Medicinska dostignuća za budućnost Istraživanja na matičnim ćelijama glavni su medicinski događaj u protekloj godini jer mogu biti prekretnica u lečenju mnogih bolesti
Ljudsko telo kao najpreciznija mašina (Foto Kasandra)
Istraživanja na matičnim ćelijama predvode čitav niz medicinskih dostignuća, a stručnjaci za njih tvrde da bi mogla da dovedu do konačnog izlečenja mnogih bolesti zahvaljujući svojoj sposobnosti da se razviju u bilo koju ćeliju u ljudskom organizmu. Naučnici kažu da im ta sposobnost daje potencijal da leče bolesti jer se može učiniti da postanu zdravo, odnosno željeno tkivo.
U 2007. dve ekipe naučnika u dve najrazvijenije zemlje sveta, jedna u SAD i jedna u Japanu, objavile su da im je uspelo da pretvore ćelije kože u svojevrsnu matičnu ćeliju sa sposobnošću da se transformiše u različite vrste ćelija. To presudno otkriće anulira potrebu korišćenja matičnih ćelija embriona.
Džejms Tompson, sa univerziteta Viskonsin, jedan je od američkih naučnika koji su uspeli da manipulišu ćelijama kože. On kaže da bi razvoj ove metode mogao da prekine žučne rasprave o korišćenju ljudskog embriona u istraživačke svrhe. „Verujem da ovi novi rezultati, premda ne eliminišu tu kontroverzu, predstavljaju početak kraja te kontroverze.”
Američki istraživači su pružili prve dokaze da reprogramirana matična ćelija može da deluje kao lek, preokrenuvši jedan poremećaj krvi – srpastu anemiju – kod miševa.
Srpasta anemija je genetska bolest krvi koja ponajviše pogađa decu afričkog i azijskog porekla, a karakteriše je izobličenje crvenih krvnih ćelija, eritrocita, koji ne uspevaju da prenesu dovoljno kiseonika.
Naučnici su razvili soj miševa koji sadrži gen srpaste anemije ljudi. Potom su ćeliju kože miša reprogramirali u stanje nalik embrionskom, pa su je podstakli da stvara eritrocite. Novostvoreni eritrociti bili su normalni, tako da su simptomi srpaste anemije potpuno nestali kako se stvaralo sve više normalne krvi.
Troje naučnika, Mario Kapeči, Oliver Smitis i Martin Evans, nagrađeni su Nobelovom nagradom za medicinu za 2007, za stvaranje takozvanog nokaut miša, soja ove laboratorijske životinjice koji omogućava izvođenje većine genetskih istraživanja.
„Rekao bih da naša istraživanja u osnovi počivaju na njihovom stvaranju takvih miševa”, kaže Metju Goldberg, neurolog sa teksaskog univerziteta iz Dalasa, koji traga za lekom protiv Parkinsonove bolesti.
Njegova ekipa koristi nokaut miševe u pokušaju identifikacije gena koji su odgovorni za izazivanje „parkinsonizma”.
Kod nokaut miša neki su geni „stišani” kako bi se imitirala ljudska bolest.
„’Utišavanjem’ gena mogu da se analiziraju ponašanje miša i fiziološke promene do kojih dolazi, a tako može da se zaključi kakva je normalna funkcija tog gena”, kaže Goldberg.
Godina 2007. donela je značajne promene i u zdravstvenoj slici sveta. Broj obolelih od boginja smanjen je u Africi za 91 odsto, a u čitavom svetu za 68 odsto, zahvaljujući intenzivnoj kampanji vakcinisanja.
Na kraju 2007. istraživači su svet obradovali i vešću o značajnom napretku u razvitku vakcine protiv malarije. Devedeset odsto od milion dece koliko ih svake godine u svetu oboli od malarije živi na području supsaharske Afrike.
U kliničkom eksperimentu u Mozambiku, eksperimentalna vakcina je smanjila rizik nastanka teške malarije kod 2000 dece za gotovo 60 odsto.
Na kraju sledeće godine najverovatnije će svet biti bogatiji za ovu novu vakcinu i svakako za neka nova otkrića koja će olakšati našu borbu za zdravlje.
D. P.
[objavljeno: 27/01/2008.]
Izvor:
http://www.politika.co.yu/rubrike/zivot-i-stil/Medicina/Medicinska-dostignuca-za-buducnost.sr.html
Tema: Transplantacija matičnih ćelija (Pročitano 189287 puta)