Tema: Roditelji

[Ena]

Marina,nikada ne saginji glavu.I kada ti je najteže,pred njim stavi osmeh na lice.
Bila sam u situaciji da je moj sin bio pred komom i gde su se borili za njegov život,posle obične operacije krajnika.Dok sam bila uz njega ja sam drhtala ali suze mi nije video.Dok sam čekala da izađe iz op.sale ja sam isplakala valjda sve suze koje sam imala i molila Boga da mi dete ostane živo.I sada se pitam kako sam to izdržala i odakle mi snaga.Dokaz da je majka kao lavica jaka i snažna.
Zato hrabro napred,voziće on bicikl,ne mora jurcati,ko zna zašto je i to dobro.Budi hrabra i jaka prvo ti,da tu snagu i hrabrost,možeš da preneseš i na njega.
Ljubim vas oboje.

[leon]

Hvala ti Ena znaj da su tvoje reci izazvale potok suza,ponekad mu nosim torbu u skolu i vracam se uplakana,gledam ga dugo kako odlazi,ne zeli da me vide deca kako mu pomazem.Koga god sretnem vidim im u ocima zaljenje,zato i zelim da odem iz naseg mesta.To sam odlucila dok smo bili u bolnici,razocarala sam se u ljude i to bliske...verujem da ce nam u gradu biti bolje mozda i  zbog lecenja,imace i on vise mogucnosti mozda neke vezbe u bazenu ili plivanje.

[dragoljub 7]

Moram da se ukljucim.
Mozda ti jeste resenje da odes odatle al znaj da nova sredina ce biti isto surova. Sto za vas kao roditelje sto za njega. Tesko je bilo koga savetovati u ovakvoj situaciji. Ja sad sovom dijagnozom borim se sa savim i svacim. Hvala bogu imam prijatelja od ranije koji ni u jednom trenutku nisu okrenuli glavu. Bilo je i onih koji jesu al shvatih da to nisu bili prijatelji vec prolaznici. Drzi te se na okupu ma gde god odlucili da odete. Samo cvrsto dignute glave!

[Ena]

Razumem te,osetila sam i ja to razočarenje u bliske osobe.Ako misliš da će biti bolje za njega da se preselite to i uradi.A na sažaljenje ne obraćaj pažnju mnogo.To će proći,ipak su to deca.Sutra će možda biti najbolji drugovi.
I idemo dalje,bez suza.Važi?

[dragoljub 7]

Moj sestric imao je u razredu druga koji je dobio rak i sve ono sto prolazi s tim. Veruj da niko nije smeo da ga pogleda popreko drustvo iz odeljenja je toliko bilo uz njega da ja to nemogu da opisem, bilo ih je milina gledati s koliko razumevanja brinu o njemu da decko nije bas bilo prijatno ni u tolikoj paznji al njegovo blisko drustvo u odeljenju nikad ga nije odbacilo. Druzili su se snjim i brinuli o njemu, prilagodjavali su sve stim koliko on moze da ucestvuje u igri snjima. Deca su cudo al to nije samo do njih vec i do roditelja koji ih uce tome. Siguran sam da ce i on naci svoje drustvo. Mi smo tu za razgovor i olaksanje. A vas molim samo osmeh na lice nek ne oseti kod vas tugu koju vec ima dovoljno od drugih! Uz vas smo!

[leon]

Hvala vam,puno mi znaci vasa podrska.Mi smo jos prosle godine razmisljali da se preselimo,bili smo tamo jos i preko leta,vidim da se klincima svidja,imamo jos jednu devojcicu-krofnicu,koja je svaki dan putovala samnom autobusom do banje da poseti brata.Ni jedan dan ga nismo ostavili samog,mada su ga svi hvalili kako je dobar i poslusan.Cini mi se da deca koja imaju neku bolest brzo odrastu.Oni su nase najvece blago!