Tema: nezaposlenost osoba sa invaliditetom

[sand]

U Srbiji je nezaposleno 79 odsto osoba sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom žele da rade

Veliki broj njih nema zadovoljavajući stručnu spremu, pa je potrebna reforma sistema obrazovanja

Srbija treba što pre da usvoji zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom kako bi se poboljšao položaj ove ranjive kategorije stanovništva, preporuka je istraživanja koje je sproveo Centar za razvoj inkluzivnog društva.
- Odnos prema osoba sa invaliditetom je pokazatelj civilizacijskog stepena društva. Zato je neophodno što pre doneti ovaj zakon i uvesti kvote za zapošljavanje, a Vlada Srbije mora da bude uzor i preduzme mere koje bi pomogle da ovaj sistem kvota postigne uspeh - rekla je Vesna Bogdanović iz CRID-a predstavljajući rezultate Istraživanja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Ona je objasnila da je ispitivanje rađeno tokom avgusta i septembra prošle godine i to u 27 opština u Srbiji, a učestvovalo je oko hiljadu osoba sa invaliditetom.
- Jedno od glavnih pitanja na koja smo želeli da nađemo odgovor bilo je - da li osobe sa invaliditetom žele da rade. Rezultati su ohrabrujući pošto se 84 odsto njih izjasnilo da želi da radi. Tu želju više su ispoljile osobe koje žive u porodici sa više članova, kao i oni koji dobijaju socijalnu pomoć ili imaju manje prihode - navela je Bogdanovićeva.

Ipak, dodala je ona, iako se smatra da u Srbiji ima oko 800.000 osoba sa invaliditetom, samo oko 25.000 njih se nalazi na spisku nezaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, dok se veliki broj ovih ljudi ne nalazi u evidenciji biroa rada.
- Većina ispitanika podržala je postojanje pozitivne diskriminacije koja bi omogućila osobama sa invaliditetom da se lakše zaposle. Istraživanje je, takođe, pokazalo i da je u Srbiji danas nezaposleno 79 odsto osoba sa invaliditetom, što je za osam odsto manje nego 2001. - rekla je Bogdanovićeva.

Damjan Tasić, stručnjak Srbije u Ad hok komitetu UN, istakao je da je za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom bitno doneti dobre zakone, ali da sami zakoni nisu dovoljni pošto njihov nedostatak predstavlja samo deo problema.
- Kvote za zapošljavanje su problematične zato što osobe sa invaliditetom moraju da budu kvalifikovane za određeni posao i ne mogu da budu zaposlene ako to nisu samo zbog kvote. Ipak, pošto veliki broj njih nema zadovoljavajuću stručnu spremu, potrebnije je da dođe do reforme sistema obrazovanja - rekao je on.

Prema njegovim rečima, neophodna je i reforma u Službi za zapošljavanje pošto samo zgrade ove službe u Beogradu i Novom Sadu imaju pristup za osobe sa invaliditetom, a njih ima u celoj Srbiji.

- Moj savet je i da se donese novi propis kojim bi se procenila sposobnost osoba sa invaliditetom, a kvotni sistem je barem u početku neophodan - kaže Tasić.

glas javnosti

[sand]

Zaposliti osobe sa invaliditetom

U Srbiji ima oko 600.000 osoba sa invaliditetom, samo 22.500 prijavljano Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Bez obzira na nivo obrazovanja i uprkos bitnim beneficijama predviđenim za poslodavce ako zaposle osobu sa invaliditetom, te osobe ne mogu da nađu zaposlenje. Za to su, tvrde stručnjaci, krive predrasude, ali je neophodan i Zakon o zapošljavanju invalida, na koji se dugo čeka.

Od 6.000 radno sposobnih invalida u Beogradu, njih 40 je s fakultetskom diplomom, a većina je završila osnovnu školu ili zanat. I mada se već nekoliko godina govori o programu zapošljavanja invalida, sve je još mrtvo slovo na papiru, za njih posla nema i žive na ivici egzistencije. Posebno su ugrožene mentalno zaostale osobe.

Ivica Đikić ima 34 godine, štićenik je Društva za pomoć osobama ometenim u razvoju i živi u sedmočlanoj porodici u kojoj samo otac radi.

"Kada sam se ovde učlanio, onda sam odmah počeo da radim pošto mi je ovo lagan posao i za pakovanje i da pravim fascikle", rekao je Đikić.

"Ja sam Samir i završio sam zanat, knjigovezac. Taj zanat sam završio zato što mi se dopada, zato što sam kreativan, volim knjige, a želeo sam zaposlenje jer sam hteo da pomognem mami i tati".

Društvo Stari grad, za pomoć osobama ometenim u razvoju, za štićenike organizuje radne aktivnosti i edukaciju. Tokom prošle godine savijeno je i složeno skoro pola miliona kartonskih fascikli, a bavili se i zaštitom životne sredine, sakupljali plastični otpad, limenke i stari papir.

Dejan Kozić, predsednik društva, kaže da osobe sa invaliditetom mogu da rade poslove u kojima im mentalna umanjenost dozvoljava da dugo rade jednolične radnje. "Samo juče smo savili oko 10.000 fascikli", kaže on.

Upravo za takve poslove, u Australiji na primer, mentalno zaostale osobe imaju prednost pri zapošljavanju jer se pokazalo da im je radna produktivnost veća i do 35 odsto.

Za poslodavce u Srbiji, Nacionalna služba je predvidela brojne olakšice u cilju otvaranja radnih mesta za invalide. Ivana Tomić iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da je reč o učešću u finansiranju opremanja radnog mesta, odnosno jednokratnom iznosu od 100.000 dinara i jednoj od dve solucije.

"Ili finansiranje zarade zaposlenog sa invaliditetom u visini 80 odsto proseka grada ili republike, šta je u tom trenutku povoljnije, ili refundacija doprinosa za obavezno socijalno osiguranje", kaže ona.

B92

[sand]

Na osnovu dobijenih informacija u vezi sa položajem osoba sa invaliditetom na tržištu rada, sadašnja efikasnost Zakona i mera, zajedno sa političkom vizijom i pravcem u kome se ide kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, Srbiji je (definitivno) neophodan novi okvir za politiku zapošljavanja i zakonodavstvo. Neophodno je da se ovaj okvir sastoji od:
• Vizije o politici integracije na tržišt rada, uzimajući u obzir:
• Nestabilno tržište rada
• Nivo svesti među socijalnim partnerima
• Nivo svesti u poslovnom životu i širem društvenom okruženju
• Potreba za “na sposobnosti zasnovanom tržišnom pristupu”
• Položaj i vrednost ove politike u opštoj politici tržišta rada
• Vrednost ove politike iz perspektive Evropske zajednice
• Potrebu da se neprekidno dotiće pitanje poslovanja
• Sredstva koja ovu viziju mogu da realizuju su:
• Aktivna rana rehabilitaciona inftastruktura i mere koje će da smanje invaliditet
• Mere koje stimulišu zapošljavanje osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada, a dele se na:
• Stručno savetovanje (upravljane talentom)
• Sticanje kvalifikacije (obuka, obrazovanje, obuka na poslu)
• Adaptacija radnog mesta
• Subvencije (plate)
• Mere koje stimulisu preduzetnički duh kod ososba sa invaliditetom i/ili njihovih organizacija radi pokretanja privatnog posla
• Zaštićeno zapošljavanje kao “poslednje utočište” i “prvi ulazak”, koji se na transparentan način finansiraju i posluju

Osnovni uslovi koji moraju da se ispune kako bi bili (ili možda čak pre nego što bi postali) uspešni u
implementaciji politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom su povezani sa:
♦ Sakupljenim socio-ekonomskim podacima
♦ Pristupačnošću radnog mesta
♦ Potrebom za integrativnim obrazovnim sistemom
♦ Kapacitetima za personalnu asistenciju
♦ Koordinacijom ministarstava

Ispunjavanje preduslova:
• Prikupljanje socijalno ekonomskih podataka
• Pristupačnost:
• Radnom mestu
• Javnom prevozu
• Javnim institucijama
• Informacijama i komunikaciji u vezi sa zapošljavanjem
• Potreba za integrativnim obrazovnim sistemom
• Olakšice za personalnu asistenciju
• Koordinacija između ministarstava

[sand]

Zalud zakoni i propisi kad država ne pomaže

BANJALUKA - Od oko 70.000 invalida u Srpskoj, samo njih 2.300 radi, dok ostali preživljavaju od nadoknade za tuđu negu i pomoć koja nije veća od 400 KM. Iako Zakon o osposobljavanju i zapošljavanju invalida postoji već tri godine, kako kažu, od njega „slaba vajda jer ni poslodavci, a ni društvo nisu previše zainteresovani da pomognu“.

„Invalidi mogu da rade skoro svaki posao, ali u preduzećima nema dovoljno mesta za njih. Oni mogu da budu izvrsni pravnici i ekonomisti ako se školuju za to, a jedina obaveza poslodavaca je da im pomognu da u kolicima dođu do radnog mesta. Međutim, čini se da ni poslodavci, a ni društvo, nisu zainteresovani da pomognu invalidima“, rekao nam je predsednik Koordinacionog odbora invalidskih organizacija RS Zoran Dobrać. On kaže da u firmama ne postoje namenski poslovi za invalide, iako je zakonom garantovano da, u slučaju da Fond za profesionalnu rehabilitaciju izdvoji novac za prilagođavanje radnog mesta i za mašine sa kojima će raditi invalidi, poslodavac ima obavezu da na tom radnom mestu stalno zapošljava invalide.

Takođe, od 2.000 registrovanih slepih u RS, samo njih 70 je zaposleno. U Savezu slepih RS kažu da je još oko 500 osoba radno sposobno i trenutno tragaju za poslom.
„Slepi uglavnom dobijaju posao u udaljenim i nepristupačnim mestima, a za njih bi bilo najbolje da rade u mestima u kojima žive. Međutim, teško dobijamo posao jer još postoje predrasude u društvu o radu slepih, a i poslodavci će pre zaposliti zdrave i potpuno sposobne“, kaže predsednik Saveza slepih RS Branko Suzić. On objašnjava da slepi uglavnom završavaju zanate ili rade kao telefonisti, a nedavno se četvoro slepih sa završenim fakultetom zaposlilo u svojoj struci.
„Ovo je za pohvalu, a ujedno i nada za sve slepe u RS jer se čini da dolazi bolja budućnost“, rekao je Suzić.

Projekat samozapošljavanja

Centar za socijalni rad Banjaluka i Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća RS pokrenuli su projekat podrške samozapošljavanja invalida, mladih i drugih korisnika socijalne zaštite. Projekat će trajati dve godine, a namenjen je stvaranju povoljnijeg ambijenta za život i delovanje invalida i drugih ugroženih kategorija kroz organizovanje preduzetničke aktivnosti. U prvoj fazi je predviđena obuka i izrada biznis plana za koji će se kasnije organizovati pomoć u pribavljanju finansija i konsaltingu za pokretanje malog biznisa.

blic

[sand]

Наша привреда могла би да запосли 170.000, а сада ради само 30.000 особа са инвалидитетом

Од укупног броја становника Србије 10 одсто су лица са инвалидитетом. Адекватна база података о укупном броју таквих лица не постоји, већ само о онима који примају неки вид надокнаде. Користећи европска искуства, процењује се да би наша привреда могла да запосли 170.000 инвалида. Сада ради само њих 30.000.
У Србији се поодавно чека усвајање закона о запошљавању особа са инвалидитетом. Уколико би био усвојен, а запошљавање инвалида постало обавеза, много њих могло би да пронађе посао.

Закони у земљама ЕУ који се примењују већ више деценија јесу вид „позитивне дискриминације” и мера промоције запошљавања ових особа у привреди. У земљама ЕУ живи око 26 милиона особа са инвалидитетом, што чини 14 одсто укупне радно активне популације. Један од циљева европске стратегије јесте повећање њихове запослености са 61 на 70 одсто до 2010. године, а то је око 25 милиона нових радних места.

– Закон о запошљавању особа са инвалидитетом још увек је само радна верзија, врло брзо ће се наћи у поступку јавне расправе и није ни послат Влади на усвајање. Сагледава се текст, анализирају предложени прописи, итд. Радна група формирана у јулу има интензивне састанке са представницима Удружења особа са инвалидитетом, предузећа за радно оспособљавање и запошљавање лица са инвалидитетом и другим субјектима – каже Татјана Пријић, начелница Одељења за нормативне послове и надзор Министарства економије и регионалног развоја. – Није лако усвојити закон, он мора бити послат и министарствима, а колико ће бити примедби, колико тога ће бити измењено због финансијских, социјалних, образовних и укупних ефеката, тешко је предвидети.

Најважнији циљ закона је професионална рехабилитација инвалида, њихово укључивање у отворено тржиште рада с аспекта њихових могућности, и њихова обука, да могу да раде конкретне послове, након чега би могла да се установи квота оспособљених за конкретну делатност. 

– Наш циљ је и социјалан и хуман. Јер тзв. социјална предузећа пружају услуге особама са инвалидитетом или управо њих запошљавају, дакле имају позитиван ефекат не само с аспекта што већег запошљавања већ и задовољавања њихових посебних потреба – истиче Татјана Пријић.   

Међутим, Сандра Скумпија из Одсека за посредовање у запошљавању особа са инвалидитетом Националне службе запошљавања истиче да се „пред надлежнима нашла једна верзија закона, али је, не зна се зашто, поништена и кренуло се из почетка. Нажалост, коначна верзија закона никако да дође пред Скупштину”. 

– То је неискоришћен потенцијал. Проценат особа са инвалидитетом у Србији, пасивних на тржишту рада, виши је од процента незапослених, а разлог за то су свакако и примања која остварују по основу своје инвалидности. Прорачун је да би се интеграцијом особа са инвалидитетом стопа запослености подигла и до три одсто – каже наша саговорница, која објашњава да запошљавање за њих значи „померање из благостања у сферу рада и мању зависност од државних давања”. Она сматра да ће ипак бити усвојена верзија запошљавања инвалида по „квотном систему” који подразумева да је послодавац обавезан да на одређени број радника прими известан проценат инвалида, а ако није у прилици да запосли прописану квоту, одређена средства уплаћује у Национални фонд за професионалну рехабилитацију (стоји у нацрту из 2006).

Код нас би, додуше, могао бити проблем ко би и како контролисао та предузећа. У земљама ЕУ држава је надзор већ препустила неким другим службама.

-----------------------------------------------------------

Европска искуства

Белгија, Холандија и Шведска предвиделе су могућност „замрзавања права” на период до четири године, што значи да уколико особа са инвалидитетом остане без посла наставља са примањем бенефиција.
Земље ЕУ су се од 2003. ангажовале на интеграцији угрожених група кроз тренинге и обуке, али дају и финансијске стимулације послодавцима, као и „старт-ап” кредите за отпочињање сопственог бизниса. На ову популацију је и усмерен највећи део укупних трошкова за активне мере запошљавања у Норвешкој (чак 80,3 одсто), Шведској (44) и Данској (34). У Немачкој су успели да пожељну квоту запошљавања испуне и кроз флексибилне облике ангажовања: рад код куће, четворочасовно радно време и слично. У Пољској се послодавац ослобађа једног дела давања уколико тражи услуге (рачуноводство) или набавља производе из тзв. заштитних радионица, а у Великој Британији њихови производи већ имају сопствену, препознатљиву робну марку.

Снежана Богдановић
политика

[sand]

Kraljevčani s posebnim potrebama teško dolaze do radnog mesta

Od 700 osoba sa invaliditetom u kraljevačkoj opštini, samo je dvoje uspelo da se zaposli kod privatnika. Ne pomažu preporuke, zakonske olakšice, a ni fakultetske diplome

KRALJEVO - Kucali smo na mnoga vrata, ali niko nam u susret nije izašao. Kad čuju da se radi o invalidnom licu, kao da si im pomenuo ne znam šta. Nismo uspeli da obezbedimo radno mesto ni za jednog našeg člana, a oni mogu mnoge poslove da obavljaju. Međutim, kad nekoga moliš da zaposli invalida, kao krv da mu tražiš...

Reči mr Živorada Veljovića, predsednika Društva invalida i rukovodioca kraljevačkog Hendikep-centra, najbolje odslikavaju prilike u kojima se nalaze Kraljevčani s posebnim potrebama kada pokušaju da nekog poslodavca „umole“ za radno mesto. Ne pomažu im preporuke, zakonske olakšice, čak ni fakultetske diplome.

Tridesetdevetogodišnja Zorica Milojević, uprkos tome što je zbog posledice udara groma prikovana za kolica, uspela je da završi Ekonomski fakultet. Punih osam godina, međutim, uzaludno pokušava da nađe posao.

- Ne znam, stvarno, o čemu se radi. Učila sam i osposobila se da radim najkomplikovanije poslove iz moje struke, ali kad čuju da sam invalid, poslodavci beže od mene. Nije, dakle, problem u meni, nego u njima - razočarana je Zorica Milojević.

Ovakve nevolje ne muče samo Zoricu. U Kraljevu živi oko 700 invalida. Samo njih dvoje uspelo je da se zaposli kod privatnika. Na evidenciji kraljevačkog Tržišta rada nalazi se 568 invalida, među kojima ima i oni s fakultetskih diplomama.

- Da li su u pitanju naše predrasude, ili nešto drugo, uglavnom evidentno je da invalidi teško dolaze do radnog mesta. Oni mogu mnoge poslove da obavljaju, ali naši poslodavci se prosto ne usuđuju da ih zaposle - kaže Zlata Živković, direktorica kraljevačkog Tržišta rada.

U kraljevačkoj Opštinskoj upravi zaposlena je samo jedna osoba sa invaliditetom. Načelnica LJiljana Negojević kaže da će uskoro radno mesto u glavnoj gradskoj kući naći još nekoliko Kraljevčana s posebnim potrebama.

- S obzirom na to da ova lica ne mogu obavljati baš sve poslove, smatramo da zdrave osobe ne smeju da im budu konkurencija tamo gde mogu da odgovore zahtevima radnog mesta. Invalidima koji ispunjavaju uslove, imaju odgovarajuću školsku spremu i mogu da obavljaju određene administrativne posle, mi ćemo omogućiti da se ovde zaposle - kaže LJiljana Negojević.

U Hendikep-centru invalidima su omogućene besplatne masaže i medicinski tretmani, ali ova ustanova nije u mogućnosti da im obezbedi posao.

KAZNA OD 50.000 DO 100.000 DINARA

Poslodavcima kao da ništa ne znače ni olakšice koje zakon predviđa za one koji radno mesto ponude osobi sa invaliditetom. Privatnike, međutim, ne brinu ni kazne predviđene za one koji ne ispunjavaju obaveze pri zapošljavanju. Najnovije zakonske odredbe, naime, obavezuju privatnike da, ukoliko imaju najmanje dvadeset radnika, zaposle jednog invalida. Ako to ne urade, sleduju im kazna od 50.000 do 100.000 dinara.

Autor:Agencija SINA

[Sklerozica]

16. decembar 2007. | 10:16 | Izvor: B92
Beograd -- Iako svaki deseti stanovnik Srbije ima neki oblik invaliditeta, veoma mali broj njih ima redovan posao.

Pored svojevrsne izolacije u kojoj žive, osobe sa invaliditetom imaju i veliki problem da nađu posao i na taj način postanu koliko-toliko ekonomski nezavisni.

Zakon o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom biće usvojen tokom 2008. godine i stupiće na snagu 1. januara 2009, kako bi i poslodavci i institucije države imali dovoljno vremena da se pripreme za njegovu primenu. Ovaj zakon, između ostalog, predviđa obavezu poslodavaca da na svakih 50 radnika zaposle jednu osobu sa invaliditetom.

"Svi poslodavci koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom oslobođeni su plaćanja poreza i doprinosa na njihov teret u periodu od 3 godine, takođe se u prvoj godini subvencioniše 80 odsto njihove zarade, dakle podsticaji postoje, ali postoji niz predrasuda o osobama sa invaliditetom koje predstavljaju svojevrsna ograničenja", kaže Vladimir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu za ekonomiju i zapošljavanje.

Poslodavci koji ne budu hteli da zaposle osobe sa invaliditetom, imaće alternativu da uplate izvesnu sumu u jedan namenski fond i taj novac bi se koristio za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

"Svaki deseti građanin Srbije je osoba sa invaliditetom i svi oni imaju ustavom garantovano pravo na rad i to pravo mora neko da im omogući", kaže Ilić.

Vera Manić, koja zajedno s mužem koji vode preduzeće za proizvodnju kolača "Free style trade", omogućila je dvema gluvonemim devojkama da rade kod nje. Kaže da je prvog dana kada su počele da rade, imala veliku tremu, jer nije znala kako će se snaći u komunikaciji s njima.

"One meni čitaju sa usana, govore obe, jedna potpuno razumljivo, druga malo teže, ali ja ih već razumem", kaže Manićeva.

"Imala sam tremu kad sam počela da radim. Ali sve mi se dopalo i tako sam počela. Sada lepo radim, imam platu i sve", kaže radnica Marijana Prokić.

Vera Manić kaže da planira da proširi kapacitete i da će uskoro zaposliti još jednu ili dve gluvoneme devojke.

I u kompaniji "Afrodite Mode Collection" radi nekoliko osoba sa hendikepom. Direktorka te firme smatra da je zapošljavanje osoba sa invaliditetom, između ostalog, i moralni čin.

"Imam iskustva još sa fakulteta kada sam pored sebe imala druga koji je imao invaliditetom i koji je završio dva fakulteta. I u našem kolektivu imamo jako kvalitetne ljude koji se baš dodatno bore da bi se pokazali i dokazali", kaže direktorka Afrodita Bajić.

Vladimir Ilić kaže da su osobe sa hendikepom, upravo zbog svog hendikepa - pravi šampioni rada. "Baš zbog toga se trude da budu bolji nego što bi neko očekivao i zato im moramo pružiti šansu da pokažu šta znaju, a znaju puno", kaže državni sekretar u Ministarstvu za ekonomiju i zapošljavanje.

Izvor:  http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=12&dd=16&nav_id=276735

Posetite link ako vas zanimaju komentari.

[naca]

Svega 21 odsto osoba sa invaliditetom u Srbiji je u radnom odnosu

Domaće kompanije se plaše da ih zaposle


Beograd - U Srbiji živi gotovo milion ljudi sa invaliditetom, od toga je svega 21 odsto onih koji sami zarađuju za život, dok je osoba sa invaliditetom koje su u stalnom radnom odnosu mnogo manje. Poslodavci u domaćim kompanijama tek treba da nauče nešto od velikih međunarodnih preduzeća koja već godinama zapošljavaju osobe sa invaliditetom, a takvom podučavanju ovdašnjih kompanija znatno bi trebalo da doprinese i zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koji bi narednog četvrtka trebalo da bude usvojen u Vladi.
- Kompanije u Srbiji su pomalo u strahu, jer se nisu susretale sa tim i zato smo tu da im pružimo pozitivne primere iz sveta i regiona i pokažemo da osobe sa invaliditetom mogu da budu dobri radnici. Međunarodni poslodavci smatraju da su osobe sa invaliditetom lojalnije, pouzdanije i vrednije, da manje kasne i manje prave probleme - rekao je juče u Medija centru programski direktor Centra za monitoring i evaluaciju Marko Savić.
On ističe kako u Srbiji 17 odsto preduzeća ima neki vid politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom, ali da su to uglavnom strane kompanije.
- Treba da se ugledamo na primer jedne kompanije iz Londona koja se bavi izradom nameštaja za britansku Vladu. U njoj su od radnika, preko menadžmenta, do direktora zaposlene samo osobe sa invaliditetom i to što rade za Vladu jeste odlična referenca za njih. Na Novom Zelandu svaki peti stanovnik ima neku vrstu invaliditeta i na gotovo 20 odsto radnih mesta u državnim institucijama ove zemlje zaposlene su osobe sa invaliditetom - kaže Savić.


DOBRI PRIMERI

On naglašava da su kod nas vidljivi pomaci unapred i da to potvrđuje i primer Državne lutrije, koja je na mesto portparola zaposlila slepu devojku ili kompanija Afrodit mod kolekšn, koja zapošljava uglavnom žene sa invaliditetom. Problem je i to što se kod nas ne radi na obrazovanju i što se na primer slepe osobe u Velikoj Britaniji školuju za 98 zanimanja, dok kod nas mogu da budu ili telefonisti ili maseri.
Ključno je, napominje Savić, stalno informisati domaće kompanije naročito državne, koje su još uvek skeptične prema zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Međutim, postoje neke koje nisu, poput Železnica Srbije. Ovo državno preduzeće zapošljava više od 20.000 radnika, i u svom sastavu od pre petnaestak godina ima tzv. zaštitnu radionicu u kojoj radi između 100 i 200 invalida rada.
- I pre nego što je zakon bio u pripremi Železnice Srbije su u okviru transformacije firme osnovale zaštitne radionice, u kojima su zaposlile svoje radnike - invalide rada. Nedavno smo zaposlili i desetak osoba sa invaliditetom koje nisu radile u našoj firmi - priča za Danas Nenad Stanisavljević iz medija centra Železnica Srbije.
On napominje da su prvi rezultati pokazali da je ovaj potez odličan, a radnici u zaštitnim radionicima su potpuno opravdali poverenje poslodavaca.
- Izuzetno su odgovorni, kvalitetni, nikada nismo imali neke pritužbe na njih i svi smo zadovoljni - ističe Stanisavljević, dodajući da te radionice obuhvataju, pre svega, perionice i neke umetničke radionice.


PREMA MOGUĆNOSTIMA

- U Elektroprivredi Srbije, u kojoj je trenutno zaposleno 35.000 ljudi, ne postoji poseban program zapošljavanja osoba sa invaliditetom - kaže za Danas Momčilo Cebalović iz informativne službe EPS-a.
- Nemamo poseban program, zato što kod nas rade invalidi rada iz naše firme. Oni se nalaze na radnim mestima koja odgovaraju njihovim mogućnostima - ističe Cebalović.
Iako u jednoj od najvećih domaćih kompaniji Delta Holdingu nisu mogli da nam pronađu tačne informacije o tome kakva je politika njihove kuće kada je u pitanju zapošljavanje osoba sa invaliditetom i koliko ih je trenutno zaposleno, direktorka za odnose sa javnošću Branislava Milunov za Danas je rekla da oni godinama rade na njihovom zapošljavanju i da ona konkretno "svako jutro sreće devojku sa invaliditetom, koja kolima dolazi na posao".
Ovakvih primera iz domaćih kompanija i mnogobrojnih međunarodnih koje ne čekaju zakon da bi zaposlili osobe sa invaliditetom, nažalost, još uvek nema dovoljno. Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, čiji je idejni tvorac Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, kada bude usvojen mogao bi mnogo toga da promeni.
- Zakon je usvojen u februaru, ali će narednog četvrtka ponovo biti na Vladi. Trenutno je tek u fazi nacrta, ali ćemo mi iz Ministarstva lobirati za to da on do kraja godine bude usvojen u Skupštini Srbije - kaže za Danas pomoćnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj Radmila Bukumirić Katić.


ZAKONSKA REŠENJA

Nacrt zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom predviđa da svaka firma sa više od 20 zaposlenih mora da ima uposlenu bar jednu osobu sa invaliditetom, dok će na svakih sledećih 50 radnika biti u obavezi da zaposle još po jednu.
- Ove obaveze su oslobođene tek otvorene firme i to u prve dve godine postojanja, a neke koje nemaju predviđena radna mesta za osobe sa invaliditetom mogu da pronađu način da uplaćuju zaradu nekom drugom poslodavcu, da sarađuju sa nekim drugim ili slično. Naravno, za one koji ne budu poštovali zakon predviđene su i kazne - napominje Bukumirić Katić.
Kazne nisu rigorozne, pa će firme ukoliko se ogreše o zakon biti sankcionisane novčanom kaznom u visini tri prosečne mesečne plate. Iz Centra za monitoring i evaluaciju najavljuju i štampanje publikacije, usput apelujući na kompanije da što pre počnu da obraćaju pažnju na osobe sa invaliditetom, i to tako što će im pružiti šansu da rade i budu ravnopravni sa ljudima koji nemaju invaliditet. Ljiljana Bukvić
08 09 2008 Dnevni list Danas/hronika

[naca]

Osobe s invaliditetom ostaju bez posla?!

Preduzeće "Luj Braj", koje zapošljava osobe s invaliditetom, radiće do 1. oktobra, nakon čega ističe projekat Nacionalne službe za zapošljavanje pokrenut pre dve godine. U preduzeću strahuju da im preti gašenje i da će zaposleni završiti na birou.

Direktorka tog preduzeća Radmila Vuković uputila je tim povodom apel svim strukturama u gradu da im pruže pomoć kako bi nastavili da rade i nakon isteka tog roka.

– Trenutno u ovom preduzeću radi pet osoba s invaliditetom na poslovima marketinga, kurira, telefonista, pedagoga i defektologa. Nekada je ovo preduzeće, koje postoji već 17 godina, koliko i Pan radio, koji je osnivač preduzeća, imalo 20 zaposlenih – navodi Vukovićeva.

Ona objašnjava da je Pan radio nedavno prestao da radi pošto nije dobio frekvenciju, što za njih predstavlja otežavajuću okolnost u celoj priči, jer samim tim i njima preti gašenje.

Prema njenim rečima, preduzeće je naišlo na podršku kod potpredsednice Skupštine grada zadužene za socijalna pitanja Marije Cvejić, a podržali su ih i Udruženje invalidnih preduzeća Srbije i preduzeće za zapošljavanje osoba s invaliditetom "DES" iz Novog Sada.

Ona kaže kako ne može da veruje da u godini kada u Skupštini Srbije treba da se usvoji zakon o invalidima, jedino preduzeće koje zapošljava osobe s invaliditetom treba da se zatvori.

"Luj Braj" delom se finansira zahvaljujući Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja iz fonda namenjenog grupama za profesionalne orijentacije i osposobljavanje invalidnih lica, a delom od svojih sredstava.

http://www.gradjanski.co.yu/navigacija.php?vest=29049

[Sklerozica]

Udruženje invalidnih preduzeća Srbije Ko ih nađe na internetu, ima piće.

[roditelj]

Sklerozice,nista od pica
Ko li je smislio da postoji da mi je znati?
Inace "Afrodita mod koleksn"stvarno zaposljava invalide nalazi se preko puta skole za slepu decu u Zemunu,isli smo tamo da bi zaposlili neke majke slepe dece.

[naca]

Grad zapostavio hendikepirane-Niš
Posao čeka 1.000 invalida
Autor: O. Milijić | Foto:K. Kamenov | 11.10.2008.



Za 1.000 osoba sa invaliditetom evidentiranih u niškoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, dobijanje posla pravi je bingo, budući da se prema iskustvu iz invalidskih organizacija poslodavci retko odlučuju na upošljavanje invalida, uprkos državnoj subvenciji od 120.000 dinara za obezbeđivanje radnog mesta za ove ljude. U gradskoj vlasti najavljuju da bi uz organizovanje adekvatnih prekvalifikacija u narednom periodu osobe sa invaliditetom mogle da dobijaju posao u gradskoj administraciji ili javnim preduzećima.

U organizacijama osoba sa invaliditetom broj njihovih zaposlenih članova listom procenjuju kao „zanemarljiv“, mada nema preciznih podataka o procentu ovih ljudi koji rade.
- Zapošljavanje osoba sa invaliditetom je izuzetak, imamo svega nekoliko pozitivnih primera zapošljavanja u poslednje vreme. Uprkos uvreženom mišljenju koje sumnja u radne sposobnosti osoba sa invaliditetom, ima toliko mnogo poslova koje ove osobe mogu da obavljaju, poput niza administrativnih poslova na šalterima, na računaru ili, jednostavno, poslove sekretara. Zalažemo se da javna preduzeća i administracija povuku nogu i da zapošljavanjem osoba sa invaliditetom daju primer privatnicima - kaže Ivan Peković, sekretar Udruženja obolelih od cerebralne i dečje paralize.
U gradskoj vlasti tvrde da će im rešavanje problema nezaposlenosti osoba sa invaliditetom biti prioritet.
- Prvo, treba poći od toga da napravimo pristupne rampe na svim gradskim institucijama i javnim preduzećima za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom i onih koji će biti zaposleni i onih koji tu dolaze zbog drugih obaveza. Za osobe sa invaliditetom mogu se naći mesta i u gradskoj i opštinskim upravama, a po potrebi, organizovaćemo prekvalifikaciju za te ljude - kaže Dušica Davidović, gradska većnica, naglašavajući da ažurniju akciju u ovom pravcu valja očekivati posle najavljenog formiranja Saveta za rad sa osobama sa invaliditetom u okviru kabineta gradonačelnika Niša Miloša Simonovića.
Nišlijka Dragana Rodić jedna je od retkih osoba sa invaliditetom koja odnedavno radi.
- Radim kao stručni saradnik u odseku za međunarodnu saradnju Univerziteta u Nišu. Ovaj potez Univerziteta trebalo bi da bude motivišući i za druge institucije da uposle osobe sa invaliditetom. Gradska vlast bi morala da obezbedi radna mesta za nas, jer time postajemo samostalni, rasterećujemo porodicu i integrišemo se u lokalnu zajednicu - ističe ova devojka.

Sajam zapošljavanja za invalide
Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje organizovaće 18. novembra Sajam zapošljavanja za osobe sa invaliditetom u Domu Vojske.
- Za osobe sa invaliditetom nalaženje posla je više od obezbeđivanja egzistencije, to je način da se integrišu u društvo u pravom smislu reči. Prepoznali smo ovu potrebu i zato ovim sajmom, kao i subvencionisanjem poslodavaca, želimo da pomognemo osobama sa invaliditetom - kaže Lidija Nedeljković, PR Filijale za zapošljavanje.
Izvor Blic

[naca]

Invalidi nedovoljno uključeni
21. oktobar 2008.  Izvor: Beta
Beograd -- Srbija treba da uloži dodatni napor kako bi se povećalo zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ocenjeno je danas na stručnom skupu.

Na završnoj konferenciji "Povećanje konkurentnosti preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba s invaliditetom na otvorenom tržištu Srbije", održanoj u Centru "Sava", predstavljen je projekat koji je započet u januaru 2007, kao i planovi daljeg razvoja u oblastima obuhvaćenim projektom, a to su pristupačnost radnog mesta, integracija u radnom okruženju i radno osposobljavanje

Menadžer projekta Milka Damjanović istakla je da su tri ključna zadatka projekta bila da se tema stavi u fokus javnosti, da se istraži oblast zapošljavanja, kao i da se spoje ministarstva socijalne politike i ekonomije.

Ona je rekla da ova poslednja tema ostaje otvorena i da na tome treba istrajati, budući da je saradnja ministastava "ključ rešenja ovih problema".

Zorica Grujevski, iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku, izrazila je nadu da će se razmenom iskustava i rezultata na konferenciji doprineti obezbeđivanju jednakih mogućnosti za rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

U Srbiji živi više od pola miliona osoba sa invaliditetom, a samo 13 odsto njih ima priliku da radi.

Tanja Prijić, iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku, navela je da je u Srbiji, prema zvaničnim podacima, 21.000 osoba sa invaliditetom u radnom odnosu, od čega nešto više od 2.000 u preduzećima za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida.

Kako je istakla, teško da može da se govori o inkluziji ako su lica nezaposlena.
Izvor B92

[naca]

Uskoro zakon o zapošljavanju invalida

21. oktobar 2008.

Izvor: EMportal

Grad: Beograd

Na završnoj konferenciji projekta Povećanje konkurentnosti preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu, predstavnica ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Tanja Prijić izjavila je da je Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom (OSI) u skupštinskoj proceduri i da očekuje da će biti usvojen do kraja godine.

„Između ostalog, cilj je da se unaprede kvalifikacije osoba sa invaliditetom da bi bile u stanju da odgovore na potrebe tržišta i da se omogući njihovo zapošljavanje u otvorenoj privredi u skladu sa radnim sposobnostima“, istakla je Prijićeva.

Svega 12 do 13 procenata od ukupnog broja osoba s invaliditetom je zaposleno, a kako je naglašeno na konferenciji, poseban problem 24 hiljade OSI-ja prijavljenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje je loša kvalifikaciona struktura. Najveći broj je lica sa prvim i drugim stepenom stručne spreme, oko 12 hiljada, dok je sa 6. i 7. stepenom svega oko 550 lica.

Ovim zakonom se predviđa, kaže Prijićeva, i utvrđivanje radnih sposobnosti na drugačiji način, a cilj je da se obuhvate sve takve osobe i da se utvrdi koji su to poslovi koje one mogu da obavljaju.

Kao jedna od novina u Zakonu najavljeno je i regulisanje na drugačiji način postojećih preduzeća za radno osposobljavanje i omogućavanje uključivanja onih lica čiji je radni učinak ispod prosečnog u posebne organizacione celine, socijalna preduzeća i socijalne organizacije.

Direktor Udruženja invalidskih preduzeća Srbije, Miroslav Velimirović, kaže da postoji nesklad u funkcionisanju ovih preduzeća i same države: „Ukidanjem raznih olakšica ove firme su bukvalno stale. Ovaj projekat je pokazao gde se nalaze ova preduzeća, svega dve, tri firme rade ozbiljno. Nadamo se da ćemo uskoro nekim novim projektima dovesti ove firme u poziciju da mogu da nastupaju na otvorenom tržištu.“

Dvadeset jedna hiljada osoba sa invaliditetom je u radnom odnosu, od čega nešto preko dve hiljade je zaposleno u preduzećima za rad na osposobljavanju i zapošljavanju invalida. „Teško možemo da govorimo o socijalnoj inkluziji ako su ta lica nezaposlena, jer nezaposlenost je jedan od najvećih problema sa kojima se čovjek može susresti zato se i pristupilo izradi novog zakona koji se odnosi na zapošljavanje osoba s invaliditetom po zaštićenim uslovima.“, zaključuje Prijićeva.

IzvorEMportal

[raca]

Тешко до посла, још теже до лекара

Највише особа са инвалидитетом запослено је у Новом Саду, а најмање у Нишу. – Неприступачност изборних места и повреда тајности гласања



Само два одсто анкетираних особа са инвалидитетом у Србији запослено је у привреди, а тек нешто више од 3,5 одсто у државним институцијама, говоре резултати истраживања спроведеног у оквиру пројекта „Четири корака ка једнаким могућностима” који реализује Форум младих са инвалидитетом са партнерима, уз донаторску подршку Европске комисије. Особе са инвалидитетом најчешће немају прилику да се адекватно образују, а готово половина њих сматра да је разлог томе неприступачност и неприлагођеност образовних институција њиховим потребама, лош материјални положај и неповољна структура понуђених занимања.

– Ако се неко образује за занимања за којима не постоји потреба, отежана је могућност запошљавања што доводи до тешке материјалне ситуације. Истичем да се овде говори о инклузивном запошљавању, дакле о радним местима где особе са инвалидитетом неће бити посматране другачије од својих колега, где ће моћи несметано да дођу до радног места или до тоалета. На тај начин посао неће постати извор нове дискриминације – рекао је Зоран Гавриловић, вођа истраживања на јучерашњој конференцији за новинаре.
Две трећине испитаника је незадовољно могућношћу усавршавања у оквиру свог занимања, а као препреку при налажењу посла њих 51,3 одсто види и ниску свест послодаваца за запошљавање особа са инвалидитетом. Интересантна је и регионална разлика у проценту запослености особа са инвалидитетом у градовима обухваћеним истраживањем, па је тако у Новом Саду запослено њих 42,5 одсто, у Београду 32,1, у Крагујевцу 14,4, а у Нишу 10,4 одсто. Забрињава и чињеница да 13,8 одсто особа са инвалидитетом у радноактивном узрасту није пријављено у евиденцији Националне службе за запошљавање.

Ни решавање здравствених проблема није једноставно за њих. Више од три четвртине анкетираних незадовољно је могућношћу лечења и рехабилитације, а чак 63,3 одсто сматра да им здравствене установе нису приступачне. Велико незадовољство исказано је и условима додатног здравственог и социјалног осигурања (71,3 одсто). Поражавајући је и податак да је трећина испитаника доживела да се њима или некој другој особи са инвалидитетом не пружи здравствена услуга или помоћ на уобичајени начин, а шестина је била сведок ситуације у којој је, због неприступачности здравствених установа, могло доћи до здравствених компликација или опасности по живот.

Као главне препреке бољем здравственом стању особа са инвалидитетом, испитаници виде лоше материјално стање (60,8 одсто), ниску здравствену културу особа са инвалидитетом (38,2), и немогућност адекватног лечења у складу са здравственим осигурањем (39,7).

Истраживање говори и да испуњавање друштвеног живота особа са инвалидитетом културним садржајима није нимало једноставно.

Више од половине (55,8 одсто) анкетираних главни разлог види у неприступачности културних институција, а 41,7 одсто као препреку наводи недостатак културних садржаја. „Камен спотицања” на путу ка остваривању садржајнијег културног живота је, како сматра 50,8 одсто испитаних, лош материјални положај. Према мишљењу 31,7 одсто анкетираних, проблематичан је и однос особа са инвалидитетом према култури.
Како је објаснио Гавриловић, нема борбе против дискриминације без активизма, а особе са инвалидитетом развиле су тзв. гето активизам унутар „свог” друштвеног простора. Углавном су чланови удружења или савеза особа са инвалидитетом, а две трећине од 87,4 одсто учлањених су активни чланови.
Ситуација није оптимистична ни на пољу политичке инклузије, па је тек 20 одсто испитаних задовољно могућношћу остваривања својих политичких права. Неки од најизраженијих проблема су неприступачност изборних места, неприлагођеност изборних материјала и повреда тајности гласања особа са инвалидитетом.
Према речима вође истраживања, области са највећим степеном дискриминације су управо егзистенцијалне области – здравље и запошљавање.

Б. Малиш
-----------------------------------------------------------

Заштитници деце, инвалида и затвореника

Посебно рањиве групе грађана, попут деце, инвалида и затвореника, добиле су јуче свог посебног заштитника, у виду четири заменика омбудсмана, који ће се искључиво бавити праћењем и унапређивањем њихове заштите и остваривања права.

Новоизабрани заменици заштитника грађана Србије, који ће бити задужени за праћење и унапређење заштите права детета, родну равноправност, особа са инвалидитетом, права националних мањина и права особа лишених слободе, положили су јуче заклетву пред председницом Скупштине Србије Славицом Ђукић-Дејановић.

Заклетву су у парламенту Србије положили Зорица Мршевић, Тамара Лукшић-Орландић, Горан Башић и Милош Јанковић.

Танјуг
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Teshko-do-posla-josh-teze-do-lekara.sr.html