Tema: Vitamini

[Sklerozica]

Lešnik pun vitamina E

[ 10 03 2007 ]
[ www.herbateka.co.yu ] - Ukus lešnika u poslasticama svima je dobro poznat, naročito prženog pa iseckanog, mada ni mlevenom ili celom ništa ne nedostaje. S njim retko šta može da se poredi! A zašto bismo ga i menjali bilo čim drugim, kad je ne samo fini nego i koristan? Ugodan ukus daju mu ulja, kojih ima oko 60 odsto, dok belančevina ima 14?18 procenata, ugljenih hidrata oko 14 i mineralnih materija oko 2,4 odsto. Među njima najviše je kalijuma u 100 grama ? 680 miligrama, fosfora (290 miligrama), magnezijuma (163) i kalcijuma (114), a ima i mangana, gvožđa, cinka, bakra, kao i četiri mikrograma selena. Tu su i vitamini: najviše E, poznatog antioksidansa, kao što je i C, zatim onih iz grupe B i vitamina A, kao i masnih kiselina i aminokiselina (brojčani podaci odnose se na nepečeni lešnik). Ovo orašasto voće raste samoniklo, ali se i gaji, i to i kao žbun i kao drvo. Plodovi su pokriveni kovrdžavom spoljnom ljuskom sa žlezdastim maljama, sakupljeni u ?grozd?. Kad sazre, oslobađaju se iz te ljuske, otkrivajući čvrstu glatku ?školjku?. NJenim razbijanjem dolazi se (konačno!) do jestivog dela, koji je obavijen još jednom opnom. Pošto je ona gorka, najbolje ju je skinuti, a to će se najlakše učiniti ako se lešnici stave u rernu i zagrevaju 10?15 minuta, a potom umotaju kuhinjskom krpom da se potpare i onda energično protrljaju.
Osim upotrebe u slatkišima, on poboljšava ukus i salatama i glavnim jelima.

Izvor:  http://www.pregled.com/zdravlje.php?id_nastavak=1158&tmpl=zdravlje_tmpl&tekuca_strana=1

[sand]

Vitamin A
Iako je noćno sljepilo najpoznatiji simptom nedostatka vitamina A, mnogobrojne su funkcije povezane s količinom ovog vitamina u našem tijelu. Kao jedan od najvažnijih antioksidansa nezamjenjiv je u borbi protiv srčanih bolesti i drugih degenerativnih stanja. Jača otpornost na infekcije dišnih putova, pomaže pravilnom radu obrambenog sustava, te skraćuje trajanje bolesti. Pomaže rastu, čvrstini kostiju, zdravlju kože, kose, zubi i zubnog mesa. Pospješuje povlačenje staračkih pjega. Pri vanjskoj primjeni pospješuje liječenje akni, ublažava bore, prišteve i otvorene čireve. Najpoznatiji prirodni izvori vitamina A su riblje ulje, jetra, mrkva, tamnozeleno i žuto povrće, jaja, mlijeko i mliječni proizvodi, margarin i žuto voće.

Vitamin E
Vitamin E je vrlo djelotvoran antioksidans, koji sprječava oksidaciju masti, vitamina A, selena, sumpornih kiselina i nekih oblika vitamina C. Sastoji se od tokoferola, kojih ima osam vrsta - alfa, beta, gama, delta, epsilon, zeta, eta i teta, a najučinkovitiji je alfa tokoferol. Sprječava oksidaciju LDL - "lošeg" kolesterola i na taj način onemogućuje pojavu ateroskleroze. Smanjuje rizik nastanka srčanog udara, te snižava krvni tlak usljed diuretskog djelovanja. Smanjuje umor, usporava starenje stanica, ubrzava zacjeljivanje opeklina, sprječava nastanak debelih ožiljaka, pomaže kod istegnuća mišića. Sprječava nastanak krvnih ugrušaka. Sudjeluje u sprječavanju nastanka različitih oblika raka. Smanjuje rizik od spontanog pobačaja, kao i nastanka Alzheimerove bolesti. Nalazi se u većim količinama u pšeničnim klicama, sojinom zrnu, biljnim uljima, oraščićima, šparogama, lisnatom povrću, špinatu, cjelovitim žitaricama i žumanjcu jajeta.

Vitamin C
Premda je većina životinja u stanju sintetizirati vitamin C, čovjek se mora oslanjati na izvore ovog vitamina u hrani. Vitamin C igra glavnu ulogu u stvaranju kolagena, koji je važan za rast i obnavljanje stanica tjelesnih tkiva, zubnog mesa, krvnih žila, kostiju i zuba. Ubrzava procese zacjeljivanja rana i opeklina, te zaustavlja krvarenje zubnog mesa. Pomaže sniziti kolesterol u krvi. Sudjeluje u sprječavanju mnogobrojnih virusnih i bakterijskih infekcija i općenito jača imunološki sustav. Smanjuje stvaranje krvnih ugrušaka u venama. Povećava apsorpciju neorganskog željeza. Bolest pomanjkanja vitamina C je skorbut. Najbolji prirodni izvori vitamina C su agrumi, bobičasto voće, šipak, zeleno i lisnato povrće, rajčice, dinja krumpiri i paprike.

[davor.v]

  Vitaminski dodaci povećavaju rizik od smrti

Industrija dodataka prehrani samo u Velikoj Britaniji godišnje zaradi preko 330 milijuna funti, a nema dokaza da su proizvodi efikasni.
Popularni vitaminski dodaci koje uzimaju milijuni ljudi diljem svijeta u uvjerenju da će unaprijediti svoje zdravlje, čini se kako im u tome i ne pomažu, već povećavaju rizik od prerane smrti.
Stručnjaci žele upozoriti javnost da osobe koje uzimaju antioksidante, uključujući i vitamine A i E zapravo narušavaju prirodni obrambeni mehanizam svog tijela, zbog čega za čak 16% povećavaju rizik od prerane smrti.
Do ovog su zaključka došli znanstvenici sa sveučilišta Kopenhagen koji su napravili reviziju čak 67 studija provedenih na više od 230.000 zdravih osoba. Nisu otkrili nikakav dokaz da antioksidanti produljuju život, samo da povećavaju rizik od smrti.
Industrija dodataka prehrani samo u Velikoj Britaniji godišnje zaradi preko 330 milijuna funti, a gotovo nema studije koja se pozabavila dugoročnim posljedicama uzimanja vitaminskih suplemenata.
Upravo zbog toga stručnjaci žele savjetovati osobama koje su zabrinute za svoje zdravlje, neka se umjesto konzumiranja dodataka radije pobrinu za kvalitetnu i balansiranu prehranu bogatu povrćem i voćem.
 
Izvor :  Telegraph.

[davor.v]

  Prehrana s manje vitamina produljuje život

Tijelu je potrebna glukoza, no znanstvenici tvrde kako je prevelik unos štetan.
Njemački su znanstvenici otkrili da se odricanjem slatkiša i izbjegavanjem vitamina može živjeti dulje.
Njihovo je istraživanje pokazalo da se ograničavanjem unosa glukoze kod crva pokrenuo proces u tijelu koji im je produžio život za 25%.
Ključna je stvar za produljenje života povećati razinu slobodnih radikala – nestabilnih molekula koje uzrokuju štetu u organizmu, a čiju razinu ljudi žele smanjiti unosom antioksidanata, kao što je primjerice vitamin E.
Smanjenjem unosa glukoze tijelo je crva počelo proizvoditi slobodne radikale, ali se pokrenuo proces u tijelu koji im je osigurao veću otpornost na njihovu štetnost.
Tijelu je potrebna glukoza, no znanstvenici tvrde kako je prevelik unos štetan.
Unošenjem antioksidanata i vitamina u tijelo neutralizira se razina slobodnih radikala u tijelu, ali se smanjuje obrambeni mehanizam samog organizma, što nije dobro.

Izvor : Reuters

[Asja]

 Uticaj vitamina na zdravlje

16. jun 2008.


Vitamini, koje milioni ljudi na svetu uzimaju u želji da sebi produže život, mogu u nekim slučajevima imati efekat suprotan od onog kojem čovek teži, pa čak i da poveća rizik od prerane smrti, tvrde naučni istraživači iz Kopenhagena.

 

Naučnici su ponovo obradili 67 sopstvenih studija i proverili ih na 230.000 ljudi da bi ustanovili da li takozvani vitamini antioksidansi produžuju životni vek.

Oni su pronašli da vitamin C, koji se najčešće uzima da bi se sprečila kijavica ili prehlada, nema ni pozitivan ni negativan uticaj na zdravlje, ali da zato vitamini A i E, koji se tradicionalno koriste za jačanje kostiju i poboljšanje cirkulacije, uvećavaju stopu smrtnosti, baš kao i beta karotini koji se uzimaju radi boljeg vida.

Goran Bjelaković, naučnik koji je sproveo analizu u univerzitetskoj bolnici u Kopenhagenu, objasnio je, tim povodom, da je jedan od sigurnih, novih zaključaka analize da "zdrave osobe i oni koji boluju od određenih bolesti ne treba da uzimaju anti-oksidanse".

Bjelaković je naglasio da "nema dokaza da uzimanje anti-oksidanasa smanjuje rizik od smrti zdravih osoba i pacijenata obolelih od nekih oboljenja", kao i da "nema dokaza da vitamin C i selenijum imaju pozitivan ili negativan efekat".

Anti-oksidansi se reklamiraju kao rešenje za zaštitu tela od slobodnih radikala, visoko reaktivnih molekula koji mogu izazvati oštećenje mozga i drugih vrsta tkiva. Kao i vitamini A, C i E, anti-oksidansi u sebi sadrže cink, gingko bilobu, ekstrakt semena grožđa i ekstrakt zelenog čaja.

 

Ministarstvo zdravlja danske vlade smatra da većina ljudi može ispuniti svoje potrebe u hrani uravnoteženom, raznovrsnom ishranom koja sadrži dosta voća i povrća.

Aditivi (vitamini i slično), pak, mogu se uzimati samo u određenim okolnostima (u trudnoći i tokom dojenja).

Potrebno je, međutim, kaže Bjelaković, voditi računa pri uzimanju većih doza čistog koncentrata vitamina, pa i vitamina anti-oksidanata i minerala, "zato što još nije ustanovljeno da li oni stvarno pozitivno i bez rizika deluju na zdravlje".

Predstavnici industrije vitamina kritikuju zaključke sačinjene na osnovu nove studije, tvrdeći da je ta studija pogrešno usredsređena - na smanjenje smrtnosti umesto na prednosti vitamina, nabrojanih u drugim studijama koje se bave tom temom.

Sa svoje strane, Ministarstvo zdravlja danske vlade tvrdi da je najnovija studija iznela nesigurne podatke i da zapravo nije "ništa novo pokazala" i podvlači da su anti-oksidansi neophodni za one kojima te supstance nedostaju u redovnoj ishrani.

Portparol Ministarstva Pamela Mejson podseća da "vitamini anti-oksidansi nisu nikada bili namenjeni, baš kao ni bilo koji drugi vitamini, prevenciji hroničnih bolesti niti smanjenju smrtnosti".

Mejson objašnjava da su vitamini namenjeni održavanju zdravlja na osnovu njihove raznolike fiziološke uloge, a da uzimanje vitamina anti-oksidanasa, u umerenoj količini, obezbeđuje zaštitu organskih tkiva".

Ljiljana Smiljanić. Tanjug.

http://www.b92.net/zivot/komentari.php?nav_id=303937

[Asja]

Posto je ova vest vrlo aktuelna poslednjih par meseci postavljam temu. Licno ne znam sta da mislim obzirom da msovcima redovno savetuju suplemente....

[Sklerozica]

Zbunjujuće, najblaže rečeno.

[sama]

 zbunjujuce.,  kontradiktorno. i po malo cudno

[naca]

Vitamin B1 nazivamo i tiamin. Važan je za isko­rištavanje ugljenih hidrata, odnosno šećera, a osigurava i normalnu provodljivost nerava.

Nedovoljni unos tog vitamina uzrokuje bolest koja je u svom klasičnom obliku poznata pod nazivom beriberi. Odlikuje se u grčenju i trnjenju ruku i nogu, smetnjama u radu srca, u zadrža­vanju vode, a katkada i u poremećaju rada mozga.

Kako bismo osigurali dovoljne količine vita­mina B1 moramo jesti pivski kvasac, pšenične klice, šunku, orahe, jaja i grašak.

Vitamin B2 ili riboflavin učestvuje u najvažni­jem procesu u ćeliji, u razlaganju hranjivih materija do vode i ugljen - dioksida, odnosno u procesu ćelijskog disanja.

Kada ga nema dovoljno, dolazi do iritacije očiju, koje se posebno manifestuju smetnjama na svet­lost. Uz to, teško zarastaju rane, pojavljuju se alergijske reakcije i upalne promene na koži u obliku osipa i ljuštenja kože. Riboflavin je široko rasprostranjen u hrani, a najviše ga ima u mleč­nim proizvodima, svežem povrću, jetri i neoljuštenim žitaricama.
Vitamin B3 poznat je i pod nazivom niacin, što je izvorni naziv za nikotinsku kiselinu i nikotinamid. Zanimljivo je da se taj vitamin može stvoriti i u našem organizmu iz aminokiseline triptofana, ako se ona u dovolj­nim količinama unosi hranom. Taj je vita­min vrlo bitna komponenta dva jedinjenja - NAD+ i NADP+ - koji imaju uloge u ćelijskoj razmeni materija.

Bolest pelagra, koja se odlikuje prolivom, promenama na koži i zaboravnošću, nastaje pri nedostatku vitamina B3. U nekim žitarica­ma, npr. u kukuruzu, vitamin B3 prisutan je u vezanom obliku, pa se ne može apsorbovati preko creva. Stoga je pelagra vrlo učestala među stanovništvom čija se ishrana zasniva uglav­nom na kukuruzu.

Bogat izvor slobodnog vitamina B3 su jetra, meso, kikiriki, mahunarke i žitarice.
Vitamin B6 ili piridoksin (odnosno piridoksal i piridoksamin) nužan je za dobro iskorišta­vanje belančevina, pa potrebna količina tog vitamina zavisi od dnevnog unosa belan­čevina. Ima važnu ulogu i u metabolizmu masti. Nedostatak tog vitamina odlikuje se ljuštenjem kože, promenama na sluzokoži, upalnim promenama i žarenjem jezika, zatim grčevima u rukama i nogama.

Najviše ga ima u jetri, kvascu, mahunarka­ma i žitnim klicama i u mleku.

Vitamin B12, zvan i cijanokobalamin, osigu­rava pravilno iskorištavanje gvožđa i sazrevanje crvenih krvnih ćelija. Neophodan je za normalan rast i ishranu svih ćelija. U našem telu se čuva u jetri. Ako je funkcija žuči očuvana, rezerve tog vitamina delotvorno se čuvaju i obnavljaju. Nedos­tatak vitamina B12 uzrokuje megaloblastnu anemiju, koja se odlikuje pojavom veli­kih (nezrelih) crvenih krvnih ćelija u krvo­toku. Uz to, pojavljuje se gastritis, koji prati atrofija („usahnuće") sluzokože želuca, upal­ne promene sluzokože jezika i neurološke promene.

Vitamina B12 ima mnogo u pivskom kvascu, žumancu, tvrdim sirevima. pavlaci i junetini.
http://nutricionisti.org/index.php?view=article&id=63%3AVitamini&Itemid=1&option=com_content

[naca]

Kako izabrati prave vitamine?
Autori teksta: stručnjaci farmaceutske kompanije Libra

Oko 3 milijarde ljudi u svetu pati od nedostatka vitamina i minerala. Najveći problem sa ovim poremećajem zdravlja je što nije lako uočljiv. Osnovni simptomi nedostatka vitamina i minerala su slabost, sklonost infekcijama, zaostajanje u rastu i razvoju. Niskokalorična ili neraznovrsna ishrana, povećano uzimanje lekova, rast, trudnoća, dojenje, stres, poremećaj apsorbcije osnovni su uzroci nedostatka vitamina u organizmu.

Nedostatak vitamina minerala se može sprečiti:

- raznovrsnom ishranom
- ukoliko lomljenje i gnječenje namirnica svedemo na najmanju moguću meru
- poželjno je jesti što svežije namirnice
- vodi u kojoj se kuva dodavati malo kuhinjske soli, a izbegavati sodu bikarbonu i druge alkalije
- kuvati namirnice u manjoj količini vode u zatvorenom sudu
- ne upotrebljavati bakarne sudove (uništavaju vitamin C jer se stvara galvanski element koji oslobađa jone bakra i razara askorbinsku kiselinu)

Da bi bili efikasni, vitamini moraju biti od kvalitetnog proizvođača. Od kvaliteta zavisi način oslobađanja vitamina u organizmu, kao i količina koja će se apsorbovati, odnosno ući u cirkulaciju.

Jako je bitno i koliko puta dnevno se određene tablete uzimaju. Uvek se treba odlučiti za oblike koji se uzimaju jednom dnevno, jer su mnogo komforniji i mnogo je sigurnije da nećete zaboraviti da popijete tabletu. Vitamini brzo i izlučuju iz organizma. Jedini način da čitavog dana organizam bude snabdeven istom koncentracijom vitamina jeste da se uzimaju tablete sa depo efektom.

Depo tablete tokom 24 h oslobađaju svoje sastojke. Na našem tržištu za sada postoji samo jedna vrsta ovakvih tableta, nemačkog proizvođača "Queisser". U pitanju su "Doppelherz" vitamini.

Oni su posebni po tome sto imaju depo dejstvo, što znači da se postepeno oslobađaju iz tablete i na taj način imaju efekat 24h. Poseduju strukturu mikrospora pomoću koje se aktivne komponente postepeno otpuštaju tokom 24 časa. Na taj način se obezbeđuje konstantna koncentracija sastojaka u krvi. Preporučena doza je uvek jedna tableta dnevno.

ceo tekst
Izvor : B92

[naca]

Jedan šumeći vitamin dnevno je dovoljan
Sreda, 18. februar 2009.  

Stručnjaci savetuju da se veštački vitamini i minerali u šumećim tabletama koriste samo u dogovoru sa lekarima, jer dnevna doza mora da bude prilagodjena uzrastu polu i zdravstvenom stanju osobe.

Veštački vitamini se savetuju samo starijim osobama, onima koji se oporavljaju od neke bolesti i kod pojačane fizičke aktivnosti, recimo kod sportista ili trudnica.

Ukoliko se uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda u većim količinama, uz vitamine koji se unose hranom mogu dovesti do neželjenih posledica.

Dakle, ako koristite vitamine u šumećim tabletama - nemojte uzimati više od jedne dnevno.

Izvor : Mondo

[Ena]

Vitamin C štiti muškarce od gihta
Autor: B. Tasić | 31.03.2009. - 05:00

 Muškarci koji konzumiraju velike količine vitamina C manje su podložni razvoju gihta, bolesti zglobova za koju se procenjuje da zahvata jednog od 200 odraslih osoba.

Doktor Hiona Čoi, sa američkog Univerziteta Britanska Kolumbija, osmislio je istraživanje koje je pokazalo da muškarci koji konzumiraju mnogo vitamina C imaju 45 odsto manju verovatnoću za razvoj gihta od muškaraca koji konzumiraju malo vitamina C.

ceo tekst http://www.blic.rs/slobodnovreme.php?id=85991

[naca]

Dobri i loši vitamini
28.06.2009.

Dobra vest: Vitamin C ne produžava život! Spremite se za lošu...
...............

- Preparati za dopunu ishrane nekima mogu da pomognu. Pa ipak, već trideset godina lekari i proizvođači zasipaju nas pogrešnim tvrđenjem da su takva sredstva dobra za svakoga ili da u najmanju ruku ne škode. Upravo to je pogrešno - odgovara Glud.

Nova istraživanja daju mu za pravo. Tokom osam godina ispitivan je uticaj vitamina A i C na 14.600 lekara u sklopu istraživanja tima naučnika Hauarda Sesa sa Harvarda. Život nije produžen. Vitamin E povećava broj izliva krvi na mozgu, a suprotno starim nadama, ne pomaže u prevenciji raka prostate. Američki nacionalni institut za rak bio je zbog toga prinuđen da nakon pet godina prekine jedno ispitivanje na 35.000 muškaraca zbog povećanja broja oboljevanja prostate.
Ali, najradikalnije otkriće su slobodni radikali, koji su novim istraživanjima postali „dobri momci". Kiseonik je, naime, neophodan za život, ali je istovremeno i opasan - kao vrlo reaktivan napada belančevine, masti (koje u dodiru sa kiseonikom - „užegnu"), pa čak i DNK, izazivajući mutacije koje mogu da uzrokuju rak. Oksidanti, odnosno „nosači" kiseonika u ovim štetnim poslovima su, pored ostalih, i slobodni radikali. Pošto pojedini vitamini mogu da neutrališu slobodne radikale, smatralo se da upravo time vitamini mogu i da produže život.

Dejvid Gems sa britanskog univerziteta Koledž dokazao je suprotno. On je valjkastim crvima (nematodama) isključio gene za odbranu od reaktivnih supstanci (slobodnih radikala), ali životinjice su provele vek bez posledica. Gems je zaključio da radikali ne igraju nikakvu ulogu u starenju.

Naučnici univerziteta u Valensiji došli su do sličnog rezultata, ispitujući izdrživljost osoba koje su dnevno dobijale jedan gram vitamina C. Vitamin je zaista neutralisao slobodne radikale, ali je osetno smanjena i sposobnost tela da se prilagodi neuobičajenim naporima. Očigledno, radikali igraju važnu ulogu u stimulisanju mišića, a vitamini u tome mogu da ih ometaju.

Poklapanje nedostatka vitamina D i, na primer, povećanog krvnog pritiska ili dijabetesa, možda je koincidencija. Naime, samo mali deo potreba za D vitaminom čovek nadoknađuje ishranom, a pretežno ga proizvodi samo telo uz pomoć sunčeve svetlosti. Otuda oni koji su retko na otvorenom imaju manjak vitamina D, a biti u zatvorenom znači i manje kretanja i verovatniji povećani krvni pritisak, dijabetes... - Izlazite na sunce - savetuje lakonski Hincpeterova.

- Preparati za dopunu ishrane zdravu hranu ne čine zdravijom niti loš životni stil čine dobrim - zaključio je jedan od najpoznatijih nutricionista Hans Biesalski za „Fokus".
............

Očigledno, najviše može da se učini raznovrsnom uravnoteženom ishranom. Konačno, ljudsko telo je evoluciono prilagođeno mešavini hranljivih materija koje se nalaze u svakodnevnim namirnicama: voću, povrću, mesu i ribi, a pripremanje hrane tako da se očuvaju hranljivi sastojci uopšte nije teško. Što više znamo o vitaminima i uopšte o hemiji ljudskog tela - više potvrđujemo maksimu koju je mudri Kleobul pre dvadeset šest vekova uklesao u kolektivno iskustvo civilizacije: „Najbolja je mera"
Preveo i priredio Đorđe Lalić

Ceo tekst : Press

[naca]

Multivitamini - Više štete nego koristi

Multivitamini koje uzima pola planete zapravo prave više štete nego koristi, tvrde stručnjaci. Ljudi koji konzumiraju multivitamine misleći da im oni unapređuju zdravlje zapravo bacaju novac. Brian Ratcliffe, poznati nutricionista optužio je vitaminsku industriju, koja godišnje zarađuje oko 600 miliona funti, za iskorištavanje naivnih ljudi.

On tvrdi da multivitaminske pilule uopšte ne pomažu zdravlju. Ratcliffe kaže da od njih koristi nemaju ni zdravi, a ni bolesni ljudi. "Mnogi ljudi uzimaju multivitamine jer su zabrinuti za svoje zdravlje. Međutim, ne razmišljaju dovoljno o tome šta uzimaju i da li je to korisno za njih. U većini slučajeva ljudi zapravo ne bi trebalo da uzimaju multivitamine, tako da je to čisto bacanje novca. Osim toga, multivitamini često prave više štete nego koristi", kaže profesor Ratcliffe.
Izvor  : domino magazin

[naca]

Vitamini i minerali - Više štete nego koristi
Tablete vitamina i minerala povećavaju rizik za različita oboljenja
 
Tablete sa vitaminima i mineralima donose više štete nego koristi, rezultat je sve više istraživanja. Medicinski stručnjaci kažu da je svih ovih godina bilo teško predvideti kako će vitaminski dodaci prehrani uticati na različita oboljenja.
Ustanovljeno je da velike količine vitamina čak i povećavaju rizik od nekih vrsta karcinoma. Beta karoten recimo povećava rizik od raka pluća kod ljudi koji puše.

Ceo tekst : domino magazin