Tema: Trikovi koji olakšavaju rad uz kompjuter

[Asja]

Trikovi koji olakšavaju rad uz kompjuter
Subota, 13. septembar 2008. 10:33    

Pogoršan vid zbog dejstva kompjutera predstavlja bolest sadašnjice, a dijapazon zanimanja koja nalažu višesatno i neretko celodnevno sedenje uz monitor je veoma širok.

Ipak, postoje trikovi koji mogu da olakšaju boravak uz računar, među koje stručnjaci navode da bi svi zaposleni koji više sati dnevno sede uz kompjuter trebalo da provere vid pre nego što počnu da rade, kao i godinu dana posle.

Oni smatraju da treba koristiti odgovarajuće osvetljenje, jer je pogoršan vid često posledica velike količine svetlosti koja dolazi spolja i jakog osvetljenja iznutra.

Kada se uključi računar, svetlo bi trebalo da bude dvostruko manjeg intenziteta nego što je to slučaj u većini kancelarija, a sunčevu svetlost treba neutralisati tako što će se navući roletne ili zavese, a svetlost lampe treba podesiti na što diskretniju jačinu.

Ako je moguće, monitor treba okreniti tako da se prozori nalaze bočno od njega, umesto ispred ili iza. Na monitor bi trebalo postaviti antirefleks zaštitu, a ako nosite naočare, na njih bi trebalo da se stave antirefleks stakla.

Lekari preporučuju da se podesi oštrina na kompjuteru, da se što češće trepće, jer se na taj način oči ne isušuju i izbegavaju se iritacije. Ako oči često suze, trebalo bi konsultovati očnog lekara, koji bi u tom slučaju mogao da prepiše neke kapi za oči koje se koriste tokom dana.

Takođe se preporučuju vežbe i "istezanje" očiju, a svakih 30 minuta bi trebalo skloniti pogled sa monitora i usmeriti ga pet do deset sekundi na neki objekat koji se nalazi dalje.

Druga vežba jesete da se osoba 10 sekundi zagleda u neki dalji objekat, a onda 10 sekundi u bliži, ovu vežbu treba ponoviti 10 puta.

Da bi se sprečilo oštećenje očiju, stručnjaci savetuju da se na svakih sat vremena napravi pauza od deset minuta.

Svima koji posao obavljaju sedeći, lekari savetuju vežbe tokom sedenja, ali najbolje je da se što češće ustane, protegne ili se urade kratke vežbe za ruke, noge, leđa, vrat i ramena.

(Tanjug)

[Asja]

Autor: prim dr Suzana Manić   

Vreme u kome živimo donosi nam novine vezane za treću tehnološku revoluciju. Glavne proizvodne snage postaju kompjuteri, robotika, mikroprocesori, pa se i nama nameću odgovarajuća prilagođavanja i načini organizacije. Upotreba kompjutera postala je sastavni deo rada i života mnogih ljudi. Prema izveštaju iz 2004. godine (US Census Report) 143 miliona ljudi u Americi koristi kompjuter svakog dana, uključujući i 54 miliona dece.

Kompjuteri zasigurno čine naš posao lakšim i efikasnijim. Nažalost, istovremeno komjuteri utiču i na naše zdravlje. Prema navodima Američke optometrijske asocijacije 70-75% onih koji rade na kompjuteru ima probleme sa vidom. Ovo stanje je nazvano Computer Vision Syndrome (CVS), a svake godine se broj novih slučajeva povećava za milion.

Definicija

Sindrom kompjuterskog vida se definiše kao naprezanje očiju udruženo sa prolongiranom upotrebom kompjutera (NIOSH). American Optometric Association (AOA) koja je i uvela u medicinu termin "Computer Vision Syndrome" daje širu definiciju, po kojoj CVS obuhvata očne probleme i probleme vezane za vid koji se javljaju kod osoba koje provode više vremena ispred ekrana kompjutera.

Iako kod pojedinca postoje svi preduslovi za normalan vid, svako ko provede dva ili više sati u toku dana radeći za kompjuterom ima predispoziciju da razvije CVS. Razlog je jednostavan: obzirom da se tehnologija svakodnevno usavršava, a morfologija oka nije se menjala hiljadama godina, ljudsko oko nije prilagođeno za dugo gledanje u ekran komjutera. Fokusiranje na ekran je mnogo teže od fokusiranja na štampani materijal iz više razloga. Slika na ekranu je stvorena od sićušnih tačaka, poznatih kao piksel. Ove tačke imaju jasan centar, ali nejasne ivice, što ometa dobro fokusiranje. Tako nastaje stalno naprezanje oka, kako bi slika ostala oštra i posledično dolazi do zamora očnih mišića. Pored toga, na nastanak CVS utiču rezolucija ekrana, treperenje i refleksija.

Studije, takođe pokazuju da se pri radu sa kompjuterima učestalost treptanja smanjuje i do pet puta. Retko i nekompletno treptanje može uzrokovati suvoću, crvenilo i iritaciju očiju zbog bržeg isparavanja suznog filma. Postojeći problem otežavaju i loša ergonomska rešenja na radnom mestu.

Simptomi

CVS obuhvata tri grupe simptoma:

    * probleme sa vidom (teškoće u fokusiranju, promene u percepciji boje, osetljivost na bljesak, osećaj treperenja);
    * probleme sa očima (suvo oko, crvenilo, svrab, žarenje, povećana suznost, težina kapaka, nelagodnost pri nošenju sočiva);
    * opšte tegobe (glavobolja, bolovi u vratu, ramenima, leđima, zamor, pospanost).

Iako, za sada, nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja očiju, ovi simptomi mogu predstavljati značajan problem, odnosno kako kaže pacijent koji ima probleme sa očima: ,,Ako provodim suviše vremena pred komjuterom, imam strašna naprezanja u očima i glavobolju, to utiče na moju radnu sposobnost, koncentraciju i smanjuje produktivnost. To je strašan problem."

Prema izveštaju AOA samo 14% pacijenata javlja se očnom doktoru zbog navedenih problema, dok većina nije ni svesna uzroka svojih tegoba.

Kako sprečiti pojavu simptoma?

Postoje različite mere koje radnici i poslodavci mogu da preduzmu kako bi se smanjili ili sprečili simptomi.

    * Pregled oka

Pregled oka je najvažnija stvar koju treba preduzeti kako bi se umanjili problemi vezani za korišćenje kompjutera. Pregled treba obaviti pre početka rada na kompjuteru, a zatim obavezno jednom godišnje.

    * Upotreba odgovarajućeg svetla

Naprezanje oka često je uzrokovano intenzivnim svetlom koje dolazi spolja ili iznutra. Pri korišćenju kompjutera ambijentalno osvetljenje bi trebalo da bude upola od onog koje se koristi u većini kancelarija. Potrebno je eliminisati spoljašnje svetlo navlačenjem zavesa ili roletni. Takođe, treba smanjiti i unutrašnje osvetljenje koristeći nekoliko sijalica ili fluorescentnih štapova. Ako je moguće, namestiti monitor tako da prozorsko svetlo dolazi sa strane umesto od napred ili  pozadi.

    * Smanjiti blještanje

Blještanje zidova, kao i refleksija od samog ekrana kompjutera, takođe izaziva naprezanje očiju. Svetle bele zidove treba krečiti tamnijim bojama sa završnim mat slojem. Zatamniti prozore, a ako se ne može smanjiti spoljašnje osvetljenje staviti zaštitnu mrežu na ekran. Koristiti naočare sa anti refleksivnim slojem.

    * Podesiti svetlost ekrana kompjutera

Približno uskladiti osvetljenje u prostoriji sa jačinom svetlosti na ekranu. Takođe treba podesiti monitor tako da kontrast između pozadine i karaktera na ekranu bude veliki. Veličina i boja slova treba optimalno da pruže komfor.

    * Češće treptati

Treptanje je veoma važno za rad na kompjuteru, jer sprečava suvoću i iritaciju oka. Poslovne prostorije, zbog klimatizacije, mogu imati manju vlažnost vazduha, što takođe utiče na smanjenu vlažnost oka. Problemi suvog oka mogu se smanjiti upotrebom veštačkih suza tokom rada. Takođe može se izvoditi sledeća vežba: svakih 30 minuta 10 puta veoma lagano zatvarati oči. Ovo će omogućiti obnavljanje suznog filma.

    * Pokretati oči u različitim pravcima

Svakih 30 minuta gledati van ekrana komjutera i fokusirati pogled na udaljene predmete 20 sekundi. Sledeća vežba je fokusirati po 5-10 sekundi čas bliske čas daleke objekte do 10-ak puta. Obe ove vežbe će sprečiti naprezanje oka pri radu na blizinu.

    * Uzimati češće odmore

Operater na kompjuteru, sa punim radnim vremenom, trebalo bi da na svakih sat vremena pravi 10-minutne pauze, kako bi smanjio naprezanje oka.

    * Vežbati čak i pri sedenju

Svi koji imaju sedeći posao, naročito operateri na komjuteru, bi trebalo veoma često da protežu ruke, noge, leđa, vrat i ramena. Ovo smanjuje mišićnu napetost i povećava protok krvi. Voditi računa i o pravilnom položaju tela pri radu.

    * Modifikovati radno mesto

Stonu lampu, ako je potrebna, postaviti tako da ne blješti u oči ili ekran komjutera. Podesiti visinu stolice i upotrebom ergonomičnog nameštaja obezbediti optimalni položaj tela. Udaljiti ekran kompjutera nekih 50-70 cm od očiju.

    *Nošenje posebnih naočara dizajniranih za rad na kompjuteru smanjuje naprezanje oka. One mogu biti različite zavisno od individualnog stanja vida, kao i vrste posla koji se obavlja i treba da imaju antirefleksivni sloj.

Moguće posledice

Iako se simptomi nastali pri radu sa kompjuterom smatraju prolaznim, postoje mišljenja da dugotrajno fokusiranje na bliske predmete može indukovati tzv. akomodacioni spazam sa posledičnim pojačanjem ili, možda, pojavom miopije. Takođe, smatra se da kompjutersko zračenje, koje obuhvata jonizujuće i nejonizujuće zračenje, nije dovoljno da dovede do katarkte, ali su mišljenja različita kada je u pitanju pojava glaukoma. Pojedini autori ukazuju na veću učestalost glaukoma kod osoba sa miopijom koje intenzivno koriste kompjuter, dok prema drugim istraživanjima upotreba kompjutera ne povećava rizik za nastanak trajnih promena na oku.

Poznavanjem mogućih posledica intenzivnog korišćenja kompjutera, kao i načina za njihovo preveniranje, može se doprineti bezbednijoj primeni kompjutera u svakodnevnom radu.
http://www.brija.com/forum/index.php?topic=18202.0

[Asja]

Šta je RSI? RSI je inače skraćenica od: Repetitive Strain Injury, odnosno povreda nastala usled konstantnog ponavljanja određenih radnji.

RSI se odnosi na oboljenja usled ućestalog ponavljanja relativno složenih i malih pokreta. On uključuje čitav spektar poremećaja od tendinitisa (upale tetiva) šake ili rućnog zgloba do Sindroma karpalnog tunela i Sindroma kubitalnog tunela. U principu , ako vas šake ili ručni zglobovi bole, koče se ili trnu, moguće je da bolujete od RSI. Ako su ovi simptomi povezani sa radnjama koje se ponavljaju kao što je kucanje na kompjuteru, gotovo je sigurno da imate RSI.

(Zapazite da ovakvi simptomi mogu nestati za nekoliko minuta, sati, dana ili nedelja). Ostali simptomi uključuju gubitak snage ili koordinacije pokreta u rukama ili čak ispuštanje predmeta.

Ne iskusi svako sve simptome, a ponekad se simptomi pojavljuju posle nekoliko sati ili čak dana nakon aktivnosti koja ih je uzrokovala. (Da li ste nekad dugo pešačili a upalu mišića niste osetili do sledećeg dana ili čak dva dana kasnije)? Neki ljudi naročito u UHS nazivaju RSI Poremećaj usled kumulativne traume (CTDs), to je isto.

Prevencija RSI

Ne možemo vam dočarati važnost prevencije. Nekoliko manjih izmena u rasporedu vaše kancelarije i vašim radnim navikama može vas poštedeti meseci ili godina bolova i radne nesposobnosti. Kada jednom dobijete RSI, proces ozdravljenja je obično dug, frustrirajući. Ne pravite istu grešku koju smo mi napravili. Ozbiljno shvatite savete koji slede.

Kucajte pravilno

Pravilno kucanje je jedan od najboljih načina da sprečite nastanak RSI. (Takođe, pogledajte deo o alternativnim tastaturama na kraju odeljka). Jedna od najčešćih grešaka koju ljudi prave je ta da iskrive svoje šake da bi istovremeno pritisnuli dve tipke, kao što je potrebno kod "šiftovanog" (promenjenog) slova. Pritiskanje istovremeno tipki Control iAlt predstavlja isti problem. Kucanje kombinacije tipki jednom šakom pri čemu se ona mora iskriviti često vodi ukrućenosti,.trnjenju ili gubitku osećaja u jagodicama prstiju: Sindrom kubitalnog tunela ili ulnarna neuropatija. Umesto toga treba da koristite jednu šaku za pritisak željenog slova a kažiprst druge šake za pritisak tipke Control, Shift, Alt ili udaljenih tipki.

[homer]

Dosta programa tj. software-a radi bez prisustva operatera. Encoding, download itd.