Tema: Tužna stvarnost specijalizovanih zdravstvenih ustanova

[sand]

U Principovcu kod Šida savremena ustanova za decu ometenu u razvoju od četiri hiljade kvadrata zvrji prazna jer je zabranjen prijem pacijenata

Na Fruškoj gori, u vazdušnoj banji sa čuvenom ružom vetrova, nalazi se Principovac, poznat kao Bolnica za decu ometenu u razvoju i invaliditetom, gde ima svega što treba - sem pacijenata.

U objekat od četiri hiljade kvadrata sa 128 praznih kreveta, svakodnevno na „posao“ dolazi četrdesetak zaposlenih, koji primaju platu, ali nekome izgleda ne odgovara da oni i rade.

Naime, od 9. jula ove godine, prema odluci nadležnog direktora Dečje bolnice iz Novog Sada Georgiosa Konstantinidisa, iz Principovca je iseljen i poslednji pacijent. Od tada zaposleni redovno, u tri smene, dolaze na posao. Iz straha za radno mesto, kako nam tvrde, ne smeju da govore pod punim imenom i prezimenom, ali ipak ne skrivaju odgovore pred reporterom Kurira.

- Brišemo prašinu, pijemo kafu, ćaskamo i čekamo kraj smene! Plata stiže redovno, a sve ostalo nije normalno. Samo deo pacijenata prebačen je u Novi Sad jer je tamo mali kapacitet, a ostale su jednostavno otpustili. Ovde je majka mogla da spava u krevetu pored bolesnog deteta, a tamo u skučenom prostoru može jedino da noći i dane provodi sedeći na stolici! Imali smo decu koja su tu bila od rođenja, i jedino im je u ovakvim uslovima život bio podnošljiv. Da ste samo videli suze te dece i njihovih roditelja kad su morali da napuste bolnicu i da se vrate kućama - pričaju ogorčeno radnici bolnice.

U Principovcu je, pored zdravstvene nege, egzistirala i Specijalna škola za decu ometenu u razvoju i onu sa invaliditetom. Zaposlenima je rečeno da će preći u nadležnost Zdravstvenog centra u Sremskoj Mitrovici, jer prestaje svaka obaveza bolnice iz Novog Sada prema njima do kraja decembra. Obavestili su ih i da će im isključiti i grejanje u narednih nedelju dana.

- Sedećemo oko grejalice i rešićemo tako taj problem. Nije nam to ključno. Ovo je jedna od najboljih srpskih bolnica za te potrebe, imamo kvalifikovan kadar i idealne prirodne uslove, ali sve to izgleda nije dovoljno da nam dozvole da opet primamo pacijente - kažu zaposleni u Specijalnoj školi.

Sve se ovo dešava, da čudo bude veće, u vremenu kada nevladine organizacije prozivaju našu zemlju zbog nehumanih uslova u kojima se nalaze pacijenti u psihijatrijskim ustanovama. U Principovcu, vazdušnoj banji, na četiri hiljade savremeno opremljenih kvadrata fizioterapeuti i medicinske sestre sede i prepričavaju doživljaje sa prošlog letovanja. Povremeno obrišu prašinu sa igračaka i učila kojima su se doskoro radovali njihovi mali pacijenti.

Autor:
Nebojša Vuković

[naca]

LEČILIŠTE BEZ LIFTA
U Rehabilitacionom centru kragujevačkog Kliničkog centra medicinske sestre i lekari nepokretne pacijente prenose na nosilima niz tridesetak stepenika i uz njih do odeljenja za fizikalnu terapiju i na rendgensko snimanje, zato što zgrada nema lift. Centru nedostaju mnogi preko potrebni aparati i nameštaj koji bi bio prilagođen potrebama pacijenata, kao i klima-uređaji.

Lazić: Ne može sve odjednom

Dr Zorica Lazić, pomoćnik direktora Kliničkog centra, kaže da je ova ustanova u poslednjih pet godina kupila aparate višemilionske vrednosti i isto toliko uložila u renoviranja, ali da se ne može sve ođednom. Ona kaže da je rešenje za RH centar da se izmesti u jedan od blokova interne klinike, dodajući da sledeća velika ulaganja očekuje kada KC dobije sredstva od Evropske agencije za rekonstrukciju.


Najviše pacijenata prima terapiju, odnosno radi vežbe uz pomoć portabl-aparata u sobama. Problem u ovom slučaju je to što kreveti nisu prilagođeni nepokretnim bolesnicima. Sobe će, kaže rukovodstvo, narednih dana dobiti venecijanere. Klima-uređaji i radijatori na spratu, na kojima rade samo po dva rebra, moraće da sačekaju bolje vreme.
Direktor Centra za rehabilitaciju prof. dr Milorad Jevtić kaže da je pre tri meseca završeno renoviranje podova i krečenje i da je samo tokom prošle godine urađeno više nego u 15 poslednjih, ali da je teško sve brzo nadoknaditi.
- Američka organizacija ACDA Voca je pre šest godina trebalo da donira novac za hidraulični lift, ali su odustali. To je samo deo problema. Nemamo ni valjane krevete, treba da zamenimo najmanje 20 od postojećih 40, a reč je o krevetima sa antidekubitalnim dušecima, koji su ispunjeni penom koja se prilagođava obliku tela nepokretnih. Potrebni su nam kreveti za paraplegičare. Natkazne za pacijente nisu menjane 40 godina - objašnjava dr Jevtić, dodajući da je Centar nabavio desetak novih aparata, ali da i dalje nedostaju najbitniji.
Greška stara pola veka

Direktor RH centra Milorad Jevtić kaže da u okviru bolnica i kliničkih centara u zemlji postoji još šest tipskih, apsolutno istih zgrada i da su sve projektovane zajedno sa liftovima još 1961. godine. U svim zgradama, sem u ovoj u Kragujevcu, liftovi su i urađeni, te sada zaposleni ispaštaju zbog nečije greške od pre 47 godina.



- Renovirana je kinezi-sala i nabavljeni su aparati za elektroterapiju, ali Centar nema neophodan aparat za rastezanje kičmenog stuba, kao ni aparat za magnetnu terapiju. Fali nam i barokomora, koja služi za poboljšavanje periferne cirkulacije, što utiče na brzinu oporavka. Trebaju nam i tegovi, medicinske lopte i traka za vežbanje - objašnjava dr Jevtić.
Ružica Milovanović, glavna sestra, kaže da nepokretne ne nose svaki dan, ali kada dođe petak, pa pacijente otpuštaju kućama, nastaje problem.
- Teško je i kada nam stignu pacijenti koji su bili na neurologiji i ortopediji, jer ih i tada na nosilima vučemo na sprat. Ne radimo to svaki dan, ali ima koleginica koje već pate od bolesti kičme i ne smeju ni tri kilograma da podignu - kaže glavna sestra.
Kragujevački rehabilitacioni centar je konstantno pun, a gužve su najveće leti. U prizemlju su hodnici puni pacijenata iz sedam opština Šumadijskog okruga koji čekaju na ambulantne terapije. Na spratu su smešteni nepokretni, koji na terapiju silaze u prizemlje. Dnevno 30 fizioterapeuta, sedam lekara i devet sestara uradi 400 terapija i primi stotinak pacijenata, plus one koji su smeštani na spratu.

Izvor Pressonline

[naca]

Bespomoćni godinama očekuju pomoć države
Horor u Domu za invalide i stare
Autor: B. Janačković - V. Dragić

Popodne i noću nemamo ni lekara ni medicinsku sestru. Plašim se da mi ne pozli. Negovateljice ne mogu da prepišu terapiju. Da bar imamo fizioterapeuta... Imam cerebralnu paralizu i spazam mišića. Treba mi masaža. Najviše se plašim nestanka vode. Mesecima je nismo imali.

Sa ovim potresnim svedočenjem Marije Petrović (21) iz Smedereva složiće se još 70 štićenika Doma za invalidna i stara lica u Doljevcu kraj Niša. Jer svi oni imaju isti problem. Prepušteni su sebi i entuzijazmu retkih koji osećaju njihovu muku. Oni boravak plaćaju od 16.000 do 30.000 dinara. O uslovima u kojima žive dovoljno govori činjenica da nemaju dovoljno ni tehničke vode u slavinama, a kamoli za piće. Nemaju ni neophodno medicinsko osoblje, iako se Ministarstvo zdravlja još 2004. saglasilo da u ambulanti tog doma treba da radi fizioterapeut i pet medicinskih sestara. Izgleda da su invalide i stare u Domu mnogi zaboravili. Na brojne zahteve i molbe direktorke Lidije Ljutice gotovo svi nadležni ostali su bez sluha. Oni koji i čuju međusobno prebacuju nadležnost. A teškoće stanara se umnožavaju.
- Živimo na ivici humanitarne katastrofe. Voda iz bunara iz kojeg dobijamo tehničku vodu presušuje. Slavine su sve češće suve. Plašimo se da će se ponoviti 2006/2007. kada smo 14 meseci bili bez vode. Pijemo vodu iz kanistera, ali sve teže održavamo higijenu - priča Jagoš Denić iz Smedereva, koji je ostao paralizovan posle saobraćajne nezgode.
Njemu, kao i većini u Domu, najviše nedostaju lekar i medicinska sestra.
- Pre podne dolaze lekari Doma zdravlja u Doljevcu, ali popodne i noću ih nema. Invalidi imaju specifične probleme. Noću dežuraju samo dve negovateljice. Sami smo se izborili da dobijemo lift i kombi, ali smo još bez saniteta, tako da je prevoz ležećih pacijenata problem - kaže Denić.
Direktorka Ljutica slaže se da nema elementarnih uslova za rad, ali kaže da su ove godine izdvojena značajna sredstva kojima će biti rešeni gorući problemi.
- Ministarstvo za rad i socijalnu politiku odobrilo nam je tri miliona dinara da sa opštinom u Doljevcu, gde inače nema vodovoda, iskopamo veliki bunar iz koga bi se snabdevao Dom, škola i druge obližnje institucije. Nadam se da će problem vode biti rešen do kraja godine ukoliko to i Vlada odobri. Oko sedam miliona dinara odvojeno je za proširenje kuhinje, hidroizolaciju objekta i druge radove - objašnjava Ljutica.
Ona, međutim, ne zna da li će i kada biti rešen i problem medicinskog osoblja.
- Lekar Doma zdravlja boravi pola radnog vremena kod nas kao u kućnoj nezi. Ali često je potreban noću. Ministarstvo zdravlja još pre četiri godine je odobrilo da kod nas radi fizioterapeut i pet sestara. Ali filijala RZZO u Nišu kao da nas izbegava. Više od 15 puta podsećali smo ih na saglasnost Ministarstva zdravlja i ništa - kaže Ljutica.
Direktor te filijale Borislav Milošević priznaje „Blicu“ da je upoznat sa saglasnošću Ministarstva zdravlja, ali da se u međuvremenu mnogo toga izdešavalo.
- Odlučeno je da lekar Doma zdravlja bude na raspolaganju Domu, jer je zajednička komisija dva ministarstva sačinila spisak predloga o broju medicinskog osoblja u tim ustanovama i Doljevac nije bio na spisku. Mi se rukovodimo tom odlukom. Mogu reći da je direktorka RZZO Svetlana Vukajlović razgovarala sa državnim sekretarom Ministarstva za rad i socijalnu politiku i da će se jednom za svagda rešiti problemi. Ne samo za Doljevac. Problemi proističu, verovatno, zbog podeljenih nadležnosti dva ministarstva - objašnjava Milošević. On podseća da štićenicima tog doma nisu uskraćena prava na zdravstveno osiguranje, već samo nema lekara. Upravo to i može biti problem. I ne samo to. Oni nemaju svog izabranog lekara jer dobijaju onog koji je slobodan. A bili bi, verovatno, spokojniji da imaju samo fizioterapeuta.

Izvor Blic

[naca]

Već četiri godine žive bez tehničke i pijaće vode
Ministar obećao pomoć Domu invalida i starih
Autor: M. Smiljković | Foto:K.Kamenov | 04.09.2008. - 06:00


U roku od dva meseca rešićemo sve probleme s vodom - rekao je juče ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić, koji je posle jučerašnjeg teksta u „Blicu“ posetio sedamdeset štićenika Doma invalida i starih osoba u Doljevcu.

Štićenici već četiri godine žive bez tehničke i pijaće vode i sa nedovoljnim zdravstvenim kadrom koji bi brinuo o njima. Oni, inače, plaćaju usluge Doma.
- Naći ćemo načina da u roku od mesec dana ili dva dopremimo vodu korisnicima. Razgovaraćemo sa predstavnicima Republičkog zavoda za zdravstvo da zaposle neophodan broj lekara i sestara radi nege pacijenata. Ukoliko to ne uspemo, izdvojićemo sredstva iz našeg ministarstva za plate tih zaposlenih zdravstvenih radnika. Pošto ovde često nestaje struja, obećavam da ćemo nabaviti jedan agregat da imaju električnu energiju kada nestane sa regularnih vodova - rekao je Ljajić.
Pacijenti ovog Doma požalili su se ministru da, pored lekara i sestara, nemaju fizioterapeuta ni sanitetsko vozilo. Dolazak ministra u ovaj dom otvorio je još neka pitanja.
Pacijent Dragan Medić kaže da bolesnike negde oko Uskrsa lekar nije posetio 48 dana!
- Naša doktorka Slađana Beronja bila je na godišnjem odmoru, a kasnije su je prebacili na drugi teren, tako da su nas iz lokalnog doma zdravlja potpuno ignorisali. Ovde bi trebalo popraviti lift jer se pacijenti koji boluju od dekubita stalno trzaju na lupnjavu lifta.
Jagoš Denić koji je vezan za pokretna kolica ističe da su zime u Doljevcu strašne i da se pacijenti smrzavaju već četiri godine.
- Mi ovde nemamo čuvare ili ljude koji će da lože peći, već to čine negovateljice koje su nevešte u tome. Smrzavamo se već četiri godine i nadam se da ove pete nećemo, jer će valjda neko da zaposli najobičnijeg ložača. Dobili smo kombi od ministarstva, ali strašno je to što nemamo vozača, tako da se njime prevoze sve druge stvari sem nas pacijenata - kaže Denić.
Igor Mezbur iz Borče i Slavoljub Janković iz Obrenovca kažu da se u Domu nalazi 30 mladih osoba koji nemaju komunikaciju sa svetom.
- Jedino što imamo su mobilni telefoni, pa su nam zato kao hleb potrebni računari sa internetom da bi nam bolesti lakše pale - kažu njih dvojica.

Izvor Blic

[naca]

Vojvodina
 
Užas u kovinskoj Specijalnoj bolnici
Bolnica za rušenje
Autor: Slobodan Dukić  13.10.2008




KOVIN - Majstori više ne smeju na krov dotrajalih zgrada Specijalne neuropsihijarijske bolnice Kovin, jer postoji opasnost da će kroz njega propasti. Vodovodne i kanalizacione cevi pucaju, pošto temelji tonu. U neuslovnim prostorijama smešteno je po 25 bolesnika, a hodnicima odjekuju krici najtežih pacijenata u stanju tzv. akutnih psihoza, iza zakatančenih vrata.

To je današnja slika najveće srpske bolnice za duševne bolesnike. Da su njeni objekti u teškom stanju imao je prilike da se uveri i Atila Čengeri, pokrajinski sekretar za zdravstvo, prilikom nedavne posete. On je za „Blic“ rekao da je stanje takvo da zgrade treba srušiti do temelja i izgraditi nove.
Dr Milan Milić, direktor Specijalne bolnice Kovin, kaže da su i ranije dolazile delegacije i isto govorile.
- Bili ste svedoci da su ljudi iz ministarstva poslednjih godina tri puta obećavali kamen temeljac. Od proleća do proleća. Istina, urađen je glavni projekat za novu zgradu, a čitavo ulaganje stajalo bi oko četiri miliona evra. Bila bi to građevina nalik na Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu.“
Pripremajući se za izgradnju nove bolnice, uprava je smanjila broj pacijenata na 600. Uslovi njihovog lečenja , uprkos naporima lekara, medicinskih sestara i pomoćnog osoblja , danas su takvi da međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju da su „na nivou 19. veka.“
Upravo su se najavili i ljudi iz „Hjuman rajts voča“ koji žele da posete Kovin.
Direktor bolnice obavestio je pokrajinskog sekretara da su mu takve organizacije „stalno za vratom“. Malo malo zakucaju na vrata, ukazuju, između ostalog,  na sanitarne prostorije iz kojih se šire neprijatni mirisi uprkos „tonama i tonama“ potrošenih dezinfekcionih praškova. Pacijenti koriste klozete čučavce. U njima se zimi ledi voda, zbog dotrajalih prozora.
Dr Milić upozorava da su „uslovi urgentni“.
- Objektima nema leka. Ne smemo na krov da postavimo gromobran, jer će ljudi propasti kroz njega. Sobe su totalno nefunkcionalne. Daleko su od evropskih standarda koji govore o sobama sa šest postelja. Zgrade su nestabilne, urušavaju se a temelje i instalacije napada vlaga iz zemlje - kaže doktor Milić.
Kompleksu austrougarske kasarne izgrađene1912. godine pripada i vešernica. Njen krov prokišnjava, a zaposleni ne znaju kako da sačuvaju veš mašine , rublje i posteljinu od vode koja se sliva niz zidove.U ovoj bolnici kažu da su u tehničko-materijalnom smislu u najgorem položaju od svih  ustanova takvog tipa.
- Nema izbora: ili ćemo skoro dobiti novu zgradu ili ćemo se srušiti sami od sebe - upozorava dr Milić.
Izvor Blic

[naca]

Domovi još na terapiji B. STJELJA, 17.11.2008

SLIKA u domovima za brigu o mentalno ometenima još je daleko od idealne, ali mnogo bolja nego što je bila lane. Pre tačno godinu dana neslavan Rosentalov izveštaj "Mučenje ili lečenje" na noge je digao struku, sindikate, Ministarstvo rada i socijalne politike..., a ministar Rasim Ljajić je zašao u svaku ustanovu od severa do juga ne bi li se uverio u tačnost gorkih navoda.
Danas je, bez obzira na to da li je Rosentalov raport uticao na reformu socijalne zaštite ili je, kako to ističu u Ministarstvu, ona počela mnogo ranije, većini ustanova pružena prva pomoć. Najozloglašeniji domovi - u Kulinama i Stamnici - prošlog su novembra dospeli na vrh ministrove liste za popravljane ugleda. U obe je od tada uložen novac za veće rekonstrukcije, smanjen je broj štićenika, doneti akcioni planovi sa preciznim rokovima.
- Popravljeno je 1.000 kvadrata krova, obnovljena plinska stanica i deo opreme, a u završnoj fazi su i radovi na prečišćavaču otpadnih voda - kazao nam je Dragoljub Marković, direktor Ustanove za smeštaj odraslih lica Kuline kod Aleksinca. - Znatno nam je smanjen broj korisnika, a sva deca koja imaju između šest meseci i osam godina premeštena su u "Kolevku" u Subotici, i u Zvečansku. Tako, umesto 560 korisnika sada imamo 495, a u planu je da se u naredne dve godine taj broj smanji na 300.
I u Stamnici je dosta učinjeno. Kupljeno je novo ambulantno vozilo, osposobljen je računarski centar vredan 11 miliona dinara, uposlen još jedan psiholog, šest dečjih negovateljica, a uskoro će posao dobiti i petoro medicinskih tehničara.
- U planu nam je i izgradnja još jednog objekta površine 1.900 kvadrata u koji bi se smestilo 112 korisnika - ponosno objašnjava Miroljub Lazarević, novi direktor Specijalnog zavoda za decu i omladinu "Dr Nikola Šumenković" iz Stamnice kod Petrovca. - Tako bi u paviljonima umesto 25 osoba, bilo najviše deset. Za ovu zgradu namenjeno je 50 miliona dinara, a mogla bi da bude otvorena već na jesen.
I u specijalnoj ustanovi za lica ometena u razvoju "Gvozden Jovančićević" iz Velikog Popovca, direktor Dragan Jevremović kaže da je popravljeno sve što je bilo najurgentnije. Ipak, i dalje kubure sa gužvom. Kapacitet ustanove je 280 mesta, ali su na smeštaju 282 korisnika. U poslednjih godinu dana samo je petoro premešteno.
U Domu za duševno obolela lica u Čurugu nabrajaju da su od Ministarstva dobili sanitetsko vozilo, 150 stolica za trpezariju i deset i po miliona za rekonstrukciju objekta.
- Naš cilj je da što manje ljudi bude u ustanovama i zaista je u celoj Srbiji već smanjen broj lica na smeštaju - objašnjava Miroslav Brkić, pomoćnik ministra u Sektoru za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti. - Ipak, i dalje postoji pritisak na Ministarstvo da se smeštaju oni koji nemaju gde da budu, jer porodice ne mogu same da preuzmu brigu. Zato je neophodna saradnja sa opštinama koje mogu da razvijaju druge sisteme poput pomoći u kući i dnevnih centara. U planu nam je i da osnažimo hraniteljstvo i da podstaknemo usluge specijalnog hraniteljstva za osobe sa invaliditetom, te da i na taj način smanjimo broj štićenika u domovima.

IZOSTALA POMOĆ
- OBEĆANJA je bilo mnogo, ali izostala je konkretna pomoć. Ministar Ljajić nas je obišao tačno pre godinu dana i obećao da će ponoviti posetu. Ipak, nije - priča nam direktorka Doma za lica ometena u mentalnom razvoju "Oton" iz Stare Moravice kod Bačke Topole. U ovom domu smešteno je 332 teško obolelih lica. Pucaju zidovi, zgrada tone, uslovi nehumani. A nova zgrada, na obližnjem placu, gradi se već dve decenije! Podignuta su tri paviljona, urađena kotlarnica, vešernica..., ali od 2004. godine sve stoji. U međuvremenu je inspekcija zatvorila jedno krilo u staroj kući zbog "uslova opasnih po život".

BROJKE
50 MILIJARDI IZ BUDŽETA ZA SOCIJALNU ZAŠTITU
760.000 GODIŠNJE ZA PLATE JEDNOG PSIHOLOGA
8.000 RADNIKA ZAPOSLENO U USTANOVAMA ZA SOCIJALNU ZAŠTITU
Izvor Vecernje novosti