Uvek sam bio jak i sve zivotne jade podnosio stoicki, ali ovo me je totalno upropastilo. Ovakav gubitak se nikada ne moze preboleti niti zaboraviti. Ne moze ni shvatiti mene u potpunosti neko ko nije bacio bar jedan letimican pogled na nju. Onaj ko to jeste ucinio zna o cemu pricam. Izgledala je kao lutka iz izloga sa velikim zelenim ocima. U stvari ona je bila dete od 27 godina i nikada se u zivotu nije namrstila. Ne verujem da cu ikada vise sresti na nekoga slicnog jer je ona sto bi rekao moj brat svestenik bila andjeo na zemlji.
Bio sam ateista do 18. avgusta kao i moji preci sve do cukundede, ali sada znam da neka visa sila postoji. Ne zamerite mi sto pisem ovoliko, ali zelim da svoje iskustvo podelim sa vama kako bi na mom primeru uvideli neke stvari.
Znaci ona je bila zdrava kao dren sve do dana kada smo otisliu BG po verenicki prsten. Tada su se javili prvi simptomi bolesti. To je bilo 29. aprila, sutradan je bila dobro da bi 1. maja dozivela totalni kolaps. Posle provedenih 20 dana u bolnici i znatnog oporavka dosla je kuci i u narednih 15 dana potpuno se oporavila. Nastavili smo sa organizacijom svadbe jer je bila potpuno zdrava.
28. avgusta moj rodjeni deda dolazi i donosi rakiju za bukliju. Imao je 73. godine i bio u besprekornoj fizickoj kondiciji. Zamislite dedu sa definisanim trbusnim misicima i coveka koji svakog dana pesice predje najmanje 15 km.
29. avgusta on umire iznenada. Kasnije je utvrdjeno da je imao rak debelog creva i tumor koji je rastao 10 godina. On je to ocigledno krio od nas. Nedelju dana od njegove smrti je palo na moj rodjendan 4. avgusta. Koincidencija jos jedna!!!
18. avgusta umire iznenada Bojana, a 40 dana joj je na dan svadbe. Jos jedna koincidencija. Svi datumi su povezani sa svadbom.
Takodje u tri navrata ove godine imao sam snove(jedini snovi kojih se secam za zadnjih 5 godina) kojima nisam pridavao nikakav znacaj pogotovo zato sto sam bio ubedjeni ateista ili kako bi rekli pratio sam filozofiju pozitivizma. U prvom snu umire mi taj moj brat(i najbolji drug) svestenik i to mi neko nepoznat javlja telefonom. U drugom snu sanjam kako mi javljaju da mi je rodjena sestra umrla, a u trecem, nedelju dana pre 18. avgusta sanjam da mi se sestra ubila.
U sva tri sna sve je bilo toliko realno i upecatljivo da sam ja i kada bih se probudio dugo ostajao u nedoumici da li je to stvarnost. Ni u jednom snu nisam znao uzrok smrti i kako je do nje doslo i u snu bih razbio glavu razmisljajuci o tome. Evo ni sada ne znam kako je ona umrla i svaki dan o tome mislim.
Po meni je ovo veoma ocigledan znak postojanja neke sile koja se umesala. Da li je to bog ili nesto drugo ja ne znam. U svakom slucaju resio sam da krenem u crkvu jer je to jedino logicno sto mogu da uradim. Nadam se da ce ovo onima koji ne veruju kao sto ja nisam pomoci da nadju taj dokaz koji su ceo zivot trazili. Meni je dokaz o postojanju, da kazem boga, dosao u vidu budaka u celo nazalost.
Jos jednom izvinite zbog dugacke price..
Tema: Pogled unazad - naše priče (Pročitano 322601 puta)