Tema: Transplantacija matičnih ćelija

[Peca_Le]

Naravno, TV Leskovac. 100% tacno (montirao sam prilog).

[Sklerozica]

Odlično, prosledio sam informaciju dalje.

[Sklerozica]

Objavljeno: 20.11.2007.
 
 Veliki napredak u istraživanju matičnih stanica

Dvije skupine znanstvenika su istovremeno uspješno testirale postupak proizvodnje stanica s kapacitetima embrionalnih matičnih stanica, ali bez korištenja embrija.

Japanski istraživači sa sveučilišta u Kjotu su svoje rezultate objavili u znanstvenom časopisu Cell, dok su njihovi američki kolege s University of Wisconsin-Madison to učinili u časopisu Science.

Obje skupine su u osnovi učinile istu stvar: uz pomoć virusa su dodali 4 gena u normalne ljudske stanice kože te su zbog utjecaja novih gena na aktivnost gena koji su već bili prisutni u stanicama dobili stanice koje su po svojim karakteristikama slične embrionalnim matičnim stanicama, tj. imaju sposobnost razvoja u sve oblike tkiva u organizmu.

Po riječima znanstvenika, riječ je o relativno jednostavnom postupku kojeg već sutra mogu ponoviti tisuće drugih laboratorija.

Nova tehnika, nazvana "direktno reprogramiranje", ne zahtijeva korištenje ljudskih jajnih stanica i embrija, otklanjajući tako etičke dvojbe koje su otežavale istraživanja.

Yahoo News
preuzeto sa PLIVAzdravlje

[Maca]

Matične stanice u testisima sposobne generirati sva tkiva u tijelu

U SAD-u je 16 istraživača došlo do najnovijeg otkrića kada je riječ o matičnim stanicama: naime u testisima odraslog muškarca su otkrili izvor matičnih stanica, a izvor je nepresušan i lako dostupan. Te su stanice sposobne generirati stanice bilo kojeg dijela tijela, a to pomiče granice kloniranja.

Sada više neće trebati stvarati klonove-embrije pacijenata kako bi se u praksi dobila "terapeutska klonacija", bit će dovoljno jednostavno ih uzeti od pacijenta. Istraživači, ujedno i autori članka objavljenog u časopisu Nature, pripadaju Institutu za karcinome Sloan-Kettering, Sveučilištu Cornell i Institutu Regeneron.

"Zapravo smo tražili nešto drugo, no na kraju smo otkrili još važniju stvar. Cilj nam je bio pronaći novi put za vraćanje fertilnosti sterilnim muškarcima", objasnili su znanstvenici, "jer se znalo da su u njihovim testisima matične stanice spermatozoida koji u laboratorijskim uvjetima mogu postati sposobni za oplodnju jajne stanice". Radeći na miševima istraživači su analizirali na stotine testisa i milijune stanica sve dok nisu identificirali proteine prisutne samo u matičnim stanicama, nazvanima spermatogoni GPR125 i PLZF.

Te dvije vrste GPR125 i PLZF su "specifični" markeri koji omogućuju prepoznavanje željenih stanica među milijunima drugih. Tako je moguće dobiti na stotine stanica jednom jedinom biopsijom. Kultivirajući spermatogone u velikim količinama na svoje su veliko iznenađenje znanstvenici zapazili da one proizvode i srčane stanice, živčane stanice, arterije i druga tkiva bez manipulacije DNK.


Izvor: www.molecularlab.it

[zeljko]

Eh, da!
Očekivanja su strašno velika ali pomaci su strašno mali. Većina operiranih je očekavala čudo. Ipak, liječenje matičnim stanicama ima svijetlu budućnost.

Sergej, član Istarskog ogranka HUPT-a ide uskoro na presađivanje stanica O.M.A. metodom koju će izvršiti dr. Carlos Lima u Portugalu. Evo nešto o tome sa http://www.paraplegia-hr.com/smf/index.php?topic=2767.0

Autotransplantacija olfativnih stanica (O.M.A.)

Skupina portugalskih kirurga pod vodstvom dr. Carlosa Lime među prvima je presadila tkivo s izvornim ćelijama iz nosne sluznice u oštećeni dio kralježnice. Oni su prvi prekoračili granicu i počeli pokuse na čovjeku.
Te ćelije su sposobne pobuditi rast novih živčanih ćelija i uspostaviti poveznice među živčanim vlaknima koja su bila oštećena. 
Operacija traje oko pet sati i zahtijeva sudjelovanje četiri kirurga (dva neurokirurga i dva kirurga ORL). U prvoj fazi koja traje oko jedan sat neurokirurzi naprave rez od nekoliko centimetara na dijelu gdje je kralježnica povrijeđena i odstranjuju mrtvo tkivo. Slijedećih sat vremena kirurzi ORL vade nosno tkivo s njušnim živčanim vlaknima i polažu ga u posudu s moždanom tekućinom koja je prije operacije uzeta iz moždane ovojnice. Dr. Lima tkivo reže na komadiće veličine jedan milimetar. Tako usitnjenu sluznicu neurokirurzi stavljaju u otvor koji je napravljen u kralježnici i premošćuju oštećeni dio.
15 dana nakon operacije napušta se bolnica i počinje dugotrajna intenzivna rehabilitacija u obaveznom trajanju do dvije godine, preporučeno 4 do 5 godina (20 tjedana godišnje). Prva poboljšanja se mogu pojaviti već tri do šest mjeseci nakon operacije.
Sama operacija košta 35.000 € ali tu treba pribrojiti i troškove obavezne dvadeset tjedne intenzivne rehabilitacije (tjedno 1.750 €) tako da cijena dosiže više od 85.000 € u prvoj godini.
To je bez putnih troškova i troškova boravka u Italiji jer se na intenzivne terapije ide ambulantno, ne leži se u Centru.

Mi ćemo na našem sajtu redovito pratiti Sergeja i izvještavati o toku liječenja.

[Maca]

Američki znanstvenici pronašli moždane matične stanice

Američki znanstvenici su pronašli način utvrđivanja moždanih matičnih stanica kao i mogućnost njihovog umnožavanja za liječenje degenerativnih bolesti mozga, poput Parkinsonove i Huntingtonove bolesti.

Istraživanje je objavljeno u časopisu The Proceedings of the National Academy of Sciences.
U liječenju tih bolesti, moždane stanice mogu potjecati od samog bolesnika. Znanstvenici su istraživanja radili na miševima, a vjeruju kako bi se istraživanje moglo prenijeti i na ljude.
"Po prvi put smo izolirali ono što se čini da je pravi kandidat za matičnu stanicu", rekao je Dennis Steindler sa Sveučilišta u Floridi, koji je radio na studiji.
Steindler je rekao kako su istraživači razvili metodu pod nazivom "mikroskopija žive stanice" (live-cell microscopy), u kojoj se koristi poseban mikroskop koji omogućuje promatranje živih stanica tijekom dužeg vremenskog razdoblja. Pomoću te metode, znanstvenici su se osvjedočili kako matične stanice izrastaju u nove neurone.
Znanstvenici su, također, izjavili da mogu smrznuti matične stanice. Kada budu potrebne, može ih se odmrznuti i proces stvaranja stanica može započeti.
Također vjeruju da matične stanice mogu igrati važnu ulogu u liječenju karcinoma.
Novo otkriće potkrjepljuje uporište da treba dati prednost tkivnim a ne embrionalnim matičnim stanicama.
Izvornik: http://www.ewtn.com/vnews/getstory.asp?number=57691 (IC)

HKLD Novosti

[Maca]

MATIČNE STANICE KORIŠTENE U REKONSTRUKCIJI DOJKI
 


Nova istraživanja matičnih stanica ukazuju da postoji mogućnost njihove upotrebe i u svrhu rekontrukcije dojki nakon operativnog zahvata kojim se odstranjuje dio tumorskog tkiva - lumpektomije.

Lumpektomija je inače lokalno kirurško liječenje koje se primjenjuje u terapiji karcinoma dojke kod kojeg se uklanja samo kvržica tumorskog tkiva, za razliku od odstranjenja dijela ili cijele dojke (parcijalna ili totalna mastektomija).

U provedenom istraživanju japanski liječnici koristili su matične stanice dobivene iz masnog tkiva pomoću liposukcije da bi popravili defekt tkiva koji je ostao nakon operativnog zahvata.

Voditelj istraživačkog tima Dr. Keizo Sugimachi izjavio je da je ovaj zahvat učinjen na 21 ženi, pri čemu niti u jednom slučaju nije zabilježena reakcija odbacivanja tkiva. Također zabilježeno je značajno poboljšanje u samom izgledu i volumenu dojki nakon učinjenog zahvata, te je 8 mjeseci nakon učinjenog zahvata većina žena bila zadovoljna konačnim estetskim rezultatom.

Izvor: Odisej Revija Članak

[Maca]

Terapija matičnim stanicama za mišiće i živce

Matične stanice zauzimale su nerazjašnjen kutak znanosti sve do 1999., kada je Science magazin prepoznao napredak u matičnoj staničnoj biologiji kao "znanstveni napredak godine". Prije toga znanstvenici su znali jako malo o onim embrionalnim matičnim stanicama koje omogućuju rast i razvoj tkiva i organa, a još manje o matičnim stanicama u odraslom organizmu. Znanstvenici su nekoć mislili da odrasle matične stanice postoje samo u tkivima s visokim postotkom staničnog mijenjanja poput koštane srži i kože. Sada je jasno dokazano da se one nalaze i u tkivima za koje se nekada mislilo da su nesposobne za regeneraciju, poput mozga, i da matične stanice imaju mogućnosti da prijeđu preko granica jednog tkiva. S novim tehnikama izolacije i rasta matičnih stanica embrija, kao i kod odraslih, znanstvenici će jednog dana imati alat za popravak svih neuromuskularnih bolesti. Presađivanje matičnih stanica za popravak oštećenih mišića i živčanih vlakana ubrzo će postati uobičajeno poput današnjeg presađivanja organa. No trenutno terapija mišićnim stanicama stoji pred velikim izazovima kao i genska terapija. U stvari "terapija matičnim stanicama u osnovi je genska terapija samo što koristite stanicu da bi dobili gene", izjavio je Louis Kunkel iz dječje bolnice u Bostonu, koji se nada vrlo skorom tretmanu matičnih stanica u liječenju mišićnih distrofija. Poput svake genske terapije vektor, presađena genska stanica može izazvati imunološki odgovor organizma. Znanstvenici nisu do kraja shvatili ni kako matične stanice odabiru svoju sudbinu, a ni signale koji kontroliraju njihovo aktiviranje i mobilizaciju na druga tkiva u organizmu do danas nitko nije dešifrirao. Istraživači koje financira američko nacionalno udruženje bolesnika oboljelih od mišićne distrofije MDA, sada eksperimentiraju s matičnim stanicama u oba slučaja - i kod embrija i kod odraslih formiranih stanica - i svaka od njih ima svoje prednosti i jasne potencijale (po američkim zakonima, koje je donio G. Bush, ovi pokusi su nažalost ograničeni na 75 "linija" matičnih stanica kod embrija). U principu - odrasle formirane matične stanice mogu se pobrati s osobe kojoj je potreban tretman, korekcija bilo kojeg genetskog nedostatka, i presaditi tamo gdje je to potrebno, vodeći računa o imunološkoj reakciji. Matične stanice embrija, s druge strane, u stanju su generirati više stanica i više vrsta staničnih tipova.

Stvaranje novog mišića Kunkel i njegova kolegica Emmanuela Gussoni izolirali su stanice koje formiraju mišićne stanice iz mišićnog tkiva i koštane srži zdravog i odraslog miša. U projektu iz 1999. godine, kojeg je financirala MDA, koristili su presađivanje koštane srži da bi presadili iste stanice u miša koji je obolio od DMD. Neke od presađenih stanica putem krvotoka krenule su na formiranje mišićnih vlakana, no u nedovoljnom broju da bi popravile funkcije mišića. Nedavno je priroda napravila sličan eksperiment na dječaku s DMD. U svojoj prvoj godini dječaku je presađena koštana srž sa zdravog uzorka i nakon 11 godina otkriveno je da ima usporeni oblik progresivne DMD. Kada su Kunkel i Gussoni napravili mišićnu biopsiju na dječaku, otkrili su da je mali broj presađenih stanica koštane srži napravio mišićne stanice, ali nedovoljno da bi se proglasile razlogom sporijeg razvoja bolesti kod dječaka. "Činjenica da smo pronašli stanice koštane srži u mišićima je veoma veliko otkriće" - izjavio je Kunkel - "no njihov postotak je još uvijek premali da bi imale terapeutski efekt. Kod miševa, pasa i ljudi s DMD-om ustanovili smo da nakon presađivanja manje od 1% vlakana u dobivanim mišićima proizvode distrofin." Druge matične stanice, dobivene drugim metodama, imale su viši postotak obnavljanja. Johnny Huard sa Sveučilišta u Pittsburgu pronašao je matične stanice u odraslom mišu koje mogu formirati mišićna vlakna, živce i krvne sudove. Kada se daju mišu oboljelom od DMD-a putem intramišićne injekcije, te stanice mogu obnoviti dystrophin u visokom postotku od 25% vlakana u mišiću u koji su ubačene. Nedavno je također dokazno da kemikalija u tijelu koja se naziva TGF-beta može stimulirati stanice da zarastaju i stvore novo tkivo oko rane. "Za vrijeme ubrizgavanja injekcije matičnih stanica trebalo bi blokirati TGF-beta aktivnosti da bi se spriječilo da tkivo odmah napravi ožiljak koji zarasta" - kaže on. Ostale kemikalije mogu se iskoristiti da bi se privuklo matične stanice k mišićima i ubrzalo procese njihove preobrazbe u mišićna vlakna.

Obnavljanje živaca
Nekoliko je istraživača dokazalo da matične stanice iz embrija i koštane srži mogu lako postati važna motorna živčana vlakna, živčane stanice koje kontroliraju rad mišića, a koje uništavaju oboljenja poput ALS ili SMA. Imajući u vidu složenost veze između mišićnih i živčanih vlakana, većina znanstvenika vjeruje da će matične stanice biti puno uspješnije u popravljanju oštećenih neurona nego zamjeni umrlih novima. To je mišljenje dobilo potvrdu u nedavnom istraživanju Jeffrey Rothsteina s Johnom Hopkinsom. Rothstein je otkrio da je intraspinalna injekcija ljudskih matičnih stanica iz embrija značajno popravila motorne funkcije zamorca oboljelog od ALS-a. No iznenadio se kada je nakon ispitivanja leđne moždine zamorca otkrio, da je samo mali broj matičnih stanica proizveo živčana vlakna, većina ih je formirala astrocite "podupiruće" stanice u živčanom sustavu. Izgleda da su na taj način stanice oslobađale neuromišićne faktore koji su tjerali umiruća živčana vlakna da ozdrave. Trenutno se u jednoj MDA klinici presađuje koštana srž desetorici pacijenata oboljelih od ALS-a u nadi da će to "resetirati" njihov imunološki sustav, a kao potvrda tome stigla je i vijest iz Italije da se grupa znanstvenika na Sveučilištu u Torinu već duže vremena bavi pokusima kojima je cilj izravno intraspinalno presađivanje koštane srži kod ALS pacijenata. Sve ovo daje nadu neuromuskularnim bolesnicima da ipak postoji rješenje za njihova oboljenja i da su znanstvenici sve bliži tom rješenju.
Izvor: UOSIS Split

[Sklerozica]

2007. godina biće zapamćena po novim dostignućima iz medicine

23/12/2007

Jedan od najobećavajućih otkrića na polju zdravstva u 2007. bilo je otkriće da odrasla koža može da se pretvori u ćelije kao što su embrionalne. Glavna etička prednost: ni jedan embrion ne mora da bude uništen. Doktor Džordž Delej – istraživač na Harvard univerzitetu – objašnjava osnovu edicinske prednosti.

«Ovi naučnici omogućili su ćelijama kože da kameleonski poprime sastojke embrionalnih matičnih ćelija. Oni sada mogu da naprave bilo koje tkivo u telu».

Istraživači kažu da bazične ćelije mogu da budu lek za povrede kičmene moždine i neurološke bolesti.

Američka uprava za hranu i lekove saopštila je da je ove godine klonirano meso i mleko bezbedno. Agencija je to zaključila zato što klonirana hrana ne može da bude izuzeta od prirodne i nije potrebno posebno obeležavanje. U medjuvremenu, nadzorni odbor Uprave za hranu i lekove podneo je izveštaj u kojem se navodi da su životi Amerikanaca pod rizikom zbog ozbiljnog nedostatka osoblja i zastarele tehnologije. FDA je nekada bila vodeća u bezbednosti hrane i lekova.

Što se ostalih vesti iz zdravstva tiče, statini, koji su lekovi za smanjivanje holesterola, ne samo što štite srce već mogu da pomognu u odlaganju razvoja demencije i Alchajmerove bolesti. I konačno pogled na dve razarajuće bolesti: sidu i boginje.

Smrtnost od boginja je opala za 68 odsto. U Africi, smanjenje je 91 odsto. Svetska zdravstvena organizacija pripisuje to dostignuće vladinim programima za imunizaciju dece. A, ima i progresa u borbi protiv side i HIV virusa. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da procenat živih koji su zaraženi opao, kao i broj novih slučajeva infekcije. Nažalost, podsaharska Afrika ostaje glavno uporište tih bolesti.


Izvor:  VOA News

[Ena angel]

Удружење „Драгана Родић“ из Ниша, организоваће у Сали Општине Медијана, 10. јануара 2008. год. у 11 часова предавање и трибину о најновијим достигнућима на пољу истраживања и терапијске примене матичних ћелија у лечењу болести централног нервног система. Позвани предавач, др Славен Ерцег је еминентни стручњак на пољу диференцијације матичних ћелија, који ради са проф. др Миодрагом Стојковићем у Истраживачком центру Болнице „Принц Филип“ из Валенсије (Шпанија).

[Asja]

Медицинска достигнућа за будућност

Истраживања на матичним ћелијама главни су медицински догађај у протеклој години јер могу бити прекретница у лечењу многих болести
 
Истраживања на матичним ћелијама предводе читав низ медицинских достигнућа, а стручњаци за њих тврде да би могла да доведу до коначног излечења многих болести захваљујући својој способности да се развију у било коју ћелију у људском организму. Научници кажу да им та способност даје потенцијал да лече болести јер се може учинити да постану здраво, односно жељено ткиво.

У 2007. две екипе научника у две најразвијеније земље света, једна у САД и једна у Јапану, објавиле су да им је успело да претворе ћелије коже у својеврсну матичну ћелију са способношћу да се трансформише у различите врсте ћелија. То пресудно откриће анулира потребу коришћења матичних ћелија ембриона.

Џејмс Томпсон, са универзитета Висконсин, један је од америчких научника који су успели да манипулишу ћелијама коже. Он каже да би развој ове методе могао да прекине жучне расправе о коришћењу људског ембриона у истраживачке сврхе. „Верујем да ови нови резултати, премда не елиминишу ту контроверзу, представљају почетак краја те контроверзе.”

Амерички истраживачи су пружили прве доказе да репрограмирана матична ћелија може да делује као лек, преокренувши један поремећај крви – српасту анемију – код мишева.

Српаста анемија је генетска болест крви која понајвише погађа децу афричког и азијског порекла, а карактерише је изобличење црвених крвних ћелија, еритроцита, који не успевају да пренесу довољно кисеоника.

Научници су развили сој мишева који садржи ген српасте анемије људи. Потом су ћелију коже миша репрограмирали у стање налик ембрионском, па су је подстакли да ствара еритроците. Новостворени еритроцити били су нормални, тако да су симптоми српасте анемије потпуно нестали како се стварало све више нормалне крви.

Троје научника, Марио Капечи, Оливер Смитис и Мартин Еванс, награђени су Нобеловом наградом за медицину за 2007, за стварање такозваног нокаут миша, соја ове лабораторијске животињице који омогућава извођење већине генетских истраживања.

„Рекао бих да наша истраживања у основи почивају на њиховом стварању таквих мишева”, каже Метју Голдберг, неуролог са тексаског универзитета из Даласа, који трага за леком против Паркинсонове болести.

Његова екипа користи нокаут мишеве у покушају идентификације гена који су одговорни за изазивање „паркинсонизма”.

Код нокаут миша неки су гени „стишани” како би се имитирала људска болест.

„’Утишавањем’ гена могу да се анализирају понашање миша и физиолошке промене до којих долази, а тако може да се закључи каква је нормална функција тог гена”, каже Голдберг.

Година 2007. донела је значајне промене и у здравственој слици света. Број оболелих од богиња смањен је у Африци за 91 одсто, а у читавом свету за 68 одсто, захваљујући интензивној кампањи вакцинисања.

На крају 2007. истраживачи су свет обрадовали и вешћу о значајном напретку у развитку вакцине против маларије. Деведесет одсто од милион деце колико их сваке године у свету оболи од маларије живи на подручју супсахарске Африке.

У клиничком експерименту у Мозамбику, експериментална вакцина је смањила ризик настанка тешке маларије код 2000 деце за готово 60 одсто.

На крају следеће године највероватније ће свет бити богатији за ову нову вакцину и свакако за нека нова открића која ће олакшати нашу борбу за здравље.



Д. П.
[објављено: 27/01/2008.] http://www.politika.co.yu/rubrike/zivot-i-stil/Medicina/Medicinska-dostignuca-za-buducnost.sr.html

[sneki]

Cao evo da se i ja malko ispricam!
Ja nemam ms ali moje  obolenje je slicno ms,ustvari jeste disfunkcija mozga alii u 50 000 jedna(da,da,dobro ste procitali )
Interesuje me to oko tih celija.gdje ja to mogu detaljno procitati,mozda moze to sta i za moje mozdano obolenje pomoci*mada sumnjam)Sve to meni zvuci kao naucna fantastika,ali ko zna???

[Sklerozica]

Pozdrav, koja je dijagnoza?

[Sklerozica]

Matične stanice u tretiranju mišićne distrofije

Objavljeno: 21.01.2008.

Istraživači s University of Texas su razvili novu metodu manipulacije embrionalnim matičnim stanicama koja pruža nadu za liječenje mišićne distrofije.

Mišićnu distrofiju uzrokuju genetske mutacije koje blokiraju proizvodnju distrofina, proteina ključnog za strukturu stanica mišića.

Teoretski se embrionalne matične stanice mogu upotrijebiti kao zamjena za nefunkcionalne stanice.

Rezultati koje je objavio časopis Nature Medicine sugeriraju kako je ova procedura uspješno izvedena na miševima.

Istraživači napominju kako su na minimum smanjeni izgledi da se ovako proizvedene stanice u organizmu pretvore u zametak tumora.

Po mišljenju znanstvenika, testiranje ovog postupka na ljudima će biti moguće tek za 10-ak godina.


BBC News

Izvor: Pliva zdravlje

[Sklerozica]

Po naslovu, ova vest nije za ovu temu. Po imenu doktora, jeste. Kakvo je ovo žongliranje???? 

STIGLA OPREMA ZA KLINIKU

Genetičar Miodrag Stojković očekuje da specijalna bolnica za vantelesnu oplodnju u Leskovcu počne da radi za mesec i po dana

Nakon što je pre dva dana stigao prvi deo opreme za buduću specijalnu bolnicu za vantelesnu oplodnju u Leskovcu, obezbeđen novcem iz Nacionalnog investicionog plana, genetičar dr Miodrag Stojković, koji će biti na čelu ove ustanove, očekuje da će ona početi da radi za mesec i po dana, pošto dobije sve dozvole.

- Kad sam odlazio iz Srbije, video sam kako svrake sleću na krov ove zgrade. Tada sam pomislio da od posla u Leskovcu neće biti ništa. Sada se tok događaja menja i nadam se da ćemo uskoro videti rode na njoj - rekao je Stojković prilikom posete ministra zaduženog za sprovođenje NIP-a Dragana Đilasa Leskovcu, koji je uručio prvi deo opreme. On je ukazao i na spremnost države da doktoru Stojkoviću pomogne u poslu oko otvaranja bolnice jer „ljude poput njega treba zadržati u Srbiji".

Ukupna vrednost aparata i prateće opreme, nabavljenih novcem iz NIP-a, iznosi 42 miliona dinara. Doktor Stojković je podršku dobio i od opštine Leskovac, ali i Fonda za razvoj Srbije, koji mu je u oktobru prošle godine odobrio 22 miliona dinara kredita za kupovinu ostale opreme.

Početak rada Specijalne bolnice u Leskovcu očekivao se mnogo ranije. Objekat je posle predaje ključeva u julu 2006. godine trebalo da bude dat na upotrebu dr Stojkoviću i njegovom timu još krajem septembra te godine, ali iz mnogo razloga, a najčešće zbog političkih nesuglasica u Leskovcu, posao nije započet.

- Imam osećaj da mnogi misle da se ovo radi zbog mene, da sam tu, da nemam gde i da treba da čekam. Godinu dana me je mnogo koštalo i vremenski i profesionalno. To je predug period u vremenu u kome se nešto svakodnevno događa i menja - kaže dr Stojković.

Za opremanje ove bolnice na svetskom nivou, po ocenama doktora Stojkovića, potrebno je milion evra. Specijalna bolnica u Leskovcu će se u početku baviti isključivo vantelesnom oplodnjom, a onda i organizovanjem naučnih seminara i obukom studenata. Rad na matičnim ćelijama obavljaće se u saradnji s Medicinskim fakultetom u Kragujevcu, budući da objekat u Leskovcu nema dovoljno prostora.

- Kragujevac je jako zainteresovan za saradnju i bio mi je utočište kada je u Leskovcu sve stalo. Sada se tamo u sklopu Medicinskog fakulteta osposobljavaju dve laboratorije za naučni rad. Potpisali smo i ugovor o saradnji. Bilo bi dobro da se napravi jedan vid srpske mreže svih koji su zainteresovani za rad na matičnim ćelijama, jer ovo nije posao za jednog čoveka - naglašava doktor Stojković.

Njegova želja je da se, pored vantelesne oplodnje, bavi i dijagnozom naslednih bolesti.
MILANA RAKIĆ

Cela vest: PRESS