Tema: Uticaj sporta na zdravlje

[Ljubomir]

 Ovde bih hteo da pišemo, iznosimo iskustva i diskutujemo o ovoj, po meni važnoj temi koja se tiče našeg PSIHO-FIZIČKOG zdravlja. Važno je naglasiti da u sport spadaju i neke discipline kao što su šah ili bridž, i kojima može da se bavi maltene svako od nas.
  Ja sam pre skoro sedam godina imao operaciju srca i ugradnju pejsmejkera. Posle otprilike dve godine u razgovoru sa mojim lekarom-kardiologom u Sremskoj Kamenici sam saznao da mogu da budem fizički aktivan kao i svi "zdravi", naravno bez nekih ekstremnih napora. Tada sam se odlučio za trčanje da bih ušao u formu, a kasnije izabrao neki sport - rekreativni, ali mi se to toliko dopalo da sam nastavio da trčim. Na žalost, zbog poslovnih obaveza nisam bio u mogućnosti da redovno treniram, ali sam se uvek vraćao i još uvek sam na nivou početnika.
  Medju trkačima postoji puno motiva zbog čega se bave trčanjem, kod mene je dominantan jedan: u periodima kada trčim osećam poboljšanje celokupnog psihofizičkog stanja, jednostavno -pun sam energije. Tvrdim da pozitivan učinak trčanja nije samo na polju fizičkog zdravlja već i mentalnog. Trčanje je hobi, i više od hobija, to je način života.
  U mesecima posle operacije, hobi mi je bio ribolov, i isto sam tako uživao u tome. To je samo pokazatelj da nije bitno koji sport je u pitanju, već koliko volimo to čime se bavimo.
  Da li se bavite nekim sportom? Kako to utiče na vas? Šta vam kažu lekari, tj da li su išta rekli o ovome? Da li ste ih pitali? Da li ćete ih pitati?
 

[Ljubomir]

Fizička aktivnost u prevenciji i rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti

Značajne promene odigrale su se poslednjih godina u lečenju i rehabilitaciji srčanih bolesnika, posebno onih kod kojih je dijagnostikovana koronarna bolest srca. Fizički trening je prihvaćen kao važan način prevencije i rehabilitacije kardiovaskularnih bolesnika. Dva su osnovna razloga za to.

Prvi, fizička neaktivnost je jedan od činilaca rizika za razvoj ateroskleroze i koronarne bolesti srca. Iako ne pripada grupi tzv. glavnih činilaca rizika - arterijska hipertenzija, dislipidemija i pušenje, njen značaj nije mali. Od prvih epidemioloških studija iz šezdesetih godina prošlog veka, o večoj učestalosti koronarne bolesti srca među šoferima londonskih autobusa u odnosu na konduktere, i činovnika u poštama u odnosu na pismonoše [1], do današnjih [2,3] o njenom značaju ne prestaje da se govori.

Drugo, dokazani su povoljni efekti fizičke aktivnosti u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj prevenciji koronarne bolesti srca [4,5] i opšte je prihvaćeno da je fizička aktivnost značajan faktor u očuvanju normalnog fizičkog i mentalnog zdravlja. Myers i sar. su pokazali da osobe sa dobrom fizičkom kondicijom imaju dva puta manji rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, čak i u prisustvu glavnih faktora fizika: arterijske hipertenzije, šećerne bolesti, pušenja, hiperlipoproteinemije, gojaznost i dr. Ovi rezultati pokazuju da je fizička kondicija značajnija za procenu mogućnosti nastanka kardiovaskularnih komplikacija od poznatih faktora rizika.


Za vreme fizičke aktivnosti kardiovaskularni sistem prolazi kroz brojne promene, kao štoje povećanje minutnog volumena srca, koje je u uskoj vezi sa stepenom širenja krvnih sudova skeletnih mišića, što znači i sa metaboličkim promenama do kojih dolazi u skeletnim mišićima za vreme fizičke aktivnosti. Osim ovog osnovnog odnosa u vezi sa metaboličkim zbivanjima, postoji i refleksno aktiviranje simpatičkih nerava u odnosu na srce, kao i u odnosu na otpor i kapacitet krvnih sudova sistemske cirkulacije. Kao rezultat toga javlja se refleksno regulisanje perifernog vaskularnog otpora, tako da se povećani minutni volumen iz leve komore usmerava ka aktivnim mišićima, a sistemski arterijski pritisak održava se u razumnim granicama, uprkos velikom porastu minutnog volumena srca.


Vrste fizičke aktivnosti

Da bi se postigli korisni efekti fizičkog treninga potrebno je da se kombinuju sledeće vrste opterećenja: izotonična, aerobna i intervalna.
Izotonične (dinamske) vežbe opterećenja
Izotonične (dinamske) vežbe opterećenja u odnosu na izometrijske (statičke) vežbe, bezbednije su za srčane bolesnike. Ovim vežbama se povećava kako mišićna snaga, tako i izdržljivost. Izometrijskim vežbama povećava se više arterijski krvni pritisak, a manje srčana frekvencija, stoje nepovoljno za srčane bolesnike.
Aerobno opterećenje
Za vreme aerobnih opterećenja postoji adekvatni transport kiseonika prema mišićima i ne dolazi do pojave kiseoničkog duga.
Intervalni trening
Intervalni trening se bolje toleriše od strane srčanih bolesnika i onih koji nisu utrenirani. Intervalni trening omogućuje direktno trening kardiovaskularnog sistema. Kada se kod bolesnika posle akutnog infarkta miokarda postigne željeni funkcionalni kapacitet, može se primeniti i kontinuirani tip opterećenja.


Razvrstavanje bolesnika za fizički trening prema funkcionalnoj klasifikaciji NYHA

Bolesnici prve funkcionalne grupe, prema klasifikaciji Njujorškog kardiološkog društva, zahtevaju samo opšte smernice koje se odnose na tip, intenzitet i učestalost treninga. Treba da izbegavaju ekscesivna statička opterećenja i naporne dinamske vežbe.

Bolesnici druge funkcionalne grupe, oni koji povremeno imaju blaže simptome pri običnim naporima ili stresu, ne smeju imati intenzivnije aktivnosti, trčanje na primer, bez kontrole. Mogu da se ohrabre da šetaju, povremeno bržim tempom, dok ne dostignu da pešače 4-5 kilometara sa povremeno bržim hodanjem.

Bolesnici treće funkcionalne grupe imaju simptome i na manje napore. Mnogi od ovih bolesnika neče imati koristi od fizičkog treninga, a ako im se preporuči pešačenje mora da bude manjeg intenziteta pod strogim medicinskim nadzorom.

Bolesnici četvrte funkcionalne grupe imaju simptome čak i kad miruju. Dok se odgovarajućim lecenjem stanje ne popravi, medikamentno ili hirurški, do nivoa da mogu polako da se šetaju ili popnu na jedan sprat, oni nisu kandidati ni za kakav fizički trening.
Kontraindikacije za fizički trening
Da bi se postigli povoljni efekti fizičkog treninga i da bi se široko primenjivao u primarnoj, sekundarnoj, i tercijarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti, mora da se ispuni osnovni uslov - bezbednost. Iz tog razloga, pored već opisanih uslova za izvođenje treninga, iz fizičkog treninga moraju se isključiti sledeće kategorije bolesnika (tabela 1).
Mnogi bolesnici sa težim kardiovaskularnim bolestima - nestabilna angina pektoris, srčana insuficijencija, teža arterijska hipertenzija i dr. mogu posle uspešnog medikamentnog ili hirurškog lečenja da se uključe u program fizičkog treninga. Ove kategorije bolesnika zahtevaju stalan medicinski nadzor u toku fizičke aktivnosti.

Tabela 1. Kontraindikacije za fizički trening

Kontraindikacije od strane kardiovaskularnog sistema
nestabilna angina pektoris
kongestivna srčana insuficijencija
teži poremećaji srčanog ritma: kompleksna ventrikularna aritmija u miru ili
opterećenju, paroksizmalna ubrzanja srčanog rada
teži oblici provođenja: A-V blokovi II i III, trifascikularni blokovi
akutni zapaljenski procesi u srcu - miokarditis, perikarditis, endokarditis
teži oblici sistemske ili plućne hipertenzije
tromboembolijske manifestacije
Kontraindikacije od strane drugih sistema
bolesti CNS, praćene motornom slabošću ekstremiteta
respiratorna insuficijencija
bubrežna insuficijencija sa metaboličkim poremećajima
teži oblici anemija
lokomotorna oboljenja koja ometaju fizičku aktivnost
 
Rizik fizičkog treninga

Fizički trening je udružen sa različitim stepenom kratkoročnog rizika i dugotrajnog povoljnog dejstva u zavisnosti od intenziteta upražnjavane aktivnosti. Najčešći neželjeni efekti su mišično-koštane povrede, koje su obično blaže prirode. Javljaju se do 25% kod odraslih. Rizik je veći kod gojaznih, kod većih fizičkih napora i u sportskim nadmetanjima. Fizičku aktivnost treba postepeno povećavati, čime se znatno smanjuje mogućnost komplikacija.

Šetnja, najpopularnija umerena fizička aktivnost, nosi mali rizik ortopedskih komplikacija. Povrede se mogu izbeći ako se smanji intenzitet, učestalost i trajanje aktivnosti. Ozbiljne komplikacije su infarkt miokarda i naprasna srčana smrt. Zdravo srce, i kada se izloži intenzivnom naporu, zaštićeno je od malignih aritmija, izuzev u slučaju elektrolitskih poremećaja ili štetnih dejstava nekih lekova. Kod dece ili mlađih osoba, naprasna srčana smrt, povezana sa fizičkom aktivnošću, gotovo uvek je rezultat urođenih srčanih bolesti. Hipertrofička kardiomiopatija i kongenitalne anomalije koronarnih arterija najčešći su poremećaj. Ređi su uzroci Marfanom sindrom, teža valvularna aortna stenoza, sindrom produženog QT intervala, bolesti provodnog sistema srca, miokarditisi i drugo.


Zaključak

Brojne studije pokazuju da je učestalost kardiovaskularnih bolesti, posebno koronarne bolesti srca u obrnutom odnosu sa fizičkim radnim kapacitetom. Fizička aktivnost smanjuje poznate faktore rizika i ima povoljne efekte u sprečavanju razvoja ateroskleroze. Fizički aktivne osobe imaju dva puta manji rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, čak i u prisustvu glavnih faktora rizika. Dozirana, kontrolisana i kontinuirana fizička aktivnost smanjuje mortalitet bolesnika posle infarkta miokarda. Rizik nastanka komplikacija u toku fizičke aktivnosti je zanemarljiv, naročito ako se kao vid fizičke aktivnost upražnjava hodanje.

 ceo tekst: stetoskop

[Ljubomir]

Rekreacija u prirodi

Održavanje telesne kondicije donosi mnoge blagodeti – oslobađa od stresa i napetosti, sprečava gojaznost i „topi“ višak kilograma, ume da predupredi mnoge bolesti, čini nas raspoloženim i opuštenim...

Prvi korak do dobre kondicije i uživanja u rekreaciji koju ste odabrali jesu lagane šetnje. Svakodnevno, bar nedelju dana, šetajte u prirodi tridesetak minuta. Odmorite se svaki put kada osetite zamor i taj predah iskoristite da nekoliko puta duboko udahnete i izdahnete vazduh i "protegnete" se ispravljene kičme i ruku podignutih iznad glave.

Tek posle ovih priprema posvetite se onome što volite. Opet lagano, povećavajući vreme i dinamiku aktivnosti koje ste odabrali.

Planinarenje

Tokom jednog sata šetnje po planinskim kosinama i visovima gubi se od 1.700 do 2.100 kalorija. Listove i butine najviše opterećuje penjanje uz brdo, a najmanje ruke, stomačne mišiće i leđa.

Početnicima se preporučuje pešačenje po što ravnijim predelima i to tri puta nedeljno do 30 minuta. Oni sa boljom kondicijom mogu opteretiti telo sa 60 minuta planinarenja po blagim kosinama, ne više od četiri puta nedeljno

Plivanje

Plivanjem se sagoreva ista količina energije kao kada se trči, a tokom jednog sata aktivnog boravka u vodi potroši se od 2.100 do 2.900 kalorija. Ovo je idealna fizička aktivnost za jačanje mišića celog tela, bez opterećivanja zglobova.

Vožnja bicikla

U zavisnosti od terena kojim se vozi, vožnjom bicikla gubi se između 1.400 i 2.300 kalorija, a jačaju se mišići butina, listova i stopala. Da biste aktivirali i gornji deo tela, dobra je kombinacija plivanja i vožnje bicikla.

Početnicima se preporučuje vožnja biciklom po ravnom terenu, ne više od tri puta nedeljno po pola sata lagane vožnje. Onima sa boljom kondicijom primeren je brži i jači tempo do 40 minuta vožnje, tri puta nedeljno.

Izbor je vaš

Svaki vid rekreacije koji odaberete učiniće da se dobro osećate, sačuvate zdravlje i održite ili postignete vitku liniju. I budite realni, ne precenjujte svoje mogućnosti i kondiciju.

  ceo tekst:b92

[Ljubomir]

 Evo spiska svih sportskih saveza, pogledajte šta sve spada u sport:LINK

  Ovo mi je bilo zanimljivo:

Badminton savez Srbije
 Bilijar savez Srbije
 Boćarski savez Srbije
 Bridž savez Srbije
 Nacionalni savez za karling Srbije
 Korfbol savez Srbije
 Kung fu vušu savez Srbije
 Paintball Savez Srbije
 Savez Srbije za pikado
 Softball savez Srbije

[Ljubomir]

Klinički značaj fizičke aktivnosti
Fizička aktivnost, posebno aerobna (brzi hod, lagano trčanje, veslanje, tenis, vožnja bicikla, plivanje, skijanje…) ako se sprovodi regularno rezultira brojnim beneficijama:
1. Pomaže da se poveća potrošnja energije;
2. Održi mršava telesna masa (mišići);
3. Poboljša vitalni kapacitet pluća;
4. Poboljša kardiovaskularna funkcija i smanji rizik za koronarne i cerebrovaskularne bolesti;
.
.
.
11. Utiče na opšte dobro osećanje;
12. Smanjuje obolevanje i obezbeđuje duži i kvalitetniji život.

 ceo tekst:dijetetika

[Ljubomir]

Kako se krećemo tako se i osećamo
 

Kakvo je naše duševno stanje ogleda se na primer po tome kako se krećemo. Kada smo tužni krećemo se polako. U savremenom izučavanju mozga reč je o tzv. somatskim markerima koji odražavaju stanje duha.

Novija istraživanja potvrdjuju da svaki oblik kretanja: tumaranje, švrljanje, lutanje, brzo hodanje, trčanje, ima svoj stil razmišljanja, tvrdi Umek. Zato odaberite svesno brzinu kretanja, upravljajte vašim mislima birajući odredjeni stil hoda. Bićete iznenadjeni koliko različito mislimo u zavisnosti od toga, da li trčimo ili idemo polako.

Jutarnja muzika i ritam ulepšavaju dan

Probajte da započnete dan, tako što ćete se uz muziku koju slušate sa radija kretati ili igrati u ritmu. To poboljšava raspoloženje,...

Ko se nalazi u situaciji da mora da bude jak, može da pomogne i trening tegovima, objašnjava Umek. Vežbajte tegovima ispred ogledala i razmišljajte kako rešavate problem i kako ste jaki. Bićete iznenadjeni kako se Vaše duševno stanje poboljšava a vi iznutra postajete jači.

 Ceo tekst: stetoskop

[Ljubomir]

Anksioznost i fizička aktivnost
 
Smatra se da fizička aktivnost može da pomogne osobama sa blago izraženom anksioznošću, dok je za izrazitiju anksioznost svakako neophodna stručna, medicinska pomoć.
 
Fizičkom aktivnošću protiv anksioznosti

Za razliku od efekata kod depresije, za antianksiozni efekat u punom obimu nam je potrebno najmanje desetak pa i više nedelja. I ovde se može naglasiti da su od posebne pomoći aerobne vežbe koje su, po definiciji, kontinuirane i ritmične. Pozitivno dejstvo se može osetiti odmah, neposredno nakon vežbanja.
 
Fizička aktivnost - za i protiv

Postavlja se pitanje da li je uopšte potrebno, ako fizička aktivnost ima iste efekte kao relaksacioni trening, neke od psihoterapijskih intervencija, preporučivati je kao osnovno ili pomoćno sretstvo u tretmanu pomenutih psihičkih poremećaja. Odgovor je potvrdan, s obzirom da je dobit od redovnog vežbanja i aktivnosti višestruka i posebno blagotvorna za stanje telesnog zdravlja.

ceo tekst : stetoskop

[Ljubomir]

Fizička aktivnost kao prevencija i rehabilitacija malignih bolesti

Nastanak i razvoj malignih bolesti u velikoj meri je određen genetskom predispozicijom koja svakoj jedinki ljudske vrste pridružuje određeni rizik. Iako je za nastanak malignih bolesti neophodna mutacija ćelije, u ljudskoj populaciji postoji znatne varijacije sveukupnog rizika za oboljevanje od maligniteta, koje su posledica delovanja određenih faktora koji nisu genetske prirode.
Socijalno i profesionalno okruženje, životne navike i stil života sadrže u sebi značajne faktore kao što su navika pušenja cigareta, predominantna ishrana određenom dijetom ili određeni stepen fizičke aktivnosti, a koji mogu suštinski menjati osnovni, substancijalni rizik za nastanak maligniteta.
Pušenje cigareta, dijeta i fizička aktivnost predstavljaju najvažnije promenljive faktore rizika za nastanak malignih bolesti.

Biološki mehanizmi preventivnog delovanja fizičke aktivnosti na razvoj tumora

Glavni mehanizam, koji se globalno odnosi na sve lokalizacije neoplazmi, obuhvata modifikaciju nivoa hormona, koncentracije i aktivnosti faktora rasta, smanjenje količine masnih rezervi i moguće povećanje imunološke otpornosti organizma. Aktivnost metaboličkih hormona i faktora rasta može biti značajno modifikovana pod dejstvom fizičke aktivnosti koja dovodi do snižavanja nivoa biološki raspoloživih seksualnih hormona. Niži nivo aktivnih seksualnih hormona može biti udružen sa smanjenjem rizika za razvoj hormon-zavisnih neoplazmi, kao što su tumori dojke, endometrijuma, ovarijuma, prostate i testisa.
Pod dejstvom fizičke aktivnosti  dolazi do pada nivoa insulina, glukoze, triglicerida i povećanja nivoa HDL holesterola, što dovodi do redukcije rizika za razvoj malignih bolesti. Redovna fizička aktivnost signifikantno snižava nivo insulina što je povezano sa redukcijom rizika za razvoj malignih bolesti.
Od svih mogućih i potencijalnih bioloških efekata fizičkog treninga sa protektivnim dejstvom verovatno je najvažniji onaj koji se povezan sa kontrolom telesne težine.
Postoje umereni ali i pouzdani dokazi da je gojaznost i prekomerna telesna težina faktor povećanog rizika za karcinom kolona, bubrega, endometrijuma, tireoideje i za postmenopauzalni karcinom dojke.
Fizička aktivnost i redukcija telesne težine, a posebno abdominalnog masnog tkiva, iako su u uzročno-posledičnog vezi, predstavljaju dva nezavisna protektivna faktora sa nezavisnim korisnim zaštitnim efektom za nastanak neoplazmi. Procene su da je 1/4 do 1/3 malignih bolesti uslovljena ili povećanom telesnom težinom ili smanjenom fizičkom aktivnošću.

Preporuke u vezi sa protektivnim dejstvom fizičke aktivnosti na razvoj malignih bolesti

Rezultati epidemioloških studija ukazuju na neosporne činjenice o koristi fizičke aktivnosti u redukciji rizika za karcinom, ali još uvek nije precizno poznat intenzitet, vrsta, trajanje i frekvencija te aktivnosti. Istraživački rezultai ukazuju da fizička aktivnost nikako ne sme biti slaba ili laka ukoliko se želi njen protektivni efekat.

 ceo tekst:stetoskop

[Ljubomir]

Ljudsko telo je napravljeno da trči

Ljudsko telo je napravljeno da trči. Trčanje i hodanje su po standardima evolucije veoma dugo i do skoro bili jedini i osnovni način kretanja. Brži načini kretanja kao kola na vuču, kretanje po vodi, jahanje drugih životinja, automobili su otkriveni ne tako davno i čovekovo telo nije imalo dovoljno vremena da se privikne na sve niži nivo aktivnosti.
  Trčanje je postalo skoro bespotrebno u svakodnevnom životu ali telo ga još uvek očekuje i zahteva kako bi funkcionisalo kvalitetno.
  Redovno lagano trčanje nudi mnoštvo beneficija za fizičko i psihičko zdravlje i služi kao prevencija za skoro svaku bolest. Ljudi koji trče imaju drastično manji rizik od degenerativnih oboljenja kao što su kardiovaskularna ili neurodegenerativna oboljenja i rak, a ova oboljenja spadaju u ubicu broj jedan, kako u svetu tako i u Srbiji.
  Trčanje ne samo da služi kao prevencija od bolesti nego i poboljšava fizički a i psihički kvalitet života. U užurbanim danima trideset minuta jutarnjeg trčanja nam nudi isključenje iz stresa svakodnevnice i šansu za meditaciju.

 ceo tekst:b92

 pogledati i komentare - zanimljiva diskusija

[U prvom licu]

Interesantno. Ja sam za pesacenje. Mislim da trcanje nije zenski 

[Maka]

Sećam se da sam pre nekog vremena čitala da džoging nije dobar za srce, jer je prenaporan i da je svakodnevna šetnja prava stvar.
Ma oni svaki dan pišu drugačije. Treba raditi ono što ti prija.

[Ljubomir]

Interesantno. Ja sam za pesacenje. Mislim da trcanje nije zenski 

  to ti misliš zato što si žena, pitaj muškarce da li su ženske što trče ženstvene. Probaću okačiti neke slike...

Sećam se da sam pre nekog vremena čitala da džoging nije dobar za srce, jer je prenaporan i da je svakodnevna šetnja prava stvar.
Ma oni svaki dan pišu drugačije. Treba raditi ono što ti prija.

 slažem se, treba vežbati ono što ti prija. A za džoging vredi da početnici krenu previše brzo pa se pretreniraju i onda strada telo: najčešće mišići, tetive, zglobovi, naravno i srce - zato je dobro napraviti sistematski pregled kod lekara.

[Ljubomir]

Kretanje je pola zdravlja

  Nedavno je Svetska zdravstvena organizacija promenila redosled na svojoj listi faktora rizika koji dovode na civilizacijskih bolesti. Pušenje, koje je dugo zauzimalo vodeću poziciju, izgubilo je primat. Sada ova renomirana institucija tvrdi da je najveći faktor rizika za nastanak niza oboljenja – nedostatak kretanja.
  Enzimi koji razgrađuju masti u organizmu aktiviraju se tek nakon 20 minuta energične šetnje. Aktivnost tih enzima ne mogu da nadomeste takozvane dijete. Osim toga, mi smo izloženi neprekidnim stresovima kod kuće, na poslu, na ulici… od kojih adrenalin i napetost rastu. Najbolji način da se oni eliminišu jeste fizička aktivnost...
  Šetnja je terapija
Šetnja je istinski lek. Lekari kažu da umerena fizička aktivnost (naravno, pod pretpostavkom da ne pušite) smanjuje rizik od komplikacija sa povišenim krvnim pritiskom isto koliko i eliminisanje svih ostalih faktora rizika zajedno. Osim toga, hodanje vam donosi psihičku relaksaciju...
  Ne plašite se džoginga
Ako su vas uveravali da je trčanje rizično i da nije za vas, razmislite o sledećem podatku. Nedavno završeno dugogodišnje istraživanje Univerziteta Stenford pokazalo je da oni koji redovno džogiraju – žive duže.
Na Zapadu su ulice pune ljudi u trenerkama koji lagano trčkaraju. To nije izraz mode, već instinktivne ljudske potrebe za kretanjem...

  ceo tekst:zdrava hrana

[tweety]

Interesantno. Ja sam za pesacenje. Mislim da trcanje nije zenski 

zanimljivo…nikada nisam razmisljala na taj nacin…. da li je trcanje zenstveno, ili ne… mada, posledice rekreativnog trcanja su itekako zenstvene.
Sto  se mene tice, ja sam poprilicno smesna kada trcim napolju. Nikako mi ne odgovara ta outdoor varijanta, jer ja ne umem da drzim ritam dok trcim, tako da vec na  drugom km, meni je dusa u nosu, crvena kao bulka, oci iskolacene, disem kao slon, slusalice obavezno i redovno ispadaju – pretpostavljam da bi me trebalo prekriti nekim cebetom celu, koliko ne licim ni na sta (o zenstvenosti je suvisno i govoriti u tom trenutku ). elem, indoor varijanta mi je mnogo bliza i draza, jer me traka obavezuje da drzim ritam i menjam ga u zavisnosti koliko snage imam. tu istrcim 3-5 km kao deo treninga. znam da je zdravija i zahvalnija varijanta na svezem vazduhu, al meni ne odgovara.

[Ljubomir]

Pokret i vi

Kakav je vaš odnos prema telesnoj aktivnosti? Da li mrzite vežbanje, tako da vas čak i pomisao na šetnju podseća na napor? Ili se nerazumno bacate iz jedne aktivnosti u drugu, od ovih do onih vežbi? Možda ste jedan od takozvanih vikend-ratnika, ljudi koji se tokom nedelje ne bave nikakvim telesnim aktivnostima, a onda se prvom prilikom bacaju na divlje, dugotrajne vežbe — u vidu celodnevne vožnje rasklimanim biciklom ili besomučnog plivanja u jezeru.
   Celog života sam imala priliku da živim na različitim kontinentima i učim od različitih naroda i kultura. Primetila sam različit odnos prema vežbama...

Strah od ograničenja

Ono što nam otežava održavanje zdravog odnosa prema telesnoj aktivnosti nisu samo stavovi. Neki od nas imaju telesno ograničenje ili se oporavljaju od kakve bolesti. Verujemo da zbog slabog kolena ili gležnja nikada više nećemo moći da se sagnemo kako bismo oplevili vrt ili se u čučnju poigrali s detetom, da nikada više nećemo moći da udobno ležimo na stomaku ispod razgranate krošnje ili da se sagnemo kako bismo se divili lepoti vrta. Zastrašuje nas i sama pomisao na neki novi sport jer se bojimo da ćemo pogoršati stanje ozleđenog dela tela ili istegnuti mišiće koje nismo dugo koristili.

Od fizičke aktivnosti nam je dobro

... Ali, uspeh bilo koje vrste vežbanja podrazumeva odgovornost onoga koji vežba i zavisi od načina na koji se u mentalnom, emocionalnom i telesnom smislu ovaj odnosi prema vežbama. Nadam se da ćete vi, poput mnogih drugih ljudi, u potpunosti prihvatiti pilates vežbe s loptom, i da će one biti ispunjenje vaše želje za pokretom…

ceo tekst: ZDRAVAHRANA.COM