Tema: Mleko

[naca]

Mlijeko se pilo još prije 9000 godina



Čovjek je pio mlijeko 7000 godina prije Krista, ili dvije tisuće godina prije nego se to mislilo, zaključak je studije koju je objavio britanski časopis Nature na svojoj internetskoj stranici.


Istraživači koji su istražili više od 2200 zemljanih lonaca na Bliskom istoku i na Balkanu zaključili su da se mlijeko na tom području dobivalo i čuvalo prije više od 8500 godina.

Goveda, ovce i koze uzgajali su se još prije 10.000 godina, pogotovo zbog vune i mesa, ali i zbog mlijeka. No ovo je prvi put da je pronađen dokaz kako se njihovo mlijeko konzumiralo i prije 5. tisućljeća prije Krista.

Najstariji dokazi o potrošnji mlijeka do sada su bili pronađeni u Engleskoj (početak 4. tisućljeća prije Krista) i u Rumunjskoj (5000 godina prije Krista).

Organski ostaci mlijeka otkrivenog u zemljanim loncima koje je ispitala ekipa Richarda Eversheda sa sveučilišta u Bristolu, u Velikoj Britaniji pokazali su i da je mužnja stoke bila raširenija u područjima na kojima su prevladavala goveda nego na onima koja su pogodovala uzgoju ovaca i koza.

Znanstvenici su ispitivali lonce pronađene na sjeverozapadu Anatolije, na jugoistoku Europe (u Grčkoj) i u Ukrajini.

izvor

[Asja]

uvek me muka hvatala od mleka, taj ukus uzas!!!!

[Tia]

Ja ni kao beba nisam pila mleko, stvarno je fuj! Al sada, kozije, nekuvano, mmmmmmm nikad ne odbijam ! I od soje volim neka.

Samo jos jedan komentar u vezi teksta- nekada su se i goveda hranila prirodnom tj. nezagadjenom hranom, covek je pomuzeno mleko pio bez bilo kakvih dodataka, nerazblazeno i sl. i ja verujem da je to bilo jako zdravo i kvalitetno mleko!

[raca]

Nisam nikad bila ljubitelj mleka. Dosta ga retko pijem i to uglavnom dugotrajno mleko koje nema tog specificnog ukusa koje odlikuje mleko u izvornom obliku. Ali nisam nikako za potpuno izbacivanje mleka iz ishrane. Kad bi se tih preporuka iz raznih dijeta (u kojima su iskljucene mnoge namirnice koje cine glavninu uobicajenog jelovnika) pridrzavao, covek nebi imao sta jesti.

[naca]

Mleko ni kao beba nisam pila,a ni sad .Gadim se na njega,svi ga moji ukućani piju,a ja tad nestanem iz njihove blizine.

[Tia]

Kakva druzina mrzitelja mleka 

[naca]

Slamčica koja budi mleko - „Sipahh”
Autor: E.B.


Vaše dete ne želi da pije mleko? Možda mu se ne dopada ukus. Ali možda u toj situaciji može da pomogne “Sipahh” slamčica koja svojim ukusima budi mleko.



O čemu je tačno reč?
Svaka “Sipahh” slamčica za aromatizovanje mleka sadrži specijalne kuglice od prirodnih sastojaka koje daju sav ukus i uzbuđenje koje “Sipahh” donosi. Dok se mleko pije kroz slamku, kuglice se rastapaju i pretvaraju do tog trenutka dosadno (a mnogima i neukusno) belo mleko u zdrav i ukusan napitak u kome svi mogu da uživaju. “Sipahh” ne sadrži nikakve konzervanse ili veštačke boje. Kuglice u “Sipahh” slamčicama takođe ne sadrže ni gluten ni masnoću. Šećer sadrži, ali samo pola kašičice u jednoj cevčici, što je upola manje nego što sadrže ostali proizvodi koji aromatizuju mleko. “Sipahh” cevčice su kod nas dostupne u pet interesantnih ukusa - čokolada, vanila, jagoda, karamela i banana. Jedna “Sipahh” slamčica ja dovoljna za jednu čašu mleka.
Rok upotrebe jedne slamčice je dve godine, jednostavno je i zabavno! Nema prosipanja, nema nereda, jednostavno izvadite slamčicu iz pakovanja, ubacite u mleko i uživajte!
“Sipahh” slamčice su patentirani proizvod australijske kompanije “Unistraw” i prodaju se u preko 80 zemalja u svetu. U skoroj budućnosti “Sipahh” će omogućiti aplikaciju drugih hranljivih materija, kao što su na primer lekovi ili energetski napitci. “Sipahh” je takođe mnogo puta nagrađivan proizvod, između ostalog proglašen je za proizvod godine u Australiji 2006. i dobio je zlatnu medalju na Sajmu hrane u Kelnu 2007. za inovaciju u zdravoj dečjoj ishrani.
http://www.blic.co.yu/slobodnovreme.php?id=59165

[naca]

Šta sve neće izmisliti 

[raca]

Mlijeko i mliječni proizvodi dobar su izvor bjelančevina, a one su osnovna prehrambena tvar za izgradnju stanica, proizvodnju hormona i enzima, vitamina A, vitamina B skupine i minerala kalcija koji utječe na rast i razvoj, povećava punoću kostiju i štiti od osteoporoze u zrelijoj dobi. Preporučuju se od 3 do 4 porcije dnevno. Jedna porcija je 2 dl mlijeka ili jogurta, 2 kriške tvrdog sira, jedan trokut sira za mazanje, 100 g svježeg sira. Ili, ugrubo, oko pola litre mlijeka ili odgovarajućih mliječnih proizvoda. Odaberite mlijeko i mlječne proizvode s nižim udjelom masti. Imaju manje masnoća, ali se kalcij bolje iskorištava. Sprečavanje pojave osteoporoze počinje već u djetinjstvu pravilnom prehranom s dovoljnom količinom kalcija kojim obiluju mliječni proizvodi, naročito tvrdi sir (npr. parmezan) i redovitom tjelesnom aktivnošću kojom se sprečavaju deformiteti koštanog sustava.
http://www.jutarnji.hr/j2/zdravlje/clanak/art-2008,9,18,,133724.jl

[naca]

Slatko mleko mnogima ne prija zbog mlečnih šećera
Naviknite se na laktozu
Autor: CDC/BT | 01.11.2008.



Ako vam se posle mlečnog obroka javljaju smetnje, kao što je nadutost stomaka, grčevi, mučnina i dijareja, verovatno imate smanjenu sposobnost varenja mlečnog šećera - laktoze.

Ovo stanje se još naziva i intolerancija na laktozu. Iako ne predstavlja veliku opasnost, može znatno da smanji kvalitet života. Jer intolerancija na laktozu zahteva pažljiviju brigu o ishrani.

laktoza je zdrava

Mleko i mlečni proizvodi su glavni izvori laktoze, ali i glavni izvori kalcijuma (oko 70% dnevnog unosa kalcijuma se osigurava ovom grupom namirnica).
Izbacivanje mleka i mlečnih proizvoda iz ishrane povećava rizik od preloma, osteoporoze i hipertenzije, ugrožava unos drugih esencijalnih nutrijenata prisutnih u mleku (npr. proteini i vitamin B2).
Postoje različiti stepeni laktoza intolerancije i veoma mali procenat ljudi ne podnosi ni najmanju količinu laktoze, dok mnogi mogu bez pojave simptoma da konzumiraju preporučenu količinu hrane iz grupe mlečnih proizvoda.
Za ozbiljnije slučajeve intolerancije ovog tipa preporučuju se drugi prehrambeni izvori kalcijuma (npr. sitna riba s kostima, tamnozeleno lisnato povrće, brokoli, narandže, orašasto voće, tofu i dr.), mlečni proizvodi sa smanjenim procentom laktoze ili obogaćena hrana i dodaci ishrani.

Učestalost

Jedan od primarnih načina da se izbegne intolerancija na laktozu jeste adekvatan unos mleka i mlečnih proizvoda tokom perioda rasta i razvoja. Intolerancija može da bude i posledica crevne infekcije ili na primer upalnih bolesti creva. Kod ovakvih slučajeva, nakon izlečenja, simptomi intolerancije na laktozu obično nestaju.

Laktoza intolerancije je česta i kod celijakije.

Dijagnoza

Ako znate da vam mleko smeta, idite kod lekara koji će potvrditi netoleranciju na laktozu. Jer nekada je u pitanju drugo oboljenje. Statistika kaže da čak svaka treća osoba koja smatra da pati od ovog poremećaja u stvari ga nema. Tačno utvrđivanje netolerancije na laktozu se dobija pomoću testova koji se rade odmah posle mlečnog obroka, a koji mere količinu vodonika u izdahu ili nivo glukoze u krvi, a kod beba i male dece se meri pH stolice.

Izvori laktoze

Laktoza se nalazi prvenstveno u mleku i mlečnim proizvodima, međutim, laktoza je sastojak brojnih industrijskih proizvoda, pa je potrebno da proučite deklaraciju na pakovanju, a koristi se i kao punjenje kod 20 odsto lekova. Mleko sadrži najviše laktoze, fermentisani mlečni napici sadrže manju količinu, a najmanje laktoze ima u polutvrdim i tvrdim sirevima.

Kontrolisanje simptoma
- U svakodnevnu ishranu bi trebalo da uvedete po jednu namirnicu iz grupe mleko i mlečni proizvodi. Tokom vremena količina može da se povećava tako da se unos laktoze povećava za 2-5 g. Započinje se s jednom četvrtinom šoljice mleka ili kriškom sira.
- U svaki obrok je dobro uvrstiti samo po jednu namirnicu koja je izvor laktoze.
- Mleko i mlečne proizvode bolje je da jedete zajedno s drugom hranom nego zasebno. Na taj način se usporava pražnjenje želuca, tačnije usporava se ulazak laktoze u creva.
- Razmak između konzumiranja mlečnih proizvoda neka bude nekoliko sati.
- Neke osobe bolje podnose čokoladno mleko.
- Neke osobe bolje podnose toplo mleko.
- Neke osobe bolje podnose mleko s većim procentom masti.
- Ukoliko mleko i dalje izaziva simptome, pređite na mleko sa manjim procentom laktoze.
- Ne zaboravite da npr. čokolada ili neke mesne prerađevine sadrže laktozu.
-Probajte da svake nedelje povećavate unos laktoze za 5 g.
- Jogurt, kefir i probiotici sadrže manje laktoze i pomažu varenju iste.

Alergija ili intolerancija
Postoje li sličnosti između laktoza intolerancije i alergije na mleko? Intolerancija na laktozu i alergija na mleko su sasvim različita stanja. Kod alergije na mleko, imuni sistem proteine iz mleka doživljava kao neprijatelje, dok je intolerancija na laktozu problem sistema za varenje i imunitet nema nikakvu ulogu.

Najčešće greške
- Ukoliko smatrate da će vam određena namirnica zasmetati, verovatno i hoće.
- Kao što nije dobro u potpunosti izbegavati laktozu, nije dobro ni unositi ogromnu količinu odjednom.
- Nisu svi fermentisani mlečni napici bez laktoze.
- Mlečne proizvode nije poželjno konzumirati zasebno.
- Osim u mlečnim proizvodima, laktoza se nalazi i u drugoj hrani, a ima je i u lekovima.
- Ukoliko se mleko i mlečni proizvodi uopšte ne konzumiraju, potrebno je u ishranu uvrstiti drugu
hranu bogatu kalcijumom, mlečne proizvode sa smanjenim procentom laktoze, obogaćenu hranu ili dodatke u ishrani.

Izvor Blic

[naca]

Mlečna tajna

Ne možete ih videti, ne možete ih osetiti, pa čak ni okusiti, no nađu li se u mlečnom proizvodu, mogu učiniti čuda za vaše zdravlje. Probiotici ili korisne bakterije mlečne kiseline, koje su sve češće deo jogurta i drugih fermentisanih proizvoda, ne samo što pomažu uravnoteženju crevne flore i probave već i jačaju imunitet i bore se protiv infekcija. Naučnici im pronalaze sve širu zdravstvenu primenu i otkrivaju da različite vrste probiotika deluju na različite poremećaje, baš poput lekova.

Piše: Iva Jerković
Izvor: Sensa, magazin za srećniji zivot


Kada kažemo da one pospešuju probavu i jačaju imunitet, sigurno vam nije ni na kraj pameti da govorimo o bakterijama. Međutim, ne govorimo o onim „zločestim“, na koje vas upozoravaju od malih nogu, nego o „dobrim“. One dolaze u obliku probiotika, koje nauka sve više prepoznaje kao ključne za očuvanje zdravlja. Sam naziv objašnjava njihovu svrhu: pro bios znači za život. Te dobroćudne bakterije koje nalazimo u dodacima ishrani ili u fermentisanoj hrani kao što su jogurt i miso, preporučuju se za sprečavanje ili olakšavanje celog niza probavnih smetnji. Uz to, probiotici jačaju imunološki sistem. Najnovija istraživanja pokazuju kako ih još možemo ciljano iskoristiti da bismo poboljšali zdravlje i sprečili bolest.

Ljudsko telo nastanjuju milijarde korisnih, ali i štetnih bakterija, i one većinom žive u tankom i debelom crevu. Dobri momci potpomažu probavu hrane i sintezu nutrijenata poput vitamina K i vitamina B grupe, kao i pojedinih esencijalnih masnih kiselina.

Priroda nam je dala gastrointestinalni sistem koji zna da se bori protiv infekcija. Dobre bakterije smestile su se uzduž tog sistema i stimulišu imunološki odgovor tela koji potom neutrališe bakterije koje uzrokuju bolest. Ako vam se veza između zdravlja probavnog sistema i opšteg stanja organizma čini neobjašnjivom, niste jedini. Ljudi uglavnom ne znaju da u crevima ima više imunološkog tkiva nego bilo gde drugde u našem organizmu. No, ono je vrlo osetljivo, pa antibiotici, bolesti probavnog trakta, pa čak i putovanje ili svakodnevna napetost, mogu smanjiti prirodne zalihe dobrih bakterija, što nas čini podložnim infekcijama. Dodate li u ishranu probiotike, pomoći ćete dobrim bakterijama da se udruže i umnože.

Odbrambena sposobnost
Kako tačno probiotici pomažu zdravlju, ni naučnicima još nije sasvim jasno. Donedavno su smatrali da kada se zbog bolesti ili stresa smanje prirodne rezerve dobrih bakterija, probiotici nastane creva i preuzmu ulogu dobrih crevnih bakterija. Međutim, nova saznanja probioticima daju još veću važnost. Nedavno istraživanje pokazalo je da i onda kad smo sasvim zdravi, probiotici podižu imunitet. Pod njihovim uticajem bela krvna zrnca postaju delotvornija i pojačavaju odbrambenu sposobnost organizma, i to kod osoba koje uzimaju tri probiotičke kapsule na dan.

Iako je to saznanje intrigantno, naučnici kažu da je prerano ljudima preporučiti da uzimaju probiotike za jačanje imuniteta. Jer ipak je više istraživanja koja sugerišu da bi to trebalo da činimo tek kada nastanu zdravstveni problemi, uključujući i probavne tegobe poput proliva koji nastupa na putovanjima ili prilikom uzimanja antibiotika, ili pak za pomoć kod sindroma iritabilnog creva. Prošle godine istraživači na američkom Johns Hopkins Universityju analizirali su 34 studije i zaključili da probiotici smanjuju rizik od proliva izazvanog antibioticima za čak 52 odsto. Na vidiku ima još obećavajućih istraživanja: naučnici proučavaju potencijal probiotika u snižavanju holesterola i sprečavanju raka debelog creva.

Stručnjaci se slažu da u hrani nema dovoljno dobroćudnih bakterija koje bi se mogle boriti protiv ozbiljnih bolesti, ali ipak možete poboljšati opšte stanje organizma ako uzmete barem jednu porciju fermentisane hrane na dan.

Hrana ili suplementi?
Vodite brigu o tome da pasterizacija, zajedno s lošim, uništava i dobre bakterije. Stoga se u pasterizovane proizvode poput kefira i jogurta probiotici moraju naknadno dodati da bi takva namirnica imala pozitivan učinak na zdravlje. Proverite da li je na etiketi naveden dodatak živih mikroorganizama. Potražite i nepasterizovano kiselo zelje i miso u trgovinama zdrave prehrane.

Ako imate probavnih problema, patite od gljivičnih infekcija ili pokušavate da ojačate imunitet, stručnjaci preporučuju probiotički dodatak ishrani. Terapeutske doze probiotika koje se uzimaju kod pomenutih zdravstvenih smetnji podrazumevaju najmanje milijardu mikroorganizama. Zašto toliko puno? Creva već sama po sebi sadrže od deset do sto biliona bakterija. Da biste postigli bilo kakav učinak, brojevi zaista moraju biti veliki. No, nije dovoljno voditi računa samo o brojevima. Probiotike treba dobro odabrati. Najčešće vrste su Lactobacillus, Bifidobacterium, Enterococus i Saccharomyces, i sve one imaju različit učinak. Stoga nije pametno izjaviti da su svi probiotici dobri za svakoga. Oni su poput lekova: neki deluju na jedne poremećaje, drugi na druge (pogledajte okvir). Nažalost, nekih probiotika koji su se pokazali kao delotvorni na srpskom tržištu još nema, ali dobro je znati da ih je mnoštvo i da se mnoge vrste još istražuju. Većina ih potiče iz roda Lactobacilus, kojih je 56 vrsta, te Bifidobacterium, koji ima tridesetak vrsta, i svi su oni prirodni stanovnici creva i vaginalnih zidova. Što se njihovo delovanje više istražuje, veća je verovatnoća da ćemo ih naći u terapeutskim dozama i oblicima.

Što se tiče vrsta koje su nam dostupne, možemo pojačati njihovo delovanje. Stručnjaci predlažu da ih „nahranimo“. Kompleksni ugljeni hidrati, znani kao prebiotici, prolaze nesvareni kroz creva, gde potpomažu stvaranje dodatnih Bifidobacteriuma. Ječam, cikorija i lišće maslačka odlični su izvori prebiotika, no sve integralne žitarice i neprerađena hrana podstaći će nastanak dobrih bakterija jer se one hrane upravo vlaknima.

Lek iz čašice
Različite tegobe iziskuju različite probiotike. Istraživanja pokazuju da, na primer, Lactobacillus rhamnosus GG, poznatiji kao LGG, pomaže kod putničke dijareje (proliva izazvanog putovanjem i promenom klime) i kod proliva uzrokovanog uzimanjem antibiotika. Lactobacillus acidophilus, ili popularno acedofil, pomaže kod vaginalnih gljivičnih infekcija i preporučuje se da se uzima zajedno s antigljivičnom terapijom i još nedelju dana posle nje.

Prema rezultatima najnovijeg istraživanja sprovedenog na Univerzitetu Bastyr, probiotik Bifidobacterium bifidum (ima ga u AB kulturi) pomaže kod oslabljenog imuniteta. Na tržištu su se u proizvodima pojavili i novi probiotici pod zaštićenim imenima poput Lactobacillus actiregularis (Activia) i Lactobacillus bulgaricus. Prvi se pokazao kao delotvoran kod usporene probave, a drugi kod neravnoteže vaginalne flore.

Pravila

Da biste iz svojih probiotika dobili najviše, sledite ove savete:

* čitajte etikete: proverite pakovanja pasterizovanih mlečnih proizvoda da biste bili sigurni da su im dodati korisni živi mikroorganizmi;

* pazite na rok trajanja: izbegavajte proizvode s probioticima kojima je istekao rok trajanja, čak i ako je reč o jednom danu; što je proizvod svežiji, u njemu je više živih bakterija;

* ne kupujte tečne probiotike koji se ne čuvaju u frižideru: da bi bakterije živele, proizvod mora biti na hladnom.

Izvor : B92

[naca]

Problemi zbog mleka
Da li nakon konzumiranja mlečnih proizvoda osećate nadutost i bol u stomaku? Možda vam nedostaje enzim koji razgrađuje laktozu
 
Intolerancija na laktozu nastaje kada u tankom crevu, ne postoji enzim laktaza koji razgrađuje laktozu, šećer koji se nalazi u mleku. Osobe sa ovim problemom nakon konzumiranja mlečnih proizvoda redovno osećaju mučninu, nadutost i bol u stomaku, a neretko imaju i proliv. Razlog tome je što zbog nemogućnosti razgradnje laktoza izvlači tečnost iz krvne plazme, koja onda „prepuni“ debelo crevo i u njemu se brzo fermentira, uzrokujući neprijatne crevne tegobe. Simptomi se mogu pojaviti od 15 minuta do nekoliko sati nakon konzumiranja nekog mlečnog proizvoda.

Laktoza se takođe nalazi i u mnogim prehrambenim proizvodima kao što su veštački zaslađivači, lekovi i suplementi.

Zašto nastaje problem

Kod ljudi koji imaju enzim laktazu ona razgradi laktozu na prostije ugljene hidrate koji se mogu apsorbovati u krv. Međutim, problem nastaje jer se godinama u tankom crevu smanjuje količina ovog enzima pa organizam ne podnosi mleko. Stvaranje laktaze najveće je od rođenja do treće ili pete godine života, a od pete do četrnaeste godine života ljudi doživljavaju značajno smanjivanje stvaranja tog enzima.

Ako organizam ne proizvodi dovoljno laktaze, laktoza prolazi nerazgrađena u debelo crevo, gde hrani bakterije koje stvaraju gasove i vrlo neprijatne smetnje. Deo laktoze koja ne nahrani bakterije povlači za sobom vodu, koja će dati nimalo prijatne simptome nadutosti i dijareje.

Testiranje

Ako sumnjate da ne podnosite laktozu, možete to sa sigurnošću utvrditi testiranjem količine vodonika u izdahu tako što testirana osoba popije određenu dozu laktoze i potom se u dahu meri nivo vodonika, koji je obično znatno povišen jer vodonik stvaraju bakterije koje se hrane laktozom.

- Optimalna ishrana treba da obezbedi unos nutrijenata neophodan za održavanje organizma, obnovu tkiva i rast i da sadrži namirnice iz svih grupa u preporučenom odnosu. Mleko je izuzetno bitna namirnica, bogata esencijalnim sastojcima za pravilno funkcionisanje organizma. Inovativno rešenje kompanije „Imlek“ unaprediće nutritivnu vrednost obroka osoba intolerantnih na laktozu, koje više neće morati da se odriču ove namirnice zbog samo jednog sastojka - izjavila je doktorka Danijela Ristić-Medić, magistar ishrane iz Instituta za medicinska istraživanja, laboratorija za ishranu i metabolizam.
ceo tekst
Izvor : Kurir

[raca]

Večera za miran san
Autor: Tanjug 03.07.2009.

Iako se tablete za spavanje široko upotrebljavaju, ipak se može i bez veštačke pomoći, uz odgovarajuću večeru, tvrdi bečki profesor Hademar Bankhofer.

On ističe da je važno da u namirnicama koje se unose bude dovoljno kalcijuma i triptofana, jer oba sastojka u kombinaciji deluju idealno kao sredstvo za smirenje koje podstiče miran i opušten san.
Kalcijum nije samo važan za izgradnju kostiju, već utiče i na nerve u mozgu, a ukoliko postoji nedostatak kalcijuma onda je osoba nervozna i plašljiva i u najgorem slučaju boluje od psihoze koja vodi ka nesanici.
Triptofan je životno važna amino kiselina koju organizam ne može sam da proizvede, jer se dobija iz mleka i biljaka i čak i u malim dozama može da pomogne da čovek zaspi.
Namirnice koje podstiču brz san su čaša toplog mleka pomešana sa polovinom banane, spanać, špagete sa sosom od bosiljka, na pari pripremljen plavi patlidžan ili brokoli, parče hleba namazano puterom od kikirikija...

Ceo tekst: Blic

[dokadole]

Ja mleko pokušavam da ne pijem jer izaziva glavobolju (a ja osim MS-a  imam i migrenu), a obožavam da pijem mleko

[U prvom licu]

Nikada nisam volela mleko..danas ga pijem iskljucivo u kafi. Mi MS-ovci, bolje da ga nepijemo, posto su otkrili da mleko od krave povecava rizik za ms.