Tema: Transplantacija matičnih ćelija

[BsAs]

Evo koga zanimaju rezultati transplantacije:
Pacijent jeste iz Leskovca i transplantacija nije bila nikakva tajna. Pre intervencije decko je mogao da guta samo tecnu hranu, tesko je govorio i bio je vezan za krevet. Posle godinu dana stanje na EDSS skali mu je popravljeno za 1.5
Znaci za sada moze da se pridigne, jede cvrstu hranu i jako je dobro podneo ceo tretman. To je ono sto ja znam da je bilo sa njim otprilike pre 6 meseci. Ako nekog zanima dalji tok, sledecu informaciju cu dobiti u maju.
@Roxy - ne postoje 'imune' i 'nervne' maticne celije, maticna celija je maticna celija koja se razvija u svaku drugu vrstu celije. U ovom slucaju je uradjena autologa transplantacija iz kostane srzi jer u njoj ima najvise maticnih celija posto se krv stalno obavlja, pa je to najlakse i najjeftinije uraditi.

Kada se pronadje bolji nacin 'proizvodnje' maticnih celija, verovatno ce to biti i put do potpunog izlecenja mnogih bolesti.

[Asja]

Рад са матичним ћелијама кочи недостатак новца

У сарадњи са Медицинским факултетом у Крагујевцу и Војномедицинском академијом у Београду, желимо да створимо мрежу стручњака која ће да помогне медицинску апликацију матичне ћелије у регенеративној медицини, каже за наш лист др Миодраг Стојковић
 
Др Миодраг Стојковић Лесковац – Специјална болница за лечење стерилитета у Лесковцу, популарно названа болница за вантелесну оплодњу, почела је да ради 29. априла. Тако је окончана скоро двогодишња неизвесност, недоумице и нагађања око овог лепог објекта на Хисару, дому некадашњег дугогодишњег „партизанског” председника лесковачке општине Милета Вељковића. Општина је обновила зграду и свечано је отворила јула 2006. године, у време када се прочуло за светске успехе генетичара Миодрага Стојковића, али је до почетка рада требало прикупити бројне дозволе и обезбедити опрему која је махом из иностранства.

И док су бројни парови без деце с нестрпљењем ишчекивали њено отварање, пројекат замало није пао у воду, јер је све ишло тако споро да је др Стојковић био решио да дигне руке од свега и врати се у светске институте. А онда је гостовао у емисији „Није српски ћутати” и, како каже, није прећутао са каквим се проблемима суочава. Сутрадан је утаначен разговор са министром задуженим за Национални инвестициони план Драганом Ђиласом, након којег се познати генетичар из београдског хотела вратио у Лесковац, уместо да отпутује у иностранство.

– Не могу да кажем да ћемо бити бољи од других, већ могу да кажем шта ћемо да понудимо. Поред стручног и едукованог кадра, нудимо најсавременију технологију која се тренутно користи у свету. Нудимо пацијентима нешто што је било више него потребно, јер је у нашој земљи постала алармантна потреба за лечењем стерилитета – изјавио је др Миодраг Стојковић у разговору за „Политику”.

Болница је почела да ради, интересовање је велико, да ли ће лечење бити скупо?

Чуо сам да око 60.000 парова у Србији има проблема са добијањем деце природним путем. Ми овде можемо годишње да примимо од 400 до 600 парова. Цене ће зависити од врсте терапије и биће на нивоу цена у другим болницама у Србији, али свакако знатно нижа него у свету. Од 2006. године постоји пројекат Министарства здравља Србије по којем се обезбеђују субвенције и ми ћемо поднети захтев да се и наша болница укључи у тај пројекат. Лесковачка општина већ је одлучила да у наредних 36 месеци, сваког месеца, обезбеђује субвенцију за три пара из ове општине.

Многи су ову болницу поистоветили са истраживачким институтом, утолико пре што су ваши експерименти окренути регенеративној медицини у којој многи виде шансу за лечење неких тешких болести?

Ово је само први корак. Ја научно-занесењачки кажем да смо овим пројектом скинули једну звезду, а сада предстоји скидање још једне, у чему ћу бити још упорнији. У сарадњи са Медицинским факултетом у Крагујевцу и ВМА, желимо да створимо мрежу стручњака која ће да промовише и помогне медицинску апликацију матичне ћелије у регенеративној медицини. То је нешто што је нашој земљи неопходно, јер регенеративна медицина је медицина 21. века.

Да ли је стигла опрема за истраживачку лабораторију?

Опрема је стигла и ми се надамо да ће сада све ићи лакше, утолико пре што су нам из НИП-а обећали додатна средства за куповину још неких апарата. На Медицинском факултету у Крагујевцу већ постоје две мале лабораторије и неколико људи који се интензивно припремају за истраживања на матичним ћелијама. Практична примена биће у Специјалној болници у Лесковцу.

Када би могао да почне рад са матичним ћелијама?

Све зависи од тога када ће болница бити потпуно опремљена. Нажалост, финансијска ситуација у нашој земљи је таква каква је и увек недостају средства.

Стално сте на путу по свету. Да ли ће вас ова болница више везати за родни град и за Србију?

Наравно. Захваљујући тим путовањима и сусретима са страним стручњацима имамо шансу да неке од њих доведемо овде, како би нашој деци, неким новим клинцима, пружили информације о најновијим медицинским сазнањима из прве руке.

Ваш верни пратилац и сарадник је супруга Петра. Колико се она уклапа у све ово и може ли да прати ваш интензиван живот и рад?

Захваљујући томе што је из исте бранше, она разуме шта све то радимо овде и у свету и са каквим се проблемима суочавамо. Да није њене подршке, не бисмо били овде где смо данас. Она је мој највернији сарадник, у свему могу да се ослоним на њу.


Милан Момчиловић
[објављено: 09/05/2008]
http://www.politika.co.yu/rubrike/Drustvo/Rad-sa-matichnim-celijama-kochi-nedostatak-novca.sr.html

[Sklerozica]

Krv iz pupčane vrpce sadrži bazične ćelije dragocene za mnoge bolesti

26/05/2008

Medicinski istraživači saopštili su da bi jednostavna odluka majki koje očekuju decu mogla da znači razliku izmedju života i smrti za hiljade ljudi. Krv iz pupčane vrpce bila je korišćena u transplantatima koji su značili život ljudima koji su oboleli od bolesti kao što je leukemija. Medjutim, problem je u tome što za sada nema dovoljno zaliha krvi iz pupčane vrpce.

Istraživači navode da se velika količina životne supstance izgubi svaki put kada bolnice odstrane pupčane vrpce novorodjenčadi. Razlog: krv iz pupčane vrpce sadrži bazične ćelije dragocene za tretiranje desetina bolesti, uključujući leukemiju i ostale bolesti krvi. Medjutim, većina tih dragocenih pupčanih vrpci nikada se ne sakupi zato što većina trudnica ne potpiše dozvolu za donaciju. Doktorka Elizabet Spal je iz M. D. Anderson centra za rak na univerzitetu države Teksas.

«Većina žena koja očekuje decu u Sjedinjenim Državama još uvek ne zna za tu mogućnost i to je veoma frustrirajuće,» kaže ona.

Mnogi ljudi, ipak, plaćaju privatnim kompanijama hiljade dolara za zamrzavanje pupčanih vrpca svojih novorodjenčadi za moguću transplantaciju, ukoliko deci bude potrebna kasnije u životu. Medjutim, doktorka Džoen Karcberg iz medicinske škole univerziteta Djuk kaže da su rizici sa ovom procedurom prilično visoki. Istraživači kažu da krv iz pupčane vrpce odredjene osobe najverovatnije sadrži identične genetske mutacije povezane sa odredjenim bolestima.

«Šanse da bi osoba mogla da koristi krv iz pupčane vrpce svog deteta kako bi pomogla tom istom detetu je negde izmedju jedan prema 20, sve do jedan prema 200 hiljada,». kaže ona.

Nacionalni donatorski program sa koštanu srž navodi da svake godine, više od 10 hiljada Amerikanaca dobije bolesti opasne po život koje bi mogle da budu tretirane krvlju iz pupčane vrpce ili presadjivanjem koštane srži od donatora koji nije u srodstvu. Istraživači takodje naglašavaju potrebu za više donacija od rasno i etnički različitih zajednica pošto ljudi iz tih grupa često imaju problem da pronadju genetski odgovarajućeg donatora. Medjutim, istraživači ukazuju da krv iz pupčane vrpce ne mora da  bude toliko bliska krvi pacijenta kao kod donacije koštane srži.

Izvor: VOA News

[Sklerozica]

Objavljeno: 09.06.2008.
 
Matične stanice zaustavljaju neurološku bolest

Za liječenje miševa koji boluju od teške neurološke bolesti korištena je injekcija matičnih stanica. Terapija koja je pomogla oporaviti oštećeno živčano vlakno budi nadu za tretmanom djece s rijetkim i smrtonosnim neurološkim poremećajem ? leukodistrofijom.

Jedan britanski stručnjak je rekao kako smo još daleko od tretmana na ljudima, ali potencijalno bi se tehnika mogla koristiti za liječenje stanja poput multiple skleroze.

Znanstvenici iz Medicinskog centra Sveučilišta u Rochesteru vjeruju da bi ovo mogao biti prvi put da je izliječen tip "drhtajućeg" miša. Njegov genetski sastav govori da njegovi neuroni nemaju dovoljno mijelina, masnog obloga koji djeluje poput ovojnice na elektronskoj žici. Bez njega, živčani signali ne putuju ispravno od stanice do stanice, uzrokujući tipične simptome drmanja i klimanja i smrti unutar četiri mjeseca.

Postoji desetak rijetkih poremećaja kod ljudi koji uključuju genetsku pogrešku u živčanom sustavu vezanu uz mijelin, od kojih su većina fatalna u djetinjstvu i ranoj odrasloj dobi.

Jedna od najpoznatijih je zahvatila Lorenza Odonea, koji je umro prošli tjedan boreći se desetljećima protiv adrenoleukodistrofije.

Preživjela manjina
Američki tim nije koristio "prave" matične stanice, koje imaju sposobnost pretvaranja u bilo koju stanicu u tijelu, nego prekursorske matične stanice, koje mogu postati jedan od ograničenog broja tipa stanica. Ovdje korištene "glijalne stanice" između ostaloga mogu postati oligodendrociti, stanice koje proizvode mijelinsku ovojnicu. Stanice su injicirane u različita mjesta u središnjem živčanom sustavu da bi vidjeli mogu li napraviti ikakvu razliku u sveukupnim simptomima.

Kod većine nisu napravili ništa, a tri četvrtine od 26 miševa kojima su injicirane stanice je umrlo gotovo u isto vrijeme kao i miševi koji nisu primili nijedan tretman. Ipak, kod šest miševa razlika je bila značajna ? u samo dva mjeseca stanice su se okolo proširile, umnožile i pokrile neurone u mozgu i leđnoj moždini, te proizvodile mijelin koji ih je obložio. Dva su miša živjela duže nego obično, a ostala četiri su još uvijek živa godinu kasnije, praktički bez ikakvih simptoma.

Užasna bolest
Prof. Steven Goldman, koji je vodio studiju, je rekao: "Mi smo očekivali da će umrijeti, ali ne samo da ne umiru, nego su bolje iz dana u dan."
"Vrlo uzbudljivo je razmišljati ne samo o tretiranju, nego o izlječenju bolesti, osobito ako se radi o jednoj groznoj bolesti koja zahvaća djecu."
Prof. David Attwell sa Sveučilišta u Londonu je rekao kako studija predstavlja "važan dokaz načela" da transplantacija tih "prekursorskih" stanica može pomoći vratiti mijelin ne samo kod osoba s leukodistrofijama, nego teoretski i kod onih koji su pogođeni drugim stanjima koja uključuju gubitak mijelina, kao što su multipla skleroza, cerebralna paraliza i ozljeda leđne moždine.

Međutim, on kaže: "Rad je još daleko od primjene na ljudima, a članak postavlja nekoliko pitanja koja bi mogla utjecati na šanse da se to dogodi."

"Izliječen je samo jedan mali djelić miševa, i nije jasno zašto. "
On kaže da su druge moguće prepreke hoće li se oštećene stanice moći lako zamijeniti novim transplantiranim stanica, te hoće li se, kao kod miševa, prije tretmana morati suprimirati imunološki sustav.

Izvornik: news.bbc.co.uk
Preveo: Ivan Ćelić, dr.med.                      HKLD

Izvor: PLIVA zdravlje

[gliša]

Čitam večeras u Pressu da je Dr Stojković uspio da napravi labaratorijsku krv,što bi u budućnosti mogao da bude veliki korak u liječenju mnogih bolesti.Sutra u Novostima ima opširnije o tome.

[Sklerozica]

Hvala Glišo.

Pravi krv iz embriona

ČUVENI doktor Miodrag Stojković došao je do još jednog senzacionalnog naučnog otkrića - uspeo je da napravi laboratorijsku krv! To bi u budućnosti mogao da bude veliki korak u lečenju mnogih bolesti, uključujući i leukemiju. Njegov najnoviji rad objavljen je pre dva dana u elitnom naučnom časopisu “Stem cel”.
Radeći eksperimente sa matičnim ćelijama iz embriona, koje su matične ćelije najvećeg potencijala, dr Stojković ih je “naterao” da proizvode krv. Izdvajanje krvnih matičnih ćelija iz embrionalnih ljudskih ćelija stvara mogućnost za dobijanje neograničene količine krvi. Ipak, kada će ovo otkriće moći da se primeni na ljude, ne zna se.
Naime, adultne matične ćelije - iz kostne srži, krvi odraslog čoveka i posteljice posle porođaja, uveliko se koriste u terapijske svrhe u razvijenom svetu. Embrionalnim matičnim ćelijama, u gotovo svim zemljama, samo se eksperimentiše. One su, kako kažu lekari, “prazne” ćelije, majke svih drugih ćelija, pa se iz njih mogu napraviti svi organi i tkiva u organizmu.
- Embrionalne matične ćelije mogu da budu izvor za 220 ćelijskih tipova ljudskog organizma - rekao nam je dr Stojković. - Ovog puta sam sa saradnicima iz Njukasla ove ćelije naveo na taj pravac da daju ćelije krvi. Te nove ćelije krvi nastale laboratorijski, usađivane su u tkivo miševa, a zatim je posmatrano kako se dalje ponašaju, njihova rekonstrukcija i dalja fiziološka uloga. Ovo je veliko dostignuće u polju razvojne i regenerativne medicine.
Stojković je ovo dugogodišnje istraživanje započeo na Institutu Centar za život u Njukaslu, gde je pre četiri godine klonirao ljudski embrion iz embrionalnih matičnih ćelija. Do sada je uspeo da izdvoji ćelije srčanog mišićnog tkiva, a trenutno radi na dobijanju ćelija jetre i pankreasa iz embrionalnih matičnih ćelija.
U razgovoru za “Novosti” podseća nas na još jedan svoj skorašnji rad objavljen u španskom časopisu “Plos van”. Reč je o tome da je embrionalne matične ćelije usmerio na dobijanje ćelije neurona oligodendrocita i astrocita koji produkuju DOPAMINA, supstancu važnu kod povrede kičmene moždine i Parkinsonove bolesti.
- Ovaj rad dokazuje da smo korak bliže terapiji lečenja ovih bolesti. Dobijanjem ovih ćelija u plastičnoj čaši ispitivaćemo dejstvo leka u kontrolisanim laboratorijskim uslovima sa pravim ljudskim ćelijama, ali ne i na pacijenta - objašnjava dr Stojković. - Koliko će vremena proći do primene teško je reći.

MOŽE I U SRBIJI
- SAMO nemojte da me pitate možemo li sva ova istraživanja da radimo u Srbiji - rekao nam je dr Stojković. - Možemo, jer imamo kvalifikovane ljude. Nedostaje jedna ustanova koja ima potrebne instrumente i potrošni materijal, i u kojoj će naši naučnici da se okupe i da pored nauke i primenjene medicine obučavaju mlade ljude. Ništa drugi nisu bolji od nas, samo su možda organizovaniji.

ZAHVALAN
DR STOJKOVIĆ naglašava da su novim saznanjima doprineli njegov asistent na Institutu “Princ Filipe” u Valensiji, docent Slaven Erceg, koji je Biološki fakultet završio u Beogradu i supruga Petra, koji su zaslužni za čuvanje i diferencijacije matičnih ćelija.

Izvor: Novosti

[gliša]

Nema na čemu,  ja bih to sve prebacio i naveo izvor ali i sam znaš da mi rad na kompu nije jača strana pa ovako kad naletim na nešto ja javnem šta gdje i kako  ;)toliko od mene

[Sklerozica]

Dobro je i ovako. Imamo tekst. Cilj je postignut.

[Sklerozica]

Matične stanice u tretiranju teških fraktura

19.06.2008

Transplantacijom odraslih matičnih stanica je moguće ubrzati zacjeljivanje kompliciranih prijeloma kostiju, objavili su američki znanstvenici.

Istraživači s University of North Carolina dodaju da bi primjena matičnih stanica mogla olakšati tretiranje 10 do 20% fraktura, koliko ih u prosjeku prate komplikacije.

Odrasle matične stanice su specijalizirane stanice koje regeneriraju oštećeno tkivo.

Kod mnogih pacijenata je zamjetno pomanjkanje ovakvih stanica što otežava zacjeljivanje.

U novom istraživanju su korištene matične stanice porijeklom iz koštane srži koje su modificirane tako da izlučuju hormon rasta (IGF-1) uključen u zacjeljivanje i rast kostiju.

Testiranja provedena na životinjama su pokazala da transplantirane matične stanice migriraju prema mjestu prijeloma te tamo sudjeluju u stvaranju kosti i hrskavice koje premošćuju frakturu.

Washington Post

Izvor: Pliva zdravlje

[BsAs]

Ovo je ukratko izvestaj sa NIH simpozijuma o buducnosti upotrebe maticnih celija, odrzanog 6. maja ove godine. Prisustvovalo je oko 400 najeminentnijih svetskih naucnika.
Uglavnom, reseno je da se predje na klinicki rad, tako da mozda i nije uzaludno ocekivati kroz deceniju ili dve, mogucnost izlecenja najtezih bolesti.

http://www.ninds.nih.gov/news_and_events/news_articles/nih_stem_cell_sympoisum.htm

[gliša]

Veliki broj pacijenata u svetu osetio je pozitivne rezultate terapije matičnim ćelijama.Terapija se primjenjuje u mnogim državama i sve veći broj pacijenata se odlučuje za nju.Amanda Brejson iz Škotske godinama se bori sa ,MS-om.Bolest je napala nervni sistem,tako da je došlo do djelimičnog slepila i paralize,a mlada žena je bila prikovana za kolica.Njeno iskustvo sa matičnim ćelijama je impresivno.
-Terapija je delovala skoro trenunutno .Samo nekoliko dana posle početka lečenja mogla sam da stanem na noge posle godina provedenih u kolicima.Najbolje je što tretman traje samo nekoliko sati.Deset min posle prve terapije kolicima sam otišla u kupatilo.Osećala sam da mogu da skočim iz stolice.Bilo je fantastično.Prva misao mi je bila da je to sugestija,ali mi je medicinska sestra potvrdila da su se i drugi pacijenti osećali isto.To mi je ulilo nadu-rekla je Amanda.
Posle nekoliko meseci terapije ova pacijetkinja uspela je da napravi prve samostalne korake,a zdravstveno stanje joj je iz dana u dan sve bolje.Izvor-Press  P.S. U današnjem dodatku Pressmagazin ima ima opširan članak o matičnim ćelijama na četiri   strane.

[gliša]

Ne znam šta vi mislite ali meni ovo zvuči obećavajući

[naca]

Video-Quadriplegic walks after own cell transplant

http://www.youtube.com/watch?v=e0NQHro8jBY&feature=related

[naca]

Lek iz pupčanika B. CARANOVIĆ, 08.09.2008 20:14:49

SRBIJA još nema javnu banku matičnih ćelija, jer nema zakona koji bi to omogućili. Doduše, izrada zakona o transplantaciji je u toku, pa bi to konačno moglo da "otvori vrata" i ovoj banci. Nadležni u Ministarstvu zdravlja kažu da bi projekat mogao da zaživi oko 2010. godine.
Pripreme za otvaranje javne banke matičnih ćelija iz pupčanika traju već nekoliko godina na Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić". Matične ćelije iz pupčane krvi mogu se primeniti u lečenju različitih oblika raka krvi, urođenih malokrvnosti i urođenih slabosti imuniteta. One koje se budu našle u banci, biće dostupne svim sugrađanima - besplatno. Za sada, na našem tržištu postoje samo privatne banke koje ćelije iz pupčanika čuvaju u inostranstvu za nadoknadu od oko 2.000 evra.
Matične ćelije iz periferne krvi i kostne srži neće se čuvati zamrzavanjem, već će se praviti registri dobrovoljnih davalaca u Institutu za transfuziju krvi.
Projekat "Stvaranje uslova za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze kod dece", koji uključuje i otvaranje banke matičnih ćelija iz pupčanika odobrilo je Ministarstvo zdravlja pre nekoliko godina. Ove godine obezbeđeno je 11,1 miliona dinara.
- Čitav projekat vredi oko 3,5 miliona evra, ali bi uloženi novac država "povratila" već za tri godine - objašnjava dr Dragana Vujić, rukovodilac projekta sa Instituta za majku i dete. - Kada se bude potpuno osposobio naš centar za čuvanje i transplantaciju matičnih ćelija iz pupčanika, decu nećemo morati da šaljemo o trošku države na intervencije u Italiju, gde se za transplantaciju izdvaja oko 100.000 evra.
Prema rečima Vujićeve, veliki deo posla je već urađen, ali potrebna je dodatna oprema i adaptacija postojećeg prostora, da bi se povećali kapaciteti laboratorije za kriobiologiju i sterilnog bloka, gde se obavljaju transplantacije.
- Procedura uzimanja matičnih ćelija iz pupčanika veoma je jednostavna - kaže dr Vujić. - Bračni parovi, odnosno trudnice, će potpisivati odobrenja da posle porođaja daju posteljicu i pupčanik iz kojih se vade ćelije. To će se raditi organizovano sa porodilištima. Procedura nije bolna, jer se matične ćelije uzimaju iz krvi pupčanika i posteljice koji su već odbačeni.
Poslednji zakon koji se primenjuje u ovoj oblasti donet je još 1990. godine u SFRJ, i on čak i ne poznaje pojam matičnih ćelija. U Ministarstvu zdravlja kažu da je novi zakon o transplantaciji i biomedicinski potpomognutom oplođenju u pripremi.
- Ti zakoni će u potpunosti biti usklađeni sa onima u Evropskoj uniji, a biće doneti do kraja ove godine - kaže Zorica Pavlović, pomoćnik ministra zdravlja u sektoru zdravstvenog osiguranja.

DAVAOCI KOSTNE SRŽI
UPOREDO sa Projektom za otvaranje javne banke matičnih ćelija iz pupčanika, Institut za transfuziju krvi je pre nekoliko godina započeo akciju registrovanja dobrovoljnih davalaca kostne srži. Prema rečima dr Zorane Andrić, za sada se prijavilo oko 900 davalaca, dok ih je u Sloveniji i Hrvatskoj oko 6.000. Ona kaže da nam je cilj da postanemo deo svetskog registra.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=128168&datum=2008-09-09

[naca]

Milosavljević: Veliki značaj matičnih ćelija
10. septembar 2008. | 14:56

BEOGRAD - Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević rekao je da bi trudnicama trebalo objasniti mogućnosti i značaj uzimanja matičnih ćelija iz pupčane vrpce, jer se te ćelije, u slučaju potrebe u narednih 18 godina, mogu korisiti za lečenje deteta.

"Reč je o potpuno bezbolnoj i bezopasnoj proceduri koja se izvodi neposredno posle porađaja, a lekari bi trudnicama trebali da objasne mogućnosti i značaj primene matičnih ćelija, kao i da se radi o skupoj proceduri koje bi trebalo da bude dopunska usluga u zdravstvu", kazao je ministar novinarima pre početka naučnog skupa o regenerativnoj medicini.

Ta medicina se bavi lečenjem matičnim ćelijama, odnosno mogućnošću njihovog iskorišćenja za stvaranje novog tkiva.

Iz matičnih ćelija se formiraju sve vrste ćelija, a nalaze se u početnom stadijumu razvoja embriona i mogu se uzeti iz krvi posteljice i pupčanika na samom porođaju, kao i u koštanoj srži i perifernoj krvi odraslog čoveka.

Regenerativna medicina je budućnost

Prema rečima Milosavljevića, zdravstvene ustanove u Srbiji mogu, u cilju šire primene matičnih ćelija, da sklapaju ugovore sa međunarodnim kompanijama, koje bi bile posrednici između banke matičnih ćelija koje inostranstvu postoje i njih.

"Trebalo bi i da postoji jasno predvođena procedura da se u roku od 48 sati obezbede papiri određenog uzorka krvi koji se nalazi negde u inostranstvu", naveo je ministar.

On je dodao da se ne radi o masovnoj pojavi koju treba obećavati danas ili sutra, ali da je regenerativna medicina sigurno budućnost medicine.

Fazlagić: Mnoge bolesti mogu se izlečiti matičnim ćelijama

Doktorka Mima Fazlagić je pre tog skupa novinarima rekla da bi u Srbiji do 2010. godine trebalo da se otvori prva javna banka matičnih ćelija.

Prema njenim rečima, danas se 75 različitih bolesti tretira matičnim ćelijama iz pupčane vrpce, a među njima su leukemija, imunološke bolesti, bolesti centralnog nervog sistema i metaboličke bolesti.

Braća i sestre mogu imati iste matične ćelije

U slučajvevima žena koje su se porađale i nisu uzele matične ćelije za dete, a urade to na sledećem porođaju, postoji veća verovatnoća da će se matične ćelije poklopiti s matičnim ćelijama starijeg brata ili sestre deteta.

Današnji skup "Regenerativna medicina u 21. veku, mogućnosti i stremljenja" organizovala je Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vesti/zdravlje/2008_09_10/vest_83059.jsp