Tema: Vegetarijanstvo

[Tia]

Vegetarijanstvo (лат. vegetus = živ, krepak, čio; лат. vegetatio = biljke, rastinje) je način ishrane koja se satoji od namirnica biljnog porekla (širok spektar žitarica, mahunarki, voća i povrća), eventualno mlečnih proizvoda i jaja ali bez životinjskog mesa. Svojim poznatim sloganom “meso je ubistvo” (енг. meat is murder) vegetarijanci žele da naglase da njihova ishrana ne počiva na ubijanju životinja.


Istorija vegetarijanstva

Neproverena saznanja o vegetarijanstvu sežu u daleku ljudsku prošlost. Prema tvrdnjama nekih naučnika, naši homoidni preci su 24 miliona godina proveli kao vegetarijanci, sve do ledenog doba, kada je čovek, da bi preživeo, počeo jesti životinje, jer je sve ostalo bilo prekriveno ledom. Takođe, prema navodima iz Starog zaveta, Adam i Eva su se u rajskom vrtu hranili voćem: “Gospod, Bog, dade čoveku ovu zapovest: jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi…”
Oznake koje se koriste u Indiji za razlikovanje vegetarijanskih od nevegetarijanskih proizvoda.
Oznake koje se koriste u Indiji za razlikovanje vegetarijanskih od nevegetarijanskih proizvoda.

Ipak, pouzdana saznanja o vegetarijanskoj ishrani datiraju unazad nekoliko hiljada godina u Indiju, gde je vegetarijanstvo bilo i ostalo uobičajeno, kao spiritualna praksa, poznata kao ahimsa (nenasilje). U Evropi, grčki filozof Pitagora koji je živeo krajem 6. veka p.n.e je bio veliki pobornik vegetarijanstva. Pitagorejska ishrana je poznata kao ona u kojoj se ne jede meso ubijenih životinja, te se ova etika širila nadalje između 490 i 430. p.n.e. Cilj joj je bio stvoriti univerzalne zakone po kojima se ne bi smela ubijati živa bića niti jesti njihovo meso.

Vegetarijanstvo su početkom naše ere zagovarali eseni, za koje mnogi smatraju da su preteča hrišćanstva, kao i manihejci koje su hrišćani progonili proglasivši ih jereticima.

Tokom srednjeg veka, u Evropi je među vlastelom, česta i svakodnevna konzumacija mesa, pored odlaska u lov, bila simbol bogatstva i moći. Ipak, postojali su mnogi hrišćanski redovi koji ga nisu jeli. Na balkanskim prostorima je vegetarijanska ishrana bila veoma rasprostranjena, zahvaljujući bogumilima koji nisu jeli meso, jaja i mlečne proizvode.

17. vek je bio vreme novih ideja, posebno u Velikoj Britaniji, gde vegetarijanstvo dobija zamah. O vegetarijanstvu se počinje masovno raspravljati kroz prizmu etike duha i zdravlja tela.

U 18. veku već su poznate sve prednosti bezmesne ishrane koje se i danas navode, što je utrlo put širenju vegetarijanstva u sve zemlje i među sve slojeve ljudi. Žitarice i povrće postaju dostupni skoro svakom čoveku, a pisac i stručnjak za ishranu tog doba, dr. Wiliam Lambe uvodi modernu metodu lečenja svojih pacijenata od raka prepisujući im bezmesnu dijetu.

1847. pitagorejska ishrana promenila je naziv i postala poznata kao vegetarijanska, na sastanku u engleskom primorskom gradu Ramsgejtu. Na tom je sastanku osnovano Vegetarijansko društvo (Vegetarian Society) koje je dobilo ime od latinske reči vegetus – živ. Ogranci društva su ubrzo osnovani i u Mančesteru i Londonu, a ono i dan danas deluje. Bez obzira na brojne predrasude i marginalizaciju vegetarijanstva, broj članova Vegetarijanskog društva ipak je rastao, te je 1880-ih prešao brojku od 2000, dok je u to vreme bilo čak 52 vegetarijanska restorana u Engleskoj. 1889. godine i Mahatma Gandi je postao član Vegetarijanskog društva. Odonda, svakodnevno raste broj vegetarijanaca i vegetarijanskih udruženja širom sveta.

Rastafarijanci, adventisti sedmog dana i afrički izraeliti takođe praktikuju vegetarijanstvo. U SAD-u se danas oko 3% stanovništva izjašnjava kao vegetarijanci, s tendencijom porasta tog broja. Vegetarijanska ishrana se sve više upražnjava među širokim slojevima stanovništva i svuda niču popularne prodavnice zdrave hrane.

[Tia]

Vrste vegetarijanaca

Postoji više vrsta vegetarijanaca:

    * Vegani su strogi biljojedi čija se ishrana zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni potpuno odbacuju namirnice životinjskog porekla, uključujući jaja, mlečne proizvode i med.
    * Laktovegetarijanci pored biljne hrane konzumiraju još mleko i mlečne proizvode.
    * Ovovegetarijanci pored hrane biljnog porekla konzumiraju još i jaja.
    * Ovolaktovegetarijanci pored biljne hrane jedu jaja, mleko i mlečne proizvode.
    * Poluvegetarijanci uz vegetarijansku ishranu jedu pileće belo meso i ribu, ali ne jedu crveno meso.
    * Peskovegetarijanci uz biljnu hranu jedu i ribu. Kod nas je ovaj način ishrane tradicionalno poznat kao posna ishrana.
    * Presna hrana. Jedu samo sirove biljne namirnice, mahom voće, povrće, orahe, semenje, maslinovo ulje, med i žitarice. Pobornici presne ishrane tvrde da se termičkom obradom (kuvanjem, prženjem, pečenjem) gubi velika količina vitamina i stvaraju se štetne, kancerogene materije. Prave hleb koji se peče na suncu, “sunčani hleb”.
    * Zdrava hrana. Makrobiotičari prakticiraju prehranu baziranu na celim zrnima žitarica i mahunarki. Jedu samo organski uzgojene namirnice, bez pesticida, bez veštačkih đubriva. Izbegavaju rafinisani (beli) šećer, rafinisano ulje i belo pšenično brašno. Umesto toga koriste žuti šećer, nerafinisano ulje (najčešće maslinovo) i crno brašno.
    * Frutarijanci jedu samo voće.
    * Radikalni frutarijanci jedu samo plodove voća koje je samo palo na zemlju.

[Tia]

Razlozi za vegetarijansku ishranu

Etički razlozi
Jedno od osnovnih pitanja a ujedno i ciljeva etike: “Kako smanjiti višak patnje?” izmešteno izvan antropocentričke perspektive dobija sasvim novi prizvuk. Patnja više nije samo ljudska patnja a zadovoljenje ljudskih potreba se ne može ostvarivati na štetu svih ostalih živih bića. Time poštovanje ljudskog života prelazi u poštovanje života kao takvog. Vegetarijanci veruju da ni jedno živo biće ne želi biti ubijeno. Iz istog razloga mnogi vegetarijanci izbegavaju nošenje odeće i obuće od životinja odnosno kože i krzna.

Oni smatraju da nanošenje bola, a osobito oduzimanje života nije etički čin i da se samim tim nameće vegetarijanstvo kao način razmišljanja. Mnogi takođe smatraju da držanje životinja zatvorenima nije humano.


Religijski razlozi
Učenja mnogih religija zabranjuju oduzimanje života iz čega proizlazi vegetarijanstvo, kao npr. hinduizam, budizam, taoizam, sikizam, đainizam, sufizam, rastafarijanizam, hare krišna i mnoge manje hrišćanske verske zajednice. U jevrejskom, islamskom i hrišćanskom predanju se govori o rajskom vrtu što mnogi vegetarijanci tumače kao argument da je prvobitna čovekova ishrana (“pre izgona iz raja”) bila vegetarijanska. Hrišćanski pravoslavni postovi su primer povremene peskovegetarijanske ishrane. Jedan od najpoznatijih hrišćanskih vegetarijanaca je bio Lav Tolstoj.

Hinduisti smatraju vegetarijanstvo idealom. Oni veruju da hrana ima osobine. Meso predstavlja agresiju i mentalno stanje znano kao "rajas", dok biljna ishrana ima kvalitet "satva" i mentalno stanje mira. Đainisti zahtevaju kako od sveštenika, tako i od laika da budu vegetarijanci.

Duhovni razlozi
Mogi vegetarijanci navode duhovni napredak kao glavni razlog za prestanak jedenja mesa. Lav Nikolajevič Tolstoj (1828—1910, ruski pisac) je rekao: Kada čovjek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od čega se mora okrenuti je meso. Vegetarijanstvo je kriterij po kojem možemo prepoznati da li je čovjekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno.

Takođe u nekim istočnjačkim filozofijama i verovanjima, poput đainizma, smatra se da čovek putem mesa unosi negativnu energiju u svoj organizam. To shvatanje objašnjavaju rečima: “Čovek je ono što jede”.

Ekološki razloz
Danas na zemlji živi preko 6 milijardi ljudi, a Ujedinjene nacije predviđaju da će svetska populacija rasti do 2050. godine i dosegnuti brojku od 10 milijardi ljudi. Prema mnogim procenama već danas premašujemo "kapacitet podnošenja" zemlje, a što li će tek biti kroz 50 godina kada se broj stanavnika udvostruči a zemljini kapaciteti budu bitno smanjeni. U tom smislu, proizvodnja mesa je rasipanje zemljinih ograničenih resursa jer životinjski proizvodi koriste vrlo velike količine prirodnih izvora koji bi se mogli iskoristiti za prehranu ljudi.

    * Hrana. Teletu dajemo hranu koju bismo i sami mogli jesti. Tele treba većinu te hrane zbog običnih fizioloških procesa svakodnevnog življenja. Ta se hrana takođe koristi da bi se izgradili nejestivi delovi tela teleta poput kostiju. Samo se ona hrana koja je preostala nakon zadovoljavanja svih tih potreba može pretvoriti u meso i evetnualno je mogu jesti ljudska bića. Potrebano je devet i po kilograma proteina koji se daju teletu da bi se proizvelo pola kile životinjskog proteina za ljude. Natrag dobijamo manje od 5 posto onoga što ulažemo.

    * Zemlja. Pretpostavite da imamo jedno jutro plodne zemlje. Možemo ga koristiti da uzgajamo biljke koje su bogate proteinima, poput graška ili graha. Ako to učinimo, od našeg ćemo jutra dobiti između 135 i 225 kilograma proteina. Nasuprot tome, naše jutro možemo koristiti tako što ćemo uzgajati žitarice kojima ćemo hraniti životinje koje ćemo zatim ubiti i pojesti. U tom ćemo slučaju od našeg jutra dobiti između 18 i 25 kg proteina. Tako većina procjena zaključuje da biljna hrana daje oko deset puta više proteina po jutru od mesa, premda procjene variraju, a razmera se ponekad penje čak do dvadeset prema jedan. (Peter Singer, "Oslobođenje životinja").

    * Voda: Danas kada je sasvim jasno da će vrlo uskoro problem pitke vode doći u prvi plan svetske politike gotovo je nepojmljivo koliko se njome razbacujemo. Pola kile mesa traži pedeset puta više vode od odgovarajuće količine pšenice.

    * Šume: Kako bi se osigurao prostor za ispašu uzgajanih životinja dolazi do krčenja šuma. U Kostarici, Kolumbiji, Brazilu, Maleziji, Tajlandui Indoneziji krče se prašume da bi se stoci pružili pašnjaci. Tokom proteklih dvadeset i pet godina uništena je skoro polovina tropskih prašuma Srednje Amerikevećim delom zato da bi se proizvela govedina za Severnu Ameriku.


Ekonomski razlozi
Ekonomski vegetarijanci su oni koji smatraju da je kupovati meso skuplje nego kupovati povrće i da se organizmu potrebni proteini mogu jeftinije uneti povrćem. Sledstveno tome, oni smatraju proizvodnju mesa ekonomski neisplativom. Postoje i oni koji usvajaju vegetarijanstvo kao strategiju jednostavnog življenja ili su jednostavno vegetarijanci iz nužde.

Tokom drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji su se iz nužde promenile prehrambene navike, jer su sledovanja mesa bila striktno racionalizovana, a domaće uzgajane žitarice, voće i povrće su bili široko dostupni. Takođe, u zemljama trećeg sveta, mnogi ljudi se silom prilika hrane vegetarijanski jer je mnogo jeftinije od ishrane mesom.

Zdravstveni razlozi
Najčešći zdravstveni razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju za vegetarijansku ishranu su sledeći:

    * smanjuje gojaznost.
    * smanjuje rizik oboljevanja od koronarne bolesti srca, angine pektoris i infarkta (biljne namirnice snižavaju holesterol).
    * smanjuje pojavu hipertenzije (vegetarijanci prosečno imaju niži pritisak nego mesojedi).
    * umanjuje poremećaj creva, osobito opstipaciju.

[Tia]

Prednosti vegetarijanske ishrane
Prednosti ove vrste prehrane su mnogostruke. Nutricionisti tvrde da se smanjuje koncentracija masnoća u krvi koje uzrokuju povišenje srčanog pritiska, i slobodnih radikala koji su vrlo štetni. Prema najnovijim istraživanjima kod vegetarijanaca je niži postotak pojedinih vrsta tumora, kao npr. debelog crijeva, dojke i prostate. Zahvaljujući manjem unosu masnoća vegetarijanci imaju prosećno nižu tjelesnu težinu, niži krvni pritisak i rjeđe oboljevaju od dijabetesa tip 2.

Slikovit primer prednosti vegetarijanske prehrane je i kratka životna stopa Eskima koji se hrane samo mesom kitova i riba, za razliku od dugovečnih Tibetanaca koji se hrane poluvegetarijanski. Najnovija istraživanja pokazuju da mediteranska ishrana koja se bazira na maslinovom ulju, svežem voću i kuvanom povrću uz konzumaciju ribe predstavlja jednu od najidealnijih. S tim u skladu Svetska zdravstvena organizacija kreirala je piramidu zdrave ishrane čiju bazu predstavljaju žitarice i mahunarke, koje je preporučljivo najviše konzumirati, dok vrh čini crveno meso, šećer i so koje treba najmanje konzumirati.

Nedostaci vegetarijanske ishrane
Valja naglasiti da biljni proteini pokazuju manjak jedne ili više "esencijalnih" aminokiselina. Međutim, dok je prehrana uravnotežena s produktima soje, kao što je tofu, dotle manjak pojedinih aminokislina ne dovodi do zdravstvenih poremećaja. Izbegavanje riba može dovesti do nedostatka omega 3 masnih kiselina koje služe za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Taj manjak može se nadoknaditi uzimanjem orašara - lešnika, badema, pistaćija. Takođe treba spomenuti mogući nedostatak vitamina B-12 koji je zastupljen u životinjskoj jetri, a ima ga i u punozrnatim žitaricama.

[Tia]

Svetski dan vegetarijanstva

Svjeski dan vegetarijanstva obeležava se 1. oktobra, još od 1977. godine. Toga dana, širom sveta okupljaju se vegetarijanci i svi oni koji iz bilo kog razloga prihvataju taj način ishrane. “Toga dana se podsećamo brige za prirodnu sredinu i etičkih, zdravstvenih i humanitarnih dobrobiti vegetarijanskog načina života, i približavamo vrednosti i prednosti vegetarijanstva svima onima koji ih žele ubaciti u svoj životni i ishranu.”

[Tia]

Vegetarijanski citati

Plutarh (rimski pisac, iz eseja O jedenju mesa): "Ja bih, pre svega, voleo znati pod kojim je neočekivanim okolnostima i u kojem stanju uma prvi čovek stavio svoje usne na meso i krv mrtvog stvorenja, izneo na stol mrtva, ukočena tela i usudio se nazvati hranom delove tela koji su do malopre puštali glasove i krike, kretali se i živjeli?!"

Leonardo da Vinči (1452-1519, italijanski univerzalni genije, umetnik i naučnik): "Doći će vreme kada će se ubijanje životinja promatrati istim očima kao i ubistvo čovjeka."

Džordž Bernard Šo (1856-1950, irski pisac, dobitnik Nobelove nagrade 1925.): "Životinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem."

Čarls Darvin (1809-1882, engleski biolog): "Činjenica je da najbolji radnici koje sam ikada video, čileanski rudari, žive samo od biljne hrane, tj. samo od mahunarki (grah, grašak, soja...)"

Fridrih Niče (1844-1900, nemački filozof): "Sva antička filozofija bila je usmjerena na jednostavnost života i učila je životu bez zahteva. U tom smislu, više su za čovečanstvo učinili vegetarijanci po filozofskom uverenju nego svi novi filozofi zajedno; i sve dok ne smognu hrabrosti da potpuno izmene svoj način života i to pokažu svojim primerom, ništa od njih."

Rihard Vagner (nemački kompozitor): "Verujem da je celokupan život sveta stvar. Na vegetarijanstvo gledam kao na prirodnu prehranu, koja može spasiti čovečanstvo od nasilničkih tendencija i pomoći nam da se vratimo u davno izgubljeni raj."

Albert Ajnštajn (1879-1955, nemački fizičar, dobitnik Nobelove nagrade 1921): "Ništa neće toliko pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izglede za opstanak života na Zemlji kao prelaz na vegetarijansku ishranu."

Linda McCartney: "Da klanice imaju staklene zidove, svi bi ljudi bili vegetarijanci."

Harvey Diamond (pisac): "Stavite u kolevku dete i pored njega zeca i jabuku. Ako se počne igrati s jabukom, a pokuša pojesti zeca - kupiću vam novi auto!"

Henri Dejvid Toro (1817-1862, američki pisac, filozof): "Neki farmer mi kaže: 'Ne može se živeti samo na povrću, jer ono nema ništa od čega se prave kosti'; i on pobožno posvećuje deo dana snadbevanju svog organizma sirovinama od kojih se prave kosti; i pričajući tako ide za volovima koji, s kostima stvorenim od biljne hrane, cimaju njega i njegov tandrkavi plug preko svih prepreka."

[naca]

16. januar 2009.
Udario vegan na vegetarijanca

Primena vegetarijanskog načina ishrane u srpskoj porodici stalno stoji pred pragom većine domaćinstava, ali još uvek ne nailazi na širom otvorena vrata.
Autor: Marko Radovanac

U svetu se odavno vode polemike između prednosti ovog ili onog načina ishrane, pa su sukobi između mesoždera i vegetarijanaca, u sličnoj ili istoj meri, česti kao i rasprave između vegetarijanaca i vegana. Ovo je priča o istorijskom boks meču dva velikana zdrave ishrane!

U levom uglu je Vegetarijanac, u desnom Vegan!

Dok obojica nose zelene šorceve, jedan pije mleko, drugi jede masline!

A borba od pet rundi polako počinje...

Vegetarijanac protiv vegana, predstavljanje:

Reč “vegetarijanac” se prvi put spominje u razgovoru osnivača Britanskog vegetarijanskog društva 1842. godine. Ona vodi poreklo od latinske reči “vegetus”, što znači "ceo, svež, živ", a kad se spominje u kontekstu opisa nekog pojedinca, tada označava zdravu i energičnu osobu. U originalu, ova reč ustvari označava balans između filozofije života i morala u celini.

Reč “vegan” je izvedena od reči “vegetarijanac” 1944. godine. Tada je gospodin Donald Votson (Donald Watson), koji nije ni u kakvom srodstvu sa najboljim prijateljem Šerloka Holmsa, osnovao Britansko vegansko društvo. On je reč “vegan” formirao od početka i kraja reči “vegetarijanac”. Vegani definišu svoje ime kao filozofiju i način života koji za cilj ima da isključi bilo kakav vid eksploatacije ili surovosti nad životinjama.
Prva runda


Vegetarijanstvo obuhvata mnogo širi opseg mogućnosti kada je u pitanju ishrana. Njihova kuhinja osim biljnih plodova uključuje i životinjske produkte kao što su: mleko, jaja i sir.

S druge strane, vegani izbegavaju buter, mleko, jaja i ostale namirnice životinjskog porekla. Šta više, njihova filozofija se ogleda i šire od samih pravila u ishrani. Ona se odnosi i na oblačenje (ne i svlačenje), tj. izbegavanje odeće i obuće od prirodne kože.
Druga runda


Dok vegani imaju mnogo kraću listu mogućnosti, vegetarijanci baš znaju da uživaju! Vegetarijanske dijete, osim što sadrže i celokupni veganski način ishrane, imaju još tri vrste ili podgrupe: laktovegetarijanci, lakto-ovovegetarijanci i polu-vegetarijanci.

Laktovegetarijanci konzumiraju, pored biljne ishrane, i mleko. Lakto-ovovegetarijanci jedu sve što i laktovegetarijanci, ali jedu i jaja i mlečne proizvode. Polu-vegetarijanci ne jedu crveno meso, ali jedu ribu.

Vegani ne jedu meso, niti jedu proizvode životinjskog porekla. Neki od njih ne jedu čak ni med! Pa šta im onda ostaje, pomislićete?

Njihova ishrana najčešće uključuje sledeće namirnice i proizvode: bareno povrće, žitarice, hleb od kukuruznog brašna, 100% prirodne sokove, buter od kikirikija, zamrznuto voće, salate, testeninu, kokice, sojino mleko, tofu sir, kolače bez mleka i jaja, puding od pirinča, šnicle od povrća ili soje, itd.
Treća runda


U jednom trenutku doktor prekida borbu i utrčava u ring, ali samo na kratko...

Elementi u ishrani svakog pojedinca, bez čijeg unosa svačije zdravlje biva ugroženo su: proteini, kalcijum, cink, gvožđe i vitamin B12. Proteini su bitni zbog održavanja zdravlja celog organizma – od mišića i kože, preko kostiju i mišića. Vegetarijanci mogu proteine pronaći u proizvodima od soje, lešnicima, i drugim zamenama za meso. Najbolji izvor kalcijuma su tzv. tamna povrća, poput brokoli ili spanaća. Ako pri ruci nemate ovo povrće,spas potražite u sojinom mleku. Gvožđe, kao i kalcijum, najviše se sadrži u tamnozelenom povrću, ali i u sušenom (suvom) voću. Izvori cinka su produkti od soje, lešnici, žitarice.

Konzumiranje samo biljnih namirnica, bez mleka i jaja, podrazumeva se i bez mesa – sa sobom nosi određenu vrstu rizika. Taj rizik se ogleda u manjku unosa vitamina B12! Zbog toga u zemljama širom sveta, u literaturi ili na internet prezentacijama veganskih udruženja, savetuje se obavezno uzimanje ovog vitamina u nekom drugom vidu. Vitamin B12 igra glavnu ulogu u stimulaciji rasta i stimulaciji formiranja i sazrevanja crvenih krvnih zrnaca. Takođe, on učestvuje u stvaranju energije neophodne ljudskom organizmu.
Četvrta runda


Padaju krošei, direkti, aperkati, a vegetarijanac i vegan i dalje stoje na nogama. Njihovo uporište u pop kulturi sve je jače i jače!

Na svakom koraku, bilo da li pričamo o realnom ili sajber svetu, vegetarijanstvo i veganstvo ima svoje pristalice i poštovaoce. Internet prostranstvima kruže sve moguće informacije o ovim načinima ishrane, o njihovim prednostima, o njihovim manama.

Ono što će vas možda mnogo više zanimati od definicija je uticaj ishrane na dizajn, modu i muziku, na umetnost u celini.

Primera radi, vegani imaju sjajnu prezentaciju na sajtu http://veganica.com. Na ovom sajtu možete naći umetnike vegane, njihove blogove, forume, prodavnice, čak i vegan radijski program!

Verovali ili ne, u svetu postoje i mediji posvećeni isključivo vegetarijancima. Veb adrese poput

Kod: [Izaberi]

http://www.delicioustv.com i

Kod: [Izaberi]

http://www.vegtv.com predstavljaju samo neke od sajtova na kojima možete gledati emisije o zdravoj ishrani.

O povezanosti vegana i mode ne treba trošiti reči. Pošto se njihova filozofija, za razliku od ostalih mesoždera i svih vrsta vegetarijanaca, ogleda i u činjenici da im obuća i odeća nikako ne smeju biti od prirodne kože, onda ne čudi što žene imaju velike probleme da izgrade svoj modni identitet. Najveći nedoumice prilikom oblačenja vegana, posebno ženskog pola su: cipele, kaputi i jakne, torbice, kaiševi. Nekima je ovo i veći problem od prelaska sa mesa, mleka i jaja na čisto vegansku ishranu.

Kada je u pitanju muzika, mnogi muzički bendovi (pre svega metal i hardkor bendovi) su posvetili svoj rad upravo borbi za zaštitu životinja, a samim tim i vegetarijanskoj, odnosno veganskoj filozofiji života. Širom sveta svake godine se organizuju veliki broj festivala gde se diskutuje o raznim problemima i temama, o budućim projektima i o mogućnosti povezivanja sa što većim brojem pristalica istog ili sličnog mišljenja.
Peta runda


Poslednja runda počinje, a u ring uleću...

10 najpoznatijih ličnosti koje su bile ili su vegetarijanci: Lav Tolstoj, Volter, Adolf Hitler, Albert Ajnštajn, Klint Istvud, Leonardo Da Vinči, Pitagora, Isak Njutn, Nikola Tesla.

10 najpoznatijih vegana: Princ, Brajan Adams, Piter Bogdanović, Karl Luis, Joakin Finiks, Vudi Harelson, Dru Barimor, Džilijan Anderson, Ališa Silverstoun, Natali Portman.

Krajnji ishod

Ako mene pitate, rezultat je nerešen. Bez obzira iz kog razloga budete želeli da postanete vegetarijanac ili vegan, ne bi bilo loše da se prethodno dobro posavetujete sa svojim lekarom ili da se informišete više o načinima ishrane.

Pa, ako ste i pored velike ljubavi prema životinjama – mesožder, kao moja malenkost, nemojte nikada odbacivati promenu u svom životu, jer ko zna, možda baš ona bude najbolja za Vas!

Izvor : B92

[Tia]

Prvi vegetarijanski grad na svetu

Belgijski grad Gent uskoro će postati prvi vegetarijanski grad na svetu u kom će se taj način ishrane upražnjavati jednom nedeljno.

Žitelji Genta mesa će se odricati jednom sedmično od iduće nedelje, a prvi koji će u tome dati primer biće članovi gradske vlade i drugi lokalni zvaničnici.
Odluka je doneta nakon saopštenja UN da je stočarstvo odgovorno za petinu gasova sa efektom staklene bašte emitovanih u svetu, prenose belgijski listovi.

Cela vest na: Blic

[tweety]

vrlo zanimljivi textovi tia. i korisni.

po ovoj podeli ja sam poluvegetarijanac, odnosno peskovegetarijanac u danima posta (a to je nesto malo preko pola godine, kada se saberu sreda + petak u mrsnim nedeljama).
divljac, jagnjetinu, jaretinu...sam jos pre nekih 15-17 god. izbacila iz etickih razloga (cak ni moj pas ne dobija bilo koju vrstu kupovne, psece hrane koja sadrzi jagnjetinu), a svinjsko i junece, tj. svaku vrstu crvenog mesa, iz zdravstvenih razloga.
verujem da hrana nije presudna za zdravlje, ali u velikoj meri moze uticati na nase zdravlje i na to kako se osecamo.

[Daša]

Vrste vegetarijanaca

    * Vegani su strogi biljojedi čija se ishrana zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni potpuno odbacuju namirnice životinjskog porekla, uključujući jaja, mlečne proizvode i med.

Svjeski dan vegetarijanstva obeležava se 1. oktobra, još od 1977. godine.

Danas je Svetski dan vegana
Svetski dan vegana obeležava se 1.novembra,od 1994.godine 
Takođe, vegani ne koriste proizvode od vune, svile i kože.
http://www.021.rs/Info/Zanimljivosti/Danas-je-Svetski-dan-vegana.html