Tema: Хуманост у данашњем друштву

[plava]

Да ли сте задовољни хуманошћу друштва у којем живите?
Да ли сматрате да би то могло бити доста боље?
Да ли сте ви хумани? Образложите одговор...



Ја уопште нисам задовољна...  Колико видим, већина људи је себична и није их брига за друге, без обзира колико им лоше било 
Најтужније ми је било када сам својим очима видела да неко ко има више него довољно пара неће да да сићу за децу без родитеља... 
... и када сам чула једнога дечака који је јако богат како се буни што је 'морао' да да 'пуно' новца за операцију неког дечака... 

Саосећајна јесам, увек ме заболи туђа невоља. У последње време сам се поприлично активирала по питању хуманости, јер знам да од те саосећајности они којима је помоћ потребна немају ништа. Трудићу се да помогнем колико могу...

[naca]

Kako je danas teško naći posao,ili zadržati ga,sve je manje i humanosti među ljudima.Oni koji malo imaju,pre će dati jer znaju kako je to nemati,nego oni koji imaju puno.
I princip,sit gladnom ne veruje,tj zdrav ,bolesnom ,sve je izraženiji.
Ceo svoj radni vek provela sam radeći s ljudima u zdravstvu,volela sam svoj posao i moje pacijente i preko posla pomagala koliko sam umela i mogla.
Mislim da se humanost ne mora da meri količinom datog novca,al eto neki savet,preporuka i to se važi.
I ovaj forum mogu da svrstam u humani rad.
Koliko sam samo saznala novoga,i koliko sam druge upoznala s nekim činjenicama na koje imaju pravo i sl..
I naravno lepa reč,razgovor,sve se to važi.
Lepo je što si se aktivirala,meni moje stanje ne dozvoljava više,al tebi puno sreće u radu.
Moraš da naučiš da u svakom poslu pored uspeha ima i padova,i ne dozvoli da to utiče na tvoje angažovanje .

[plava]

Nije to neko posebno angažovanje, ali se trudim da se ne završi samo na sažaljevanju i saosećanju već da dam iz novčanika koliko mogu (a trenutno ne mogu puno, jer ne radim...)

[tatijana]

Plava,to jelepo od tebe i samo nastavi tako 
Ova otudjenost u drustvu i obuzetost samo sobom je postala toliko rasprostranjena da je to tuzno
I ja se trudim da pomognem kad mogu,i koliko mogu.Mislim da je covek mnogo srecniji kad daje,nego kad prima.Divan je osecaj pomoci nekom.
I radujem se sto sam to uspela usaditi i svojoj cerkici (primecujem da uvek zeli pomoci svojim drugaricama i da je puna saosecanja).

Ne radi se samo o materijalnom,nekad je dovoljno i saslusati,pruziti utehu,pokazati interesovanje..

[Maka]

Kako da budu humani kada jedva spajaju kraj sa krajem. Većina ljudi jedva živi. Od njih ni ne mogu više da očekujem. Od svojih briga, mi je i normalno da ne vide tuđe.
A ovi drugi što imaju puno brinu o tome kako su to zaradili i kako da sačuvaju. I od njih teško da se nešto može očekivati.
Društvo nam je bolesno, do srži, pa teško da se više može i očekivati.
To je tužna slika.
A da ne pričam o prevarama. Nekoliko puta sam prevarena, pa sada ni ne nasedam na razne akcije.
Opet, trudim se da pomognem. Počevši od bližih, pa dokle dobacim.
Za normalno društvo potrebna je srednja klasa, a decenijama se baš trude da je nema. Lakše se vlada ovim drugim, siromašnim, neobrazovanim i sumnjivim bogatašima.

[Nesli]

ne moze jedno drustvo da ima bolju ili goru humanost,
kakvo je drustvo, takva je i humanost
svaki pomeraj u drustvenim vrednostima pravi proporcionalni pomeraj u humanosti drustva
ja nisam zadovoljan drustvom

[Sklerozica]

Nisam. Jučerašnji primer koji sam ostavio Link i zanemarite vest. Čitajte komentare.
Da li će nam biti bolje? Neće.

[Asja]

kod nas nije forsiran humanitarni rad
ljudi jednostavno ne smatraju bi trebalo da pomognu ni instituciji ni pojedincu

ja sam se zacudila kada sam naisla na vest da su npr.roditelji okrecili skolu gde im idu deca, to je bio njihov prilog, to se naravno desilo u inostranstvu

mi smo jos naviknuti u socijalizmu da *ima ko ce to da radi, to ce država, šta te briga*

[naca]

A,izvini...
Nekada ,baš u to vreme koje pominješ bilo više samoinicijative,ličnog angažovanja,dobrovoljnih akcija,nego sada.
Drugačije smo vaspitavani,počev od kuće,škole... Važnost zajednice,kolektiva je bila na prvom mestu.Danas je to zanemareno.
Pa koliko ljudi nema pojma ko mu je prvi komšija,živi li sam,ima li ko da mu kupi najosnovnije,ima li da jede,da se ogreje,pa pročitamo u novinama užasnu vest,da je neko pronađen smrznut u stanu,ili da je preminuo od gladi.
Jednostavno od potrage za nekakvim pristojnim životom,mnogi ne stižu da pogledaju oko sebe...
Nas,mene lično,su u školi na pionirskim časovima,učili da poštujemo starije,bolesne,nemoćne,da pomažemo svima koliko umemo i možemo,danas toga nema.
Pa samo pogledaj ponašanje dece u školi,naskaču na nastavnike da ih biju,da ne govorimo o odnosu prema drugarima u razredu.
U gradskom autobusu,mladi sede,stari sa štapom il štakama stoje.Koliko puta sam nažalost imala priliku da vidim,kako napirlitane devojčice,momci, sede svi važni,u autobusu,a čim ugledaju da neko jedva ulazi u autobus,nabiju nos na staklo,ili naozbiljnije se bace na kuckanje poruka na mob,kao ne primećuju ništa oko sebe.
Drugo vreme došlo,naopako sasvim...

[Asja]

ako je tako i tvoja generacija tako vaspitavana i u takvom okruzenju kako je moguce da su potomci od tako humanitarno raspolozenih roditelja sada ovakvi?

[naca]

došlo neko drugačije vreme,neke druge (novac)vrednosti su na ceni.
neki su nastavili u onom starom duhu da vaspitavaju svoju decu,neki ne...

[Maka]

kod nas nije forsiran humanitarni rad
ljudi jednostavno ne smatraju bi trebalo da pomognu ni instituciji ni pojedincu

ja sam se zacudila kada sam naisla na vest da su npr.roditelji okrecili skolu gde im idu deca, to je bio njihov prilog, to se naravno desilo u inostranstvu

mi smo jos naviknuti u socijalizmu da *ima ko ce to da radi, to ce država, šta te briga*

Pa sad, da se ne hvalim. ali i mismo okrečili učionicu, popravili sve što treba, vrata.... kupili novu tablu, tv, dvd, nešto od nameštaja. nije ovde baš sve crno.

[naca]

Mako to je tako normalno,i mi smo isto imali više puta u školi slične akcije,pa za koga ,ako ne za našu decu.Pri tom ne mislim samo na moje dvoje,već i ostalu.

[Maka]

naravno i ostaje sledećim generacijama

[naca]

tako je