Tema: „Dostupno“ ili „nedostupno“

[sand]

Domovima zdravlja potrebni prilazi za hendikepirane

Sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana kojim se predviđa rekonstrukcija svih domova zdravlja u Srbiji, u tim ustanovama biće izgrađeni i odgovarajući prilazi za osobe s invaliditetom, čime bi njihova isključenost iz društva trebalo da bude ublažena.

Zbog nepristupačnog okruženja u jugoistočnoj Evropi osobe s invaliditetom žive isključene iz društva i, po pravilu, nisu u situaciji da istraže svoje mogućnosti kao aktivni članovi društva, rezultat je izveštaja "Slobodno kretanje osoba s invaliditetom u jugoistočnoj Evropi: Nepristupačno pravo?" organizacije "Hendikep internešenel".

Ta situacija samo dalje potvrđuje uvrežene predrasude koje gaji većina ljudi u regionu, uključujući i donosioce odluka, koji često smatraju osobe s invaliditetom nedovoljno sposobnim i kao osobe kojima je potrebna zaštita i nega izvan glavnih društvenih tokova, a pod medicinskim modelom invaliditeta.
Inače, u decembru 2006, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je konvenciju o pravima osoba s invaliditetom, koja predviđa da se slobodno kretanje tih osoba shvati kao ljudsko pravo i spreče njegova dalja kršenja i povrede dostojanstva.

Istraživanje, na osnovu koga je napisan izveštaj, sprovedeno je u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji putem intervjua s predstavnicima lokalnih i nacionalnih vlasti, stručnjacima i institucijama u oblasti građevinarstva i urbanizma, pružaocima usluga i osobama s invaliditetom.

U beogradskim domovima zdravlja navode da u najvećem broju slučajeva imaju obezbeđene prilaze za osobe s invaliditetom, osim u slučajevima kada je to onemogućeno konstrukcijom zgrade. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba s invaliditetom predviđa da, ukoliko ne postoji obezbeđen fizički pristup za takve osobe, one imaju pravo da podnesu tužbu zbog diskriminacije, napominju u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

glas javnosti

[sand]

Osobe sa invaliditetom na Balkanu

 Izvor: Beta, Tanjug

Osobe sa invaliditetom u Srbiji i drugde na zapadnom Balkanu žive u nepristupačnom okruženju.

Oni nemaju dovoljno razvijen sistem podrške, zaključak je regionalnog izveštaja međunarodne organizacije Hendikep internešenel. Izveštaj "Slobodno kretanje osoba sa invaliditetom: Nepristupačno pravo?" obuhvatio je Srbiju, zatim Kosovo, koje je pod međunarodnom upravom, Albaniju, Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu.

U izveštaju se ukazuje na nizak nivo opšte svesti o važnosti slobodnog kretanja za osobe sa invaliditetom.

Predstavnica organizacije Hendikep internešenel Lisa Adams istakla je da je neophodno da sve zgrade, javni prostor i sredstva javnog prevoza budu pristupačni za osobe sa invaliditetom.

Ona je dodala da je pri projektovanju novih zgrada neophodno voditi računa o tome i da je potrebno izdvajanje sredstava iz državnog budžeta za adaptaciju starih zgrada.

"Važno je i da stan u kojem živi osoba sa invaliditetom bude njoj prilagođen, bezbedan i dostupan", rekla je Adamsova.

[Asja]

Nista nije prilagodjeno, posebno mi to smeta kada su javne ustanove u pitanju, bas nista ne mozemo sami da obavimo npr. pošta, sve neke stepenice bez gelendera, satirać i za zdrave posebno zimi.

I onda se pitam: ko uopste odlucuje koji ce projekat za koju ustanovu uopste proći ? Ko su te vajne arhitekte koje nisu uzimale u obzir osobe sa invaliditetom?
Malo je reci diskriminacija - to je zločin.

I kao su svi samouvereni kao da ce svi biti celog života zdravi i mladi.

[sand]

Dostupno samo „Ušće”

Osobama sa invaliditetom nepristupačan najveći broj bolnica, ministarstava, pošta, zgrada gradskih opština, fakulteta

Ispred mnogih zgrada kao što su opštine, bolnice, pošte, banke, stambene zgrade, fakulteti ili srednje škole oni moraju da zastanu i isplaniraju gotovo nemoguću stvar – kako će u invalidskim kolicima savladati stepenice, uske ulaze ili visoke ivičnjake. Zakon o planiranju i izgradnji obavezuje investitore da „javne površine i javni objekti od opšteg interesa moraju da se učine pristupačnim osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupačnosti”. Naši sagovornici iz Beograda, Novog Sada i Niša saglasni su da se situacija poslednjih godina menja nabolje i da je većina novoizgrađenih objekata pristupačna osobama sa invaliditetom, ali upozoravaju da još nema stroge kontrole da li objekat ispunjava propisane standarde.

– Jedina zgrada u Srbiji koja ispunjava sve standarde pristupačnosti jeste zgrada „MPC Ušće”. Pristupačne objekte najviše grade strani investitori, dok se kod domaćih graditelja ponekad dešava da izgrade loše rampe koje osobe u invalidskim kolicima ne mogu da koriste. Kod nas je, izgleda, još nepoznanica kako treba da izgleda pristupačna zgrada, ali naša udruženja su tu da pomognu i savetuju sve zainteresovane kako da svoje objekte učine potpuno pristupačnim – kaže Željko Ilić, predsednik Foruma mladih sa invaliditetom i koordinator „Kros disabiliti mreže Srbije”.

On kaže da je, što se tiče pristupačnosti, situacija nešto bolja u Beogradu i u Vojvodini, dok u gradovima na jugu Srbije, poput Vranja ili Leskovca, malo objekata ispunjava ove standarde.

Spisak državnih institucija koje su nepristupačne, a neophodne su osobama sa invaliditetom, poduži je. Ilić napominje da su u Beogradu nepristupačni, na primer, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Ministarstvo rada i socijalne politike koje rešava pitanja osoba sa invaliditetom, kao i druga ministarstva u Nemanjinoj ulici, većina gradskih opština, centara za socijalni rad, filijala Poreske uprave. Da to ne mora da bude tako pokazuju primeri opština Novi Beograd, Rakovica, Vračar i Zvezdara koje imaju rampe, pristupačne šaltere i liftove.

– Kada idem u Glavnu poštu treba da čekam ispred zgrade da se neko smiluje i pomogne mi da uđem ili da službenica iz pošte izađe ispred ako treba da podignem paket – priča Aleksandar Jovanović iz novosadskog Foruma mladih.

Isti problem on i druge osobe u invalidskim kolicima imaju i kada treba da uđu u Biro za zapošljavanje, u zgradu gde se nalazi lekarska komisija u ulici Vase Stajića, u većinu novosadskih domova zdravlja. Veliki broj niških bolnica, Klinički centar i medicinski objekti unutar njega takođe zadaju probleme osobama sa invaliditetom.

– Nepristupačna je, u stvari, većina javnih objekata, među njima su SUP, zgrada suda, kabinet gradonačelnika, Glavna pošta, kao i zgrada Zavoda za mentalno zdravlje, koja ima rampu sa velikim nagibom pa je neupotrebljiva – kaže Aneta Ilić, sekretar „Udruženja paraplegičara” iz Niša.

U tri najveća grada u Srbiji nepristupačna je i većina fakulteta, a situacija je još gora sa srednjim školama od kojih retko koja ima rampu i odgovarajuće toalete. Ilićeva ističe da je u Nišu pristupačan jedino Pravni fakultet, kao i da je čula da je Ekonomska škola dobila rampu, jer je dvoje njihovih učenika u invalidskim kolicima.

Kretanje im donekle poboljšava uvođenje niskopodnih autobusa u Beogradu i Novom Sadu, ali ih u Nišu još nema. Opštine Medijana i Pantelej nabavile su kombi vozilo, ali ono se koristi samo za prevoz zaposlenih i učenika, pa Aneta Ilić kaže da taj prevoz ne može da se koristi u slobodno vreme.

– Imamo dobru saradnju sa Gradskim saobraćajnim preduzećem iz kojeg su nam obećali da će uvesti više niskopodnih autobusa, kao i da će urediti stajališta tako da njihov nivo bude isti kao nivo autobusa. Takođe, u gradu ima nedovoljno parking mesta za osobe sa invaliditetom, ali su nam iz Parking servisa najavili da će ovaj problem uskoro rešiti povećanjem broja obeleženih mesta – kaže Ilić.

Situacija sa pristupačnim toaletima je još gora. Pojedini fakulteti ili bolnice u Beogradu imaju rampe, ali nemaju pristupačne toalete, a na potesu od Slavije do Kalemegdana ima samo jedan pristupačan toalet – u kafiću „Ruski car”. Pristupačnih javnih toaleta u Nišu ima samo na pumpama OMV-a.

– Koliko će objekata biti pristupačno osobama u kolicima zavisi i od naših udruženja i inicijative. Nadamo se da ćemo u okviru gradske skupštine imati poseban savet koji će se baviti pitanjima osoba sa invaliditetom, čime ćemo dobiti mogućnost da učestvujemo u donošenju odluka i pronalaženju sistematskih rešenja problema pristupačnosti – zaključuje Željko Ilić.

Jelena Beoković
izvor:politika

[naca]

Objavljeno Četvrtak, 04. Septembar 2008. - 11:55:39 - Društvo za cerebralnu i dečju paralizu Sremskog okruga, Sremska Mitrovica, zajedno sa HU Prijatelji, aplicirali su za projekat „Dostupno-nedostupno“ kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Ovo Ministarstvo izdvojilo je 776.000 dinara za realizaciju pomenutog projekta koji će trajati 5 meseci.

Cilj projekat je da predstavi grad u pogledu pristupačnosti i ukaže na nedostatak svesti o značaju arhitektonske prilagođenosti i dostupnosti institucija osobama sa invaliditetom.  Ujedno biće to prilika da nadležni pristupe rešavanju ovog problema.
Rezultat projekta je izrada „Bele knjige“ u kojoj će se nalaziti fotografije ustanova i objekata od javnog značaja u gradu, obeležene nalepnicama „dostupno“ ili „nedostupno“ u zavisnosti od arhitektonskog rešenja te vrste. Prvi odštampani primerak „Bele knjige“ biće  uručen gradonačelniku, a ostali JP Direkciji za izgradnju grada, resornom Ministarstvu i ustanovama od javnog značaja koje nisu arhitektonski dostupne osobama sa invaliditetom. Cilj je da se podstakne svest o društveno odgovornom ponašanju prema osobama sa invaliditetom.

Izvor  http://www.sremskamitrovica.org.yu/portal/modules.php?name=News&file=article&sid=1454

 

[naca]

Sremskomitrovačke osobe s invaliditetom: Omogućite nam prilaz javnim ustanovama


SREMSKA MITROVICA - Škole, vrtići, Centar za socijalni rad, prodavnice, preduzeća, samo se neke od javnih ustanova u Sremskoj Mitrovici u koje osobe sa invaliditetom ne mogu da uđu jer ne postoji odgovarajući prilaz za kolica.


Ni na mitrovačkim ulicama situacija nije bolja, pa samo najveće raskrsnice u gradu imaju na pešačkom prelazu prilaz za invalidska kolica, saznaje današnji „Blic".

Društvo za cerebralnu i dečju paralizu zbog toga je rešilo da uz pomoć Ministarstva za socijalnu politiku sačini „belu knjigu" o dostupnosti ustanova u Sremskoj Mitrovici za osobe sa invaliditetom.

U gradu sa nekoliko stotina osoba sa invaliditetom, obolelih od cerebralne i dečje paralize, distrofije, paraplegije i multipleks skleroze, kojima su kolica neophodna za kretanje, arhitektonske barijere su na svakom koraku.

Ogroman broj njih živi u nekoj vrsti izolacije ili kućnom azilu i kada se i odluče da krenu u šetnju ili pak obavljanje svakodnevnih obaveza, susreću se sa nepremostivim preprekama.

Garunović: Mnogo ustanova nedostupno

„Sve to nas je nagnalo da osmislimo projekat „Dostupno-nedostupno", kojim je predviđeno da se u roku pet meseci sačini spisak od stotinak privrednih i kulturnih ustanova, kao i prodavnica i supermarketa, koji imaju, odnosno nemaju adekvatno rešen prilaz za osobe sa invaliditetom, koje se kreću uz pomoć kolica i pomagala", kaže Ružica Garunović, predsednica Društva za dečju i cerebralnu paralizu Sremskog okruga.

Saradnici na projektu koji sa 760.000 dinara finansira resorno ministarstvo, obilaze ustanove sa spiska i obeležavaju ih nalepnicama. Obezbeđenje baš onih ustanova koje nemaju rešen prilaz reaguje, ne dozvoljavajući fotografisanje objekata i stavljanje nalepnica i pored pokazanog ovlašćenja dobijenog od Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku ili ih, pak, posle stavljanja skida.

Kako kaže Garunovićeva, do sada je obeleženo pola ustanova sa spiska, a već je evidentno da će rezultati biti poražavajući, jer su skoro sve osnovne i srednje škole, kao i vrtići i banke nedostupni osobama sa invaliditetom.

Rampe postavlja SUP

Samo najveće raskrsnice u gradu imaju adekvatno rešen prilaz, u Zdravstveni centar, opštinu, sud i poštu se može ući, dok su sve ustanove kulture u gradu, prodavnice, izuzev jednog supermarketa, sa arhitektonskim barijerama, a prilaz mitrovačkom keju je potpuno onemogućen.

"Nedavno sam bila svedok nemile scene ispred socijalnog, kada je zbog nemogućnosti da uđe za overu dokumenta mladić u kolicima poručio službeniku da izađe, na šta je stigao odgovor da zaposleni ne mogu posao obavljati na ulici", navodi ona.

„Nezamislivo je da ta ustanova od velikog značaja baš za osobe sa invaliditetom, nema rampu za invalidska kolica! Međutim, iako nam je od Fonda za zdravstvo obećano postavljanje rampe sa dvorišne strane u najskorije vreme, problem nastaje sa Fondom PIO koji deli zgradu, a sa kojim nemamo nikakvu saradnju", kaže Garunovićeva, navodeći za dobar primer mitrovački SUP, koji je počeo postavljanje rampi.

Vučenović: Rampe i na keju

U Direkciji za izgradnju grada Sremska Mitrovica kažu da su upoznati sa problemima osoba sa invaliditetom, te da se intezivno radi na uklanjanju arhitektonskih barijera ispred svih ustanova u nadležnosti opštine.
Ispred zgrade opštine je ispoštovan maksimalni ugao nagiba od šest do osam odsto na rampi iz dva kraka, dok je izgradnja rampi na ulazima u mitrovačka javna preduzeća u nadležnosti tih preduzeća.

Na javnim površinama rešeni su pešački prelazi, kao i prilazi saobraćajnicama, dok planirana rekonstrukcija keja predviđa i izgradnju više rampi - kaže saobraćajni inženjer Obrad Vučenović iz Direkcije za izgradnju, najavljujući i gradnju novih parkinga za osobe sa invaliditetom.

Izvor  RTVojvodina

[naca]

U kolicima ne mogu da dođu ni do lekara
Autor: Ivana Kupek | Foto:J.Jarić



NOVI SAD - Novosađani prinuđeni da se kreću kolicima ne mogu da pristupe ni komisiji za potvrđivanje stepena invaliditeta u Ulici Vase Stajića niti uđu u zgradu Socijalnog, a kamoli da su im gradski urbanisti i ustanove omogućili da bez ičije pomoći uzmu rezultate zdravstvenih analiza u Higijenskom zavodu, priđu pešačkoj zoni, plate račune, odu u kupovinu ili preuzmu pisma i pakete u pošti.

Nevolje više od 1.000 Novosađana i članova porodica sa dugim spiskom ustanova bez izgrađenih rampi i visokim ivičnjacima povećavaju i bahati vozači koji, osim što parkiraju na mestima predviđenim za invalide, redovno zakrčuju i trotoare.
Pokrajinski ombudsman Petar Teofilović zatražio je od Pošte Srbije da u zgradi u Vojvođanskoj 5 postavi rampu za kolica, pošto je to jedino mesto u gradu za preuzimanje paketa, a u Zavodu za zapošljavanje će u ponedeljak biti pušten u rad lift za osobe sa invaliditetom.
Urednik specijalizovanog sajta invacentar.com Dejan Popović, i sam poslednje tri godine upućen na kolica, kaže da gotovo svakog dana mora nekoga da zamoli za pomoć zbog nedostatka rampi i liftova za osobe sa invaliditetom.
- Do nevolja dolazi i kada treba da platim račune u „Elektrovojvodini“ ili pošti, gde ne postoji rampa za invalidska kolica, ali najveći problem je što ne možemo da uđemo ni u Higijenski zavod. Uvek moram da molim majku da ode umesto mene po rezultate i to ne zato što ja nisam u stanju da to uradim, već zato što mi to nije omogućeno. Bezbroj puta smo se žalili na to što se ljudi parkiraju na trotoare i na parking mesta za invalide. Najveći apsurd je to što ne možemo ući u prostorije komisije koja određuje stepen povrede u Ulici Vase Stajića, a tamo moramo da se prijavljujemo svakog meseca, iako na lekarskom nalazu stoji da to trajno stanje - priča Dejan Popović.
Na fakultetima Novosadskog univerziteta je, kako kaže diplomirani istoričar Goran Milovac iz Studentskog centra, nešto bolja, ali je daleko od idealne. On se i sam suočava sa tim da su, kako kaže, sve rampe pod prevelikim uglom, a u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata sve je dobro urađeno. Osim rampe.
- Može se proći u kolicima kroz ceo Kampus bez većih problem, jer su oborene bankine, i može se ući u zgrade fakulteta, ali sve dalje je već problem. Pravni i Fakultet tehničkih nauka uopšte nemaju liftove, a u zgradama gde ih ima, oni su preuski, pa se jedva u njih može ući. Ogroman problem su i toaleti na fakultetima, gde se uglavnom ne može ući dalje od lavaboa - kaže Milovac. On kaže da se zbog nepristupačnosti Higijenskom zavodu odlučuje za privatne laboratorije.
- U domove zdravlja uglavnom moraju da vas nose. Takve stvari, uvek zauzeti parkinzi i visoke bankine od Limana do centra, zaista mi nekad vređaju inteligenciju - rezigniran je Milovac.

Izvor Blic

[naca]

Stepeništa kao planine B. KUŠLJEVIĆ, 16.09.2008

VELIKI problem osoba sa invaliditetom je što još nemaju mogućnost pristupa svim objektima u gradu. Tako, domovi zdravlja u Novom Sadu uopšte nemaju izgrađen prilaz, dok se ispred Pokrajinske bolnice, zbog stare arhitekture zgrade, prilaz ne može ni postaviti. Prilaz nema ni Novosadski kulturni centar.
Bez mogućnosti ulaska u javne ustanove, ove osobe nemaju ni mogućnost da samostalno obavljaju svoje poslove bilo koje vrste, niti da učestvuju u društvenim aktivnostima. Onemogućen pristup dovodi do prekida komunikacije sa ovim ljudima, koji bi trebalo da budu ravnopravni članovi društva.
- Grad pokreće inicijativu da sve institucije, kao što je Kulturni centar Novog Sada, budu potpuno dostupne, u što kraćem periodu, osobama sa invaliditetom - rekla je Marija Vrebalov, predsednica Resornog saveta za osobe sa invaliditetom. - Značajan broj javnih ustanova u Novom Sadu ima već postavljene prilaze, ali oni nisu dobro izvedeni i stvaraju i dalje teškoće u kretanju osobama u kolicima. To se posebno odnosi na prilaze koji nisu natkriveni, pa je zimi kada je poledica, nemoguće dospeti na platformu.
Da je ovo zaista ozbiljan problem ukazuje i činjenica da ukoliko rampe nisu urađene po pravilima mogu ozbiljno ugroziti bezbednost njenih korisnika. Evropski standardi po kojima se rampe moraju raditi podrazumevaju da ona omogući osobi sa invaliditetom da samostalno uđe u neku zgradu, mora biti obezbeđena pristupačnost za različite dimenzije invalidskih kolica, a zvono na vratima ne sme biti postavljeno previsoko, kako bi ga osobe u kolicima mogle dohvatiti.
Tako su, kako saznajemo iz centra "Živeti uspravno", stepenišne platforme ugrađene u prostorijama Izvršnog veća Vojvodine i Nacionalne službe za zapošljavanje potpuno nebezbedne i nefunkcionalne, jer su van ovih standarda.
- Zbog različitih arhitektonskih rešenja, ne mogu sve zgrade da imaju iste rampe, ali gdegod je to tehnički moguće potrebno je ugraditi i lift, jer takve, specijalne platforme mogu da koriste samo osobe u invalidskim kolicima - objasnila je Milica Ružičić-Novković, predsednica centra "Živeti uspravno". - Platforme, koje se ne urade po standardima, pored toga što onemogućavaju samostalnost, nisu ni bezbedne.
Sa druge strane, ohrabruje činjenica da su sve ulice u gradu, rekonstruisane poslednjih godina, rađene sa oborenim pločnicima, što znatno olakšava kretanje invalidnih osoba. Zaključak je da samo dobrom voljom svih, aktivnosti osoba sa invaliditetom mogu postati daleko lakše i jednostavnije, nego što su sada.

"BELE MAPE"
SUBOTICA i Beograd su jedina dva grada, koji imaju "bele mape" za osobe sa invaliditetom. Na mapama su ucrtana sva parking mesta i obeleženi svi objekti i institucije u gradu, koje imaju adekvatan pristup sa rampama.

PRILAGOĐENI
INSTITUCIJE u Novom Sadu koje su prilagodile ulaze osobama sa invaliditetom: Izvršno veće Vojvodine, Skupština grada, Pošta na Limanu, SPENS, Srpsko narodno pozorište, Muzej grada Novog Sada, Uspenska crkva, Opštinski sud, Ministarstvo unutrašnjih poslova, tržni centar "Merkator".

NEPRILAGOĐENI
INSTITUCIJE koje nisu prilagodile ulaze osobama sa invaliditetom: domovi zdravlja, Pokrajinska bolnica, Kulturni centar Novi Sad, Bioskop "Arena", Glavna pošta.
Izvor Vecernje novosti

[naca]

Javne ustanove u Kruševcu bez prilaza za osobe u kolicima
Invalidi ne mogu sami ni kod zubara
Autor: S. Milenković | 12.10.2008.

U Kruševcu je evidentirano više od 1.500 osoba s invaliditetom, a gotovo nijedna javna ustanova nema prilaze i odgovarajuće rampe.
Pre nekoliko godina postavljena je rampa za ulazak u zgradu Policijske uprave, a ovih dana u funkciju bi trebalo da budu stavljene rampe za invalidna lica u zgradama Suda i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ostale institucije i javna preduzeća nedostupni su većini invalida.
– Od zdravstvenih ustanova, rampa za ulazak invalidskih kolica postoji jedino u zgradi Dijagnostičkog centra. Nijedna zdravstvena stanica nema prilaz za invalidna lica, a rampa ne postoji ni u Stomatološkom dispanzeru u Ulici Luke Ivanovića. Da problem po nas koji smo u kolicima bude veći, nijedna privatna stomatološka ordinacija nema odgovaraju prilaz za kolica, pa ukoliko želimo da odemo na popravku zuba, moramo da angažujemo ljude koji će nas uneti u ordinaciju – objašnjava Avram Milosavljević, predsednik Udruženja distrofičara Kruševca.
Zbog arhitektonskih barijera, osobama u invalidskim kolicima onemogućen je pristup bankama, većini tržnih centara, kafićima, Hali sportova, pozorištu. Zato je deset udruženja osoba s invaliditetom iz Kruševca i Trstenika, zajedno sa Udruženjem građana „Evrokontakt“, pokrenulo medijsku kampanju kako bi se javnosti skrenula pažnja na probleme s kojima se svakodnevno susreće ova grupacija.
– U toku je fotografisanje svih institucija i sistematizovanje podataka. Nakon toga ćemo se obratiti svim tim institucijama kako bismo ih podsetili na njihovu obavezu da obezbede ravnopravan tretman osobama s invaliditetom – kaže Radomir Jevtić iz Udruženja građana „Evrokontakt“.
Kao tri najveća problema, predstavnici organizacija osoba s invaliditetom u Kruševcu ističu postojanje barijera i diskriminacije, nezadovoljavajući materijalni položaj osoba s invaliditetom i njihovih organizacija i nedostatak strateškog pristupa problematici.

– Deca s invaliditetom su u podređenom položaju u odnosu na svoje vršnjake jer nijedna škola u gradu nema uslova za njihovu inkluziju. To znači da mogu da biraju između toga da ih roditelji nose od učionice do učionice ili da se uopšte ne školuju. Slabovida i slepa deca moraju već od prvog razreda da idu u školu u naselju Zemun, što je nehumano jer se jako rano odvajaju od roditelja. Smatramo da bi u Kruševcu trebalo otvoriti makar jedno odeljenje u kojem bi se školovala slepa i slabovida deca – ističe Avram Milosavljević.

Izvor  Blic

[naca]

„Dizajn za sve" kao pomoć osobama sa invaliditetom
19. novembar 2008.

NOVI SAD - Centar "Živeti uspravno" u partnerstvu sa Južnobačkim upravnim okrugom i Pokrajinskom zavodom za socijalnu zaštitu, organizuje sastanak koji će biti posvećen osnovama pristupačnosti i koncepta "Dizajn za sve" u oblasti planiranja i izgradnje prostora, oblikovanja proizvoda, informacija i usluga.

Sastanak se održava u okviru realizacije projekta "Pristupačnost i turizam" koju sprovodi Centar Živeti uspravno zajedno sa partnerima.

Projekat podržavaju Ministarstvo rada i socijalne politike-Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom i Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo.

Cilj sastanka je uspostavljanje dugoročne saradnje sa predstavnicima opština, kao i povećanje svesti i znanja predstavnika različitih sektora (privreda, planiranje i izgradnja prostora i okruženja, socijalna zaštita) i uopšte stručne javnosti o neophodnosti stvaranja pristupačnih objekata, proizvoda, usluga i servisa koji su prilagođeni za sve ljude.

Uvodnu reč i pozdrav skupu dala je načelnica Južnobačkog upravnog okruga, Darija Šajin, čime je istakla značaj pokretanja inicijative od strane Centra "Živeti uspravno", a samim tim i podršci Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, Zavoda za izgradnju grada Novog Sada i lokalnih samouprava.

Srbija ima oko 800.000 osoba sa invaliditetom, 1.500.000 čini broj lica starijih od 65 godina, a godišnje oko 15.000 lica se povredi u saobraćajnim nesrećama.

Počuč: Pojam pristupačnosti

To je samo deo statističkih podataka i lica na koje se odnose projekti „Pristupačnost" i „Dizajn za sve" istakao je Miodrag Počuč, koordinator programa.

Pristupačnost podrazumeva sve ono što nekom pojedincu, bez obzira na njegove fizičke, psihičke ili intelektualne sposobnosti, omogućava da samostalno živi i učestvuje u svim aspektima života kao i drugi građani.

Odnosi se na pristup fizičkoj sredini, pristup saobraćajnicama, informacijama i komunikacijama, uslugama.

Radionica: Planovi za budućnost

Ali taj pristup treba prilagoditi u drugim licima, trudnicama, majkama sa decom, malom decom, starijim osobama.

Nakon prezentacije projekta, predstavnici lokalnih samouprava i institucija učestvovali su u radionici, sa temamama u oblasti pristupačnosti u opštinama, potencijalа i planiranjа projekata za naredni period.

Izvor RTVojvodina

[naca]

19/01/2009
Uključivanje osoba sa invaliditetom u normalne društvene tokove
„Dizajn za sve“ u filijali Eurobanke na Novom Beogradu

Autor: B. R.

Još jedna filijala Eurobank EFG prilagođena je potrebama osoba sa invaliditetom, u sada većtradicionalnoj saradnji sa Centrom za razvoj inkluzivnog društva (CRID). Poslovnica u Bulevaru umetnosti 2a na Novom Beogradu preuređena je u skladu sa principima „Dizajna za sve“.
 

Saradnja sa CRID-om: Bezbedno do bankomata


Kako bi osobe sa invaliditetom imale nesmetan pristup, ispred glavnog ulaza u filijalu urađena je denivelacija, a sama staklena vrata su adekvatno obeležena. Unutar filijale spuštena je visina pulta blagajne tako da je omogućeno nesmetano obavljanje poslova i korisnicima invalidskih kolica. U filijali su postavljene podne gumene obloge koje naglašavaju pravce komunikacije i na taj način pomažu klijentima koji imaju oštećenje vida da lakše obave svoje aktivnosti u banci. Takođe, u filijali je postavljen i info-pano koji mogu koristiti slepi i slabovidi taktilnim pristupom informacijama.

U ovoj filijali Eurobanke prilagođen je prvi put i toalet, na kom je proširen prolaz i postavljeni rukohvati za osobe koje koriste invalidska kolica ili se otežano kreću. Eurobanka organizuje i stručnu obuku zaposlenih o načinu ophođenja prema osobama sa invaliditetom, kao i o korišćenju adekvatne terminologije. Na taj način, osobe sa invaliditetom imaće ravnopravan pristup i ravnopravno mesto u društvu.

Za saradnju sa Centrom za razvoj inkluzivnog društva Eurobank EFG dobila je nagradu za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora. Ova nagrada ističe u prvi plan bogato i dugoročno partnerstvo kompanije i nevladine organizacije u cilju rešavanja ozbiljnog društvenog problema, a to je uključivanje osoba sa invaliditetom u normalne životne i radne tokove.

Table za slepe u opštini Stari grad

Opština Stari grad donela je odluku da se postave taktilne ploče na Brajevom pismu, koje će pomoći slabovidim i slepim ljudima da se snađu u zgradi opštine u Makedonskoj 42 i zgradi JP „Poslovni prostor opštine Stari grad“ u Nušićevoj 27, gde se nalazi i matična služba. Za dve metalne i hromirane, taktilne ploče, dimenzija 80 sa 60 centimetra i 50 sa 40 centimetara, opština je izdvojila 142.000 dinara.

Table će se postaviti po preporuci Sekretarijata za zdravstvo i Saveza slepih Srbije. Tako se opština Stari grad među prvima uključuje u sprovođenje Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, a po preporuci Evropske unije da svaki prostor koji je otvoren za javnost mora biti dostupan i hendikepiranim licima.

 Izvor : Danas

[desant]

Eh da je u Srbiji  barem 10 % mogucnosti kao u Swedskoj bilo bi super.Izuzev nekih starih gradjevina ,apsolutno je sve adaptirano za ljude u kolicima ,svugdje imaju wc za invalide sa drzacima ,sirokim vratima...a kada sam dosao ovdje 97 godine ,oni su tada imali kampanju u stilu"zabranjeno za pse i invalide"Meni je to bilo tada cudno ,jer i tadasnji uslovi su bili "Amerika " za Balkan..Ja sam bio 95 i 96  u Beogradu i nisam mogao da nadjem hotel za spavanje za invalide..

[naca]

Škola dostupna svima
Autor: Zorica Lazarević  05.06.2009.

Zgrada Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u velikoj meri je prilagođena studentima sa invaliditetom zahvaljujući projektu koji je sproveden u saradnji Centra za razvoj inkluzivnog društva i kompanije „Loreal“. Povodom jubileja „ Loreala“ - stogodišnjice postojanja, donirana su sredstva za prilagođavanje zgrade ovog fakulteta, i obezbeđena praksa za tri studenta sa invaliditetom. Zahvaljujući ovom projektu, Filološki fakultet je pristupačan studentima korisnicima kolica i studentima oštećenog vida i sluha.

.....................

Zahvaljujući donaciji „Loreala“ u zgradi fakulteta postavljene su rampe za studente korisnike kolica, kao i specijalne gumene trake koje olakšavaju orijentaciju osoba sa oštećenim vidom. Za studente sa oštećenjem sluha postavljen je aparat pomoću kojeg lakše čuju predavanja u velikom amfiteatru Sali heroja.
....................

Fakulteti i dalje nepristupačni

Studenti sa invaliditetom suočavaju se sa velikim preprekama u sticanju obrazovanja, prvenstveno zbog toga što zgrade mnogih visokoobrazovnih ustanova još uvek nisu u potpunosti prilagođene. Arhitektonske barijere, nemogućnost vizuelnog ili taktilnog načina pristupa informacijama su samo neki od problema sa kojima se oni svakodnevno susreću. Jedan od problema su i udžbenici, koji nisu prilagođeni studentima sa senzornim invaliditetom. Uprkos Zakonu o diskriminaciji i slobodi kretanja, fakulteti su ili u potpunosti nepristupačni ili delimično osobama korisnicima kolica.

Ceo tekst : Blic

[naca]

Subotički invalidi traže izgradnju rampi
Ne mogu da uđu ni u javne ustanove
Autor: BILJANA VUČKOVIĆ 30.09.2009.

Subotica

 Subotičanin Marko Peić Tukujac već 31 godinu od kada je doživeo nesreću vodi bitku sa kvadriplegijom, ali prošle nedelje je odlučio da putem web portala: subotica.info, skrene pažnju Saši Vučiniću, gradonačelniku, na ugrožena prava invalida u gradu i neravnopravni položaj zbog arhitektonskih barijera. On ističe da „objekat koji se trenutno renovira, a u kom se pored Filijale NSZ nalazi i Fond PIO na koji su upućene sve invalidne osobe nema rampu za invalidska kolica“.
..........................
Za platformu potrebno 1,2 miliona dinara
U kabinetu gradonačelnika „Blicu“ je rečeno da je Saša Vučinić od kada je saznao za ovaj problem „angažovan na njegovom rešavanju, ali osim dobre volje treba naći 1,2 miliona dinara“.
- Novac za pokretnu platformu nije bio planiran, ali sada aktivno radimo na pronalaženju načina da problem bude rešen. Čim novac bude obezbeđen pristupiće se kupovini i postavljanju platforme koja će podizati i spuštati invalidska kolica preko stepeništa - kazali su saradnici gradonačelnika Vučinića.
Ceo tekst : Blic

[naca]

Nepremostive teškoće ljudi u invalidskim kolicima u Sremu
Autor: NARCISA BOŽIĆ

Sremska Mitrovica - Bela knjiga o preprekama koje osobe sa invaliditetom ne mogu da savladaju ispred ustanova u Sremskoj Mitrovici nije pomogla osobama koje su vezane za invalidska kolica. Iako je belu knjigu Društva za cerebralnu i dečju paralizu Sremskog okruga podržalo Ministarstvo za socijalnu politiku, lokalna samouprava je za osobe sa invaliditetom postavila samo 10 rampi i parkinga ispred najvažnijih ustanova. Osobe s kolicima još uvek ne mogu da uđu u mitrovačke škole, vrtiće, prodavnice i preduzeća.

-U gradu živi nekoliko stotina osoba sa invaliditetom koje nemaju prilaz važnim ustanovama. Reč je o obolelim od cerebralne i dečje paralize, distrofije, paraplegije i multipleks skleroze. Zbog arhitektonskih barijera mnogi od njih žive u nekoj vrsti izolacije ili u kućnom pritvoru. Kada pokušaju da u gradu obave svakodnevne obaveze, nailaze na nepremostive prepreke - kaže Ružica Garunović, predsednica Društva za dečju i cerebralnu paralizu Sremskog okruga.

Rezultati projekta ’’Dostupno-nedostupno’’ pokazuju da je samo na najvećim raskrsnicama u gradu napravljen prilaz u Opštu bolnicu, opštinu, sud i poštu. U ustanove kulture, prodavnice, izuzev nekoliko supermarketa, većinu osnovnih i srednjih škola, osobe sa invaliditetom ne mogu ući zbog barijera.

Neshvatljivo je da Fond za zdravstvo i Fond PIO, koji dele istu zgradu, a od velikog značaja su za osobe sa invaliditetom, nemaju rampu za invalidska kolica. Članova Društva za cerebralnu paralizu obratili su se nadležnim u tim ustanovama da se taj problem reši, a stigao je odgovor na nema tehničkih mogućnosti za postavljanje rampi.

Ceo tekst : Blic