Промените своје генеЗа само три месеца добровољци су натерали, чак, 500 да другачије обављају свој посао! С пожељним учинком постали су живахнији, с непожељним су се – искључили. Уз другачију исхрану и начин живота, а према саветима чувеног Дина Орниша. Пожелите ли да живите као Фред Кременко, прочитајте шта треба, а шта не треба јести!
Дин Орниш
НУТРИЦИОНИСТИКА
За само три месеца променићете, најмање, 500 својих гена! Не верујете, зар не? Послушајте савет Дина Орниша, професора медицине на Калифорнијском универзитету у Сан Франциску, који препоручује да можете предупредити, чак и преокренути, многа хронична обољења, уколико уведете нов начин исхране.
Мењајући животне навике, мењате гене, поручује дугогодишњи поборник скромних оброка, улажући новац у неколико истраживања да би поткрепио властита гледишта. У најновијем су му се придружили Питер Карол, шеф катедре за урологију, и Кристофер Хак, генетичар који изучава рак простате – обојица из исте високошколске установе, и још неколицина других. Подухват је осмишљен да помогне групи од 30 мушкараца с малим изгледима да оболе од рака простате који су одлучили да се не подвргну икаквом лечењу, па и ако им се стање – недај боже! – погорша.
Да вас одмах упозоримо: нећете стећи другачије „наследне јединице”, али ћете постојеће натерати да се друкчије понашају.
Сувише је рано рећи да ли је измењено живљење добровољаца задржало рак на безбедном одстојању, али су генетске анализе откриле дубоке разлике у неканцерозном ткиву жлезде већ после три месеца. Више од 500 гена сада другачије обавља посао: поједини с благотворним дејством, рачунајући неке који сузбијају тумор, постали су живахнији. Насупрот томе, сабраћа са штетним утицајем, укључујући неке који подстичу рак, искључили су се!
Углавном непрерађено
„Веома је необично да је промена имала једнак учинак као најмоћнији лекови који су данас доступни”, објашњава је Кристофер Хак. „Дивно је открити да исхрана и живљење толико дубоко утичу и делују попут лечења медикаментима с мање нежељених последица”.
Дин Орниш сматра да ће ови налази, можда, покренути оне који верују да више немају шта да предузму: „Људи кажу: Све је у мојим генима, шта ја ту могу? То називам генетским нихилизмом. Ово би могао бити противотров за такво гледиште. Гени, можда, одређују чему смо склони, али нису наша судбина”.
Побуђени раком постате, учесници у истраживању ишли су до краја са Орнишовом дијетом. Јели су храну с мало масноће, засновану на биљкама, углавном непрерађену, попут интегралних житарица. Пешачили су, најмање, 30 минута шест пута седмично најкраће сат времена три дана у седмици. Сваког дана радили су сат времена једноставне вежбе утемељене на јоги, укључујући истезање, дисање, дубоко размишљање (медитација) и сликовито излагање. И учествовали су у недељним дружењима за пружање подршке, осмишљеним да појачају блискост и друштвену потпору.
Сваки пут када је Дин Орниш образлагао свој програм, људима је поглед блистао. Већина неће бити у стању да преко ноћи преокрене свој живот, уколико у томе, уопште, успе. Али је шашаво себе поразити приступом – све или ништа. Усвајање само промена које можете извести и увођење нових тек када сте спремни, кудикамо је исправнији пут до здравља.
Свако је, једноставно, ограничен својим могућностима у прихватању другачије хране, оболелима с раком простате, међутим, наметнута је строжа исхрана. И што су се више мењали, исход је био бољи.
У дотичном истраживању највише изненађује што су мушкарци толико брзо променили своје генетске одлике.
Зашто се трудити? Када сумњчави виде за три месеца уочљиве разлике, можда ће се предомислити. „Није то само смањење опасних чинилаца или спречавање да се нешто лоше не деси. Важније је да су промене брзе и да не морате чекати годинама да бисте осетили корист”, закључује Дин Орниш.
Чланак у којем је он са сарадницима описао налазе објављен је недавно у угледном часопису „Списи Националне академије наука”.
Мало по мало – сало
Дин Орниш је својевремено написао књигу „Једи више, тежи мање”, а међу лекарима је познат захваљујући успеху у предупређењу и спречавању запушења срца, за шта се раније веровало да није могуће без хируршког захвата или узимања лекова.
Какву то исхрану он препоручује?
Успех се не постиже ограничавањем уноса калорија, већ обраћањем пажње на то шта једемо. Зато храну дели на ону коју треба да једемо све време, понекад и никада.
Кадгод сте гладни, следеће намирнице можете јести све док се не заситите: пасуљ и махуне, воће – од јабука до лубеница, од малина до ананаса, житарице и поврће.
С мером треба уносити: немасне млечне прерађевине – обрано млеко, посни јогурт, сир и павлаку и беланце.
Обавезно избегавати: месо сваке врсте – црвено и бело, риба и живинско (ако не можемо без меса, треба га јести у најмањој могућој мери), уље и намирнице које га садрже, попут маргарина, већину прелива за салату, авокадо, маслине, орах и семенке, млечне производе (ако нису немасни), шећер и просте деривате шећера – мед, меласа, кукурузни сируп и сируп с много фруктозе, алкохол, све зготовљено у комерцијалне сврхе што има више од два грама масти по порцији.
Уз то се саветује много малих оброка, пошто због оваквог начина исхране чешће осећате глад. Брже ћете се заситити, а унећете више хране не повећавши износ калорија.
Занимљиво је да Дин Орниш сматра да је наш метаболизам подешен још у доба Фреда Кременка, када нисмо знали одакле нам долази следећи оброк и када је било раздобља с мало доступне хране. Тело је природно хтело да задржи сву енергију коју је могло и покушало би да ускладишти сваки вишак као сало. Данас већина људи има готово непрекидан приступ храни, али се тела нису прилагодила новом начину живота.
Стефан Вукашин
[објављено: 09/08/2008]
http://www.politika.co.yu/rubrike/zivot-i-stil/Nauka/Promenite-svoje-gene.sr.html
Tema: Nutrigenetika (Pročitano 9498 puta)