Tema: Bolest na usta ulazi

[Ena]

Bakterije iz tanjira
B. Caranović , 02.08.2009

 EPIDEMIJE crevnih zaraznih bolesti učestale su od kada su krenule visoke temperature.Broj epidemija zbog "stomačnih muka" ove godine veći je za gotovo dva i po puta u odnosu na isti period lane. Međutim, ovogodišnja oboljevanja su uglavnom ostala u krugu porodica, pa je u većem broju epidemija, manje obolelih nego prošle godine.
- Postoji mogućnost da se Crevne infekcije nastaju kada se kroz hranu konzumiraju mikroorganizmi, a sa virusom ili bakterijama, koje napune creva kreću tegobe - objašnjava epidemiolog dr Veljko Đerković iz GZZJZ. - Kod trovanja se u organizam unese i gotov otrov koji su mikroorganizmi ispustili u pokvarenoj hrani.
ČUVANJE HRANE
TOKOM leta trebalo bi posebno obratiti pažnju na čuvanje lako kvarljivih namirnica - upozorava dr Đerković. - Najbolje je ručak jesti, ubrzo po kuvanju, ili ga rashladiti, pa staviti u frižider. Veoma je važno pre spremanja hrane i konzumiranja oprati ruke i pultove na kojima se sprema.
Miokroroganizmi se šire prljavim rukama.

ceo tekst: Večernje novosti

[naca]

Srpski specijalitet: mladi luk sa pesticidima
Truju nas hranom kako hoće
Autor: N. B. 08.08.2009.

Apsolutno niko u Srbiji ne kontroliše upotrebu pesticida na njivama poljoprivrednih proizvođača. Vrlo opasno rukovanje biljnim otrovima, koje izaziva opasne posledice po zdravlje ljudi, van kontrole je i jedino na šta može da se računa je savest proizvođača.

Praksa, međutim, pokazuje da od toga nema vajde. Pre neku godinu poljoprivrednici Mačve izbacili su na tržište krastavčiće, tzv. kornišone besprekornog izgleda. Ali, prilikom spremanja zimnice, već posle prvog ispiranja krastavčića voda bi provrištala i pozelenela. A krastavčići nisu bili jedini proizvod sa kojim se to dešavalo. Naprotiv. Tek nedavno je u ovom regionu otkrivena "tajna", odnosno utvrđeno je da je uzrok pesticid "foliet", kojim su spomenuti krastavčići, a i drugo povrće, prskani.

Prema saznanjima "Novca", takođe, proizvođači paradajza, posebno pod plastenicima i staklenicima, prskaju vrlo otrovnim pesticidom nedozreo paradajz koji prethodno uberu i uredno slože u ambalažu, kako bi ga na veštački način obojili i sazreli a da ne istruli. Tako se dobija plastični paradajz usred marta ili, još gore, februara.

Srbija još nije pokrenula svoju referentnu laboratoriju u kompleksu Batajnica u koju je EU uložila više od pet miliona evra. Danas je taj kompleks u korovu, laboratorije prokišnjavaju. Osim zakonske osnove za formiranje jedne takve institucije, i to kroz novi zakon o bezbednosti hrane, nije se dalje otišlo. Razlog tome je da se upravo pokretanjem te, "krovne" laboratorije uvodi jedan potpuno nov sistem gde ona kontroliše sve ostale laboratorije. A to nekome očigledno ne odgovara. Direktna posledica nebrige države za ovu oblast i korupcije koja je u ovom delu više puta dokazivana, jeste da svaki stanovnik Srbije pojede u toku svog života prosečno oko 20 kilograma (raznih) otrova.

Otrovi van kontrole
O nekontrolisanoj upotrebi tzv. sredstava za zaštitu bilja najbolje govori podatak da su u Evropskoj uniji registrovana 274 preparata, a u Srbiji samo ove godine već preko osam stotina. Stvar je u tome što kako se koji pesticid zabrani u EU, tako se registruje ovde i počne njegov uvoz u Srbiju. Prema rečima stručnjaka, čak 500 preparata koji su registrovani i uredno se koristi u Srbiji nalazi se izvan standarda.

Ceo tekst : Blic

[naca]

Salmonela i ešerihija u soku
Autor: Lana Bunčić  11.08.2009.

U drugom uporednom ispitivanju kvaliteta prirodnih sokova, nektara i sirupa koje je uradio Pokret za zaštitu potrošača Beograd, čak trideset odsto uzoraka eliminisano je kao neispravno, a u jednom je pronađeno prisustvo salmonele, ešerihije koli, kvasca i plesni. Opšta ocena prirodnih sokova koji se prodaju na tržištu je prosečna.

- Najveći broj eliminisanih uzoraka su voćni nektari, a eliminisani su zbog malog sadržaja voća. Samo jedan uzorak označen je kao opasan za konzumaciju, ostali eliminisani uzorci nisu štetni za zdravlje potrošača, ali je nedopustivo da se u deklaracijama navode netačni podaci i na taj način zavaravaju potrošači. Ovi proizvođači za sada ne mogu biti kažnjeni, jer još nije izglasan novi pravilnik kojim se definiše sadržaj soka u nektaru, koji je napisan po pravilima koja važe u Evropskoj uniji, a koji je napisan još 2005. godine - kaže Branka Bukvić, predsednica stručne komisije.

Ceo tekst : Blic

[naca]

Srbija jede kancerogeno meso

BEOGRAD - Građani Srbije jedu meso vrlo lošeg kvaliteta! Neretko se u viršlama, šunki i ostalim mesnim prerađevinama koje uglavnom vole deca nalazi i zabranjeni polifosfat, a on kod ljudi deluje mutageno u drugom i trećem kolenu. Oboljevanje od raka debelog creva takođe nije isključeno. Sve to za Glas javnosti tvrdi Miroslav Stojišić, doktor veterinarske medicine, bivši načelnik Republičke veterinarske inspekcije i nekadašnji savezni inspektor za uvoz i izvoz.

- Svinjsko meso u srpskim mesarama lošeg je kvaliteta zbog načina uzgoja. U ishrani svinja koristi se takozvana „sano“ hrana, puna hormona, antibiotika i sedativa. Kada to pojede, životinja samo pije vodu, leži i spava. Za pet meseci svinja je „spremna“ za klanje - ističe sagovornik Kurira i dodaje „da proizvodnja takvih svinja cveta na manjim farmama u okolini Šapca, po Bačkoj, ali i u drugim mestima“.
Prema njegovim rečima, proizvodi od svinje uhranjene na taj način vrlo su lošeg kvaliteta i nisu zdravi za ishranu.

Kako Stojšić kaže da su pljeskavice tek „posebna priča“, a to važi za sve gradove Srbije.
- One se prave od vrlo jeftinog, takozvanog leskovačkog roštilj mesa. U sastav tog „mesa“ ulaze soja, loj, led i polifosfati koji se nigde u svetu ne stavljaju u mleveno meso. Oni spadaju, kako su naučnici već dokazali, u genotoksične materije. Ako se jedu, mogu da izazovu mutacije gena kod ljudi u drugom i trećem kolenu. Na deklaracijama naravno ne piše da meso sadrži te materije, već se vode kao aditivi, koji nisu zakonom zabranjeni - tvrdi on.

Međutim, tu nije kraj „recepturi“. U masu se dodaje i emulgator karagenan, koji se dobija iz morskih algi i spada u hidrokoloide, materije koje vezuju vodu, i - koji je kancerogen.
- Ni viršle nisu bezbedne. Isto kao i šunka, upola su jeftinije od mesa od kojeg se prave. U njihov sastav ulaze šija, leđa, trtica i kosti od pilića koji su puni antibiotika, hormona, teških metala i bakterija - naveo je on.
Stojšić ovakvo stanje objašnjava „haosom u inspekciji gde se više ne zna čija je koja nadležnost“. 

Ministarstvo: Hrana je bezbedna

Siniša Kotur, načelnik za međunarodni promet pri Upravi za veterinu, tvrdi za Glas javnosti da su meso i mesne prerađevine koji potiču iz legalne proizvodnje potpuno bezbedni za ishranu i da se aditivi koriste u propisanim količinama.
- Naša inspekcija apsolutno ima uvid i redovno kontroliše proces proizvodnje od ishrane životinja. Odmah se kažnjava sve što nije u skladu sa zakonom. Monitoring u Srbiji sprovodi se po standardima EU i najbezbednije je da građani kupuju meso i mesne prerađevine u registrovanim prodavnicama. Ako nešto nema deklaraciju, najbolje je da se ne kupi - rekao je Kotur.

Ceo tekst : Glas javnosti

[Ljubomir]

Kad god svratim na ovu temu - padnem u pesimizam. Ajd' mi na selu, možemo puno toga uzgojiti za sebe bez puno hemije, ali oni "jači" seljaci što proizvode za tržište koriste hemiju maksimalno. Da smo uredjena država to bi bilo pod kontrolom i samo sa dozvoljenim sredstvima.

[naca]

Eh Ljubo,u trci za zaradom ne biraju se sredstva.
Njih nije briga za tuđe zdravlje.
Oni koji gaje,proizvode hranu za sebe mogu da iskontrolišu proizvodnju,a ostali 

[naca]

Genetski modifikovana hrana ipak u Srbiji
Autor: Katarina Živanović

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavezalo se da će u najskorijem roku doneti nov Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO), nakon intervencije koje su izvršili zvaničnici Sjedinjenih Američkih država, zemalja Evropske unije i još nekih članica Svetske trgovinske organizacije(STO), navodi se u dokumentu koji je objavljen na sajtu Ministarstva poljoprivrede SAD.

Inače, genetski modifikovana hrana u zemljama EU, prema tamošnjim propisima, mora da bude jasno obeležena, što u Americi nije slučaj, jer je u toj zemlji njen promet dozvoljen. U Srbiji je zabranjena proizvodnja i promet GMO biljaka i semena u komercijalne svrhe, ali se, uz posebne dozvole, koje predviđa novi zakon, mogu koristiti u eksperimentalne svrhe.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nisu potvrdili, ali ni demantovali saznanja Danasa, uz objašnjenje da je reč o „bilateralnom odnosu dve zemlje“.
- Zakon je potpuno jasan - njime se zabranjuje korišćenje genetski modifikovane hrane u komercijalne svrhe i za sada će tako biti - izričit je pomoćnik ministra poljoprivrede za agrarnu politiku Miloš Milovanović.

Kao retko koja oblast u nauci, genetski inženjering izaziva brojne kontraverze. Počev od onih moralnih, do naučnih koje tvrde da je polje u vezi sa genima najmanje istraženo u medicini i da se ne može sa sigurnošću tvrditi da genetski modifikovani organizmi, koji su prošli testiranja i pokazali željene rezultate, neće u budućnosti mutirati i dovesti do nepredviđenih posledica. Već se dešavalo da da rezultati eksperimenata budu potpuno suprotni od očekivanih. Takođe, postoji sumnja da GM namirnice mogu za neke ljude da budu toksične ili da izazovu alergije.

U Srbiji je zabranjena proizvodnja i promet GMO biljaka i semena u komercijalne svrhe, ali se, uz posebne dozvole, koji predviđa nov zakon mogu koristiti u eksperimentalne svrhe.

Paradajz prva modifikovana biljka

Prva modifikovana biljka koja se pojavila na tržištu je paradajz, još 1994. godine. Od tada ne prestaje proizvodnja genetski modifikovanih biljaka, i to najviše u Americi, Australiji, Brazilu, Argentini, Kini i Japanu. Najviše se gaje soja, kukuruz, uljana repica, pamuk.

Ceo tekst : Danas

[naca]

Jedemo sve lošiju hranu
polovina stanovništva u Srbiji nema redovno sva tri dnevna obroka
Autor: Slavica Tuvić  27.09.2009.

Previše obaveza tokom dana, svakodnevna trka i jurnjava doveli su do toga da skoro polovina stanovništva u Srbiji nema redovno sva tri dnevna obroka. Ishrana, pri tom, nije samo neredovna, već je i nekvalitetna. Doručak i ručak su obično iz pekare ili kioska brze hrane, a večera kasno uveče, opet nešto na brzinu od suhomesnatih proizvoda. Dešava se da prođu nedelje, a da na mnogim porodičnim trpezama ne zamiriše kuvano jelo. Uz povremena prejedanja tokom svakojakih proslava, a bez fizičke aktivnosti, čak se i kod dece razvijaju takve životne navike, pa kasnije odbijaju svaku vrstu zdravije ishrane.

Gde odlazi staro meso
...............
- Više puta smo se pitali gde završava staro meso iz mesara, pošto znamo da nijedna kafilerija u Srbiji ne radi. Imamo saznanja da većina mesa završi u proizvodima kao što su ćevapi, pljeskavice, kobasice. Još većina mesara nudi besplatno pečenje ovih proizvoda na roštilju, kako bi ih bar dobro termički obradili. Nažalost, danas ne postoje redovne kontrole takvih objekata, tako da potrošačima ostaje da otvore četvore oči pri kupovini ovih proizvoda - kaže Goran Papović, potpredsednik NOPS–a.

Obrada uništi 90 odsto vrednosti

Masovna proizvodnja hrane, korišćenje neorganskih, veštačkih đubriva u velikoj meri je dovela do osiromašenja tla i samim tim do smanjenja nutritivne vrednosti biljaka. Brojna istraživanja pokazuju da danas jedemo namirnice koje sadrže značajno manje vitamina i minerala nego pre samo 30 godina. Upotreba ovih đubriva pored toga dovela je i do stvaranje novih sojeva biljaka koje su vrlo osetljive na delovanje raznih bolesti i insekata, tako da danas pojedini usevi uopšte ne mogu da prežive bez prskanja pesticidima.
- Pesticidi se navode kao mogući uzročnici degenarativnih poremećaja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Dalje, uobičajeni postupak distribucije voća i povrća je branje biljaka pre potpune zrelosti, nakon čega se obrađuju sulfitima i drugim hemikalijama u cilju poboljšanja izgleda i trajnosti. Pre nego stigne do naše trpeze, hrana prolazi kroz mnoštvo postupaka obrade, a svaki od njih, takođe, smanjuje količinu hranljivih materija u njoj. Procenjuje se da se tokom industrijske prerade namirnica bitno smanjuje biološka vrednost. Gubitak vrednih materija iz hrane iznosi do 90 odsto - kaže dr Jakovljević.
................
Ceo tekst : Blic

[Ena]

Instant supe su opasne
Autor: B. Tasić | 24.10.2009.

Preterana konzumacija instant supa koje su pune soli izaziva povišeni krvni pritisak, što povećava rizik od moždanog i srčanog udara, ali i raznih bolesti, poručuju francuski stručnjaci.
Osobe koje redovno jedu polugotove supe koje su pune soli povećavaju rizik od karcinoma želuca. Stručnjaci tvrde kako su takozvane instant supe visoko u kategoriji namirnica koje sadrže opasno velike količine soli. Neke supe u samo jednoj porciji sadrže čak dnevni maksimum soli. Osim instant supa, solju obiluju i salame, kobasice, pica, ali i neke žitne pahuljice. Česta i preterana konzumacija soli izaziva povišeni krvni pritisak što povećava rizik od moždanog i srčanog udara, ali i raznih bolesti. Stručnjaci tvrde da uzrokuje i karcinom želuca.

izvor: BLIC

[Ena]

Nezdrava ishrana možda podstiče depresiju kod žena
Tanjug   15. 01. 2010.

Nova australijska studija zasnovana na desetogodišnjem istraživanju, pokazala je da su poremećaji raspoloženja uobičajeniji medju ženama starosti od 20 do 93 godine, koje prvenstveno konzumiraju preradjenu, rafinisanu i premasnu hranu, prenosi Rojters.

Istraživanje je obavljeno na 1.046 žena, od kojih 925 nije patilo od poremećaja raspoloženja, a 121 je imala depresiju i/ili anksiozni poremećaj.
Analizirajući njihovu ishranu, australijski stručnjaci su utvrdili da "zapadna" ishrana, koja se pretežno sastoji od hamburgera, belog hleba, pica, pomfrita, aromatizovanih mlečnih napitaka, piva i hrane bogate šećerom, povećava rizik od depresije za više od 50 odsto.
S druge strane, i depresija i anksioznost su se pokazale za oko 30 odsto manje verovatnim kod ispitanica koje su se hranile na tradicionalan australijski način - uglavnom povrćem, voćem, govedinom, jagnjetinom, ribom i proizvodima na bazi integralnih žitarica.

Interesantno je da kod žena koje su se uglavnom hranile voćem, salatama, ribom, tofu proizvodima, mahunarkama, orašastim plodovima, jogurtom i crnim vinom, nije uočena veza izmedju ishrane i poremećaja raspoloženja.
Australijski stručnjaci ističu da njihovi nalazi ukazuju na potrebu dodatnih istraživanja, kojima bi se utvrdilo da li nezdrava ishrana zaista vodi opadanju mentalnog zdravlja ili možda narušeno mentalno zdravlje vodi u nezdravu ishranu.

ceo tekst: BLIC

[Ena]

Teflon je opasan

Teflon je u domaćinstvu sveprisutan kao neprijanjajuća površina kojom su obložene mnoge vrste posuđa i uređaja za pripremu hrane (ovde se pre svega misli na teflonski tiganj). Američka agencija za zaštitu okoline (EPA) proglasila je teflon 'verovatno karcerogenim'.
Teflonom su obložene mnoge vrste posuđa i uređaja za pripremu hrane, pa Mateljan upozorava da je Američka agencija za zaštitu okoline (EPA) proglasila teflon 'verovatno kancerogenim'.
Glavni spoj u teflonu je politetrafluoretilen (PTFE) koji se može smatrati plastikom, a koji se na visokoj temperaturi razgrađuje u spojeve među kojima je toksična perfluoroktanska kiselina (PFOA).
Iako se PTFE razgrađuje na PFOA tek kad temperatura na šporetu dosegne 240 Celzijevih stepeni, poznati stručnjak za ishranu smatra da ne treba riskirati, pa preporučuje da je neprijanjajuće posuđe sa spojem PTFE najbolje izbegavati. Među nepoželjnim materijalima za pripremu hrane su plastika i aluminijum.

Staklo, gvožđe i emajl najpoželjniji su za kuvanje, ističe Mateljan, zato što se sastoje od prirodnih supstanci, za razliku od teflona koji sadrži veštački proizvedene hlorougljenike.

ceo tekst: stetoskop

[tweety]

joj, ja taj teflon ne mogu nikako da izbacim iz upotrebe    ... toliko mi je praktican i dobro mi se klopa spremi u njemu, da mi se jednostavno ne da da ista menjam. a vec neko vreme apeluju da se izbaci iz upotrebe. imam te teflon tiganje svih velicina i oblika i vecinu jela pravim bas u njima.  uhh...

[naca]

Kakvu hranu jedemo?

Prehrambeni prozivodi na domaćem tržištu sličnog su kvaliteta kao i u drugim zemljama istočne Evrope, a koliko su zaista zdravi, zbog česte upotrebe aditiva i površne kontrole, ipak je pod znakom pitanja, ocenili su stručnjaci.

Doktor biohemijskih nauka Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu Stanislava Gorjanović rekla je Tanjugu da je kvalitet hrane u Srbiji "pod znakom pitanja", ukazavši da je zakonska regulativa usaglašena sa evropskim standardima, ali da se ne primenjuje u potpunosti.
"Srbija spada u takozvano istočno tržište, na kome mogu završiti proizvodi lošeg ili sumnjivog kvaliteta", objasnila je sagovornica Tanjuga i dodala da nedostatak kontrole čini domaće tržište još pogodnijim za plasman nekvalitetne robe, pa na njemu mogu završiti proizvodi koji ne mogu proći striktnu kontrolu razvijenih zemalja.
Govoreći o kontroli kvaliteta hrane, Gorjanović je naglasila da ona nije svuda redovna i u prilog tome navela analizu prisustva pesticida u voću i povrću, koja se na beogradskim pijacama povremeno radi, što u unutrašnjosti nije slučaj.
"Prepušteno je moralu pojedinih proizvođača da li će svoje proizvode na tržište izneti pre isteka roka ili ne, što je nedopustivo", zaključila je ona.

Gorjanović je navela da se u hranu dodatno unose nepotrebne supstance poput pesticida, antibiotika i hormona, kao i da se hrana može kontaminirati i u samom procesu proizvodnje. Aditivi su takođe, dodala je ona, sve češće u upotrebi.

Stručnjaci su ukazali da treba obratiti pažnju i na ambalažu u kojoj se nalaze proizvodi i kvalitet sudova u kojima se priprema hrana.

Doktorka Gorjanović kazala je da se u poslednje vreme sve više koristi plastična ambalaža, čija upotreba takođe nosi potencijalni rizik jer sastav pojedinih flaša ili kutija nije u potpunosti ispitan.
Kada je reč o sudovima za pripremanje hrane, Gorjanović je navela da se u prodavnicama u Srbiji može naći različita roba i navela primer od pre nekoliko godina kada su se na domaćem tržištu pojavili mikseri koji u smešu koja se muti ispuštaju nikl.

Rezultati akcijske kontrole Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede pokazali su da je hleb na tržištu Srbije zadovoljavajućeg kvaliteta, jer svega 1,1 odsto kontrolisanih uzoraka sadrži materije koje mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi.
Kod 1,1 odsto uzoraka pronađen povećan sadržaj olova, ali svi uzroci bili su mikrobiološki ispravni, nije utvrđeno prisustvo nedozvoljenih aditiva i boja, a količina tih materija u prozivodima bila je u granicama dozvoljenog.

ceo tekst : B92

[Sklerozica]

Možda je vreme da otvorimo temu codex alimentarius il smo zakasnili??

[Ena]

Celer i breskve puni otrova
A. D. | 15. 05. 2010.

Breskve i celer imaju najviše pesticida u sebi, tvrde istraživači iz američke organizacije „Environmental Workin Group“.
Moderan način uzgajanja voća i povrća podrazumeva i velike količine pesticida kojima se uništavaju štetočine i razne bolesti voća i povrća. Za rezultat dobijamo lepo i krupno voće i povrće, ali sa mnogo hemikalija u sebi.

Ceo tekst: BLIC