Tema: Koju vodu piti?

[Sklerozica]

dr Đorđe Adanja, spec. urologije (Centar za mušku urologiju, Toronto, Kanada)
06.10.2007.



Danas svi znamo da je vrlo važno da se uzima dovoljna količina tečnosti, pogotovu leti, kada je spoljna temperatura visoka. Viđali smo ovog leta veliki broj osoba koje su nosile sa sobom plastične boce napunjene vodom ili nekim drugim osvežavajućim napitkom. Takve boce su lake, čvrste, higijenske i atraktivne, jer se proizvode u različitim oblicima i bojama. Nova istraživanja pokazala su, međutim, da upotreba tih boca može ozbiljno da ugrozi zdravlje.

Članak  doktorke Patricije Hant sa američkog Case Western univerziteta iz Ohaja (Patricia Hunt, Case Western University Ohio) objavljen 2003. godine u časopisu “Savremena biologija” (“Current Biology”) govori o štetnosti upotrebe polikarbonata kao što je leksan u proizvodnji plastičnih boca. Godine 1998.  dr Hant je otkrila da ovaj sastojak oslobađa bisfenol A (BPA), koji snažno remeti hormonsku ravnotežu u organizmu. Oštećuje organe za reprodukciju i ima sporedne efekte na razvoj dojki i razvoj prostate, smanjujući broj spermatozoida. BPA se oslobađa u sadržaj plastičnih boca normalnom upotrebom, pri izlaganju toploti i raznim sredstvima za pranje.

Studija sa američkog Univerziteta Misuri (University of Missouri) objavljena 2003. godine u časopisu “Enviromental; Health Perspectives” potvrdila je zaključke koje je dr Hant objavila; sudija je ustanovila da se BPA oslobađa i pri normalnim temperaturama iz plastičnih boca u sadržaj boce. To znači da plastična boca sa vodom koja stoji na stolu može biti štetna. Naučnici i industrijski inženjeri svesni su činjenice da se razne materije oslobađaju iz plastičnih materijala, koji su inertni i stabilni. 

Rađena je jedna studija sa plastičnim bocama za bebe: roditeljima se savetuje da boce ne izlažu u dužem periodu vremena visokim temperaturama, da ih peru vrlo pažljivo i da ih fizički ne oštećuju. Ukoliko se boca fizički ošteti (ogrebe ili pak ispadne na tvrdu podlogu), preporučuje se da se zameni novom. Još nije utvrđeno kada plastične boce počinju ubrzano da oslobađaju bisfenol A, ali se preporučuje da se stare boce za bebe zamene novim.

Izvor: http://zdravlje.krstarica.com/l/nega/plasticne-boce-ostecuju-reproduktivne-organe/

[sand]

zanimljivo 

[Asja]

I sta sad? Da pijem cesmovacu iz cevi ko zna kad postavljenje, hlorisana voda ili?
Ja pijem izvorsku vodu koju tocim u plasticne boce i tako evo 5 godina jer sa staklenim je teze izvodljivo em su teske em sklone lomljenju....ili da predjem na staklo?Moze biti.....

[Sklerozica]

Plastika je definitivno štetna. Šta je manje zlo (česmovača ili plastika) vrlo je sporno pitanje. U Srbiji je pre nekoliko godina bilo nekih podmetanja. Ljudi punili iz vodovoda plastične flaše.    Šta kupujemo? 

[sand]

U Srbiji se trenutno proizvodi oko 25 vrsta flaširanih voda. Sve su strogo kontrolisane tako da u njihov kvalitet ne treba sumnjati, tvrdi master fizičke hemije Jelena Tripković.

"Svaka voda ima različita dejstva na ljudski organizam, pa pogrešan odabir može da utiče na fiziološke potrebe. Upravo zbog toga pravim odabirom vode možemo suzbiti, lečiti ili izlečiti bolesti današnjice - stres, gojaznost, dijabetes melitus, arteriosklerozu, naravno sve to pod kontrolom lekara i primenom određene dijetoterapije", rekla je za "Blic" Tripković.

Prosečna potrošnja flaširane vode u Srbiji iznosi oko 70 litara po stanovniku godišnje. Hemijski elementi u vodi najčešće se nalaze u obliku rastvorenih soli i jona. Kvalitetna voda se sastoji od uravnoteženog sastava minerala i elemenata u tragovima.

U sastav mineralnih materija u vodi ulaze makroelementi - natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum i mikroelementi - gvožđe, bakar, kobalt, mangan, nikl, cink, selen. Fiziološki značaj vode zavisi od vrste i količine makro i mikroelemenata i njihovih jedinjenja bikarbonata, hlorida i sulfata.

Domaće stone mineralne vode sa izraženim bikarbonatnim sadržajem danas se mogu naći na tržištu kao gazirane ili negazirane. Gazirane su one kojima se prilikom flaširanja vrši karbonacija - dodavanje ugljen-dioksida (CO2), pri čemu nastaje penušava "kisela“ voda. Ugljen-dioksid snižava pH vrednost, što sprečava razvoj mikroorganizama.

Što se prirodne mineralne vode tiče, ona je, ukazuje naša sagovornica, svrstana prema ukupnom sadržaju rastvorenih mineralnih materija (suvi ostatak) u četiri grupe prema kojima se stavlja u promet. Pa, tako kod vrlo slabo mineralne vode mineralni sadržaj nije veći od 50 mg/l, slabomineralna voda je ona kod koje mineralni sadržaj ne prelazi 500 mg/l, te imamo vode sa višim odnosno visokim mineralnim sadržajem između 500 i 1500 mg/l i preko 1500 mg/l.

"Knjaz Miloš"
To je visokomineralizovana voda bikarbonatnog tipa sa povećanim sadržajem natrijuma i kalcijuma, kao i pogodnim koncentracijama kalijuma. Zbog toga ovi sadržaji umanjuju slabost mišića, smanjuju krvni pritisak i eventualne vrtoglavice jer ova voda aktivira enzime u ćelijama, smanjuje oštećenja kostiju i koštanog tkiva i omogućava pravilan prenos u nervnim i mišićnim ćelijama.

"Rosa" i "prolom voda"
Slabomineralne vode, kao što je vlasinska "rosa", a delimično i "prolom voda", pogoduju povećanoj potrošnji pri letnjim žegama i blagotvorno deluju na bubrege. Ovaj aspekt je posebno poznat kod "prolom vode".

"Voda voda" i "akva viva"
S druge strane, slabomineralne vode sa relativno niskim sadržajem mineralnih soli, kao što su flaširane "voda voda" i "akva viva", sadrže optimalnu količinu fluorida, što pogoduje pravilnoj izgradnji kostiju i zuba kod dece i sprečava karijes, a u starosti osteoporozu.

Ovakve vode zbog pogodnog sastava i prijatnog ukusa utoljuju žeđ i zbog toga su vrlo poznate i popularne kod potrošača. Važno je reći da je mali broj flaširanih voda, kao na primer "voda voda", koje se pune direktno na izvoru.

Rezerve ovih voda se procenjuju na skoro osam hiljada godina, što garantuje njihovu nezagađenost od industrije novog veka.

"Heba", "vujić", "vrnjci" i "duboka"
Ostale flaširane vode na našem tržištu, nalaze se prema minerološkim osobinama u dijapazonu već opisanih karakteristika srednjemineralnih voda. Treba napomenuti da pojedine flaširane mineralne vode, koje su doduše dosta retke, imaju veći sadržaj magnezijuma i sulfata koji pomažu pri lečenju opstipacije.

Flaširana negazirana voda "heba" je vrlo popularna kod pacijenata sa izraženim gastritisom i čirom u stomaku.

Vode raznih ukusa

Na domaćem tržištu su se u poslednjih nekoliko godina pojavile flaširane vode obogaćene raznim voćnim aromama, u čemu prednjači proizvođač vode iz Aranđelovca. Ovakva voda je potpuno ista po fizičko-hemijskim karakteristikama, ali je svakako primamljivija, pre svega za najmlađe potrošače kojima je redovan i pravilan unos vode potreban zbog izrazite fizičke aktivnosti i ubrzanog metabolizma.

Na prostorima Srbije do sada je registrovano preko 200 izvora voda, od kojih većina može da se flašira, ali se trenutno crpi samo 12 izvora. Razloge za ovakve podatke treba tražiti u nedostatku investicija, ali i u nacionalnom programu uređenja, zaštite i korišćenja voda, koji se brine o ovom prirodnom resursu. Najveći tereni sa pogodnim, slobodnim, podzemnim vodama nalaze se u Istočnoj Srbiji (borsko-zaječarski region, niško-topličko-pirotski, jablaničko-pčinjski i braničevski) i zapadnoj Srbiji (mačvanski, raški).

Kako se hemijski sastav mineralnih voda znatno razlikuje u odnosu na običnu pijaću vodu, postavlja se pitanje da li nju smemo da pijemo u istoj količini kao i običnu vodu, odnosno da li je pogodna za svakodnevnu i neograničenu upotrebu.

Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom iznose od 40 do 100 mililitara po kilogramu telesne težine. To znači da bi odrasla osoba težine 50 kilograma trebalo dnevno da uzima oko dva litra tečnosti (čaj, sok, voda).

Mineralna voda nije zamena za vodovodsku, pa se savetuje umerenost kada se duže upotrebljava. Razlog je jednostavan - organizam nije naviknut na količinu suvog ostatka većeg od jednog miligrama.

Značajan činilac je i temperatura vode, jer utiče na motoriku, sekretornu funkciju, kao i na resorpciju. Hladna voda povećava želudačno lučenje i crevnu peristaltiku, a mlaka i topla negativno utiču na kardiovaskularni sistem.

(MONDO)

[sand]

Pijte vodu, ali nemojte preterivati

Mišljenje da treba piti velike količine vode nema nikakvu naučnu podlogu, šta više preterivanje s vodom može da bude štetno, tvrde dvojica američkih nefrologa.

Poslednjih godina voda se preporučuje kao lek za sve - ona navodno pomaže izbacivanje toksina, dobra je za održavanje vitrke linije i tonusa kože, leči glavobolju...

To je, po rečima dr Stenlija Goldfarba sa Univerziteta Pensilvanije, postao urbani mit, zbog kojeg se na sve strane vide ljudi koji vuku sa sobom plastične flaše vode, izveštava Rojters.

Dr Golfarb i njegov kolega dr Den Negojanu su, proučivši raspoloživu naučnu literaturu o dejstvu vode na organizam, došli do zaključka da nema nikakvog dokaza da ona suzbija apetit, pa je, prema tome, izlišno piti je u većim količinama pre jela ili za vreme obroka.

Tako na brzinu popijena voda uopšte ne napuni stomak, već samo "protrči" kroz organizam. Takođe nema indicija da voda podstiče lučenje hormona koji suzbijaju apetit.

Što se tiče toksina, bubrezi ih u principu veoma efikasno izbacuju iz organizma bez obzira na količinu unete vode. Kad se popije više vode samo se izlučuje više urina, ali se time ne povećava izlučivanje toksina.

Takođe, nema dokaza da voda koju popijemo povećava sadržaj vlage u koži ili da se vodom može ublažiti glavobolja.

Opravdano veću potrebu za vodom imaju samo ljudi koji žive u vrelim i sušnim područjima i neke vrste sportista.

Kod kamena u bubregu takođe se može preporučiti nešto pojačano konzumiranje vode, ali nema razloga da prosečna zdrava osoba pije znatnije količine ove tečnosti nego što prirodno oseća potrebu, smatraju doktori Goldfarb i Negojanu.

Čak se kod trkača na duge staze pokazalo da je preterano pijenje tokom trke štetnije od nedovoljnog. Dvojica stručnjaka navode i primer žene koja je tokom nekoliko minuta, u cilju takmičenja, brzo i kontinuirano pila vodu, čime je "zaradila" oticanje mozga sa smrtnim ishodom.

Sve u svemu, rašireno verovanje da čovek treba da popije osam čaša vode dnevno nema nikakvu naučnu podlogu, a dr Goldfarb kaže da se uopšte ne zna od koga je potekla takva preporuka.

(Tanjug)

[Sijedi]

Sve u svemu, rašireno verovanje da čovek treba da popije osam čaša vode dnevno nema nikakvu naučnu podlogu, a dr Goldfarb kaže da se uopšte ne zna od koga je potekla takva preporuka.

(Tanjug)

E j***ga sad, kome više vjerovati

[Sklerozica]

Možda svom telu? Kada si žedan, uzmi vodu.  Mislim da nikada nisam popio 2 litre tečnosti u toku dana, ako izuzmemo neke proslave kada se pilo pivo.

[Asja]

Пет ствари које нисте знали о води

 Готово свака ћелија захтева воду за правилан рад организма и не постоји метаболички процес који се може одвијати без ње. Вода побољшава менталне функције, помаже при губитку килограма, она је гориво за рад мозга и заштитник од разних болести. Особе које пију шест чаша воде дневно могу да изгубетри килограма масти за годину дана.

Наводимо неколико чињеница о води које би могле да вас подстакну да попијете препоручених шест чаша дневно.

Побољшава менталне функције. Ако сте заборавили шта пише на почетку овог текста, вашем мозгује очигледно потребновише воде. Готово 80 одсто можданог ткива састоји се од воде, па је врло важно да га њоме напајамо. Клинички тестови показују да дехидрација умањује памћење и ремети концентрацију. Логика ствари је прилично једноставна. Одузмете ли мозгу најважнији састојак за рад, имате проблем. Као да возите аутомобил без горива.

У мозгу вода разређује течности које разносе протеине и ензиме и помаже при њиховом преношењу на одредиште. Када је тело дехидрирано, течности се спорије крећу у мозгу и тиме му се успорава рад. Вода такође отклања слободне радикале из мозга, који оштећују ћелијско ткиво, што даље успорава његов рад.

Вода је и кључни састојак хрскавице, која облаже места где се састају кости. Такође је саставни део течности која окружује зглобове, а задатак јој је да подмаже те спојеве и да служи као амортизер за ударце. Ако у организму има довољно воде, мање је трења у зглобовима, а то значи и мање артритиса.

Уједно, вода чистиорганизам од штетних материјанакупљених у цревима или мокраћном мехуру, што повећава шансе да избегнемо рак. Вода отклања и вишак соли у организму. Више истраживања показало је да велика количина соли има везе с високим крвним притиском, а онда с поремећајима у раду срца. Вода може да спречи и горушицу, а мокрењем се ослобађамо материја које могу да изазову прехладе или упале.

Помаже при губитку килограма. Ако сте гладни, покушајте да попијете чашу воде. Она не садржи калорије ни масноћу, а доказано је да може да утоли глад. Што је још важније, вода убрзава метаболизам. Више воде значи и брже сагоревање калорија. Истраживања показују да после две попијене чаше воде организму треба између десет и 40 минута да почне метаболичке процесе, али онда сагорева 30 одсто више калорија. Нека истраживања су показала да особе које пију шест чаша воде дневно могу да изгубе три килограма за годину дана.

Спречава каријес. Кажу да осмех вреди милион долара и да не кошта ништа. Али, сви знамо колико коштају услуге зубара. Познато је да вода производи неколико важних телесних течности, укључујући и пљувачку, која је важна за борбу против каријеса. Пропадање зуба почиње с накупљањем киселине која нагриза зубну глеђ. Пљувачка неутралише ту киселину, а садржи и посебне минерале који помажу у обнови зуба.

Важно је да пијете потребну дневну количину воде, али немојте претеривати. Просечна особа потроши од три до четири чаше воде дневно кроз дисање и знојење. Ако томе додамо и неколико посета тоалету и мало вежбе, већ смо изгубили осам чаша воде. Зато је веома важно надокнадити потрошену количину, али треба имати на уму да се не претера. Превелика количина воде може да повећа проценат натријума у телу, што може да доведе до пробавних проблема, напада, па чак и коме. Претераном количином за одраслу особу сматра се око девет литара воде дневно.


[објављено: 24/04/2008.]
http://www.politika.co.yu/rubrike/sharena-strana/Pet-stvari-koje-niste-znali-o-vodi.sr.html

[naca]

Voda s ukusom voća
Najnoviji napitak sadrži različite voćne arome koje mogu da budu prirodne ili veštačke, kao i dodatak šećera i vitamina
 
Privlačnija voda sa ukusom limuna Foto A. Marušin

Tek kada počnemo da merimo da li smo popili preporučena dva litra vode dnevno vidimo da to i nije baš tako lak zadatak. Olakšavajuće okolnosti koje ga prate jesu što preporučeni dnevni unos tečnosti možemo da ispunimo i tako što ćemo da pijemo izvorsku ili mineralnu vodu, biljne čajeve, supe, prirodne voćne sokove, kao i niskokalorične, negazirane bezalkoholne napitke. Ne treba zanemariti činjenicu da dnevnom unosu vode doprinose i namirnice kao što su voće i povrće.

Najnoviji napitak, koji pripada posebnoj kategoriji niskoenergetskih negaziranih osvežavajućih bezalkoholnih pića od biljnih ekstrakta, jeste aromatizovana voda. Ona sadrži različite voćne arome koje mogu da budu prirodne ili veštačke, kao i dodatak šećera i vitamina. Kao zaslađivač najčešće se koristi konzumni šećer (saharoza), a prednost treba dati prirodnim aromama koje su zdravstveno prihvatljivije i imaju privlačniji ukus. Vitamin Ce koji se dodaje u ove vode, uz svoj nutritivni značaj, služi kao prirodni konzervans.

Aromatizovane vode obično sadrže sedam do deset kilokalorija u jednom decilitru što je vidljivo na deklaraciji. Ta energija potiče od male količine šećera koji daje ukus napitku. Poređenja radi, zaslađeni voćni sokovi i gazirani napici prosečno imaju 40-50 kilokalorija u jednom decilitru, što je četiri do pet puta više. Stoga je konzumacija vode s aromatizovanim ukusom znatno poželjnija od zaslađenih sokova i gaziranih napitaka. Naravno, nije dobro preterivati s bilo kojom namirnicom ili napitkom koji sadrži šećer i pri tom je vrlo važno pročitati deklaraciju kako bi se znalo koliko je učešće šećera. Zato se ni ova voda ne preporučuje svima bez ograničenja.
Svi hronični bolesnici kojima je preporučen kontrolisan unos konzumnog šećera moraju da ograniče unos svih zaslađenih napitaka i namirnica koje sadrže šećer, pa tako i ovog napitka. Ova se preporuka posebno odnosi na dijabetičare.

Osobe s prekomernom telesnom masom trebalo bi da prilikom planiranja jelovnika uzmu u obzir i energetsku vrednost aromatizovane vode, bez obzira koliko je niska. Isto važi i za one koji su na redukcijskim dijetama.

S. M.
[objavljeno: 13.07.2008]
   
http://www.politika.co.yu/rubrike/zivot-i-stil/Medicina/Voda-s-ukusom-voca.lt.html

[naca]

Ja sam voda

Sedamdeset pet posto mozga je voda, ona čini i sedamdeset odsto naših tela, mi smo njeni zavisnici.
Piše: Ljiljana Sinđelić Nikolić

Izvor života

Voda je temelj i izvor života.
Pored vazduha, voda je jedan od osnovnih resursa bez koga na zemlji nema života.
Ona je neophodna i našem organizmu.
Bez hrane možemo da izdržimo šest a bez vode ćemo teško sastaviti jednu nedelju.

Voda za zdravlje

Voda igra važnu ulogu u svim funkcijama organizma, varenju, izbacivanju otrova, biohemijskim procesima, cirkulaciji, termoregulaciji.
Voda je nosilac hranljivih sastojaka i kiseonika u sve ćelije.
Voda snabdeva krv kiseonikom.
Voda pomaže pretvaranju hrane u energiju.
Ako nemamo dovoljno vode telo zadržava tečnost i slaže masne naslage.
Voda obezbeđuje vlažnost zglobovima.
Voda uklanja pojavu grčeva, jer ako nema dovoljno kiseonika mišići stvaraju kiselinu koja utiče na pojavu bolnih gčeva.
Voda reguliše temperaturu tela.
Voda održava zdrav metabolizam, pomaže rad creva.
Zdravo telo izbacuje otpad putem urina.
Ako ne pijete dovoljno vode u urinu je visoka koncentracija otpadnih materija koje uzrokuju upale mokraćnog kanala i bubrežne infekcije.
Voda pomaže koncentraciji.
Ako dehidrirate toksini se zadržavaju u jetri, osećate umor i dekoncentrisani ste.
......
Ceo tekst : B92

[Lena]

Nikada nisam mijerila ali mislim da dnevno pijem po 4-5 litara vode a ljeti i više 
Možda bih se trebala zabrinuti???

[Ena]

Voda kao lek, ali i rizik po zdravlje
Autor: Aleksandra Držaić, Predrag Mihailović  16.08.2009.

Flaširana voda postala je sastavni deo svakodnevnog života. Tržište je preplavljeno različitim mineralnim vodama, prirodnim i dodatno gaziranim, pa smo često u nedoumici koju vodu da kupimo, a agresivne marketinške poruke znaju dodatno da nas zbune. Mineralne vode su lekovite. Ali, da li baš svi mogu da piju sve vode?
– U Srbiji se trenutno proizvodi oko 25 vrsta flaširanih voda. Sve su strogo kontrolisane, tako da u njihov kvalitet ne treba sumnjati – tvrdi magistar fizičke hemije Jelena Tripković, i dodaje: „Svaka voda ima različita dejstva na ljudski organizam, pa pogrešan odabir može da utiče na fiziološke potrebe. Upravo zbog toga pravim odabirom vode možemo suzbiti, lečiti ili izlečiti bolesti današnjice – stres, gojaznost, dijabetes melitus, arteriosklerozu... naravno, sve pod kontrolom lekara i primenom određene dijetoterapije”.

ceo tekst: BLIC

[naca]

Ja pijem česmovaču,kao i moji ukućani,flaširanu kupim za put,a koju,pojma nemam,šta uhvatim.

[raca]

Naco pa nisi uopste fancy! 
Zamisli kupis pravu flasiranu vodu i nema stresa a ni druge bolesti nisu nista ako je prava vrsta vode u pitanju.