Blagi kognitivni poremećaj karakterišu problemi sa pamćenjem, izražavanjem, razmišljanjem i rasuđivanjem koji su veći od očekivanih za životnu dob. Predstavlja stanje teže od onoga što se očekuje tokom starenja, ali ne i demenciju. Iako osoba i njena okolina primećuju da “nije kao pre” promene ipak ne utiču značajno na svakodnevno funkcionisanje.
Blagi kognitivni poremećaj predstavlja više od povremene zaboravnosti ili otežanog prisećanja nečijeg imena ili važnog datuma.
Zaboravljanje je učestalije i zaboravljaju se ne samo činjenice i imena nego i važni događaji ili dogovori.
Postoje i manji problemi u snalaženju u poznatom okruženju.
Praćenje toka razgovora, sadržaja novinskog teksta, filma, knjige postaje napornije i teže.
Planiranje neke aktivnosti, donošenje odluka ili praćenje uputstava je takođe otežano i zbog toga često uznemirujuće.
Može biti prisutno i lošije rasuđivanje i donošenje neracionalnih odluka.
Osim promena u kognitivnom funkcionisanju mogu se javiti nervoza, neraspoloženje, bezvoljnost, otežana kontrola besa, iritabilnost…
Zašto nastaje blagi kognitivni poremećaj
Nije dovoljno jasan razlog zbog kog se javlja blagi kognitivni poremćaj.
Istraživanja pokazuju da se najčešće nalaze promene moždanog tkiva koje su slične onima kod Alzheimerove ili demencije nekog drugog tipa. Promene se najvećim delom nalaze u hipokampusu (delu mozga koji je važan za pamćenje), dolazi do povećanja moždanih komora i smanjenog korišćenja glukoze u moždanom tkivu. Mogu se takođe naći i tragovi malih moždanih udara ili smanjen protok kroz krve sudove mozga.
Ceo tekst -
https://pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/blagi-kognitivni-poremecaj-kako-ga-prepoznti-i-leciti/
Skorašnje poruke
