Tema: Boje u voću i povrću

[naca]

22. oktobar 2008.
Zaštitno dejstvo boje u voću i povrću

Nutricionisti naglašavaju da boje u voću i povrću imaju zaštitno i izlečivo dejstvo i vrednost „malih prirodnih lekova“. A pošto svaka boja pokazuje druge efekte, u interesu našeg zdravlja je da unesemo više boja u našu svakodnevnu ishranu.



Plava, crvena, zelena, žuta – voće i povrće sadrži vitamine, a njihove različite efekte u tanjiru objašnjava bečki profesor Hademar Bankhofer.

Zelena boja je bogata takozvanim saponinima, ali i hlorofilom. Saponini mogu da snize povišen nivo holesterola, da aktiviraju imuni sistem, da smire upale i suzbiju štetne bakterije.

Hlorofil se brine za to da mozak bolje apsorbuje udahuti kiseonik i da ga moždane ćelije bolje iskoriste. Posebno dragoceni zeleni prirodni proizvodi su brokoli, prokelj, spanać, potočarka, kivi.

Voće i povrće crvene i narandžaste boje sadrži dosta karotenoida koji neutralizuju agresivne molekule štetnih materija, jačaju disajne puteve, čulo vida i imunitet. Posebno dragoceni proizvodi ovih boja su bundeva, šargarepe, paradajz, crvena i narandžasta paprika, narandže, mandarine i lubenice.

U plavim i ljubičastim prirodnim proizvodima sadržani su brojni polifenoli. Oni – naravno samo slabo – deluju kao antibiotici, suzbijaju upale, štite od infekcija, jačaju srce i krv održavaju tečnom. Posebno bogate polifenolima su borovnica, cvekla, crno grožđe, patlidžan, višnje, kupina, crna ribizla i zovine bobice.

Žuta boja u voću i povrću znači velike količine flavonoida koji paze na zdrav nivo holesterola. Oni krv održavaju tečnom i imaju pozitivan uticaj na želudac i creva. Posebno bogati flavoniodima su žuta paprika, breskve, mango, sočne i zrele kruške, grejpfrut.

IzvorB92

[naca]

Zeleno povrće čuva vid
Sreda, 17. decembar 2008. 11:31    



Zeleno povrće je dobro za vid koliko i šargarepa, pokazalo je istraživanje švajcarskih stručnjaka, koji tvrde da se na očuvanje vida može uticati odgovarajućim načinom ishrane.

Oni nastavljaju istraživanje kako bi utvrdili koje su vrste zeleniša najbogatije blagotvornim za vid luteinom, fito-sastojkom sličnom betakarotenu, koji je prisutan u šargarepi, preneli su francuski mediji.

Prvi rezultati su pokazali da najviše luteina sadrže spanać i zeljaste biljke matovilac (valerijana) i rukola, koje se koriste kao salate, kao i tamnozelena pera praziluka, dok svetložuta sadrže manju količinu luteina.

Naučnici iz švajcarske istraživačke stanice ACW (Agroscope Changins-Wädenswil) su zaključili da što je više zelenih listova u jednom jelu, ono ima i više luteina, a to znači da je zdravije za oči.

Količina luteina u biljkama, međutim, može da zavisi i od drugih faktora kao što je na primer sezona njihovog uzgajanja, tako da će nova istraživanja biti posvećena tim aspektima.

(Tanjug)
Izvor Mondo