Тешко до посла, још теже до лекара
Највише особа са инвалидитетом запослено је у Новом Саду, а најмање у Нишу. – Неприступачност изборних места и повреда тајности гласања

Само два одсто анкетираних особа са инвалидитетом у Србији запослено је у привреди, а тек нешто више од 3,5 одсто у државним институцијама, говоре резултати истраживања спроведеног у оквиру пројекта „Четири корака ка једнаким могућностима” који реализује Форум младих са инвалидитетом са партнерима, уз донаторску подршку Европске комисије. Особе са инвалидитетом најчешће немају прилику да се адекватно образују, а готово половина њих сматра да је разлог томе неприступачност и неприлагођеност образовних институција њиховим потребама, лош материјални положај и неповољна структура понуђених занимања.
– Ако се неко образује за занимања за којима не постоји потреба, отежана је могућност запошљавања што доводи до тешке материјалне ситуације. Истичем да се овде говори о инклузивном запошљавању, дакле о радним местима где особе са инвалидитетом неће бити посматране другачије од својих колега, где ће моћи несметано да дођу до радног места или до тоалета. На тај начин посао неће постати извор нове дискриминације – рекао је Зоран Гавриловић, вођа истраживања на јучерашњој конференцији за новинаре.
Две трећине испитаника је незадовољно могућношћу усавршавања у оквиру свог занимања, а као препреку при налажењу посла њих 51,3 одсто види и ниску свест послодаваца за запошљавање особа са инвалидитетом. Интересантна је и регионална разлика у проценту запослености особа са инвалидитетом у градовима обухваћеним истраживањем, па је тако у Новом Саду запослено њих 42,5 одсто, у Београду 32,1, у Крагујевцу 14,4, а у Нишу 10,4 одсто. Забрињава и чињеница да 13,8 одсто особа са инвалидитетом у радноактивном узрасту није пријављено у евиденцији Националне службе за запошљавање.
Ни решавање здравствених проблема није једноставно за њих. Више од три четвртине анкетираних незадовољно је могућношћу лечења и рехабилитације, а чак 63,3 одсто сматра да им здравствене установе нису приступачне. Велико незадовољство исказано је и условима додатног здравственог и социјалног осигурања (71,3 одсто). Поражавајући је и податак да је трећина испитаника доживела да се њима или некој другој особи са инвалидитетом не пружи здравствена услуга или помоћ на уобичајени начин, а шестина је била сведок ситуације у којој је, због неприступачности здравствених установа, могло доћи до здравствених компликација или опасности по живот.
Као главне препреке бољем здравственом стању особа са инвалидитетом, испитаници виде лоше материјално стање (60,8 одсто), ниску здравствену културу особа са инвалидитетом (38,2), и немогућност адекватног лечења у складу са здравственим осигурањем (39,7).
Истраживање говори и да испуњавање друштвеног живота особа са инвалидитетом културним садржајима није нимало једноставно.
Више од половине (55,8 одсто) анкетираних главни разлог види у неприступачности културних институција, а 41,7 одсто као препреку наводи недостатак културних садржаја. „Камен спотицања” на путу ка остваривању садржајнијег културног живота је, како сматра 50,8 одсто испитаних, лош материјални положај. Према мишљењу 31,7 одсто анкетираних, проблематичан је и однос особа са инвалидитетом према култури.
Како је објаснио Гавриловић, нема борбе против дискриминације без активизма, а особе са инвалидитетом развиле су тзв. гето активизам унутар „свог” друштвеног простора. Углавном су чланови удружења или савеза особа са инвалидитетом, а две трећине од 87,4 одсто учлањених су активни чланови.
Ситуација није оптимистична ни на пољу политичке инклузије, па је тек 20 одсто испитаних задовољно могућношћу остваривања својих политичких права. Неки од најизраженијих проблема су неприступачност изборних места, неприлагођеност изборних материјала и повреда тајности гласања особа са инвалидитетом.
Према речима вође истраживања, области са највећим степеном дискриминације су управо егзистенцијалне области – здравље и запошљавање.
Б. Малиш
-----------------------------------------------------------
Заштитници деце, инвалида и затвореника
Посебно рањиве групе грађана, попут деце, инвалида и затвореника, добиле су јуче свог посебног заштитника, у виду четири заменика омбудсмана, који ће се искључиво бавити праћењем и унапређивањем њихове заштите и остваривања права.
Новоизабрани заменици заштитника грађана Србије, који ће бити задужени за праћење и унапређење заштите права детета, родну равноправност, особа са инвалидитетом, права националних мањина и права особа лишених слободе, положили су јуче заклетву пред председницом Скупштине Србије Славицом Ђукић-Дејановић.
Заклетву су у парламенту Србије положили Зорица Мршевић, Тамара Лукшић-Орландић, Горан Башић и Милош Јанковић.
Танјуг
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Teshko-do-posla-josh-teze-do-lekara.sr.html