Ljudi, sta se to desava, kakva je to apatija, depresija? Da li smo mi to vec i tako olako odustali od mogucnosti koje daje intervencija na venama? Da li smo prestali da verujemo da to moze da nam pomogne? Kakvo je to nestrpljenje? Nije odmah bolje nakon intervencije? Cak je gore?
Da li ste razmisljali o tome sta u osnovi znaci ccsvi i sve ono sto je objasnjeno da ono cini u nasem organizmu? Koliko je to komplikovan i dugotrajan proces? Prvo dolazi do upale vena i promena na njima, to je jedan dugotrajan proces. Pa dolazi do otezanog protoka ili cak zastoja u krvotoku. To je drugi proces koji nije nastao za par dana nego tokom godina. Pa dalje, nusprodukti metabolizma, otpadni oblik gvozdja u nasem slucaju, drugim recima otrovi iz krvi probijaju barijeru krv-mozak i pocinju da napadaju mijelin - to je treci proces koji se takodje odvijao tokom godina? MS je toliko komplikovana bolest zato sto se desava i razvija u toliko razlicitih faza i nivoa. U osnovi stoji, kao i kod svake teske bolesti trovanje organizma toksinima - to je ono sto nam proizvodi simptome. Ali pre te osnove postoji uzrok - u nasem slucaju to jesu problematicne vene.
I sad, uradili ste nesto sto sto iz korena menja (los, nepravilan ) program na osnovu koga su vase vene godinama radile pogresno. U svoj gomili, brdu problema koje treba da se razresi, jedno po jedno, intervencijom tek treba da se resi onaj prvi, pocetni problem - krvotok u venama. Cak i posle intervencije, cesto dolazi do nepravilnog rada, do kolebanja u krvotoku - nije ni cudo! Koliko godina je radio pogresno? Dajte sansu svojim venama da se oporave. Kako nisu preko noci postale problematcne, tako se ne mogu ni preko noci popraviti, tj. izleciti. Treba neko vreme da prodje da krv tece normalno kako bi se i one "navikle" na novi rezim rada i prihvatile ga.
A gde su svi oni ostali problemi u nizu koji su se godinama nadogradjivali na nepravilan krvotok? Kako da se tkiva mozga i kicmene mozdine ociste preko noci od toksina ( nagomilanog gvozdja i ostalog ) preko noci? Ne mogu, ako ona prva faza ( vene ) jos nisu postigle svoj optimum u normalnom radu. Znaci neke lezije, ako ne i sve, su jos uvek aktivne i nakon intervencije. Tu je i sav taj stres, oko iscekivanja intervencije, oko same intervencije, postoperativni stres, itd - potpuno je normalno da to moze rezultovati pogorsanjem.
Ako ste se vec resili da ucestvujete u studiji i da pokusate sa izlecenjem na ovaj nacin, onda treba da ostanete na tom pravcu i da budete strpljivi i da date sansu svom organizmu da se oporavlja na svoj nacin i svojom brzinom. Treba da date sansu i ovoj metodi jer ona ne moze da pokaze rezultate u kratkom roku, naprotiv. Bice potrebne godine u nekim slucajevima, ali uz pravilan odnos, pravilnu ishranu i sve ostalo sto dodatno moze da nam pomogne da se pre oporavimo, uz upornost, istrajnost i veru moguce je docekati i stabilnost u zdravstvenom stanju, u smislu da nema vise pogorsanja i simptoma bolesti.
Ako radite malo ovo, malo ono, malo intervencija, malo interferon, malo pulsna terapija - meni to zvuci kao kompletan haos i zbunjivanje sopstvenog organizma. Zbunjivanje lekara koji vas prate. Kako da zna lekar u Nisu od cega vam je bolje ili gore? Kazete da u slucaju ms-a nista ne pomaze? Ni lekovi, ni ishrana ni suplementi? Kako da ista pomogne ako se tako brzo prebacujete sa jedne terapije na drugu? Kako da vidite delotvornost jedne metode ( bilo koje ) ako sa tom metodom uspevate da izdrzite mesec dana ili krace, ili cak i vise meseci pa prekinete. Samo za ishranu ( ako na taj nacin pokusavate nesto da postignete ) cesto su potrebni meseci, pa cak i godine da bi se videli resultati.
U principu, svaka metoda koja ukljucuje detoksifikaciju organizma trebala bi da da rezultate.Pre ili kasnije. I intervencija na venama je u osnovi detoksifikujuca metoda, jer jednom kada se krvotok pokrene i kao takav stabilizuje, tek onda krece proces izbacivanja otpadnih materija i regeneracija tkiva koja su bila ugrozena.
A tu ima i jos nesto sto treba da znate - kod svakog procesa detoksifikacije, treba ocekivati pojavu svih mogucih simptoma koje ste ikad imali. I to nije los znak, vec naprotiv - to je dobar znak! Odlican! Znaci da se u organizmu nesto desava, nesto se pokrenulo, krenula je obnova. Zamislite da da vam je u kuci haos, krenuli ste u renoviranje, a pre toga nahvatala se vlaga ( bio zastoj vode u cevima, izbila poplava ). Pozvali ste majstora da otkloni stvar, voda je pocela da se povlaci, ali se svasta nahvatalo na cevima, i u zidovima je ostala vlaga i kojesta. Kad ste to sredili, resili ste i ostalo da preuredite i ocistite, porusite sve ono sto ne valja - ali dok to radite, TAD je najteze. Tad ima najvise posla i muke, pa tek onda dolazi na red uzivanje u cistoj, suvoj i renoviranoj kuci. Tako posmatrajte i svoj organizam.
Molim vas, nemojte da klonete i da se razocaravate i da gubite veru. Umesto toga, narocito ukoliko ste uradili intervenciju, obratite paznju na lose navike koje imate, a koje uticu na pogorsanja bolesti. Obratite paznju na ishrane, na vezbe, na unutrasnji mir, proverite stanje vase kicme, korigujte sta se moze korigovati,izbacite pusnje ako pusite, radite detoksifikacije povreemno, skoncentrisi te se na takve stvari. Ako vam je losije, strpite se do kontrole da cujete o cemu se radi, da li je doslo do restenoze, jer je naravno i tako nesto moguce da se desi. Ako nije, ja vam ne mogu i ne smem reci da ne koristite pulsnu, interferon, itd., ali ako se i na tako nesto odlucite posmatrajte to kao na nacin da se brze oporavite, ali i dalje verujte u intervenciju kao na metod koji ce vam konacno pomoci i ostanite u dobrim mislima, jer je i to jako vazno.
CCSVI i intervencija su jedna stvar koja je tek u zacetku, mi smo pioniri kao pacijenti, lekari koji se nama bave su takodje pioniri na ovu temu, mnogo toga se svaki dan otkriva i saznaje, ostaje nam da se mnogo strpimo kako bi videli kuda ovo vodi. A negde vodi. Medjutim ako sami sasecamo ovu i onako tanku granu na koju smo se jedva popeli, onda nista nismo uradili, naprotiv odmazemo sami sebi.
Izvinte sto sam vas grdila, ali ako ce to malo da vas trgne, onda to i nije tako strasno:).
Tema: Pogled unazad - naše priče (Pročitano 322602 puta)