Ovo je najgori deo u stažu gđe.MS kod mene do sada.
Sve je počelo još u februaru ove godine. Duple slike i ukočen hod.
Bila sam ubeđena da je došlo do restenoze i čekala sam kontrolu u Nišu.
Kupila sam injekcije OHB12,B1 i B6 koje mi je komšinica davala svaki dan.
Spazam koji sam imala u desnoj nozi se polako povlačio i meni je bilo bolje.Na svoju ruku sam uzela dexazon tablete i počela ih piti po šemi koju mi je dr napisala još 2003-će,od kog mi se povlače duple slike.(sada znam da je bila greška)
Međutim ja sam i dalje bila lošije nego pre.Ms,diskusi na vratnim pršljenovima,»sušenje»kičmene možine šta je od toga uzrok mog stanja koje trenutno osećam? Pitam se stalno.
Ne znam kako da opišem moj odlazak na kontrolu u Niš,prosto sam želela da je došlo do restenoze,ali nije.sve je bilo ok na kontroli.
Onda odlazim kod dr Dinića,na nameštanje atlasa,tu sam očekivala da će konačno nestati moja nestabilnost ali nije,povukli se samo bolovi u vratu koji su se posle par dana opet vratili.Tada odlazim ponovo kod Dinića i opet nameštanje dva pršljena koja su bila izmeštena.Atlas je bio u redu.
Bolovi u vratu nestaju i do sada se nisu vratili (nadam se da i neće).Sledeće što nastupa je odzvanjanje u ušima i nizak pritisak koji sam pripisala promeni vremena.
Moja vožnja bicikla se smanjila jer je desna noga počela da mi pada se pedale i silazak sa bajsa je bio takav da sam par puta za dlaku pala.
Zatim početkom jula počinje trnjenje desne strane tela,ne vidim na desno oko dobro + duple slike,ne čujem dobro na desno uvo,ne dišem desnom nozdrvom pa su tu kapi za nos.Iz dana u dan sve gore.
17. jula sam polupokretna,ne mogu da hodam i jako sam loše i fizički i psihički.
Ono što me je rasplakalo i dovelo do granice kada bih vrištala je to,da je moja prva vrtoglavica (ona jaka kad sve tone preda mnom i dani pod infuzijom) bila 17. jula 1998.tada je moja ćerka slavila 7.rođendan,a ove godine 21.
18 .jula počinjem sa pulsnom 5 dana 1000mg 24. primam zadnju a meni gore nego pre.
Padam,ne mogu da hodam sva u modricama i ogrebotinama.
4.Avguusta odlazim kod neurologa u D.Z i dobijam. Myolastin
Beviplex ampile 10 dana
OHB12 - 5 dana
Sant e gal
Aspirin
Ginko Guard
Doktorka na pregledu kaže da imam snagu u nogama,ali ja ne mogu da stojim a kamoli da hodam.(inače ovo je prvi pravi neurološki pregled od kako sam uradila intervenciju).
Netabilnost i spazam jaki. Od 5.Avgusta više nisam mogla sići niz stepenice tako da nisam ni izlazila napolje do juče 11.Avgusta.
Danas sam malo bolje i bila sam napolju,prošetala uz pomoć mame i klinca kroz dvorište.
Mamu pod ruku a klinca za ruku.
Šta ti je život,do skoro sam sanjala o danu kada ću moći otići pešaka do škole po dete,a danas sanjam i molim Boga da mi bude onako kako je bilo pre ovoga.
U ponedeljak idem na kontrolu pa ću videti šta dalje.
Sećam se da sam po davanju dijagnoze plakala i pitala kao i svi verovatno"zašto ja"?
A onda sam digla glavu i rekla sebi.ovo ćeš izgurati i protiv ovoga ćeš se boriti.
Tako i danas sebi govorim "Ovo će proći i ostati kao jedna ružna epizoda u životu".
Inače ovaj forum i druženje sa vama,znače mnogo.
Tako da u ovoj bolesti ima i nešto dobro,a to je upravo ovo mesto koje nas okuplja i daje nam svima bezuslovnu podršku.
Da dodam,kad bi bilo potrebe da radim ponovo intervenciju otišla bih opet,jer onaj period posle intervencije kada sam bila super se ne zaboravlja.
Tako da ovom pričom ne želim nikoga da uplašim da ne ide na intervenciju ukoliko je planirao,jer svi mi imamo drugačiji organizam i drugačije bolujemo.
Tema: Pogled unazad - naše priče (Pročitano 322363 puta)