji se lako absorbuju u telu. Ovi seceri se absorbuju tako brzo da stavljanje meda pod jezik ima isti efekat na podizanje secera u krvi skoro kao i da ste ga ubrizgali intravenski. Iznenadni rast secera u krvi dovodi do skoro trenutnog povecanja nivoa ‘srecnih mesindzera’ u mozgu. Prosti seceri su najpopularniji i najsire upotrebljavani ‘podizaci’

Kofein

Kofein je supstanca koja nakon upotrebe iz cirkulacije brzo prelazi u mozak i izaziva povecanje ‘srecnih mesindzera’. Svi smo svesni sposobnosti kofeina da podize energiju, jer je kofein drugi najsire upotrebljavanji ‘podizac’. Vazno je znati da se kofein ne nalazi samo u kafi vec i u cokoladi, gaziranim picima, i mnogim cajevima.

Alkohol

Konzumiranje alkohola veoma je potentan podizac nivoa ‘srecnih mesindzera’. Alkohol pomaze funkciju telesnog sata, sto pomaze ljudima da spavaju. Takodje podize energiju i agresivnost, podize prag bola na visi nivo i povecava zadovoljstvo. Zato ne treba da cudi da alkoholicar uzima pice uvece da ga uspava, pice ujutro da ‘otvori oci’, pice da postane asertivniji kad ide na sastanak kod sefa, pice da zaboravi na bol, ili ucini socijalno funkcionisanje zabavnijim. Alkohol je treci po redu najcesce korisceni ‘podizac’.
Zanimljivo je da razliciti rastvori mogu delovati kao podizaci imitirajuci efekat alkohola. Isparenja rastvora, kroz cirkulaciju ulaze u mozak gde imaju trenutna dejstva na mozak podizuci nivo ‘srecnih mesindzera’. Ovako deluju lepkovi, sredstva za ciscenje, boje, aceton…..Spominjemo ove supstance jer vecina ljudi koji rade sa ovim rastvorima nece cak ni shvatiti da oni direktno uticu na njihov mozak i deluju kao ‘podizaci’.

Duvan, marihuana, kokain, amfetamini, heroin

Duvan, marihuana, kokain, amfetamini i heroin se hemijske substance koje direktno podizu funkciju ‘srecnih mesindzera’. Nalaze se u sirokoj upotrebi i izuzetno su mocni.

Vas sopstveni adrenalin

Kao sto smo ranije pomenuli, adrenalin se luci iz nadbubrega kada se telo spema za akciju ‘bori se ili bezi’ u opasnosti. Lucenje adrenalina momentalno pojacava funkciju noradrenalina u mozgu. Mnogi ljudi koriste sopstveni adrenalin kao ‘podizac’ koji im je potreban da bi se osecali dobro. Tipican primer su ‘radoholici’. Radoholici su uzasno stresirani. Umesto da se potrude da supste nivo svog stresa, njihovo resenje je da rade 16-20 sati dnevno podizuci sebe svoji sopstvenim nivoom adrenalina sto cesto ima jednak efekat kao da je covek na sintetickom podizacu koji zovemo droga.
Drugi primer su osobe koje se izlazu stalno rizicima, riskantnim uzbudljivim ekstremnim sportovima ili kockanju. I u ovoj grupi nalazimo one koji su prenapeti od prekomernog stresa a koriste kao ‘podizac’ svoj sopstveni adrenalin umesto da smanje nivo stresa.

[Sklerozica]

KOLIKO PODIZACA KORISTITE SVAKI DAN?


Seceri

 mleko (laktoza)
 voce (fruktoza)
 med, cokolada (glukoza)
 vestacki sokovi

Kofein

 kafa
 crni caj
 cokolada
 gazirana ****

Alkohol

 pivo
 vino
 viski
 likeri

Rastvaraci

 aceton
 uljane boje
 razredjivac
 lepkovi
 pare goriva

Sopstveni adrenalin

 radoholik
 napadi kupovine
 kockanje
 ekstremni sportovi (glajding, padobranstvo, bandzi itd)

Droge

 marihuana
 kokain
 amfetamini
 heroin

Duvan

 cigarete
 duvan za zvakanje
 duvan za usmrkavanje


Primeticete koliko njih se kombinuje u istom produktu: cokoladica (secer i kofein), cokoladna rum torta (secer, kofein, alkohol), Kahlua sa kafom i slagom (secer, alkohol, kofein). A svi oni cesto se kombinuju sa cigaretom!


KVAKA 22: ZASTO PODIZACI NE FUNKCIONISU?

Glavni problem sa ‘podizacima’ jeste cinjenica da koristeci ih NIKADA NE MOZETE PRECIZNO REBALANSIRATI MOZDANE TRANSMITERE!!! To je nesto sto samo vase telo moze da ucini. Ono je previse delikatno za balansiranje ovim substancama – koliko god da pokusavate nikada necete uspeti da ucinite da se osecate bolje na duze staze ili trajno, uzimajuci ‘podizace’! Bez obzira na koriscenje ‘podizaca’ osoba koja pati od prekomernog stresa nastavice da se oseca ‘van ravnoteze’. Bez obzira na koriscenje ‘podizaca’, bas iz razloga sto hemija mozga ne moze da se izbalansira na ovaj nacin onoliko precizno koliko je neophodno za pravilno funkcionisanje, osoba ce se ponekad osecati ‘ok’ ali ce u navratima imati nagle promene raspolozenja, slab san, napade depresije ili anksioznosti zbog podizanja i spustanja ‘srecnih mesindzera’ bez pravog ritma i pravilnosti. Covek se oseca kao na toboganu osecanja – sa konstantnim padovima i usponima.

REBOUND EFEKAT PODIZACA

Jedna od deset osoba u populacji nasledjuje nisku toleranciju na stres i provdi prakticno ceo zivot pokusavajuci da uspostavi hemijsku ravnotezu u mozgu koriscenjem ‘podizaca’. Postoje tri osnovna razloga zasto ‘podizaci’ ne funkcionisu.

Nepreciznost

Fine promene u hemijskom nivou substanci u mozgu nalaze se van nasih sposobnosti da ih promenimo ‘manuelno’. To vam je kao da pokusavate da poravnate zemlju u maloj saksijici a od orudja imate samo buldozer! Na kraju cete samo zavrsiti razbijajuci saksiju.

Rebound efekat

‘Podizaci’ izazivaju rebound efekat. Odnosno, oni veoma brzo cine da vam bude bolje, ali cim im efekat prodje, jednako brzo dozivecete pad. Sto je brzi i efektivniji uspon, brzi i strmiji bice pad. Ovaj fenomen se naziva kao i kod supstanci koje izazivaju zavisnost – rebound fenomen.
Ljudi sa nasledjenom niskom tolerancijom na stres koji se oslanjaju na ‘podizace’ da im poboljsaju stanje, na kraju zavrse pateci od divljih promena raspolozenja: pojedinih dana dobro su raspolozeni i puni energije, a zatim postaju naizgled bezrazlozno depresivni sledecih dana i cudljivi i napeti. Ono sto bi trebalo da rade zapravo jeste spustanje nivoa stresa! Ukoliko covek uspe da spusti nivo stresa toliko da izadje iz zone PREKOMERNOG stresa, organizam ce samm od sebe pronaci svoju ravnotezu.
Ali vecina ljudi koji pate od prekomernog stresa i ne razmisljaju o smanjenju nivoa stresa: oni cak ni ne prepoznaju da pate od prekomernog stresa. Toliko su godina u prekomernom stresu da dozivljavaju da se svako oseca potpuno isto kao i oni. U tom slucaju, cine najbojle sto znaju i umeju – pomazu sebi ‘podizacima’ na kratke staze i pitaju se zaso se osecaju bezveze vecinu vremena. Odlaze kod lekara koji im kazu da je sa njima sve u redu, ili da su depresivni, ili da pate od panicnih napada, ili da boluju od alkoholizma…..Nastavljaju da uzmimaju podizace ne bi li se osecali boje, a rebuond efekat postaje sve jaci i jaci.

Adaptacija

Treci problem sa ‘podizacima’ je to sto se telo veoma brzo adaptira na mnoge od njih. To znaci da osoba mora da uzima sve vecu kolicinu ‘podizaca’ da bi ostvarila efekat. Ljudi uzimaju podizace kao lek protiv smanjenog nivoa ‘srecnih mesindzera’, ali kao i svaki lek i ‘podizaci’ imaju sporedan efekat. Prekomerno uzimanje alkohola vodi u zavisnost, ostecenja jetre, srca i mozga, prevelika kolicina secera u dijabet, a kofeina u poremecaje srcanog ritma i razdrazljivost, prekomerno pusenje ka raku pluca i ozbiljnim poremecajima respiratornog trakta, a svi ovi efekti kao disbalansu tela i jos vecem stresu koji se samo pridodaje PREKOMERNOM stresu pod kojim se covek vec nalazi. Stvara se zacarani krug u kome stres izaziva uzimanje ‘podizaca’ u pokusaju da se razresi, a ‘podizaci’ svojim sporednim efektima izazivaju jos veci stres.


Iz svih ovih razloga – nesposobnosti da se hemija mozga svojerucno izbalansira, rebound efekta podizaca, i sporednih efekata velikih doza istih – koriscenje ‘podizaca’ kao lekova za prekomerni stres izaziva nestabilnost celog sistema.

[Sklerozica]

“SPUSTI - ME!” (SPUSTACI)

Hajde da razmotrimo primer osbobe sa PREKOMERNIM stresom: Vlada ne moze da se naspava, zali se na malaksalost i bolove u misicima, i napade panike. “Sta nije u redu samnom?! Probada me u grudima, bole me ramena i ledja, osecam se uzasno, ne mogu vise ovako…zivot je izgubio svaku radost za mene.” Vlada radi 14 sati dnevno, pije litre kafe i pusi dve pakle cigara, jeduci usput slatkise pa ceo dan, uz dve-tri ‘casice da se opusti’ alkohola u vecernjim satima. Podizaci cine da se oseca ponekad ‘ok’ ali u vecini dana kao ‘prenategnuta zica’. U ocaju, odlazi kod lekara: “Zar ne mozete da mi date nesto da smirim zivce i dobro se naspavam? Ne mogu vise ovo da izdrzim!”
Lekar ce, po svoj prilici, dati Vladi recept za neki od SPUSTACA – substanci koje trenutno prisiljavaju telo da se smiri ili utone u san. Najpoznatiji iz ove grupe lekova kod nas je Bensedin, koji ima mnogo sunarodnika koji isto deluju a razlicito se zovu: Bromazepam, Valium, Lorazepam, Ksalol, Rivotril itd. Hemijski, ovi lekovi nazivaju se BENZODIAZEPINIMA. Oni ne funkcionisu putem regulacije nivoa ‘srecnih mesindzera’ vec uticu na mozak preko posebnih receptora pod imenom benzodiazepinski receptori. Nazalost, ‘spustaci’ iz ove grupe deluju samo mesec dana do par meseci. Onda bolovi, nesanica, malaksalost i nervoza ponovo pocinju da se javljaju, potrebne su sve vece doze ‘spustaca’ a skidanje sa njih postaje veoma tesko. Telo se adaptira, stvara se zavisnost, apstinencijalna kriza koja se javlja pri pokusaju naglog skidanja sa ovih lekova veoma je neprijatna: toliko da osobe koje ih uzimaju dugo vremena ne mogu da se sa njih skinu, cak iako im oni vise ne cine nikakvu korist!
Znamo da covek ne moze hemijski da izbalansira mozak ‘podizacima’. Dodati na njih i ‘spustace’ cini stvar jos beznadeznijom. Zamislite besmislenost napora da izbalansirate mikroskopske kolicine hemijskih substanci koriscenjem secera, alkohola, kofeina i ‘spustaca’?! Nazalost, nemoguce je ostvariti osecaj stabilnosti ovim sredtsvima na duzi vremenski period.
Ipak, toliko ljudi odlazi kod lekara pokusavajuci da nadje nacin da smiri prenapregnute nerve, a benzodiazepini su nepravedno postali najcesce prepisivani psihoaktivni medikament na svetu.


KAKO IZACI NA KRAJ SA STRESOM?

Depresija, napadi panike, hipohondrijaza, alkoholizam, nesanica – sve su to imena SIMPTOMA prekomernog stresa. U proslosti, svaki od ovih simptoma dozivljavao se kao poremecaj sam za sebe. Danas znamo da svaka od navedenih ne mora biti poremecaj sam po sebi i za sebe, vec moze biti posledica disbalansa i disfunkcije ‘srecnih mesindzera’ i bezuspesnih napora osobe da sebi pomogne koriscenjem razlicitih ‘podizaca’ ili ‘spustaca’. Veliko otkrice 90’ je kako sve ovo funkcionise. Sada imamo orudje u borbi protiv prekomernog stresa.

Tretman prekomernog stresa:

NAJVECA GRESKA KOJU MOZETE DA NAPRAVITE PRILIKOM POKUSAJA BORBE SA STRESOM JE…..

…da pocnete da koristite ‘podizace’ da biste podigli nivo svojih ‘sretnih mesindzera’. Kada ovo cinite, ulazite u voznju toboganom: ponekad se osecate dobro, uglavnom se osecate lose, nikada ne postizete balans.

Ono sto treba da uradite je da…..

…..PRESTANETE DA UZIMATE ‘podizace’, SMANJITE nivo stresa, i date telu sansu da samo sebe izbalansira. Onda mozete postici ravnotezu, osecati se dobro i OSTATI dobro.

PREKOMERNI STRES LECI SE SMANJIVANJEM NIVOA STRESA!

[Sklerozica]

Evo DESET JEDNOSTAVNIH NAČINA da smanjite opterecenje stresom:

1. Unesite strukturu u svoj zivot, napravite fleksibilan raspored i
drzite ga se!

Ako patite od prekomernog stresa, funkcija vaseg bioloskog sata je poremecena. Resetovanje vaseg bioloskog casovnika je vitalno ako zelite da se osecate dobro, spavate mirno, i probudite se odmorni. Zadajte sebi vreme za budjenje i zaspivanje i drzite se tog vremena! Ovo pravi referentni okvir za vas bioloski casovnik. Trebace vam dve ili tri nedelje da sinhronizujete vas telesni sat sa vasim rasporedom. DRZITE SE VASEG RASPREDA DISCIPLINOVANO! Ovaj metod SIGURNO funkcionise.

Ali sta ako legnem u 10 uvece i ne mogu da zaspim, pitate se? Ili sta ako zaspim i budim se nocu?!

Problemi sa spavanjem jedan su od glavnih znakova prekomernog stresa. Kada prestane da radi bioloski sat, mozete imati problema sa nesanicom, ili suprotno – sa prekomernom pospanoscu; sve zavisi u kojoj fazi je bio sat kada je prestao da radi: u fazi budnosti ili spavnja.
Ne ocekujte da se rese vasi problemi sa spavanjem dok se ne resetuje bioloski sat. Zadajte sebi razumno vreme za usnivanje i budjenje. Cinite sve sto mozete da se drzite ovog vremena. Kako se spusta vas nivo stresa, pocece da radi vas bioloski sat i naravnace se na vreme koje ste odredili za san i budnost. Zapamtite da proces traje izmedju dve i tri nedelje, i drzite se cvrsto svog rasporeda.
A sta ako legnem na vreme i lezim budan satima?!

Ako posle 45 minuta i dalje ne mozete da spavate, ustanite i citajte knjigu ili radite nesto po kuci: pre ili kasnije prispavace vam se i zaspacete. Bez obzira na to, nastavite da lezete uvek u isto zadato vreme, i da se budite u predvidjeno vreme bez obzira kad ste zaspali. Telesni sat ce se naravnati u roku od dve do tri nedelje. Uporno pokusavajte da smanjite nivo stresa kolko god je moguce.

2. Dajte sebi odmor!

Morate dati svom telu adekvatno vreme da se obnavlja i regenerise ‘srecne mesindzere’. Ako imate simptome prekomernog stresa: umor, bolove, nervozu, probleme sa snom, nedostatak volje i entuzijazma za zivot, depresiju…..dajte telu sansu da se izleci!

Svakog jutra napravite temeljan spisak (po redosledu vaznosti) svega sto zelite/morate da uradite u toku dana…..

….A ONDA PRESAVIJTE PAPIR NA POLA I ODCEPITE DONJI DEO LISTE!

3. Olaksajte teret socijalnog angazovanja

Prepustite nekom drugom da ove godine sprema porodicnu veceru za slavu, pustite nekog drugog da spremi rucak za porodicu, ili jednostavno napravite svedski sto sa papirnim tanjirima; recite posetiocima iz drugog grada (koji uvek ocekuju da prenoce kod vas) da vas zovu “cim se smeste u hotel”! Smanjite broj nocnih izlazaka

RECITE “NE!” MNOGO CESCE NEGO DO SAD DRUGIMA KOJI POLAZU PRAVO NA VASE VREME!

4. Odlozite praveljenje velikih promena u vasem zivotnom okruzenju

Zapamtite, PROMENA JE STRES. Opustite se, odlozite velika pomeranja i promene za neko vreme, odlozite krecenje stana i hoblovanje parketa. Ako ste u situaciji kada je neophodno smanjiti nivo stresa u zivotu – velike promene u zivotnom okruzenju su nesto sto vam nije potrebno. Odlozite ih. Zidovi nece pobeci, a vase telo ce vam biti zahvalno!

5. Smanjite broj sati koji provodite u poslu ili u skoli

Ako ste ‘radoholik’ ili ‘skoloholik’ neophodno je da smanjite energetski odliv koji namecete svome telu. Rad ili skola vise od 40 sati nedeljno u znacajnoj meri pridodaje nivou stresa koji nosite.

UZMITE SLOBODAN DAN!

6. Dijetetski rezim za prekomerni stres

Produkcija Serotonina u mozgu, jednog od ‘srecnih mesindzera’ veoma je zavisna od vasih dijetetskih navika. Vise povrca u ishrani moze podici nivo Serotoninske produkcije. Ovo povecanje uslovljeno je vecom absorbcijom aminokiseline L-Triptofana. Meso takodje sadrzi ovu AK ali kad jedete meso L-Triptofan mora da se takmici sa mnogim drugim aminokiselinama za absorbciju, te je konacan rezultat bolja absorbcija L-Triptofana ukoliko ga dobijate iz povrca.
Drugim recima – jedite OBAVEZNO salatu sa obrokom!

Takodje, uzimajte dovoljno minerala i vitamina. Mozete se posluziti i multivitaminskim preparatima od kojih je dovoljno uzimati jednu tabletu dnevno.

7. Smanjite unos podizaca

Da bi ste smanjili unos podizaca, uklonite ih iz kuce ili drugog okruzenja gde vas mogu mamiti i gde su vam na dohvat ruke. Ne zaboravite fijoku stola na poslu i pretinac u kolima.

8. Izbegavajte alergijske reakcije.

Za neke od nas alergije su ogroman izvor stresa na organizam. Ukoliko vam je poznat okidac vase alergije gledajte da ga izbegnete po svaku cenu.

9. Pocnite da se bavite rekreacijom i uzivajte u njoj – odmorite svoj um!

Po mogucstvu bavite se necim sto vas dovodi u kontakt sa drugim ljudima (grupni sport, aerobik, ples…). Vrednost takve rekreacije 3 puta nedeljno po 20 minuta do dva sata ne moze bit DOVOLJNO naglasena! Fizicka aktivnost u kojoj uzivate automatski uvecava broj ‘srecnih mesindzera’ kontinuirano, lagano i trajno – momentalno cete se osecati bolje. Vezbanje ima i drugi povoljan efekat: vecina ljudi dok vezba NE BRINE. Nervne celije se u pravom smislu reci ODMARAJU, cime im se daje mogucnost da obnove svoje depoe ‘srecnih mesindzera’, kako bi sledeci put kada je potrebno mogle normalno funkcionisati!

Postoje i drugi nacini da odmorite um: igranje, slusanje muzike ili sviranje, citanje, rucni rad, meditacija, biofidbek i autogeni trening takodje oslobadjaju od stresa Bilo koja aktivnost koja koncentrise vasu paznju na nesto sto nisu zivotni problemi, pomocice vam da ‘odmorite svoj um’. Ovo odmara deo mozga koji se bavi resavanjem problema i omogucava mu da regenerise ‘srecne mesindzere’.


10. Prestanite da koristite spustace

Anksiolitici koji se nekriticno koriste bez saveta i saradnje sa lekarom sprecice vase telo da obnovi svoje ‘srecne mesindzere’. Njih treba po mogucstvu potpuno izbegavati ili ih uzimati samo po preporuci lekara i po planu lecenja. Smanjenjem nivoa stresa, stabilizacijom secera u krvi, poboljsanjem dijetetskih navika, i fizickom aktivnoscu shvaticete da vam anksiolitici i sedativi nisu neophodni.
Pre prekida bilo kojih prepisanih lekova naravno neophodno je konsultovati vaseg lekara. Kao sto nije preporucljivo uzimati lekove na svoju ruku, jednako nije preporucljivo ni obustavljati lekove na svoju ruku. Nagli prekid uzimanja ovih lekova moze vas dovesti u stanje apstinencijalne krize ukoliko ste razvili naviku na njih, i do pogorsanja simptoma zbog kojih ste ih poceli uzimati na prvom mestu.

[Sklerozica]

TRI PRAVILA ZA TRAJNO POBEDJIVANJE PREKOMERNOG STRESA


PRVO PRAVILO: NAUCITE DA CITATE JEZIK VASEG TELA

Naucite da proveravate vase telo za znake prekomernog stresa. Vodite racuna o poremecajima spavanja i sna, jer je ovo obicno najraniji znak prekomernog stresa. Morate nauciti da citate jezik tela jednako kao sto dijabeticar ume da prepozna rane znake upozorenja promene nivoa secera u krvi! Ako ste vi osoba koja je sklona prekomernom stresu, a primetite promene u ritmu spavanja, preteran zamor, pad uzivanja, anksioznost, brojne bolove koji ne mogu da se objasne telesnim bolestima – ovo je vreme da pribegnete pravilima za smanjenje nivoa stresa

PRAVILO DVA: ZAMENITE STRES

Drzite nivo stresa ispod vase tacke prekomernog stresa: zamenite jedan stres drugim! Ako novi stres udje u vas zivot, stvorite prostor za njega eliminisuci neki drugi izvor stresa ili odlazuci drugi stres za kasnije (ako ste planirali krcenje ili preseljenje, a dobijete otkaz ili vam dete dobije upalu pluca – odlozite krecenje; napravite mesta za veci ili vazniji stres!)
Prirodna tendencija ljudi je da gomilaju stres umesto da ga ‘zamene’. Na ovaj nacin, vremenom se stvara PREKOMERNI stres.
Da bi ste ostali zdravi, naucite da zamenite stres!

PRAVILO TRI: NAUCITE DA KORISTITE KUTIJU SA ALATOM

Vi sada imate kutiju alata punu nacina za borbu sa prekomernim stresom! Kad god vase telo pocne da pokazuje znake prekomernog stresa mozete iskoristiti neki od ‘alata’ iz ove kutije da vam pomogne da se vratite na stazu ravnoteze.
Ako se osecate bolesno od stresa, setite se da problemi sa spavanjem, umor, bolovi, pad zivotne radosti, i panicni napadi jesu odraz promena na nivou hemijskog balansa ‘srecnih mesindzera’ u vasem mozgu. Efektan tretman postoji. On zahteva vase angazovanje, strpljenje i istrajnost, ali on funkcionise!

Pocnite jos danas!

CHEK-LISTA ZA PREKOMERNI STRES

Smanjite kolicinu stresa:

------ Smanjite ritam promena u zivotu
------ Smanjite socijalne obaveze
------ Smanjite zahteve posla ili skole
------ Odlozite velike promene
------ Kazite cesce “Ne!”
------ Eliminisite alergene iz hrane ili okoline
------ Smanjite toksine iz okoline

Sidjite sa "tobogana":

------ Dijetetski rezim: vitamini, minerali, stabilan secer u krvi, vise povrca i voca
------ Vezbajte: 20 minuta do 2 sata, 3 puta nedeljno
------ Prestanite da koristite ‘podizace’
------ Prestanite da koristite ‘spustache’ (obavezno konsultujte pre toga svog lekara)

Bavite se aktivnostima za "odmor uma":

------ Upraznjavajte neki hobi: rucni rad, slikanje, muzika, citanje…
------ Plesite!
------ Bavite se meditiranjem
------ Bavite se jogom
------ Naucite biofidbek ili idite na autogeni trening

Pomozite vasem bioloskom casovniku da se resetuje:

------ Odredite sebi vreme za zaspivanje i budjenje
------ Izbegavajte koliko mozete promenu vremenskih zona i rad u nocnim smenama
------ Koristite dnevno svetlo da vasem telesnom satu da signal za budjenje

Posetite lekara:

------ Jednom godisnje uradite sistematski pregled
------ Ukoliko se osecate bolesno, proverite da niste od neceg zaista bolesni

Posetite psihijatra ili psihologa:

------ Ukoliko ne mozete sami, potrazite strucnu pomoc profesionalnog lica

Ukoliko jednostavno ne mozete da stvorite dovoljno "srecnih mesindzera":

------ Obratite se psihijatru koji ce vam prepisati lekove za rebalansiranje istih.

[Sklerozica]

1.oprostite sto se ponasam kao kakva baba i sto pisem na razne teme. 
A sad o stresu: ne zelim pametovati ali sam u kratkom periodu imala prilike da se susretnem sa ovom temom na dva razlicita mesta. Jedno je OPRA sou. Zamislite! Tamo je jedna psihica pricala o tome kako covek mora sebi postaviti ograde, granice u smislu da svesno nesto hoce ili nece. Sve sto ga na bilo koji nacin nervira, treba da otkaci i pri tom ne treba da obraca paznju na to sta ce okolina reci. Ako vam se ne kontaktira sa nekim, nemojte. Ako vam se nesto ne radi, ne radite. Kad vam dodje zelja da radite, sve cete mnogo bolje i brze uraditi tada nego ako radite zato sto to neko ocekuje. I sve u tom smislu.
Drugi susret je bio u nekom casopisu, mislim da je Trece oko ili neki slican "intelektualni" list za siroke narodne mase. Tamo je neki lekar pisao o ljudima koji nam bukvalnu srcu na slamku entuzijazam, radost, optimizam, vedrinu. To su oni koji, iako mislimo da su dragi i volimo ih, kad nas posete donesu neku melanholiju sa sobom, a kad odu, ostave nas u pustinji, depresiji, bezvoljnosti... Oni se napune nasom veseloscu i odu srecni, a mi samo gledamo gde je zilet da izrezemo vene posle posete.
Malo sam vulgarizovala tekst da bi mi bilo lakse, jer se ja i tako borim protiv muka koje su me snasle.
NE ZAMERITE MI.

[Asja]

procitala sam ove tekstove o stresu i sve je to tako. Ali kako da osoba koja je invalid primeni sve te mere o smanjenju stresa. Potpuno je druga prica jer smo mi uvek u situaciji da zavisimo od nekog pa prema tome moramo mnogo toga progutati umesto izbeci jer otici ne mozemo.
Nigde nisam naisla na tekst koji govori o stresu u svakidasnjem zivotu invalidnih osoba.

[Sklerozica]

Mora postojati negde.

[amia]

A-ha....ajmo u borbu, na dva fronta, ko prezivi pricace

kako da se borim ?porodica se ne trudi da mi olaksa zivotprivatnik sam imam dve cerke stresa na svakom koraku,kako da izbegnem sve to.obolele sam pre par meseci od ms ali svaki dan imam okidace i sveki dan ili mi je desna rujka teska ili me boli glava oko,teskami desna noga ..........od trapije koristim napitak od kombuhe.

[Sklerozica]

Pozdrav,

Mislim da je dosta nas osetilo taj nedostatak shvatanja, da li od porodice, da li od okruženja. Kada me vide, misle "ma nije mu ništa" jel, Bože moj, on hoda.

Takođe sam mišljenja (mada možda grešim) da mi više - manje znamo šta treba učiniti sa životom ali kako je ovo vreme u kom živimo, malo čudno i teško, ne idemo na taj "pravi" korak nego balansiramo negde na ivici, pokušavajući da najedemo vuka i da ovce ostanu na broju, t.j. da nastavimo sa životom kao ranije a da ne dobijemo nova pogoršanja.

Sigurno je da svi mi imamo okidače oko sebe, svaki dan. Možda nisu iste prirode ali su tu. Zaista ne znam kako sam uspeo, ali bar kada je posao u pitanju, kako dođem kući i zatvorim vrata od kola, posao za mene više ne postoji. Slučajno sam to primetio i ostao začuđen sa tim. Ovih dana mi je ipak najozbiljniji okidač vrućina, te na nju sada najviše obraćam pažnju i pazim koliko stignem. Na žalost, ne koliko treba ali .... 

[amia]

Sa kim da se borim? Sa sobom? Ta :bounce:  :bounce:  :bounce: da sam uvek na gubitku.

:bounce: imam 47 g i friska sam.od aprila se druzim sa ms.nisam ni sanjala koliko je nepoznata.sada se upoznajemo malo stidljivo ali polako.jos kad bih se trsila stresa ali kako...pobeci na pusto ostrvo?

[Sklerozica]

pobeci na pusto ostrvo?

Hahaha, jesam rekao da mi više - manje znamo, šta treba činiti.   
Doduše, tvoj izbor je malo teže izvodljiv.    Nađi neki kompromis.

[Maka]

Ja se stvarno trudim da bezim od stresa.
Kada mi se pruzila mogucnost pobegla sam na manje zanimljiv, manje dinamican i manje placen posao, ali gde nema ni mrvice stresa.
Imam srece sa kolegama i to je bilo vazno za odluku o prelasku.
Ne druzim se vise sa ljudima koji me nerviraju.
Ne radim vise nista zato sto je pristojo ili zato sto se mora jer je drustveno pozeljno.
Nikoga ne ugrozavam, ali ni sebe.
Prosto se trudim da sebi ugadjam.
Naravno da ima nekih stvari/ljudi od kojih se ne mozes skloniti, ali onda se trudim da zastupam princip - ono sto ne mogu da promenim, ne sme ni da me nervira.