Tema: Pogled unazad - naše priče

[Lili123]

Kizo, alal' vera! 

Tvoja energija kojom se boriš i kojom bodriš sve forumaše je 

Želim ti svako dobro!

[dusicacs]

Pametan i hrabar odnos prema životu Zorane,
Čak i ovakve nakaradne boleštine su nam samo još jedno iskušenje, nije se lako izboriti sa njim,
ali svi se nekako borimo.

[Kiza78]

Prosto neznam šta bih drugo rekao sem hvala svima 

[D.P]

  Zorane sve pohvale samo naprijed dalje

[Sara]

Dobro vece.
Ja jos uvek ne mogu da pisem o svemu sto mi se dogadja u poslednjih 5 meseci( MS  jeste-nije,hoce-nece,voli-ne voli)....

Citam vase postove i pokusavam da nadjem u sebi onu snagu koja pokrece i gura dalje.jer ne umem da gubim .I necu da odustanem,niti da zalim sebe zbog ovoga sto mi se dogadja.

Sve je to zivot,i ako to tako mora-bolje je sto se ovo desava meni nego bilo kome detetu na ovome svetu-jer ja mogu da se borim i umem to i te kako.A deca to ne mogu

Nikada nisam bila u timu koji gubi,vec u onom koji pomaze posustalome-i zato sam ovde.Za sada kao rezerva na klupi-ali ona na ciju cete cvrstinu uskoro moci da racunate.
Svako dobro od Boga.Sara

[Daša]

Sara,lepo si rekla "Sve je to život..."
Verujem,da ćeš i ti ,kao i velika većina nas ovde,pronaći snagu i kako kažeš,gurati dalje,a mi ćemo ti ,uz ovo druženje na forumu,pomoći da kada i posustaneš,opet se podigneš i nastaviš dalje...

Nikada nisam bila u timu koji gubi,vec u onom koji pomaze posustalome-i zato sam ovde.Za sada kao rezerva na klupi-ali ona na ciju cete cvrstinu uskoro moci da racunate.

Vidim,imamo isti cilj  ,dobro došla u naš tim 

[Sklerozica]

Saro, dosta si sedela na klupi. Ustaj. 

[Sara]

Mozda sam se na toj klupi i ulenjila ,a kako su moj problem ruke-oprosticete

[Sklerozica]

Nema frke. Ne žurimo nigde.
Jel problem sa obe ruke ili je jedna?

[Sara]

Obe.Moracu da skinem neko"kilo"nako pulsne i pocnem da pisem i kucam nogama :)hahMozda i uspem

[Sklerozica]

Pa baš i da ne moraš da kucaš nogama al ako te baš zanima, sve se može. Bitno je da si u glavi jaka.
Baci pogled Link

[Ena]

Opušteno Sara,ja inače kucam nekada ko laktovima da kucam.

[Sara]

Hvala Ena

[Ena]

Dođi kod nas u druženje,pa ćeš videti kako pišemo svi ponekad.

[Sara]

Razmisljala sam sta da napisem kao deo neke svoje price.

Nikada me zdravlje nije nesto'sluzilo"-vise sam ja bila ta koja je morala da "njemu"-igra peva dodvorava se-ne bih li imala snage za zahteve koje nam zivot nosi.

I nekom mentalnom jacinom sam u tome uspevala,cak i kada je bilo veoma tesko,kada su odlazili najdrazi,na zalost tamo odakle povratka nema.

I svaki put sam mislila da sam jaca,da me je neko novo iskustvo osnazilo-a zapravo sam samo bila iskusnija ali uvek nekako meksa,mozda cak i detinje slabija...

Pa kada te tako,istrosi zivot,posao obaveze-e onda dolazi bolest i to ne neka tamo-nego ona koja mora da se savlada sa puno snage ,sa puno upornosti i volje.

I mislim  da pre svega sada moram pobediti sebe-da bih pobedila bolest.

Pobediti sebe u smislu izmeniti navike, izmeniti nacin reagovanja-a opet ostati svoj...

I sto rece Balasevic"treba uvek imati meru i kada volis ,kada patis.....dodacu i kada bolujes

Sta jos da kazem?Potrudicu se da ostanem svoja,da ojacam,da poraze( pa i ovu bolest) ne prihvatam onako detinje-sa suzama u ocima,vec zrelo-da ocvrsnem......

Au,raspisah se.....Jel slede neki kolaci za duzinu  napisanije? Ili to ide po kolicini  gluposti koju napisah?