HRANA KAO ZADOVOLJSTVO, NE KAO POTREBA Jedan od osnovnih problema je u tome što se sada hrana koristi kao neka vrsta zadovoljstva. Ranije su ljudi hranu koristili isključivo da bi zadovoljili svoje potrebe jer im finansijska situacija, u većini slučajeva, nije dozvoljavala više od toga. Uzimalo se samo toliko koliko je zaista bilo potrebno. Današnje poboljšanje kvaliteta života omogućava uzimanje hrane i kao zadovoljstva. Ranije su porodice samo jednom nedeljno uzimale meso i neki veći obrok, u toku nedelje obrok je bio lakši, sačinjen od nekih vrsta žitarica, hleb od integralnog brašna. U današnje vreme meso se može jesti više od tri puta dnevno. Osim toga, hrana je mnogo više zagađena nego ranije. Industrija i preterano korišćenje veštačkih đubriva zagađuju u ogromnim količinama hranu koju uzimamo.
LOŠE KOMBINACIJE HRANE Skrenuo bih pažnju i na nepravilne kombinacije hrane. To se objašnjava zakonima čiste fiziologije. Za svarivanje različite vrste hrane organizam koristi različite vrste sokova, za mleko jedna vrsta, za hleb druga, za meso treća itd. Ako mi mešamo različite vrste hrane, hrana ne može dobro da se svari. Na primer, hrana koja se sastoji pretežno od ugljenih hidrata zahteva prvo pljuvačno varenje, u želucu neutralnu sredinu i varenje uz pomoć enzima ptialina, a u dvanaestopalačnom crevu prisustvo bazičnih sokova. Za svarivanje hrane koja se pretežno sastoji od belančevina neophodni su kiseli sokovi. Ako mi uz hranu koja se pretežno sastoji od ugljenih hidrata (hleb ili krompir) unesemo i hranu koja se pretežno sastoji od belančevina (meso ili sir), dolazi do poremećaja u varenju, hrana se ne svaruje dobro, duže se zadržava u organizmu tako nesvarena, te stalno dolazi do lakog trovanja organizma koja tokom vremena dovode do različitih poremećaja i oboljenja.
UPOTREBA VOĆA Greške u kombinovanju hrane imaju i neke svoje finese. Lekari nam obično kažu da jedemo što više voća i povrća, a mi taj recept ne znamo dobro da primenimo. Kod povrća najviše grešimo u tome što ga suviše prerađujemo, o čemu ću kasnije, a kod voća upravo u kombinovanju. Grešimo najčešće u tome što voće i tečnosti unosimo nakon većih obroka. Kada uzimamo voće posle jela, a znamo da se njegovo svarivanje vrši u predelu tankog creva, dešava se da na putu do tankog creva ova hrana mora da čeka u želucu satima. Voće se sastoji od lakih šećera, te ubrzo dolazi do varenja. Ono što se dešava u našem organizmu možemo uporediti sa šljivama koje leti stoje u džaku pa se od njih posle priprema rakija. Od takvog voća organizam nema nikakve koristi, već se isključivo stvara intoksikacija.
UPOTREBA SOKOVA I OSTALIH NAPITAKA Ako pijemo sokove i ostale napitke u toku obroka ili odmah posle, razblažujemo želudačne sokove i smanjujemo njihovu efikasnost u svarivanju hrane. Tečnost uvek treba unositi na prazan stomak ili na 30 do 20 minuta pre jela. Ukoliko smo za obrok uzeli samo salatu, tečnost se može piti dva sata posle jela, ukoliko smo jeli ugljene hidrate 4 sata posle jela, a 6 do 8 sati nakon obroka sa mesom ili drugim vidom belančevina.
UZIMANJE HRANE NEPRIMERENE LJUDSKOJ KONSTITUCIJI Problemi u ishrani nastaju i u vezi sa uzimanjem hrane za koju ljudski organizam nije prilagođen. Čovekov organizam nije prilagođen za korišćenje mesa u ishrani. To se može potvrditi poređenjem sa životinjama mesožderima kod kojih je želudac okrugao, dok kod čoveka nije. Mesožderi nemaju znojne žlezde. Dužina njihovog digestivnog trakta je mnogo kraća, nego kod čoveka. Razlog tome je da bi se teško svarljiva hrana sačinjena od belančevina što kraće zadržavala u organizmu. Digestivni trakt, koji je u ljudskom organizmu mnogo duži, omogućava duže zadržavanje hrane i veću intoksikaciju organizma. Mesožderi imaju i mnogo jače želudačne sokove od čoveka. Zubi mesoždera isto tako imaju drugačiji oblik od čovekovih. Razlikuje se i lučenje pljuvačke i još mnogi drugi procesi koji su bitni za svarivanje hrane.
Ali ljudski organizam ima drugačiji digestivni trakt i od životinja biljoždera. Mi nemamo, na primer, nekoliko komora u želucu i mogućnost preživanja hrane. Svoju potrebu za neophodnom dozom proteina biljožderi zadovoljavaju konzumiranjem velikih količina biljne hrane, što čoveku nije moguće.
Ljudski organizam je najprilagođeniji za ishranu izvesnim plodovima. Da bismo to shvatili, podvući ćemo najveću sličnost u konstituciji njegovog organizma sa majmunovom. Majmuni jedu najviše različite vrste plodova, jezgrasto voće, voće. Njihove potrebe se potpuno zadovoljavaju time, a znamo da su oni izuzetno jake i izdržljive životinje. A ljudi obično misle da kada bi jeli takvu vrstu hrane da bi oslabili i umrli. Nije tako. Navešću primer i životinja koje žive u planinama na visini od tri hiljade metara i hrane se lišćem izuzetno niskih žbunova, koji su pritom puni iglica. Ne znam ime te životinje na srpskom. Do svoje hrane ona veoma teško dolazi, mora mnogo da prepešači da do nje dođe, a to znači da ona ne samo da jede navedeno lišće, već i veoma retko jede.
Ipak, ova životinja je izuzetno snažna i pokretljiva. Količina masnoće njenog mleka je veoma velika.
PRERADA HRANE Jedna od tipičnih grešaka je i korišćenje hrane koja je dosta prerađena: beli šećer, belo brašno, so, beli pirinač. To je hrana iz koje su izvađene gotovo sve hranljive komponente, kao i komponente koje aktiviraju rad creva, poput celuloze. U isto vreme toj se hrani dodaju neki sastojci u vidu vitamina i mikroelemenata. To je ogromna glupost – prvo se hranljivi sastojci izvade iz hrane, a potom joj se dodaju dopune i neki sintetički sastojci kako bi se ona što duže održala u skladištima. To, naravno, industriji veoma odgovara, ali našem organizmu ne.
Osim navedenog, ovde bih u vezi sa nepravilnim konzumiranjem povrća podvukao njegovu preteranu preradu. Ono se obično veoma dugo kuva, priprema se u velikim količinama za duži period i potom podgreva. Na visokoj temperaturi neke organske materije prelaze u neorganske, a prilikom podgrevanja dolazi do još većih oštećenja, do preteranog razlaganja materija, pa mi, faktički, sebi za obrok serviramo potpuno mrtvu hranu. ( Eksperiment sa miševima ima zanimljiv rezultat. Miševe su podelili u tri grupe. Prvoj je davana hrana odmah po pripremanju, drugoj nakon dvadesetominutnog stajanja i podgrevanja, a trećoj nakon petosatnog stajanja i podgrevanja. Miševi iz treće grupe umrli su nakon mesec dana, miševi iz druge nakon tri meseca, a oni iz prve grupe živeli su još nekoliko godina. )
Poželjno je da se hrana uzima što više u sirovom stanju. Podgrevanje ni u kom slučaju nije poželjno. Pored toga za jedan obrok treba uzeti što jednostavniju i jednoličniju hranu. Kvalitetan obrok se može sastojati od jedne velike salate od svežeg povrća, kojoj možemo pridružiti ili hleb od integralnog brašna, ili sir, ili meso. Što se hrana manje priprema, to je bolje. Ne koristiti aluminijumske i teflonske posude. Ukoliko se ima mogućnosti, najbolje je koristiti AMC i ZEPTER posuđe. Ukoliko nemamo mogućnosti, dovoljno je spravljati hranu u emajliranim posudama koje nisu oštećene. Hranu kuvati u što manjoj količini vode ili na pari. Potpuno treba isključiti prženu hranu. Možemo jesti hranu pečenu u rerni, ali na što nižoj temperaturi.
OBILAN OBROK – LOŠ UVOD U RADNI DAN Velika glupost je i naša navika da izjutra uzimamo što veću količinu hrane kako bismo dobili snagu za rad. Izjutra organizam još uvek nije spreman za uzimanje hrane. Ustali smo odmorni i zašto bismo uzimali hranu, imamo sasvim dovoljno energije. Naš klasičan doručak se obično sastoji od kafe, sendviča, nekad slanine, nekad i mesa, dva-tri pržena jajeta... Nakon takvog doručka mi se spremamo da nekoliko sati naporno radimo. Međutim, da bi ta hrana prošla kroz želudac i stigla u dvanaestopalačno crevo, potrebno joj je 6 do 8 sati, dok joj je za potpuno svarivanje i dobijanje energije od nje, neophodno između 15 i 20 sati. Pored problema što organizam ne dobija neophodnu energiju onda kada nam je potrebna, ovde je i problem što svarivanje hrane zahteva odlazak velike količine krvi u digestivni trakt, te naši mišići i mozak ne mogu dobro da funkcionišu. Ovakvim obrokom pre svega se izaziva pospanost, te naše hranjenje veoma često ima sedativnu ulogu. Dolazimo u stanje totalne opuštenosti i odvajamo se od naših problema, ali samo prividno. Ovakvo uzimanje hrane slično je korišćenju alkohola. Sa punim želucem ne može da se radi dobro, ni intelektualno ni fizički. Ako pak nateramo sebe na posao i uspemo da ga realizujemo, onda hrana ostaje nesvarena, a na našoj telesnoj temperaturi od 38 stepeni dolazi do njenog kvarenja, što dovodi do intoksikacije. Jedan eksperiment sa psom ovo dobro ilustruje. Pas je dobro nahranjen mesom i poslat u lov. Nakon lova, kada je on već došao u stanje mirovanja i kada se očekivalo da bi hrana trebalo da bude svarena, izvršena je obdukcija koja je pokazala da hrana nije bila ni taknuta. U stvari, najčešći je efekat kod uzimanja obilne hrane u pogrešno vreme, tj. pre rada, da se ni jedna ni druga stvar ne obave dobro – ni varenje, a ni posao koji smo želeli da uradimo.
UPOTREBA SOLI Moja preporuka je i nekorišćenje soli u ishrani. So izaziva stalnu žeđ i tera na povećanu upotrebu tečnosti, kako bi se ta so isprala iz našeg organizma i kako se ne bi zadržavala u velikoj koncentraciji. Trebalo bi da čovek može potpuno normalno da živi bez soli. Ona nema hranljivu vrednost. Svu so koju unesemo, naš organizam mora da izbaci. Ono što ne uspe da izbaci, taloži se u organizmu, pa vremenom stičemo zdravstvene probleme. Hranljivu vrednost ima samo organska so koja se nalazi u prirodnoj hrani. Ona nam je sasvim dovoljna. Da neorganska so nema nikakvu hranljivu vrednost dokazuje i primer da u mestima u kojima se dobija so ne raste nijedna vrsta biljaka. Čak ni leptiri neće da lete u tim predelima. Zadržavaju distancu najmanje od 300 metara. Samo čovek konzumira neorgansku so i to u prerađenom stanju. Nijedna vrsta divljih životinja neće da je jede. Po mišljenju nekih stručnjaka u svakom čoveku se nataloži po 2 do 3 kilograma soli koje treba iščistiti iz organizma, a o tome kako se organizam čisti od soli, pričaćemo neki od sledećih puta.
UPOTREBA MLEKA I MLEČNIH PROIZVODA Ovo je još jedna vrsta hrane čiju redukciju predlažem gotovo u potpunosti, a ako to nije moguće dajem savete za njenu upotrebu. Mleko zaista iz upotrebe valja sasvim izbaciti. Nijedna odrasla životinja ne jede mleko, a to nije slučajno. Razlog tome je što je priroda predvidela upotrebu ove hrane samo u periodu dok životinja, ili čovek, ne postanu nezavisni od majke i ne steknu sposobnost da uzimaju drugu vrstu hrane. Kod čoveka taj period traje do treće godine života. Kasnije se ne luče komponente neophodne za svarivanje mleka, tako da ono postaje jedna od one hrane koja se teško vari ili se ne svaruje uopšte, što opet izaziva intoksikaciju organizma. Osim toga, pasterizovanjem i kuvanjem mleko menja svoju strukturu, a ta promena je veoma opasna za ljudski organizam. Dakle, ukoliko se mleko jede, ono ne sme da se kuva. Zato treba voditi računa od koga se nabavlja mleko. Životinja mora biti izuzetno zdrava. Krave veoma često imaju mastitis, te se njihovo mleko ne preporučuje iz tih razloga. Mnogo je zdravije ovčije mleko, a najzdravije kozje. Najbolje je jesti kiselo mleko koje smo sami ukiselili. I sve ostale mlečne proizvode treba jesti samo ako su načinjeni od nepasterizovanog i nekuvanog mleka. Sir jesti mlad i neslan.
SUPE Supe od mesa, koje se ovde veoma često i mnogo jedu, jesu jedna od velikih grešaka i njih bi u potpunosti trebalo izbaciti iz ishrane. Kada se meso kuva imamo efekat sličan čaju, meso ispušta određene komponente koje su vrlo toksične i imaju pogubno dejstvo na jetru. Supe su štetne i zbog masnoća i preteranih začina koji se u njih stavljaju.
VAŽNO JE POŠTOVATI PRIRODNE RITMOVE ORGANIZMA Postoje određeni ciklusi organizma koji se moraju pratiti prilikom unošenja hrane. Organizam je najspremniji za primanje osnovnog obroka u periodu između 12 i 20 sati uveče. Između 20 sati uveče i 04 sata ujutru organizam najbolje vari hranu koju je u toku popodneva uneo. Od 04 sata ujutru pa do 12 sati organizam se bavi izbacivanjem svih nepotrebnih sastojaka koji su sa hranom bili uneti prethodnoga dana. To je vreme kad se u mokraći nalazi najveća količina nepotrebnih materija, vreme u kojem bi čovek trebalo da ima stolicu, preznojava se u toku noći i izbacuje sve štetne materije. Kada izjutra uzmemo neki obilan doručak, pored već navedenih štetnih efekata mi izazivamo i remećenje ovih prirodnih ciklusa, te doručkom blokiramo prirodni proces čišćenja organizma.
Do podne je najbolje uzimati samo sokove, i to one koje smo sami iscedili od svežeg voća. Može se zatim uzeti kombuha, nešećereni sokovi iz prodavnice, blagi čajevi, voće ili suvo voće – već prema želji. Ako neko vreme ne budete uzimali jutarnji obrok primetićete da nećete imati nikakav apetit ujutru. Shvatićete da je to što ste izjutra uzimali hranu, bila samo neka vrsta navike.
Ne treba ni tečnost piti ako se ne oseća žeđ. Ako ne budete koristili so, toliko kuvane i pripremane hrane, nećete ni osećati veliku žeđ, pogotovu zato što se kroz sveže voće i povrće već unosi dosta tečnosti. O korišćenju vode pričaćemo sledeći put, jer voda koju pijemo, naročito ova u Pančevu, ima izuzetno loš kvalitet. Dobro je uzimati dosta čajeva, ali ne ruskog i indijskog jer imaju dosta teina. Uzimati blage čajeve, na primer od nane, kamilice, lipe, sušenog voća... Kafu, ukoliko ne možemo potpuno da ostavimo, smanjiti na minimum.
Osnovni obrok se uzima u periodu između 12 sati i 20 sati uveče, ali najbolje je uzeti ga nakon svih završenih obaveza. Pre toga uzimati samo lakšu hranu: voće, jezgrasto voće, semenke, salatu. A kada smo oslobođeni od svih svojih obaveza, na miru uzimamo svoj osnovni obrok koji je nešto obilniji. Već smo objasnili od čega on treba da se sastoji – od salate i jedne vrste dodataka, ili ugljenih hidrata ( integralni hleb, krompir obavezno sa ljuskom, integralni pirinač...), ili od belančevina ( sir, riba, meso...). Nikako ne kombinovati hranu koja se pretežno sastoji od belančevina sa hranom koja se pretežno sastoji od ugljenih hidrata.
Sveže povrće se može kombinovati sa oba tipa navedene hrane, ali se odabira jedna od njih.
NAROD HUNZA Hunza je jedan od najzdravijih naroda na svetu. Njegovi pripadnici žive veoma često po 110 i 120, pa i više godina. Lekar koji je otkrio ovo pleme bio je zaprepašćen otkrićem da njegovi članovi nisu imali gotovo nikakvih oboljenja, izuzev retkih slučajeva trauma. Bez problema su mogli da prepešače po 100-200 kilometara. Živeli su u veoma skromnim uslovima, čitava porodica u kući sa jednom prostorijom. Sa naše tačke gledišta to su bili veoma loši uslovi. Međutim, hranili su se uglavnom neprerađenom hranom. Uglavnom su jeli korenje, voće, suvo voće, povrće, eventualno se dešavalo da za obrok imaju malo mleka koje, naravno, nisu ni pasterizovali ni kuvali. Pošto su bili siromašni, ni u kom slučaju nisu mogli da jedu previše, uzimali su samo toliko koliko im je zaista bilo potrebno. Sve do smrti ovi su ljudi aktivni, izuzetno snažni i uvek dobrog raspoloženja.
A sada bih naveo još jedan eksperiment izveden na pacovima koji potvrđuje koliko ishrana utiče na zdravlje. Eksperiment je rađen sa tri grupe pacova. Prva grupa hranjena je onako kako se hrane ljudi u Engleskoj, tj. sa dosta slatkiša i prerađene hrane. Drugoj grupi davana je hrana koja se jede u Indiji, hrana sa dosta začina i soli, a treća grupa se hranila onako kako se hrani narod Hunza. Prva grupa pacova je nakon određenog vremena dobila oboljenja tipična za ljude u Engleskoj, druga je stekla oboljenja tipična za Indijce, a treća grupa je živela dosta dugo i bez zdravstvenih problema.
ZLATNA PRAVILA VALJANE ISHRANE- Treba jesti da bi se živelo, a ne živeti da bi se jelo!
- Uzimati 50-60% biljne hrane ( voće, povrće ) i to što više u sirovom stanju, hrane pretežno sadržane od ugljenih hidrata 20-25%, ostalo belančevine, i to po mogućstvu neživotinjskog porekla ( jezgrasto voće, semenke, a potom sir, riba, meso )
-Tečnost uzimati najmanje 15-20 minuta pre jela, a nakon jela, u zavisnosti od vrste hrane, od 2 do 6 sati posle jela
- Nakon jela isprati usta sa par gutljaja vode ili žvakati gume bez šećera
- Osnovni obrok da se sastoji od salate i jedne vrste namirnica, ili ugljenih hidrata ili belančevina
- Ne mešati hranu koja se pretežno sastoji od ugljenih hidrata sa hranom koja se pretežno sastoji od belančevina
- Piti samo prerađenu ili destilovanu vodu
- Iz ishrane izbaciti prženu hranu, masne i začinjene supe od mesa, pasterizovano i kuvano mleko, veštački prerađenu hranu, sušeno meso i suhomesnate proizvode, slatkiše, bombone, beli hleb i ostale proizvode od belog brašna, beli pirinač
- Hranu dobro žvakati, žvakati sve dok se u ustima ne izgubi njen specifičan ukus, a naročito dugo žvakati hranu koja pretežno sadrži ugljene hidrate
-Nikada ne jesti u vreme kada ste nervozni ili umorni, jer od hrane pojedene u to vreme nema nikakve koristi. Jesti samo u opuštenom stanju
- Posle jela ne valja spavati, a ni biti previše aktivan – naći neku relaksirajuću aktivnost
- Do podne piti samo sokove i jesti voće, a u toku preostalog dela dana imati i jedan veći obrok. Uveče, ukoliko osećate glad, popiti šolju čaja ili kiselog mleka ili pojesti malo voća
-Jesti češće i u manjim količinama
- Jednom nedeljno jesti samo voće, ili piti samo sokove, ili primeniti gladovanje u trajanju od jednog, a jednom mesečno gladovanje u trajanju 1 do 5 dana
-U toku bolesti sve do normalizacije temperature ne jesti ništa sem vode i sokova
- Sva hrana koja se unese u organizam mora biti zarađena aktivnošću.
izvor:
ovde
Tema: Tipične greške u ishrani (Pročitano 29065 puta)