Tema: Stres i ms

[Maki]

definitivno mi put ne prija,dug put,sjedenje nekih 8 sati a da ne pominjem atmosferu totalno stresna,osjecam se grozno,nikako da se oporavim od puta

[naca]

Puno putujem poslednje dve godine(sa decom na takmičenja),najduže je bilo 5 sati,idemo kolima moj muž vozi,al svako malo stanemo zbog mene(toalet) ili samo da izađem iz kola i malo prošetam,ukočim se kad duže sedim.

[raca]

I ja se ukocim u kolima a narocito kad se vezem pojasom. Nekad i reskiram da me uhvate bez pojasa samo da bi izbegla da mi se ukoci ruka i vrat.
A ostalo mi se nakon mnogo duze voznje ukoci i bez pojasa.

[Ena]

Vožnja mi ne predstavlja neki problem i stres jer se nevozam često i na daleko.U životu postoje mnogo drugih stresova koje ne možemo da izbegnemo,a koje nam mogu srušiti dobro stanje ko kulu od karata.Meni su ti stresovi mogu reći,često prisutni ali ih nekako pokušavam ignorisati.Najčešće to je udahnem duboko par puta(da ne vrisnem)i okrenem se i odem ili do prodavnice ili do sestre koja mi je blizu.
Ali se trudim da sebi pomognem samim tim što ignorišem negativne osobe oko sebe.
Jer kad to uspemo onda smo dobar deo posla uradili 

[Asja]

poslednji put sam putovala pre nekih pet godina, autobusom 7 sati i nisam imala nikakvih problema kao sto je kocenje, wc. Sada ne bih bila sposobna za bilo kakvo putovanje.

[Maka]

Meni nije problem putovanje. Naravno stajemo kod svake druge kuce na kojoj pise wc.
I trudim se da ne pijem puno, da ne mucim familiju.
Mada, letos nas je muz stavio u kola i do hotela smo stali jednom u wc (hvala Bogu vise nije trebalo). Mislim da se on vise ukocio od mene.
Pojas nikad ne vezujem. Imam teoriju da je to manje bezbedno, ali to je off topic.

[Ena]

Kad god treba negde da putujem ja nepijem kafu pre odlaska i pokazalo se da mogu da stignrm do mesta odredišta bez problema.
To sam počela da praktikujem kada mi je doktor pre ultra zvuka rekao da samo popijem kafu i jednu čašu vode i bešika će biti puna.Pokazalo se da je tako.
Znači kad negde treba da putujem ne pijem kafu.

[gliša]

Supruzi u zadnje vrijeme popodne obično oko 17 pa do 20 h bude neka muka i uhvati je neka nervoza,što veče više odmiče bude bolja.U kasne sate bude bolja i puno lakša.

[Maki]

imas i temu promjene raspolozenja i ms
,zato ja popijem po jednu tabletu bromazepana i svima super sa mnom a i meni sa sobom!

[naca]

Meni ova putovanja puno znače,kao lek od svih gluposti i situacja u mom okruženju,zato mi ne padaju teško.
Svako ima neki način da se bori protiv stresa ,ovo je moj(sreća da su se deca počela baviti sportom u prirodi,a mi onda idemo sa njima).Na planini,u novom gradu,uz prijatno društvo,smeh i dobro raspoloženje koje tamo uvek vlada,zaboravim na sve što ostavim u BG.
Veći mi je stres povratak u svakodnevicu.

[Asja]

Kad god treba negde da putujem ja nepijem kafu pre odlaska i pokazalo se da mogu da stignrm do mesta odredišta bez problema.
To sam počela da praktikujem kada mi je doktor pre ultra zvuka rekao da samo popijem kafu i jednu čašu vode i bešika će biti puna.Pokazalo se da je tako.
Znači kad negde treba da putujem ne pijem kafu.

skroz tacno jer kafa ima diureticko svojstvo

[Ena]

Stres

Život je sam po sebi stresan, a MS mu pridodaje veliku količinu stresa koji neminovno prati svaku bolest. MS je nepredvidiva bolest i samo iščekivanje potvrde dijagnoze može biti značajan izvor stresa. MS može biti uzrok i velikih životnih promjena, kao što su gubitak sposobnosti kretanja ili smetnje na poslu, te se osoba koja boluje suočava sa značajnim izazovima u nošenju s potencijalno stresnim životom. Važno je ne pokušavati izbjeći stres jer je to gotovo nemoguće, a obitelj i prijatelji ne smiju se osjećati krivima zbog toga što eventualno uzrokuju stres u bolesnikovom životu. Stres je dio stvarnog života i najbolji pristup, umjesto izbjegavanja, je naučiti kako se nositi s time. Postoje brojni programi upravljanja stresom, kao i profesionalno savjetovanje i grupe za podršku.

 ceo tekst    http://www.multipla-skleroza.com/page_5_2_0.asp.

[Asja]

Da li stres utiče na MS?

Život obolelih od multiple skleroze  je stresan, a o tome da li stres  pogoršava ili ubrzava tu bolest raspravlja se decenijama. Za mnoge istraživače veza između stresa i smanjenja imunološkog odgovora je jasna, ali  drugi misle da su promene male i u normalnom opsegu.  Američka neurološka akedemija je 1999. god. na osnovu rezultata opsežne studije koja je trebalo da proceni uticaj psihološkog distresa na MS zaključila da nije u stanju da jasno utvrdi vezu između distresa i pogoršanja bolesti, solomonski zaključujući da je ta povezanost moguća.

ceo tekst
kad bolest ugrozava

[raca]

Stres i hronična oboljenja
Dragan Cvetković 25.10.2009.

Konstantan stres koji se javlja usled svakodnevnog suočavanja sa hroničnim oboljenjem, poput multiple skleroze, vodi ka frustriranosti, besu, beznađu i na kraju ka depresiji. Ljudi koji pate od navedene bolesti posebno su izloženi riziku od psihičkih oboljenja, depresije pogotovo.

Kako biste se što bolje suočili sa oboljenjem od kog bolujete, najbitnije je najpre naučiti kako se uspešno nositi sa stresom. Najbolji početak je da prepoznate situacije i trenutke koji dovode do pojave stresa, jer ćete tek onda moći uspešno da se postavite i preduzmete neophodne mere kako biste taj stres smanjili i potencijalno potpuno iskorenili.

Upozoravajući znaci stresa

Kada nešto nije u redu, vaše telo je prvo koje će vam poslati znake upozorenja, bili oni fizičke, bihejviorističke ili emotivne prirode.

Fizički znaci  upozorenja uključuju nepravilno držanje tela (tj. pogrbljenost), dlanove koji se konstantno znoje, hroničnu premorenost i gubitak ili dobijanje na kilaži.

Bihejvioristički znaci  upozorenja uključuju previše burne reakcije kada za to nema razloga, impulsivno ponašanje, zloupotrebu alkohola i opijata, povlačenje u sebe i beg iz veze.

Emotivni znaci  upozorenja uključuju bes, nemogućnost održavanja pažnje i koncentracije, preveliku zabrinutost, tugu i česte i iznenadne promene raspoloženja.

Šta učiniti kako biste smanjili stres?

Trudite se da budete što je moguće više pozitivni i održite taj stav.

Prihvatite dostojanstveno da postoje stvari na koje jednostavno ne možete uticati, niti ih držati pod kontrolom.

Budite preduzimljivi i predusretljivi, a ne agresivni. Pokušajte da što je više moguće iskazujete svoja osećanja, ističete svoja mišljenja ili verovanja umesto da se istog trenutka razbesnite, budete spremni za obračun, ili, još gore, ostanete pasivni.

Redovno se bavite umernim fizičkim aktivnostima, jer će dobra forma omogućiti vašem telu da se što bolje bori protiv stresa. Ipak, pre početka bilo kakvog programa, najpre se konsultujte sa vašim lekarom, kao i sa fitnes trenerom.

Hranite se zdravo, što više voća i povrća, a što manje masnog mesa.

Odmarajte se svakodnevno i spavajte dovoljno. Nemojte leći suviše kasno i ne menjajte dan za noć. Vašem telu je odmor preko potreban, kako bi se što pre i što bolje oporavilo od stresnih situacija i događaja kroz koje je prošlo u toku dana.

Ceo tekst: Krstarica

[U prvom licu]

Istina