16.8.2007., Blic:
Za sve one koji su ostali nepokretni zbog povrede kičmene moždine ili tumora na tom delu tela ima nade za izlečenje uz pomoć diferenciranih embrionalnih matičnih ćelija. Nadu daju rezultati koje je genetičar Miodrag Stojković postigao na miševima u laboratorijama Instituta „Princ Filip“ u španskom gradu Valensiji.
Nakon ubrizgavanja ćelija miševi sa mehaničkim povredama kičmene moždine počeli su da koriste svoje ekstremitete.
- Šira primena ove metode na ljude očekuje se vrlo brzo, ali samo u zemljama koje imaju uslova za to, odnosno gde postoje banke matičnih ćelija, stručnjaci koji diferenciraju ćelije, kao i lekari kojima su povrede kičmene moždine uža stručnost. Na sreću, naša zemlja ima takve stručnjake, ali potrebno ih je okupiti i izdvojiti novac za njihov rad - kaže za „Blic“ Stojković, koji se nakon desetomesečnog pokušaja da svoj naučni rad nastavi u Specijalnoj bolnici za vantelesnu oplodnju u Leskovcu vratio u Španiju sa suprugom, Nemicom Petrom.
Stojković je oprezan pri davanju informacija kada je u pitanju ovaj projekat, za koji je španska vlada izdvojila 180.000 evra, budući da još nije publikovan u naučnim časopisima, ali za čitaoce „Blica“, ipak, otkriva metode lečenja miševa sa povredama na kičmi.
- Posle tih povreda, miševima se ubrizgavaju diferencirane embrionalne matične ćelije, odnosno ćelije sa nervnim karakteristikama, i u odnosu na kontrolnu grupu oni počinju da koriste ekstremitete. Oporavak kod takvih životinja traje do četiri meseca. Mi trenutno analiziramo mesto povrede, odnosno šta se dešava sa transplantiranim matičnim ćelijama, kao i sa samom povredom - objašnjava Stojković, dodajući da će isti metod lečenja biti primenjivan i na ljude.
- Ovo je važno za pacijente koji su doživeli neku nesreću, na poslu, u saobraćaju ili baveći se sportom i za one koji su ostali nepokretni posle teške bolesti ili odstranjivanja tumora - kaže Stojković, dodajući da je to samo jedan od projekata kojim se bavi njegov naučni tim u Valensiji.
- Pored toga, radimo na šećernoj bolesti tipa 1, zatim na dobijanju adutnih ćelija iz periferne krvi za lečenje različitih krvnih bolesti, na primer, leukemije. A broj pacijenata obolelih od leukemije kod nas stalno raste, verovatno kao posledica bombardovanja - podseća Stojković, koji je nakon povratka u Valensiji opet dobio mesto zamenika direktora Instituta „Princ Filip“.
Stojković se krajem avgusta vratio u Španiju jer nije bio u mogućnosti da pronađe partnera koji bi uložio oko milion evra u opremu za Specijalnu bolnicu u Leskovcu. U međuvremenu su stigla uveravanja predstavnika leskovačkih vlasti da su preko svojih veza u Vladi Srbije praktično obezbedili novac za te namene. Niko od njih juče nije bio dostupan, ali na osnovu ranijih izjava, novac za opremu trebalo bi da stigne iz NIP, Fonda za razvoj i Narodne kancelarije predsednika Srbije. Ukoliko se ta obećanja realizuju, povratak u Španiju bi bio prelazno rešenje.
- Nade za povratak ima, nadao sam se svakog sekunda i kada sam bio tamo 10 meseci, nadam se i dalje. Nažalost, tih 10 meseci i stečeno loše iskustvo me je naučilo da sva obećanja primam sa oprezom. Ako nismo u stanju da u narednih tri-pet godina planski uložimo u ovu nauku, granu regerativne medicine, vantelesnu oplodnju, decu, budućnost, onda mi ne preostaje ništa drugo nego da se pomirim sa činjenicom da još nismo zreli - zaključuje Stojković u razgovoru za „Blic“.