hvala vam mnogo svima, mnogo mi znaci, zaista!
juce mi je uradjena intervencija u nisu
nadjena mi je stenoza leve jegularne na dva mesta
po recima lekara, jedna je bila "bas tvrda"
ne znam tacno sta to znaci...
cela intervencija je trajala oko sat vremena
odvijala se u izuzetno prijatnoj atmosferi koja je do kraja intervencije sasvim razvejala moju patolosku zgrozenost bolnicom
za vreme intervencije, nivo fizicke boli je bio najjaci prilikom davanja in. anestezije i on je bio u rangu boli kada nam dlacica na telu zapne za neki deo odece, dakle: apsolutno zanemarljiv!
sam rez [~5-7 mm] i uvodjenje katetera nisam uopste osetio
no, po recima lekara, to je veoma individualno i zavisi od blizine nerva i resava se kolicinom anestez.
odmah nakon intervencije sam na krevetu odguran u sobu
tu sam lezao 2 sata bez podizanja glave, ruku ili nogu
odmah u toku i nakon intervencije sam osetio nestanak nekog tupog pritiska i tezine u glavi
osecaj je prilicno nekomparativan i zaista ga je tesko opisati
toliko sam bio naviknut na njega da sam ga postao svestan tek kada je poceo nestajati
da li zbog nestanka tog osecaja ili ne znam ni ja cega ali dominantan subjektivni osecaj je izuzetno povecanje energije
taj izuzetno prijatan osecaj me nije napustio [a nadam se da ni u buduce nece] ni sada, 24h nakon intervencije
to povecanje energije i nestanak onog uzasnog, lepljivog, teskog umora je benefit zbog koje bih bio spreman da tu intervenciju radim i svaki dan kada bi trebalo...
nakon isteka ta dva sata strogog lezanja, predoceno nam je da [samnom su juce bila jos dvojica ljudi koji su radili intervenciju] trebamo da lezimo 2-3 sata ali sada moze sa jastukom uz "dozvoljeno podizanje ruku, nogu"
posle toga nam je ostavljeno navolju sta da radimo do dolaska lekara sa otpusnim pismom
verovatno zbog lezanja, opustanja i prethodno neprospavane noci ja sam osetio kako mi je jako pao pritisak [i ovako sam sklon izrazito niskom pritisku]
naucio sam da mi je u takvim trenucima najbolje da se polako pokrenem, bolje nego da se prepustim toj potrebi da legnem
zamolio sam suprugu da mi pomogne da sednem na krevet
za mene, za iznenadjujuce kratko vreme mi se pritisak povratio i uz njezinu pomoc sam se ispravio ispravio na noge i prebacio u kolica
ranije, da bih uz neciju pomoc ustao, tj ispravio se na noge, bilo je potrebno najmanje 2-3 min istezanja i protezanja nogu
jutros [dobro, ne bas jutros, blizilo je podne, no sve je relativno] kada sam se probudio, probudio sam se odmoran, sasvim odmoran i cio, sto je za mene prelepa novost i predivna promena nakon desetak godina pre kojih sam takve stvari dozivljavao
jutarnji ustanci iz kreveta su mi bili posebno ruzan dozivljaj jer mi je za istezanje, protezanje nogu nekada bilo potrebno i vise od 15ak min...
jutros sam jednostavno, uz pomoc supruge ustao iz kreveta!
pre, otprilike, pola godine sam uglavnom uspevao da napravim 10ak koraka na stakama svakog dana, uz prilican trud i ogromnu volju i pritom koristeci se na neki blesav nacin spazmama
onda je to postalo sve redje, prvo sam bio sretan ako i jednom nedeljno to uspem, a onda sam postajao da budem sretan ako uspem da nadjem sebi neki dobar izgovor zasto nisam uspeo
no, jutros sam bas bio sretan jer sam uspeo bez problema, bez umora i bez spazmi da predjem tih desetak koraka, a ja nisam bio polumrtav od umora, stavise, nakon toga sam se smejao [ko ne bi] i razgovarao!
toliko za sada
Tema: Nesli (Pročitano 47155 puta)