Tema: Zanimljivosti

[Sklerozica]

REHABILITACIJSKI PAS - POMAGAČ OSOBAMA U INVALIDSKIM KOLICIMA

Školovanje rehabilitacijskog psa traje 5 do 6 mjeseci, a također započinje po završetku socijalizacije u obitelji (identično opisano u Programu školovanja pasa vodiča slijepih). Trening se temelji na vježbama poslušnosti, što korisniku omogućuje dobru komunikaciju sa psom. Osnovu programa predstavlja aport (podizanje i donošenje predmeta u ruke), zatim pomoć pri transferu osobe iz kreveta u invalidska kolica, otvaranje i zatvaranje vrata, povlačenje invalidskih kolica na pločnik, to mogućnosti da pas upali ili ugasi svjetlo, otiđe u obližnju prodavaonicu po osnovne namirnice...

Nakon uspješno položenog ispita s instruktorom, pristupa se prijenosu rehabilitacijskog psa prethodno odabranom korisniku. Odabir korisnika temelji se na analizi njegovog zdravstvenog stanja, svakodnevnih životnih potreba, i s druge strane karakteristika rehabilitacijskog psa. Svjetska iskustva pokazuju da su rehabilitacijski psi u primjeni kod osoba s vrlo različitim dijagnozama i oštećenjima (paraplegija, mišična distrofija, multipla skleroza, epilepsija...).
Stavljanjem u funkciju Centra za pse vodiče i mobilitet ostvarit će se optimalni uvjeti za prijenos rehabilitacijskog psa korisniku. Prijenos se organizira u dva dijela, sa prosječnim trajanjem od mjesec dana. Prvi dio u Centru, koji prostornom prilagođenošću omogućuje potpunu mobilnost i komunikaciju osobama u invalidskim kolicima. Prvih se dana uspostavlja neophodan dobar kontakt sa psom, to započinje jednostavnijim vježbama. Postupno se prelazi na složeniji trening, te pri kraju na vježbe kretanja u prometu.


Rehabilitacijski pas s instruktorom


Kada korisnik savlada osnovni program u cijelosti, odlazi u pratnji instruktora kući. Tada ih instruktor ostavlja na nekoliko dana (prosječno jedan tjedan), kako bi uz bezuvjetnu oslonjenost korisnika na pomoć psa bolje provodili vježbe, te uspostavili kvalitetniji kontakt. Po povratku instruktora, pristupa se osposobljavanju korisnika za sve specifične potrebe života u kući i sredini u kojoj se kreće.

Iako je bazični trening psa u osnovi jednostavniji, kasnije posebne prilagodbe koje se temelje na specifičnostima svakog pojedinog invaliditeta, te preostalim sposobnostima korisnika rehabilitacijskog psa iziskuju vrlo stručan pristup, i često puta nemoguću procjenu vremenskog trajanja. To stavlja posebne zahtjeve pred instruktora rehabilitacijskog psa (osobito fleksibilnost).
Uobičajena je pojava u svijetu da korisnici u suživotu sa svojim psom razvijaju mnoge nove vještine, koje u početku nisu otkrili, a one donose značajne promjene u svakodnevnom životu tih pojedinaca.

Izvor: http://www.psivodici.hr/06/rehabilitacijski_pas.htm


PSI ZA HENDIKEPIRANE

Labradori, zlatni retriveri, nemački ovčari, škotski ovčari i neki naročito uravnoteženi dobermani su u službi pokretnih hendikepiranih lica. Oni, medju drugim performansama, mudro koračaju uz invalidska kolica, prikupljaju stvari koje padnu na zemlju, nose torbu svoga gospodara, otvaraju i zatvaraju vrata, pale lampe i pritiskaju dugmad na littu. Najobdareniji mogu da odgovore na dvadeset četri naredjenja, što je rezultat dvogodišnje obuke.
Amerikanci su. bili prvi koji su dresirali pse za hendikepirana lica ("service dogs"). Odabrani subjekti su blagi, mirni, poslušni i čvrsti; da bi ispravili opadanje performanse - koje je posledica jačanja afektivnih veza sa gospodarem- redovno ih šalju na vežbe, tako da sačuvaju svu svoju efikasnost. Dresura pasa za pokretne hendikepirane počinje u Francuskoj, gde oni sve do 18 meseci žive u prihvatnoj porodici koja počinje sa njihovim vaspitavanjem. Zatim im ANECAH (Nacionalna asocijacija za pse pomoćnike hendikepiranlh lica) iz Alensona i Sen Žervea (u Ovemji) pruža specifčnu obuku tokom šest meseci. Pomognuta ovim pratocima na četiri šape, hendikepirana lica stiču veću samostalnost i preuzimaju odgovomost za sebe. Štaviše, ohrabrujuće prisustro psa je podjednako dragoceno kao i pomoć koju on pruža.


PSI VODIČI SLEPIH

Iskusni obučeni psi nekada su pratili slepe osobe, prinudjene da prose da bi preživele. Vremena su se promenila i oni koji ne vide - od kojih su mnogi i zaposleni - danas mogu da koriste usluge specijalno obučenih pasa-vodiča. Obdaren instinktivnim zaštitničkim ponašanjem prema hendikepiranim licima, pas je ovu karijeru počeo tokom Prvog svetskog rata, najpre u Sjedinjenim Državama, a zatim u Velikoj Britaniji.
Njihova veličina- koja korisniku olakšava rukovanje upregom - učinila je nemačke ovčare i labradore omiljenim psima-vodičima. U uzrastu izmedju 2 i 6 meseci, psi se odabiraju po pokornosti, inteligenciji, prijemčivosti i uravnoteženosti. Ženke se često biraju zbog blagosti i nedostatka agresivnosti u odnosu na pripadnike muškog pola. Štenad, koja su poverena prihvatnoj porodici preporučenoj od strane instruktora, uče principe dobrog vaspitanja- poslušnost, hod na povocu, itd, što će olakšati docniju dresuru. Dresura u pravom smislu počinje kada je pas star 12 do 18 meseci, a traje od četiri do šest meseci: dve seanse po dva sata dnevno, ili stotinak sati pod vodjstvom klupskog instruktora. Životnja se uči inicijativi pred nekom preprekom, na specijalnoj stazi ili u realnoj situaciji; mora biti sposobana da proceni opasnost i da je izbegne. Istovremeno, pas dolazi u kontakt sa svojim budućim vlasnikom. koji ne vidi, da bi se favorizovala imperativna sloga medju njima. Nacionalna asocijacija pasa-vodiča slepih, koja 95% živi od donacija i legata, postavila je sebi za cilj da omogući funkcionisanje škola u Francuskoj. Ove škole se umnožavaju na čitavoj teritoriji, a i u Parizu postoji jedna od maja 1987, Trenutno cirkuliše nekih sedam stotina pasa. Obuka jednog psa - koji se besplatno ustupa gospodaru koji ne vidi-skupa je za klub koji obezbedjuje njegovu dresuru. Klubovi pasa-vodiča zaslužuju, dakle, svačiju darežljivost, jer je životinja, pored toga što predstavlja efikasno i konkretno orudje, pre svega verni i nežni pratilac koji prekida izolaciju svoga gospodara.

PSI ZA GLUVE

Amerikanci su prvi došli na ideju da obuče pse da služe kao uši onima koji slabo čuju. Iz svih rasa, psi se odabiraju zbog svoje blagosti, poslušnosti i dosetljivosti, a uz ostalo moraju biti i budni čuvari. Većina njih su polutani ili mešanci spašeni iz pribežišta. Njihova dresura traje pet meseci, tokom kojih nauče da usvoje naredbe rukom, a da na njih ne odgovore lajanjem, nego gestom. Oni reaguju na zvono na vratima ili zvono budilnika ih telefona, na dečji plač, itd. Šifra dodira koja je na snazi izmedju čoveka i životinje još uvek je podložna poboljšavanju. Psi za gluve postoje u Velikoj Britaniji i Holandiji. U Sjedinjenim Državama, gde su oni brojni, Američko humanitarno udruženje, koje je lansiralo program "hearing dogs" postigla je da ovi psi, koji su prepoznatljivi po crvenoj ogrlici, dobiju pravo ulaska na javna mesta, kao i psi vodiči slepih.
Kao providjenje za sasvim gluve za koje ne postoje nikakvi uredjaji, ovi psi svojim gospodarima ne samo da služe umesto ušiju nego im pružaju znatnu psihološku pomoć. Njihovo stalno prisustvo i Ijubaznost razvejavaju usamljenost gluvih, smanjuju im anksioznost i omogućavaju im da izbegnu depresiju.


PSI TERAPEUTI

Amerikanci su pre mnogo godina pribegli "pet therapy" (terapiji pomoću domaćih životinja). Više stotina američkih bolnica i klinika prima pse, koje dobrovoljci dovode kod bolesnih. Poboljšanje na fizičkom i mentalnom planu je primetno, naročito u slučajevima dugih bolesti koje napadaju decu. U prisustvu psa, starije osobe obolele od Alchajmerove bolesti reaguju povoljno. Podjednako se zapaža i smanjenje depresivnih stanja. Kod starijih, teško hendikepiranih osoba raspoloženje se popravilo, a fizička akrivnost vratila, zahvaljujući šestomesečnom prisustvu jednog labradora u bolničkoj službi koja ga je prihvatila.U Kanadi, Institut za zooterapiju u Montrealu vodi istraživanja uticaja životnje na bolesnike i preduzeo je kampanju senzibilizacije u svrhu učešća životnje u funkcionisanju bolnice, naročito kod bolesne dece. U Francuskoj je doktor veterine Anž Kondore, koga danas više nema, pokazao kako je pas bio u stanju da pomogne deci sa teškim psihološkim problemima, kao što je autizam. Ipak, treba priznati da je danas prisustvo psa u bolnicama daleko od toga da postane psu navika.


Izvor: http://www.dog-best.com/stranice/pas_njegova_upotreba1.htm

[sand]

Mali, veliki korak: Od virtuelnih do pravih kretnji



Košulja sa savitljivim senzorima za daljinske komande u eksperimentalnoj fazi

Navigacija virtuelnom stvarnošću: Volonter oboleo od paralize vežba virtuelno upravljanje invalidskim kolicima

Tim naučnika na Nordvestern univerzitetu radi na proizvodnji nove generacije "pametnih" tkanina, obloženih senzorima, koji bi mogli da posluže osobama s posebnim potrebama, slabopokretljivim i rekoncvalescentima da lakše upravljaju invalidskim kolicima i drugim pomagalima. Ovaj sistem je u još uvek u eksperimentalnoj fazi, ali se njegovi izumitelji nadaju da će im pomoći da uz pomoć senzora identifikuju idealni niz pokreta koji su neophodni svakom pojedincu da bi uspešno davao komande svojim pomagalima.

Osobe sa oštećenjima kičme često gube kontrolu nad svojim rukama, ali mogu da pokreću ramena ili grudi. Ali takvi ljudi imaju ograničene opcije u izboru sprava koje će im pomoći da pokreću invalidska kolica ili kompjutere. Mogu da iskoriste duvanje ili srkutanje da pomoću toga pokrenu odgovarajuće komande, ili prekidač na zadnjem delu kolica koji registruje pokrete glave, od kojih svaki može da znači određenu vrstu naloga. Pošto su ti pokreti ograničeni, mašine i pomagala moraju se prilagođavati svakom pacijentu. Na primer, ako je njegova leva strana pokretljivija, mašina ili kolica moraju da imaju inteligentni interfejs koji će to da zapazi i iskoristi u cilju bolje interakcije sa pacijentom.

Da bi se to postiglo, koristi se tkanina sa utkanim senzorima. Ova odeća ima naštampanih preko pedeset piezo-otpornih senzora napravljenih na Unvierzitetu u Pizi. Oni su napravljeni od elektroaktivnih polimera koji menjaju voltažu u zavisnosti od ugla pod kojim se šire. Ovi senzori otkrivaju najneznatnije pokrete gornjeg dela tela i ruku.

Koncept u mnogome podseća na snopove senzora koje animatori koriste da bi pokrete iz stvarnog života pretvorili u animaciju, uređaj sa jedeinstvenom komponentom za analizu. Taj sistem sastoji se od specifičnih statističkih algoritama koji analiziraju signale dobijene od svakog senzora ponaosob, da bi se otkrili specifični pokreti koji odgovaraju nekom pojedincu. Taj algoritam takođe određuje maksimalni broj razvijenih pokreta koje neka osoba može da učini, i time određuje broj komandi koje isti pojedinac može da koristi. Da bi se uređaj uigrao, istraživači nalažu korisnicima da se prirodno kreću, a onda uređaj selektuje specifične pokrete koji se mogu koristiti za kontrolu brzine, ubrzanja ili pravca kretanja invalidskih kolica. Treniranje u virtuelnoj stvarnosti pomaže pacijentu da uvežba i podesi one pokrete koje je kadar da izvodi, na osnovu feedback-a, kako bi njima izazivao odgovarajuće poželjne reakcije invalidskih kolica ili drugih pametnih pomoćnih sprava.

Senzorska odeća već je testirana na pacijentima koji su u virtuelnom okruženju uspevali pomoću nje da uspešno komanduju. Uskoro će biti obavljeni testovi i sa pacijentima koji su pretrpeli znatno teža motorna oštećenja.

Najzad, cilj čitavog projekta je ne samo da se omogući bolja pokretljivost i komande poluoduzetim pacijentima već i da se njihove sposobnosti pokretanja poprave. Osim ovog, a od senzorske tkanine očekuje se da pomogne u oporavku motorike i kod ozbiljnih ozleda mozga, tako što će se zahvaljujući vežbama razvijati centri u neoštećenom regionu mozga, umest o onih koji su disfunkcionalni.

Osim invalidskih kolica, pokretljivi senzori mogli bi da se koriste i za upravljanje raznim drugim uređajima i mašinama, recimo TV, zatim za igranje igrica i sl.

[sand]

Invalidska kolica pokreće pogled

Sistem "malih koraka" sve savršeniji i jednostavniji

Neuro-implant prenosi komande: Sistem naučnika sa univerziteta Braun

 

Džon Donahju je sa kolegama sa univerziteta Braun napravio neuro-implant. Ispitivanja su pokazala da pacijenti s povredom kičmene moždine, s nekim oblicima moždanog udara i neurodegenerativneih bolesti osećaju poboljšanje. Sprava koju su napravili stručnjaci sastoji se od malog čipa sa 100 elektroda koji beleže signale sa stotina neurona u kori mozga, onda ih kompjuterski algoritam pretvara u signale koji pacijentima dozvoljavaju da kontrolišu kompjuterski kursor, robotizovanu ruku, ili možda čak i sopstveni ud.

Ispitivanja se trenutno sprovode nad pacijentima koji su potpuno oduzeti. Napreci možda nisu onoliki koliko bi sami pacijenti želeli, ali naučnici tvrde da mora ići sistemom malih koraka. Trenutno se radi na razvijanju invalidskih kolica koja će potpuno oduzeti pacijenti moći da pokreću pogledom. Radi se na razvoju softvera koji će određene poglede i njihovu poziciju pretvarati u komande. Koliko god se činilo da su pomaci mali, i najmanji pokret koji ovi pacijenti postignu donosi veliko olakšanje.

Slučaj svakog pacijenta se posebno proučava, jer mozak svakog od njih ima različit stepen oštećenja. Trenutno su za svu ovu aparaturu potrebni kablovi, ali naučnici se nadaju da će bežičnu verziju uspeti da završe do kraja zime.

izvor: Danas

[sand]

Lagana i vrlo otporna smola za inovativnu protezu ruke

Reproducirati izgled i taktilne karakteristike ljudske ruke – to su karakteristike proteze ruke nazvane LIMB™ Hand, koju je napravila škotska tvrtka Touch Bionics, specijalizirana za bioničku tehnologiju. Zahvaljujući korištenju naprednih tehnika mehaničkog injženerstva i DuPontTM Zytel® HTN, vrste poliamida, Touch Bionics je proizveo laganu, ali otpornu protezu, lijepa izgleda. Proteza s pet prstiju i njihovim neovisnim pokretanjem u stanju je multiplicirati vrste hvatanja i izuzetno je pokretljiva te omogućuje obavljanje čak 90 posto normalnih svakodnevnih aktivnosti.

Za realizaciju te proteze esencijalna je bila mogućnost Touch Bionicsa u prihvaćanju materijala i tehnika posljednje generacije, poput otpornog i laganog Zytel® HTN u vanjskoj presvlaci. Zbog ograničenog prostora mehaničke strukture bilo je nužno koristiti vrstu vrlo rigidnog i rezistentnog Zytel® HTN s elastičnim modulom sličnim ljudskim kostima no trebalo je zadovoljiti i druge ključne elemente poput ekstremne rezistencije koju je trebalo uskladiti s vanjskim oblogama što su morale biti ugodne na dodir.

Izvor: www.saluteeuropa.it/

[Tia]

Pomagala za kvalitetniji život

Beograd -Institut za asistivnu tehnologiju Švedske i švedska ambasada u Beogradu će od 13. do 17. decembra organizovati izložbu pomagala za osobe sa invaliditetom.

Izložbom pod nazivom "I mi smo tu", poručuje se srpskoj javnosti da se sa fizičkim ili mentalnim hendikepom može kvalitetno živeti. Izložbom će biti predstavljeno preko stotinu najsavremenijih pomagala: delovi nameštaja, oprema, kompjuterski programi, igračke, školski predmeti.

Sva pomagala su dizajnirana tako da ispunjavaju specifične potrebe dece i odraslih sa različitim oblicima invaliditeta.

Kuriozitet je i da je ova izložba, za sedam godina obišla devet evropskih zemalja, a u Beograd stiže iz Pekinga, gde je nedavno prikazana na Paraolimpijskim igrama.

“Porukom ‘I mi smo tu’, ova izložba šalje poruku invalida srpskoj javnosti da nije sramota biti invalid, a uz novu asistivnu tehnologiju - koju ćemo ovom izložbom predstaviti - osobe sa invaliditetom mogu bitno poboljšati kvalitet svog života”, kaže ambasador Švedske Krister Bringeus.

Koordinatorka Savetovališta za samostalan život invalida i narodna poslanica Gordana Rajković, nada se da će država uvesti u spisak bar neke od oviih pomagala, koja su neophodna, ali za većinu naših invalida preskupa

”Nove tehnologije otvaraju neslućene, ali zaista neslućene mogućnosti za osobe sa invaliditetom, da iskažu svoje potencijale i one su preduslov izjednačavanja mogućnosti za osobe sa invaliditetom”, objašnjava ona.

“U Srbiji nažalost, još uvek, mi kad govorimo o pomagalima, govorimo o nekim vrlo bazičnim stvarima“, kaže Rajkovićeva.

Izložba u Srbiji ima za cilj da proširi znanje o mogućnostima samostalnog i daleko kvalitetnijeg života osoba sa invaliditetom.

Pokrovitelj izložbe je njeno kraljevsko visočanstvo, prestolonaslednica Viktorija od Švedske koja će i otvoriti izložbu u Beogradu
 
Izvor: b92

[naca]

Novo inteligentno vozilo za hendikepirane
 Cetvrtak, 27. avgust 2009.

Tim istraživača iz japanskog centra Veda za robotiku i kompanija Tmsuk predstavili su inteligentno vozilo za hendikepirane osobe koje treba da potisne klasična kolica i reši mnoge probleme.

Vozilo na električni pogon, koje liči na futuristički skuter, omogućava osobi sa ograničom mogućnošću kretanja da se klizeći po sedištu podigne do željene visine, kao i da upravlja vozilom ručicom.

Korisnik vozila može da uđe u kupatilo, krećući se unazad i da spusti sedište do nivoa toaleta i zatim se klizeći lako prebaci.

Cilj novog vozila, nazvanog "rodem", jeste i da omogući hendikepiranim osobama da žive što "normalnijim" životom jer im pruža veću slobodu kretanja i mogućnost da sami obave neke kretnje.

"Pre puštanja prototipa u prodaju, koje je planirano za najviše godinu dana, stručnjaci će razmotriti više opcija kako bi se vozilo prilagodilo različiitm tipovima korisnika zavisno od stepena njihovog invaliditeta", rekao je za AFP stručnjak za robotiku Hirokai Kitano.

Osobe čiji su mišići u velikoj meri atrofirali, ne mogu da koriste novo vozilo.

Ceo tekst: mtsmondo

Vise o ovome : PhysOrg

[naca]

Ortopedska pomagala– Nova meta dizajnera

Ortopedska pomagala su oprema bez koje mnogi naši sugrađani ne bi mogli da zamisle svoj život. Dizajn kolica i druge opreme od samog svog nastanka nije se mnogo menjao, ali u poslednjih par godina svetski dizajneri ulažu svoje znanje i kreativnost kako bi osobama sa hendikepom dodatno olakšali svakodnevni život.

Nove tehnologije su od velike pomoći, a umesto stigme i tabu teme o kojoj se u našem društvu nikada ne govori ako se ne mora pogledajte kako izgledaju moderna invalidska kolica.

ceo tekst i slike : domino magazin

[naca]

Veštačka ruka koju kontroliše um /video/
Autor: I.Kešanski

Italijanski naučnici tvrde da su napravili biomehaničku ruku koju čovek može kontrolisati snagom uma, prenosi "Dejli telegraf".

Pjer Paolo Petrucelo (26), koji je izgubio pola ruke u saobraćajnoj nesreći, prvi je čovek kojem je ugrađena ova veštačka ruka.
On je mogao da savija prste, steže pesnicu i drži predmete u šaci uz pomoć elektroda pričvršćenih na njegovoj levoj ruci. Petrucelo je čak mogao i da oseti ubod igle u veštačku šaku.

Naučnici, zaslužni za ovaj projekat, izjavili su da je ovo prvi put da čovek uz pomoć svog uma može da čini tako kompleksne pokrete i kontroliše veštačku ruku povezanu sa nervnim sistemom.

Ceo tekst : Blic

[Sklerozica]

We are the Borg. Lower your shields and surrender your ships. We will add your biological and technological distinctiveness to our own. Your culture will adapt to service us. Resistance is futile.

Ko je pratio Star Trek, zna o čemu se radi.
Šalu na stranu, drago mi je što postižu sve bolji rezultati u izradi ovih proteza.