Tema: Telesna oštećenja

[Sklerozica]

-Šta su to telesna oštećenja, i smetnje i poremećaji u motornom funkcionisanju?
-To su sva ona stanja ograničenja, narušenosti ili onesposobljenosti motornog funkcionisanja neophodnog za izvođenje motornih aktivnosti na način i u obimu smatranim za normalnim.

-Kako nastaju telesna oštećenja, smetnje i poremećaji u motornom funkcionisanju?
-Uzroci nastanka telesne ometenosti i oštećenja motorike mogu biti:
nasledni činioci;
akutne i hronične bolesti centralnog nervnog sistema (sa najvećim posledicama na funkcionisanje) kao virusne i bakterijske infekcije, cerebralna krvarenja, traumatizam, anoksije itd.;
povrede lokomotornog aparata - frakture, kontuzije, rane, opekotine, amputacije.

-Poremećaji u motornom funkcionisanju mogu nastati i zbog:
fizičkog stanja - slabe ishrane, nepravilnog rada endokrinih žlezda, težih oboljenja; inteligencije - razvoj je generalno usporen kod dece sa niskom inteligencijom;
telesne veličine;
straha;
odsustva prilike za razvoj mišićne kontrole;
nastojanja na specifičnim pokretima;
nedostatka podstreka za razvoj mišićne kontrole.

-Ko su osobe sa telesnim oštećenjem, smetnjama i poremećajima u motornom funkcionisanju?
-To su osobe kod kojih se u širokom rasponu zatiču ograničenja, narušenost ili onesposobljenost motornog funkcionisanja, nasleđenog, stečenog ili sredinski uslovljenog porekla, i u v?oma raznovrsnim i brojnim pojavnim oblicima. Ovo je, posmatrajući sa aspekta svih oštećenja i ometenosti, najraznovrsnija i najheterogenija grupa lica.

-Nivoi - oblici - vrste telesnih oštećenja, smetnji i poremećaja u motornom funkcionisanju?
Telesna oštećenja, smetnje i poremećaji u motornom funkcionisanju ogledaju se u:

1. oštećenjima nervnog sistema:
oštećenja centralnog nervnog sistema: cerebralna paraliza, epilepsija, multipla skleroza, vaskularne bolesti, tumori i moždane traume koje mogu dovesti do stanja kvadriplegije, paraplegije, hemiplegije itd.
oštećenja perifernog nervnog sistema: poliomijelitis, neuropatije itd;

2. oštećenjima koštano - zglobnog sistema:
urođena oštećenja lokomotornog aparata: kongenitalne anomalije ekstremiteta, skeleta, mišićnog i vezivnog tkiva;
stečena oštećenja lokomotornog aparata: reumatska, neurološka i ortopedska stanja sa poremećajima na kostima, zglobovim? i mišićima;

3. oštećenjima hroničnim bolestima:
oboljenja srca i cirkulatornog aparata, respiratornog sistema, digestivnog sistema, endokrinološki poremećaji, ooboljenja krvi i hematopoeznog aparata, urogenitalnog sistema, maligna oboljenja itd;

4. oštećenjima, odnosno poremećajima psihomotorike:
usled disharmoničnog razvoja psihomotornog sprega (disgnozije, dispraksije, dislateralizovanost, disleksija, disgrafija);
usled zastoja u razvoju pojedinih struktura psihomotornog sprega (hiperkinetski sindrom, motorna retardacija, tikovi, dizartrija)
u sklopu opštih emocionalnih poremećaja i poremećaja inteligencije (psihomotorna retardacija, rani tonički poremećaji, rane dečje psihoze);

5. oštećenjima, odnosno poremećajima motornog ponašanja kod drugih stanja ometenosti (senzornih, mentalnih i dr.).

SPOSOBNOSTI - MOGUĆNOSTI osoba sa telesnim oštećenjima, smetnjama i poremećajima u motornom funkcionisanju?
Kao i kod ostalih ometenosti, osobe sa generalno lakšim i srednjim oblikom ispoljenog oštećenja, smetnje ili poremećaja, su uglavnom sposobne za sve vidove funkcionisanja osim dela funkcionisanja direktno i / ili jedino zavisnog od pogođenog polja. Usled jedinstvenosti svakog čoveka kao bića, i različitih načina ispoljavanja sposobnosti, kao i (ne)mogućnosti društvene sredine da pruži potrebnu podršku svakom pojedincu, sposobnosti ovih osoba uglavnom bivaju nedovoljno ispoljene.

-Osobe sa težim oblicima oštećenja, smetnji ili poremećaja svakako imaju sposobnosti užeg obima ispoljavanja ali to nikako ne mora da znači da su to sposobnosti nižeg nivoa kvaliteta!

-Uopšte, o sposobnostima i mogućnostima ovih osoba se ne može govoriti gotovo ni uslovno na opštom nivou, već sasvim pojedinačno, uzimajući u obzir sve segmente funkcionisanja i osobu kao ukupnost osobenosti.

-Kako primetiti kod deteta telesno oštećenje, smetnju i poremećaj u motornom funkcionisanju?
-Svako odstupanje od normalnog toka dečjeg razvoja, pa i neka od uobičajenih, mogu biti tome nagoveštaj. Neka odstupanja mogu biti: mlitavost deteta, odsustvo reakcija na prisustvo majke, kasno prohodavanje, nespretnost, tegobe pri hranjenju, nesimetrično razvijanje ekstremiteta i druga. Posebnu pažnju treba posvetiti praćenju razvoja i napredovanja tzv. "riziko dece" - prerano rođene ili dece rođene iz prenesene trudnoće, dece rođene teškim porođajem, dece iz blizanačke trudnoće, dece rođene od starijih majki itd.

-Šta učiniti po otkrivanju, kome se obratiti?
-Svaka sumnja u eventualno oštećenje, poremećaj ili smetnju u motornom funkcionisanju deteta je dovoljan razlog za obraćanje lekaru specijalisti - pedijatru. Kada su u pitanju odrasle osobe, sumnje je neophodno otkloniti razgovorom sa rukujućim lekarom i postupiti prema njegovom stručnom savetu.

-Ko se bavi radom sa osobama sa telesnim oštećenjima, i smetnjama i poremećajima u motornom funkcionisanju?
-Rehabilitacija lica sa telesnim oštećenjima i smetnjama i poremećajima u motornom funkcionisanju, je predmet rada diplomiranih defektologa - somatopeda koji se obrazuju na Defektološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ovi stručnjaci svoje programe rada ostvaruju u okviru zdravstvene i socijalne zaštite, vaspitanja i obrazovanja, i to u saradnji sa ostalim stručnim kadrovima iz tih delatnosti.

-Zapošljavanje, rad, neophodni - specifični radni uslovi?
-Kako je zakonom predviđeno postojanje mogućnosti obrazovanja, profesionalne orijentacije i osposobljavanja za rad sva lica, pa i ona sa bilo kojim vidom i oblikom ometenosti i oštećenja, tako se predviđa i mogućnost zapošljavanja svih lica. Ipak, za zapošljavanje nekih kategorije osoba sa ometenošću je neophodno utvrditi pozitivne i stimulativne mere, jer u našim trenutnim uslovima diskriminacija po osnovu ove vrste ličnog svojstva postoji. Pozitivne mere bi takođe trebalo vezati i sa odgovarajićim opremanjem radnih mesta, shodno potrebama zaposlenih.

-Posebna pomagala, oprema, podrška?
Raznolikost grupe osoba sa telesnim oštećenjima, smetnjama i poremećajima u motornom funkcionisanju uslovljava i postojanje raznovrsna pomagala, opremu i njima potrebne vidove podrške:
pomagala ili somatotehnička sredstva za aktivnosti svakodnevnog života podrazumevaju brojna sredstva za pomoć pri izvođenju aktivnosti u krevetu, u kolicima, pri samozbrinjavanju, ručnim aktivnostima, hodanju i aktivnostima uspinjanja, i aktivnostima u domaćinstvu;
razne proteze za gornje ili donje ekstremitete;
razne ortoze ili aparati;
razna pomoćna sredstva - uređaji i aparati koji se ne apliciraju na telo (štapovi, štake, kolica);
i brojna sredstva za samopomoć čija je svrha povećanje nivoa nezavisnosti u aktivnostima svakodnevnog života za osobe kojima je to neophodno.

-Brojni vidovi moguće podrške (stručne, društvene, porodične, lične) treba uvek da imaju za svoj krajnji cilj povećanje nezavisnosti i samorealizaciju osobe sa telesnim oštećenjem, i smetnjom ili poremećajem u motornom funkcionisanju.