Tema: Zašto želudac može da boli!

[naca]

ZAŠTO NAS BOLI ŽELUDAC

Stres, žvakaće gume, laktoza i namirnice koje u sebi sadrže gluten, poput pšenice ili raži, neki su od razloga zbog kojih mnogi imaju problema sa želucem

Bolovi u stomaku i želucu u poslednje vreme muči sve više ljudi. Glavni razlog su stres, nezdrava ishrana, alkohol, kafa i boravak u zagušljivim prostorijama. Da bismo izbegli ove bolove, dovoljno je da se pridržavate zdravog režima ishrane. Tako, na primer,  izbegavanjem laktoze, namirnica s glutenom, poput raži i pšenice, žvakaćih guma ili voća kao što su banane i jabuke, možete da pomognete sebi i proredite probleme s želucem.

GERB

Gorušica koja se javlja tri do četiri puta nedeljno mogla bi da upućuje na gastrezofagealnu refluksnu bolest (GERB), prilikom koje se kiselina iz želuca vraća u jednjak. U tom slučaju svakako se treba konsultovati s lekarom, koji će propisati odgovarajuće neutralizatore kiseline. Ova hronična bolest nije opasna, i simptomi mogu da se ublaže uz određenu prehrambenu samokontrolu. Treba izbegavati citrusno voće (limun, pomorandža, mandarina i grejp), paradajz, jako začinjenu hranu, kafu, čokoladu i vino. Dobrodošli su žitarice, povrće i voće.


Stres

Stresni način života definitivno je najveća pretnja ravnoteži organizma. U trenucima psihičke napetosti hormoni stresa dodatno podstiču normalne kontrakcije želuca i debelog creva, što izaziva pojavu grčeva. Propratna pojava stresa je i loša ishrana bogata mašću i siromašna vlaknima, što pak izaziva zatvor i nadutost. Kada znate da vas očekuje stresan dan, pripremite nekoliko manjih obroka, a kafu zamenite čajem.

Fruktoza

Nutricionisti i lekari kao obavezan sastojak svake zdrave ishrane navode puno voća i povrća. Ali, ako ste osetljivi na fruktozu (voćni šećer), voće je u zoni opreza. Breskve i kajsije su poželjne, ali unos banana i jabuka koje sadrže visoki udeo fruktoze potrebno je smanjiti na najmanju moguću meru. Umesto isključivo voćnog obroka, zdravije je voće rasporediti tokom celog dana.

Žvakaća guma

Uzrok nadutosti može da bude i često posezanje za žvakaćom gumom. Iako je mnogima upravo to delotvorna metoda protiv konzumiranja grickalica, na taj se način u želudac unosi i puno vazduha, koji dovodi do nadimanja. Mnoge žvakaće gume bez šećera sadrže sorbitol, veštački zaslađivač koji u količinima većim od dopuštene izaziva nadimanje.

Laktoza

Uzroci problema s želucem ponekad leže u laktozi, mlečnom šećeru koji se nalazi u mleku, sladoledu i siru. Ako to i jeste slučaj, ne znači da se mlečnih proizvoda treba u potpunosti odreći. Jogurt sadrži enzime koji pomažu u varenju laktoze, dok ih tvrdi sir nema u velikoj meri. Isto tako, organizam možete da „naučite" na laktozu tako što ćete tri ili četiri nedelje nekoliko puta dnevno popiti malu količinu mleka. Ako je problem ozbiljniji, pa laktozu treba obavezno izbegavati, raznim suplementima nadoknađuje se njen smanjeni unos.

Gluten

Osim na mlečne proizvode i voćni šećer, možemo da budemo osetljivi i na gluten. Gluten je belančevina žitarica koja se nalazi u pšenici, raži, a manjim delom u ječmu i zobi. Osetljivost na gluten genetski je uslovljena, te zahteva disciplinovane prehrambene navike o kojima je potrebno konsultovati se s nutricionistom. Radnje zdrave hrane nude sve više proizvoda bez glutena, tako da odricanja i ne moraju da budu tako drastična kako bi na prvi pogled moglo da se čini.

Izvor Press

[naca]

Rešite problem sa varenjem
Bol u želucu posle obroka
Autor: E. B. | 27.01.2009.

Ako osećate bol u stomaku, nadutost, mučninu, žgaravicu i podrigivanje, a hronična bol se pogoršava nakon svakog obroka, reč je o funkcionalnoj dispepsiji.

 

Kod većine pacijenata s funkcionalnom dispepsijom obroci pogoršavaju simptome koji uključuju stalnu bol u području gornjeg dela abdomena, nadutost, mučninu i druge simptome, prema novom izveštaju objavljenom u časopisu „Gut“.
Svrha istraživanja stručnjaka sa univerziteta u Belgiji, koja je uključivala 218 pacijenata, bila je procena učestalosti simptoma vezanih za obroke i posmatranje povezanosti između obroka i specifičnih simptoma. Simptomi su uključivali bol u stomaku, nadutost, mučninu, žgaravicu i podrigivanje.
Učesnici studije su popunili upitnik o simptomima i nakon toga su zamoljeni da ocene različite simptome dok su bili podvrgnuti izdisajnom testu pražnjenja želuca.
Intenzitet svih simptoma povećao se 15 minuta nakon obroka i trajao je puna četiri sata trajanja studije. Vrhunac izraženosti simptoma nadutosti bio je vrlo rano, praćen vrhuncem izraženosti mučnine i podrigivanja i dugotrajnijim bolom i žgaravicom.
Ukupno 79 odsto pacijenata opisalo je pogoršanje simptoma povezano s obrokom. Kod tih pacijenata izražen osećaj punoće nakon obroka bio je najizraženiji simptom, dok je kod pacijenata bez pogoršanja simptoma nakon obroka, najizraženiji simptom bila bol u području gornjeg dela abdomena.
Preosetljivost želuca bila je uobičajenija kod pacijenata s pogoršanjem simptoma vezanim za obroke nego kod onih kod kojih to nije bio slučaj: 27,5 odsto naprema 7,7 odsto, istakli su autori.
Rezultati „uverljivo pokazuju da se u velikoj većini pacijenata s funkcionalnom dispepsijom simptomi pogoršavaju vezano za obroke“, zaključio je tim. „Glavna razlika između pacijenata sa i bez samouočenog pogoršanja simptoma nakon obroka je vrsta simptoma koji je najizraženiji.“

Izvor : Blic

[naca]

Hrana i nervoza glavni krivci

Hrana nije važna samo za telesno, već i za psihičko zdravlje. Uživanje u hrani odlično deluje protiv stresa, a lepo pripremljena jela povoljno utiču na naše raspoloženje.

Meditacija, autogeni trening i slične tehnike opuštanja, te prihvatanje radosti življenja uz što manje ljutnje i živciranja podjednako su važni faktori. "Pumpanje ljutnje i stresa" čest je mehanizam kod većine ljudi – kad nas nešto sekira, često u sebi "vrtimo" priču satima, ne izbacivši iz sebe to što nas muči.
Želudačna kiselina ne aktivira se samo kada jedemo, već i pri svakom većem uzbuđenju. Stručnjaci smatraju da bacanje predmeta, udaranje, vikanje i slično, drastično izbacivanje negativnih emocija ne koriste. Puno su korisniji sport i druge telesne aktivnosti, razgovor i na vreme, dok ljutnja i bes nisu kulminirali, umerenije izbaciti negativne emocije. Razgovor o problemima novija istraživanja pokazuju jednom od boljih preventivnih terapija za zdravlje želuca.
Ukratko, mogli bismo zaključiti da su u zabludi oni koji zdravlje želuca čuvaju samo kroz ishranu - želudac je organ izuzetno osetljiv na stres.

ceo tekst na
 Izvor : Poslovna zena