Dr. Simka – Pismo Podkomitetu za neurološke bolesti kanadskog parlamenta
(by Irena Antic)
15.jun, 2010.
Podkomitetu za neurološke bolesti kanadskog parlamenta
Predstavljam centar za koji verujem da je izveo najveći broj tretmana za hroničnu cerebrospinalnu vensku insuficijentiju (CCSVI) u svetu.
Iako smo sa ovim tretmanima počeli tek u oktobru 2009, trenutno izvodimo oko 20 procedura nedeljno i ukupan broj ljudi koji su tretirani je sada oko 400.
Važno je istaći da je intervencije za CCSVI na našem Odeljenju odobrio Bioetički komitet odbora lekara Šleske oblasti u Katovicama, Poljskoj.
Pošto sakupljamo sve podatke koji se tiču istorije pacijenata, kliničke slike i karakteristika venskih lezija koje su dijagnostifikovane, analiza ovih podataka nam je omogućila da izvučemo neke zaključke koji se tiču veza između CCSVI-ja i multiple skleroze.
Prvo, utvrđeno je da postoji visok stepen korelacije CCSVI-ja sa multiplom sklerozom.
Kod samo 3% pacijenta sa MS-om koje smo predgledali nije postavljena dijagnoza CCSVI-ja (koristeći kolor dopler, venografiju primenom magnetne rezonance i standardnu intraopertivnu venografiju).
Drugo, utvrđeno je da lokalizacija i težina venskih lezija značajno utiču na klinički tok MS-a.
Naprimer, oštećenje optičkih nerava češće je pronalaženo kod slučajeva jednostranih lezija unutrašnjih jugularnih vena, dok su bilateralne stenoze unutrašnjih jugularnih vena dovođene u vezu sa ređim slučajevima okularne patologije.
Kod pacijenata sa MS-om, sa većim stepenom invalidnosti, otkriveno je da imaju bilateralne i/ili teške okluzije unutrašnjih jugularnih vena, a pacijenti sa stenozom vene azigos imali su najagresivniji klinički tok MS-a.
Ova otkrića, zajedno sa preliminarnim zapažanjima da se stanje značajnog procenta pacijenata sa MS-om popravilo posle endovaskularnih intervencija za CCSVI, ide u prilog ideji da hirurški tretmani za ovakve venske prepreke treba da budu značajni deo tretiranja MS-a.
Najvažnije pitanje koje se tiče tretmana za CCSVI, tiče se ipak bezbednosti takvog načina tretiranja blokada u venskom protoku.
Preporuka za takav način tretiranja zapravo se nalazi u dokumentu Međunarodne flebološke unije za dijagnozu i tretman venskih malformacija.
Ipak, iako je poznato da slične endokvaskularne procedure za tretman drugih venskih patoloških stanja nose malo rizika, stvarni procenat komplikacija kod takvih tretmana za CCSVI ostaje neutvrđen, uglavnom zato što se takve procedure još uvek rutinski ne sprovode u ovim slučajevima.
Štaviše, nedavno su u nekim neurološkim časopisima iznete tvrdnje da hirurški tretman za CCSVI može biti opasan.
Zanimljivo, ove tvrdnje su zasnovane samo na verovanju autora, a ne na nizu dokaza.
Suprotno tim mišljenjima, mi smo na našoj klinici dokazali da su ove procedure bezbedne i da ih pacijenti uglavnom dobro podnose.
Ukratko,
347 pacijenata sa CCSVI-jem sa pridruženom multiplom sklerozom prošli su ukupno 587 endovaskularnih procedura: 414 balonskih angioplastika i 173 ugradnji stenta je izvedeno u sklopu 361 intervencije.
Bilo je samo nekoliko, relativno manjih i povremenih komplikacija i tehničkih problema vezanih za proceduru.
One su (u okviru liste komplikacija):
I: komplikacije koje ugrožavaju život: smrt- 0, obilno krvarenje - 0, moždani udar - 0, migracija stenta - 0
II: veće komplikacije: rana tromboza vezana za stent - 2 (1,2%); postoperativna lažna aneurizma u preoponi - 2 (0,6%); hirurški postupak (otvaranje femoralne vene) kako bi se uklonio balon za angioplastiku - 1 (0,3%); povreda nerva - 0
III: manje komplikacije: prolazna srčana aritmija - 2 (0,6%); manje krvarenje iz prepone - 2 (0,6%); manje gastrointestinalno krvarenje - 1 (0,6%); postproceduralna limfatična cista u preponi - 1 (0,6%); problemi sa uklanjanjem balona za angioplastiku ili sistemom uvođenja - 5 (0,9%).
Zato, po našem mišljenju, precizna postoperativna dijagnostika i selektivna upotreba stentova (ukoliko balonska angioplastika nije bila uspešna) može da učini da endovaskularno tretiranje CCSVI-ja protekne bez značajnih komplikacija i, u smislu uspostavljanja pravilnog venskog protoka, bude efikasnije od izvođenja balonske angioplastike u svim slučajevima.
Ipak, pravi uticaj endovaskularnih tretmana za vensku patologiju na klinički tok multiple skleroze zahteva više kliničkih studija i duže praćenje.
Tema: Rezultati rada dr Simke (Pročitano 4781 puta)