U drugoj nedelji posle intervencije sam mogao da zaključim i sledeće:
- U uspravnom stavu stojim stabilno-čvrsto, bez ljuljanja.
- Tremor u levoj nozi je potpuno nestao. Tresla se u nekom položaju kao da je „na struju“. Polako osećam da dolazi više snage u nju. Mogu da načinim pokrete, koje ranije nisam mogao. Mogu da zakoračim sa njom malo lakše, odižući je od poda.
- Pri umivanju iznad lavaboa stojim čvršće, kolena mi ne „tonu“. Ne vuče me na dole da padnem.
- Leva šaka se vratila oko 90% pri svim testovima sa njom, a često i celih 100%. Spazam sve više popušta.
- Mogu da klečim na kolenima, bez nepodnošljivog bola u lumbalnom (krsnom) delu kičme, koji me je dovodio za par sekundi do opšte slabosti i mučnine. Inače, bol u lumbalnom delu je iščezao za gotovo 90%.
- Iz ležećeg položaja na leđima-na podu, uspeo sam da samostalno ustanem do uspravnog položaja, uz pomoć štapa i pridržavanje za komad nameštaja. Ovo bi bila nemoguća misija ranije.
- Svi grčevi u mišićima su potpuno nestali, uključujući i jutarnje protezanje uz „cimanje i grčenje čitavog tela. Ostao je spazam u levoj nozi i blagi, jedva primetni, u levoj šaci.
- Noćno ustajanje do wc-a, svelo se na jedno. Ranije sam ustajao i po 3-4 puta.
- Okretanje u krevetu u toku sna mi je mnogo lakše, jer imam više snage i u rukama i lako ih koristim.
- Najvažnije u svemu je, što se uz fizičku snagu dobije i psihička, koja se ogleda kroz želju za vežbanjem i još niz drugih voljnih kvaliteta!
U TREĆOJ nedelji od intervencije, primećujem da dolazi do kolebanja! Naime, osećam povremeno poneke simptome iz „prošlosti“. To je počelo da me „plaši“ da ne sluti na dobro. Tako je bilo tokom cele treće nedelje, sa sve većom tendencijom pada.
U ČETVRTOJ nedelji od intervencije, ili tačnije polovinom četvrte nedelje, mogu sa sigurnošću da zaključim, da se kod mene sve vratilo na početno stanje od pre intervencije, u potpunosti! Sve što sam opisao kao pozitivne promene, nestalo je, kao u lošem snu. To stanje se održava i do danas. Supruga mi je već dala dijagnozu - restenoza. Ako se uspostavi da je tako, nemam ama baš, nikakav problem s’ tim. Samo da mi ne kažu na kontroli u oktobru, da je sve u redu!? Ali, za mene je sada iz ove perspektive, stvar potpuno očiglednana i nedvosmislena. Samo kada se setim, kako je dr Milić raširio ruke i vrteo glavom, dok je gledao moje snimke sa flebografije, uz reči: „Strašno! Strašno! Ovo je strašno. Ostaće nejasno, zašto je bilo ovako.“ Gomila kolateralnih vena, oko samog ušća i jugularne vene u lobanji, koja je ličila na korenje drveća, ili na hobotnicu sa isprepletanim kracima, od kojih ja ne prepoznajem ništa. Pa još zatvorena ta ista jugularna vena, u krajnjem donjem delu. Zaista sam potpuno spokojan i držim se reči dr Živića, da se više ne postavlja pitanje da li postoji stenoza, već gde je! A o restenozama se ovde i inače malo govorilo, iako su one uobičajene propratne pojave (za sada), a ima ih da kažemo u globalu, oko 40-50% pacijenata. (Gaga-Taurus kaže i dve trećine). Statistika je neumoljiva. To valjda već svi znamo. Nadam se, da će u bliskoj budućnosti i to da se promeni, kada medicina da adekvatan odgovor po pitanju restenoza. Sada je situacija takva, da moramo malo više svi biti realniji i ne zatvarati oči pred stvarnošću. Znao sam, da restenoze mogu nastupiti i u jako kratkom vremenu. Naravno, ja ću morati da sačekam svoju kontrolu u oktobru, pa ću onda znati, nadam se, izvesnije o čemu se tačno radi. Uzmite sve ovo što sam pisao sa dozom rezerve, jer to je samo moja predpostavka i moj subjektivni doživljaj svega što mi se događa. Molim vas da to samo tako shvatite i nikako drugačije! Ne zaboravite da je svako od nas, jedinka za sebe. Moj „slučaj“, svakako nije reprezentetivan i ne može nama koji verujemo u CCSVI ići u naročitu korist, jer poboljšanja koja sam opisao, nemaju potvrdu u trajanju. Pre bi ga mogli (zlo)upotrebiti neurolozi i skeptici, kao „dejstvo kratkotrajnog placebo efekta“. Druga je stvar, što ja lično znam, a i moji ukućani znajući mene znaju, da bi kod mene svaki pokušaj placeba bio osuđen na propast! O tome dakle, neću ni da razmišljam. I još nešto, sada tek vidim da nisam ni bio svestan u potpunosti promena, dok su bile prisutne. Nažalost, postao sam ih tek sada potpuno svestan, kada ih više nema! Možda je i to dobro. Ovako mi je sada, još sve uočljivije. Valjda sam samo posmatrao svoja najteža oštećenja i da li će se tu nešto dogoditi. Znam da je vreme bilo isuviše kratko za nešto „epohalno“, ali sada mislim da je i sve ovo bilo fantastično. Ehh, kako je čovek čudan! Toliko za sada od mene.
PS./ Bio sam na g. odmoru i zato me nije bilo na fb. Tamo nisam imao internet.
Iskoristiću priliku i ovde, da svima koji su pozvani i uskoro idu za Niš, poželim srećan put i srećnu i uspešnu intervenciju, bez restenoza!
Najsrdačniji pozdrav svima!
Tema: Bencio (Pročitano 84953 puta)