Tema: O makrobiotici kroz životnu priču Mine Dobić

[Ivan Lazic]

O makrobiotici kroz životnu priču Mine Dobić

Mina Dobić :“Moj život je kao feniks“

O tome šta je makrobiotika, progovorićemo kroz divnu životnu priču Mine Dobić, žene sa naših prostora, jer njena životna priča na najbolji mogući način, direktno i na ličnom primeru, objašnjava kako makrobiotika nije samo način ishrane, već je to put čoveka do spiritualnog bića i do univerzalne ljubavi, put od patnje i bola do uzvišene svesti i apsolutne harmonije. Njena priča za mnoge je postala duhovni eliksir, put nade i svetla u teškim i mračnim trenucima.

Ko je zapravo Milenka Mina Dobić?

Ona je rođena 15. oktobra 1942. godine u Elemiru kraj Zrenjanina, po profesiji je profesor svetske književnosti i novinar. Nakon što je obolela od teške, neizlečive bolesti nazvane rak ili kancer, prešavši put od pacijenta do iscelitelja, ona je podučila hiljade ljudi kako da transformišu svoju bolest i nesreću u zdravlje, sreću i mir i postaje jedan od najpoznatijih svetskih stručnjaka za makrobiotiku, konsultant osobama kao što su Madona, Gvinet Paltrou, Stiven Sigal....

Šta je makrobiotika?

Termin „makrobiotika“ se koristio još u staroj Grčkoj. Sastoji se od reči makro, što znači dug ili velik, i reči bios što znači život ili življenje. Ovaj termin se pojavljuje prvi put u četvrtom veku pre nove ere, kod Hipokrata, oca zapadne medicine. Termin su takođe koristili mnogi drevni i klasični pisci kada su hteli da opišu jednostavnu, izbalansiranu ishranu koja omogućuje dug i zdrav život u skladu sa prirodom. Isti ovi termini i koncepti na Istoku sežu u daleku prošlost, sve do najznačajnije medicnske knjige drevne Kine. Klasična interna medicina koju je napisao Žuti imperator, Knjiga promena, Ji Đing... Istočnjački ideogram za reč mir je sastavljen od dva znaka, „zrno“ i „usta“. Drevni narodi intuitivno su znali da koristeći celo zrno žitarice u svojoj ishrani, uspostavljaju fizičko zdravlje i vitalnost, smiren, jasan um i ispravno rasuđivanje.

Na Zapadu, koncept makrobiotike ponovo se pojavljuje u periodu renesanse i tokom XVIII veka, kada doživljava kraću, obnovljenu popularnost. Nemački doktor Kristof fon Hufeland, Geteov lekar, izdao je knjigu pod naslovom Makrobiotika ili umetnost dugovečnosti, u kojoj je naveo nova naučna otkrića i dokaze, kako bi podržao povratak na tradicionalni način života i ishrane. Na istoku je makrobiotika iznova predstavljena u kasnom 19. veku, od strane tokijskog doktora Sagena Išizukija. On je ustanovio da ishrana, zasnovana na integralnom pirinču, misu, povrću i morskim algama, pomaže u održavanju zdravlja i lečenja od zaraznih bolesti koje su u to vreme harale Japanom i ostalim delovma razvijenog sveta.

Početkom XX veka, mladi Japanac Jukikazu Sakurazava je izlečio svoju tuberkulozu metodom dr Išizukija, uskoro je postao vođa društva za zdravu ishranu i tridesetih godina ovog veka, otišao je u Francusku gde je pisao i podučavao, pod pseudonimom Džordž Ošava. On se danas smatra ocem moderne makrobiotike.

Do sredine XX veka, ovaj tradicionalni način ishrane, zajedno sa znanjem o upotrebi hrane za lečenje, bukvalno je iščezao i na Istoku i na Zapadu. Savremena medicina je zamenila otklanjanje uzroka koji leže iza bolesti i poremećaja, otklanjanjem simptoma i posledica.

Učenici Džordža Ošave, Mičio i Avelin Kuši, prilagodili su makrobiotičku ishranu životnoj sredini i klimatskim uslovima Zapada, uzimajući u obzir i potrebe savremenog načina života.Oni su 1960. otpočeli savremeni pokret prirodne hrane. Od tada, integralne žitarice, mahunarke i proizvodi od njih, uključujući miso, tofu i tempeh, sveže povrće gajeno bez aditiva i pesticida, morske trave, umebiši šljive, kuzu koren i ostale biljke koje se koriste u medicinske svrhe, pojavile su se u radnjama zdrave hrane. U početku su se savremene medicinske nauke rugale učenju koje tvrdi da je savremena ishrana uzrok mnogih oboljenja srca, kancera i drugih bolesti, ipak mnogobrojni slučajevi običnih ljudi koji su ozdravili od teških i degenerativnih bolesti uz pomoć makrobiotike dokazuju suprotno.

Više o filozofiji i suštini makrobiotike saznaćete kroz odlomke iz priče Mine Dobić o svom životu.

[Ivan Lazic]

Odlomci :

„Pre pedeset i šest godina, u malom selu Elemiru na severu Srbije, u Vojvodini, rođeno je prvo dete Kate i kaje Popova. Stigla sam usred Drugog svetskog rata, 15. oktobra 1942.“...

„Majka nije puno govorila, ali bilo šta da kaže zvučalo je biblijski: Mi sadimo biljku i zalivamo je, ali Božja ljubav čini da raste. Iz jednog zrna nastaće hiljade. Nemoj da ih rasipaš.“...

„Na neki način uvek sam u životu osećala samo mrvice sreće. Nikad nisam sebe postavljala na prvo mesto u bilo kojoj situaciji ili u bilo kom odnosu sa ljudima. Uvek sam bila nošena osećanjima i potrebama drugih. Nisam bila povezana sa svojim unutrašnjim bićem. Umesto toga sam preživljavala svoje emocionalne zbrke jadikujući nad svojom sudbinom. Igrala sam ulogu žrtve. Skretala sam pažnju svojom patnjom. Sada jasno vidim da se niko ne može kriviti ni za šta. Sama sam odabrala taj put. Samo kad pomislim na svoje komplikovane, dramatične, romantične, samosažaljive pokušaje da dostignem sreću. A nikad nisam stigla do nje. „...

„ Religiozno nasleđe majčine familije okovalo me je moralnim dogmama za ceo život. Sada vidim koliko je to bilo stresno. Čak je i moj brak podrazumevao žrtvovanje. Nisam smela potpuno izražavati svoja osećanja da bi se izbegao sukob sa svekrvom.Povlačila sam se dok je moja životna energija nestajala u mraku. Osudila sam svoju ogromnu ljubav prema voljenoj osobi da gori bez vatre. Bila sam razapeta između svojih svetlih i tamnih sezualnih sila. Volela sam i patila, kažnjavajući sebe bez razloga, igrajući sporednu ulogu u sopstvenom scenariju.“...

„Početkom 1986. moje zdravlje je bilo gore nego ikad. Patila sam od zapaljenja bubrega, čestih i mučnih migrena, pritiska na temenu, vrtoglavice, gubitka nergije, nedostatka apetita i depresije.“...

„ U sledećih mesec i po dana imala sam seriju rentgenskih snimanja bubrega, pluća, bešike, debelog creva, mozga. Telo su mi prepunil radijacijom. Simptomi su bili još gori. Zglobovi su mi bili otečeni. Rektalni pritisak je bio toliko intenzivan da nisma mogla da sedim, stojim, spavam, Svaki korak je bio mučenje. Moje fizičko ja je otkazalo.“...

„Nakon gomile testova, specijalista je zaključio i dao dijagnozu : Rana menopauza. Odredili su mi čitavu gomilu lekova. Moje fizičko biće su sisitematski podelili na proste činioce. Za svaki odeljak su mi prepisali različite lekove, svaki od njih je bio kao droga. Nakon dva dana sam se srušila u autobusu i rekla suprugu da baci sve lekove. ... Čini mi se da imam rak...“

„ Za mene je bolnica bila zatvor. Bila sam osuđena na krevet. Nije više bilo plavog neba, niti kontakta sa prirodom, samo jednoličnost. ... Užas nad užasima, ginekološke preglede su obavljali studenti medicine na praksi! Ponekad i dva puta dnevno. Jednog dana su me pregledali naizmenično glavni hirurg, ginekolog i još dva studenta. Lekar im je objašnjavao moje simptome. Ja sam plakal od bola i molila ih da prestanu. „Da li vi želite da vam se pruži pomoć ili ne?“, vikao je šef operative na mene. Kroz suze sam mu odgovorila, dok mi se glas penjao do histerije:“ Zar jedan pregled nije dovoljan? Ne mogu više da podnesem bol. Ostavite me!“ On nije prestajao, još glasnije je urlao na mene:“ Ja znam kad je gotovo. Ne ti.“.....

[Ivan Lazic]

Svet u „belom“ i odluka

„ Nakon ovog zakonski stručnog medicinskog silovanja upinjala sam zadnji gram snage da pređem put do svoje sobe, ostavljajući za sobom krvav trag. Zamolila sam sestru na hodniku da mi da nešto za zaustavljanje krvarenja. Kada sam se okrenula,našla sam se licem u lice sa lekarom. On se držao nadmeno i nezainteresovano. Ponašao se kao moj neprijatelj. „ Doktore, taj poslednji pregled je izazvao još veći bol. Krvarim.“ On je pročistio grlo i upitao superiorno: „ šta radite u hodniku ako krvarite? Zašto niste u krevetu?“ „Tražim pomoć“, promucala sam“ „ Idite u krevet i čekajte da dođe sestra“, bilo je njegovo nemilosrdno naređenje. Gledala sam zapanjeno u ovog namrgođenog čoveka koji kao da me je držao na nišanu. Ali ja nisam imala nameru da ustuknem bez odbrane. U meni je proključao bes. „ Zar je to sve što možete da kažete? Vi mene optužujete da kršim bolnička pravila i nabacujete mi još i osećanje krivice. E da ja vama kažem, gde vam je lekarska etika’ Način na koji tretirate pacijente je nedopustiv, degradirajući, nehuman. Ja ću iskoristiti svoju aroganciju kao novinar i borac za ljudska prava. Predlažem da se ošišate da biste dobro izgledali na televiziji kada budete govorili mojim kolegama, TV novinarima, kako se odnosite prema pacijentima. A onda ćemo da intervjuišemo vaše pacijente.“ Moj bes je bio pokriven strahom. Lekar je mirno prošao pored mene. Sledećeg dana se nije pojavio. Sutra sam pozvana u ordinaciju na pregled, tamo su bili neki drugi lekar i druga grupa studenata, jednostavno sam rekla : „O, ne. Neće više biti pregleda. To se neće ponoviti. „ ...

„ Gde je levi jajnik? Izgleda kao ogroman karfiol“, čudio se muškarac, obučen u belo, gledajući u ekran ultrazvučnog monitora.
„Šta misliš da li ćemo uspeti da dobijemo povišicu na sledećem sastanku? Pitala je žena, takođe u belom.
„Sigurno. Svi su spremni da se bore za to. Vidi ovo, ne mogu da nađem jetru. Kakva zbrka. Liči na gustu tečnost“, zaključio je drugi muškarac. Svi su bili u belom.
„Moraju nešto da urade jer nam nisu dali povišicu u poslednjih šest meseci. Da li želite da znate šta ja ovde vidim? Ceo abdomen je jedna ogromna želatinska lopta“, nastavila je druga žena.“...

„Potpuno gola, nadutog abdomena premazanog gustim uljem, ležala sam na stolu dok je njihvo instrument klizio preko mog trbuha. Slušala sam košmar njihovog ćaskanja. Bila sam sigurna da haluciniram. Ništa od ovog nije bilo stvarno. Ja sam za njih bila nevidljiva. Za ovih šest medicinskih „stručnjaka“ ja sam predstavljala samo beživotnu lešinu. Samo sam pitala da li sam jako bolesna, odgovorili su mi da ću to pitati svog doktora. Nisam dobila odgovor od svog doktora. „..

„ Ostavljena sam u hodniku. Strah me je tresao kao napon od 220 volti. Znala sam šta sledi. Smrt! Uobičajena prognoza – RAK. Ali užasan strah nadvladala je moja borbenost. Zamislila sam Jelenu, moju šestogodišnju ćerku, videla sam Srđana, mog petnaestogodišnjeg sina. Otišla sam daleko od svega što bi se desilo. Otvorila sam oči i odlučila: Preživeću! Ja ću živeti!“...

„ Operisana sam. Dok sam se budila iz anestezije, čula sam muški glas kako šapuće, „Šteta, mlada žena. Milenka, Milenka, probudite se.“
Nisam želela da se probudim. Nikad više. Celo moje biće je bilo stegnuto u bolnom abdomenu. Osećala sam patnju bez smisla. Prisilila sam svoju neukroćenu podsvest da otvori beživotne oči. Imala sam čudan osećaj praznine i agonije! Najednom, moje oči su ipak dotakle turobne zelene zidove operacione sale. Čujem glas, hladan kao led: „ Milenka Milenka, probudite se, probudite se.“...

„Odakle dolazi ta hladnoća? Ona je strana i stvarna. Ona je hladna i bolna. Neka nestane. Dečji se glasovi opet vraćaju! Opet čujem radosne uzvike, glasno smejanje, sanke koje fijuču kroz snežne srebrne nanose – moja Bela , Bela dolina. Pretovarene sanke jurišaju, punom brzinom, niz brdo sve dok se ne preture. Ondas se čuju glasni uzvici i mseh. Pri padu, tela se preliću i upliću u zamršeno klube. Moram da ostanem ovde dok ne umrem. Fatamorgana! Dragi poznati glasovi me izvlače iz ovog sna, sna kakvog nikad pre nisam sanjala“...

„. Da li je to bila meditacija? Ovo je bila prekretnica. Više nije bilo važno šta se dogodilo u prethodnih šest sati. Nisam morala da znam koji deo moga tela nedostaje. Ono što je jedino bilo važno jeste osećanje da niko i ništa ne može da mi oduzme ljubav prema deci, moju ljubav. Ničije prognoze nisu jače od toga!“

„ Prognoze su bile : dva meseca. Ja, Milenka Dobić, četrdeset pet godina, imala sam rak jajnika četvrtog stepena, koji je matastazirao u moj limfni sistem, jetru u slezinu sa ogromnim tumorom u karličnim kostima. Ovosu rekli mom suprugu, a ja saznala znatno kasnije„...

„ Spremite se. Premeštamo vas u drugu bolnicu, u Kamenicu. Kola čekaju. „
„Kako to? Koja bolnica? Zašto? Zašto mi to niko nije rekao? Želim da razgovaram sa svojim lekarom.“

„ Molim vas sedite. Šta biste želeli da znate?“
„Hvala, više volim da stojim Želim da znam zašto me premešate u drugu bolnciu bez objašnjenja. Osećam se kao stvar, a ne kao ljudsko biće.“ ...

„ Želim da moj sin ide sa mnom. „ U ruke su mi ćušnuli dve koverte sa dijagnozom koju mi nisu rekli. Izgubila sam se u lavirintu svojih misli. Sve mi je bilo nejasno. Toliko je bilo pitanja bez odgovora. Činjenice su bile sakrivane od mene. Prava noćna mora u epizodama, nesjedinjena, nepovezana. Tog dana se ipak nešto promenilo. Osamnaest dana sam živela bez sunčeve svetlosti, svežeg vazduha i kontakta sa prirodom. Devetnaestog dana sam pobedonosno izašla iz bolnice, ruku pod ruku sa svojim ljubljenim sinom. To je bio poseban trenutak mog života, prvi dan ostatka mog života. Niko i ništa ga nije moglo zaustaviti! Otpuštena sam iz zatvora“....

[Ivan Lazic]

Izbor : makrobiotika

„ U kovertama bilo je sve, dijagnoza, operativna procedura, postoperativni tretman, terapija koja je bila u toku, neizlečivi rak četvrtog stepena... poluošamućena i zbunjena, savila sam papire i vratila ih u kovertu. Zureći kroz zamagljen prozor, videla sam konture kameničkog mosta i odsjaj zaleđenog Dunava. Bilo bi tako lako sad i ovde završiti svoj život. Samo bi trebalo da otvorim vrata i napravim korak. Ne, ne, nikada!“...

„ Neka nepoznata hrabrost se rađa u meni, još uvek sakrivena i tiha. Osećam nesvesnost i usamljenost. Bezuspešno branim sebe. Ćelije su mi iznurene, jedna po jedna umire, bez svetlosti i ispunjenja, u prokletom bolu od straha, bolu od koga pati sve što živi, kreće se i umire. Poželim da se valjam po plaži, da posmatram zalaske sunca, prizivajući sećanja na prvu platonsku ljubav iz mladosti. Emocionalna sumnja me neće slomiti. Znam da rak ne može da ubije pesnika u
meni.“...

„ Tri žene u mojoj sobi su bile zaglibljene u svoje patnje koje je prouzrokovala agresivna terapija. One su gorele iznutra, tražeći da im dodam limun kako bi ovlažile ispucale usne. Usta su im bila puna bolnih živih rana. Dve nisu mogle da pokreću ruke jer su bile otečene. Jedna je bila potpuno ćelava. Izgubila je kosu posle druge hemoterapije. Najstarija pacijentkinja je buncala nepovezano. Sve su mi delovale uhvaćene u medicinsku klopku. Da li će se ovo i meni desiti? Setila sam se Volterovih reči :“ Doktori su ljudi koji prepisuju lekove o kojima malo znaju, leče bolesti o kojima znaju još manje, ljudima o kojima ne znaju ništa.“..

„Posetila me je moja prijateljica Ratka, utrčala je u moju sobu, sela bez daha i pružila mi dve knjige koje su konačno odredile moju sudbinu. Jedna je imala naslov Ishranom protiv raka Mičija Kušija, a druga Kako sam pobedio rak dr Antonija Satilara. Nakon što sam ih pročitala, rekla sam to je ono pravo, krećem sa tim. „...

„ Prevarom izlazim iz bolnice. Danas trijumfalno izlazim i zatvaram bolnička vrata za sobom. Biću spašena iz ličnog pakla. „..

„ Moja prijateljica, Ratka Rudić, sa svoje dvoje dece, uselila se kod nas da brine o meni. Ona priprema moj prvi makrobiotički obrok. Miso supa, integralni pirinač i zeleno povrće na pari. Posetioci su dobili uputstva da ostave svoje „tužno lice“ kod kuće. Rodbina, prijatelji, kolege iz medija, donosili su veselje sa sobom. „

„ U ponedeljak ujutro sam otišla u bolnicu da izvestim mog onkologa da sam odlučila da sledim alternativni pristup lečenju. Ona je delovala šokirano. Onda se sabrala i rekla: „ Ali, vi ne možete to da uradite. Ako odete, ne možete više ovamo da se vratite.“ Sad je na mene bio red da budem šokirana. „ Zašto ne, kakva su to pravila? Ko je doneo taj zakon? Ja plaćam svoj doprinos socijalnom osiguranju poslednjih trideset šest godina. Ja imam svoje socijalno osiguranje. Imam pravo na njega i vratiću se ako se ukaže potreba!“...

„ Jutro je počinjalo u pet, u kupatilu. Boško bi me snažno istrljao mokrim peškirom umočenim u vrelu vodu, dok mi celo telo nije bridelo i bilo potpuno crveno. On je odlazio na posao, a ja u dnevnu sobu gde sam radila vežbe joge, zatim masažu meridijana tela nežnim udaranjem pesnicama, od vrha glave do nožnih prstiju. Ove vežbe su za buđenje energije u celom telu. Nakon svake masaže osećala sam bolju cirkulaciju i jačanje snage.
Posle toga odlazila bih u kuhinju na doručak. Trebalo je žvakati, žvakati, žvakati i imati pozitivne misli. Svaki zalogaj smo žvakali dvesto puta. Nije bilo razgovora, telefona, prekidanja. Doručak je trajao od 8 do 8.50. Žvakanje svakog zalogaja hrane dvesto puta pomaže pljuvački da stvara enzime i pomaže varenju, a hrana ulazi u krvotok mnogo brže i spremnije da nahrani ćelije i ojača imuni sistem.“...

„Jeli smo puno integralnog pirinča kratkog zrna kuvanog sa kombu algom i izvorskom vodom, povrće kuvano na pari – više kupusa i lišća šargarepe nego korenastog povrća. Šetnje posle ručka su me iscrpljivale. Moje delo se detoksiciralo. Enzimi, koji rastvaraju masnoće i sluzi, stvaraju se odabranom fermentisanom hranom, a jačaju se fizičkim vežbama. Za mene je prestala svaka trka, jurnjava, stresovi. Već u prvoj nedelji sam osećala smirenost i mir. Da li je to hrana uradila? Meridijani i kanali povezuju organe. Ako postoji stagnacija telo reaguje uznemirenošću ili bolom, dok sve to ne nađe put da izađe napolje. Ako stanje postane hronično, kao rezultat se pojavljuju tumor, rak i druge bolesti. Ratka je bila sa namačetiri nedelje. Onda je organizovala putovanje na Kušijev institut u Boston. Nismo imali novca, bili smo zaduženi „do krova“, živeli smo na ivici egzistencije. Na Ratkinu inicijativu, naša rodbina, prijatelji i saradnici darovali su nam novac za put. Krenuli smo na Kušijev institut.“...

[Ivan Lazic]

Slavlje života

„Godinu 1987. sam poečla kao sasvim druga osoba. Neznanje vodi u rak, a prosvetljenje u izlečenje. Vratila sam se prirodi, a priroda uvek pobeđuje.“...

„Kušijev institut se nalazio u ulici Strejšn br. 17 u Bruklajnu u Masačusetsu. Pripremili su nam makrobiotičku gozbu. Žvakala sam dvesto puta, zatvorenih očiju, svoju toplu miso supu, pirinač, povrće na pari sa kaboča zimskom bundevom, jelo od arame algi, kuvanu crnu soju i presovanu salatu. Upoznali smo bračni par, Dragomira i Seku Vuković, koji su studirali na institutu. Mnogo su nam pomogli.“...

„ Uvod u makrobiotiku je bilo prvo predavanje.Makrobiotička ishrana se zasniva na prirodnom zdravom razumu i intuitivnom razumevanju odnosa između ljudskog roda i životne sredine. U zapadnom svetu meso, živina, jaja, mleko, sir i drugi mlečni proizvodi predstavljaju osnovu moderne ishrane. Psihološki, oni ljudskom organizmu daju trenutnu energiju i snagu. Teška ishrana centrirana na životinjskoj hrani ima negativne uticaje na ljudsko zdravlje. Meso počinje da se raspada čim se životinja ubije. Ono nastavlja da truli u digestivnom traktu. Treba mu osam sati da bude apsorbovano u crevima, za razliku od žitarica i povrća, kojima je potrebno samo dva sata. Truljenje stvara otrove i taloži se u jetri, bubrezima i debelom crevu, uništavajući bakteriološku kulturu i uzrokujući degeneraciju resica u tankom crevu, odakle se metabolizirana hrana apsorbuje u krv. Zasićene masti povećavaju nivo holesterola u krvi. Kiseline zasićenih masti iz mesa i drugih životinjskih proizvoda, talože se u i oko vitalnih organa i krvnih sudova, često se formirajući u ciste, tumore i začepljene arterije. „...

„Kada jedemo meso, jaja i drugu hranu životnijskog porekla, telu je potrebno više kiseonika u krvotoku. Pri uzimanju životinjske hrane, disanje se ubrzava. Mišljenje postaje defanzivno, sumnjičavo, rigidno, a ponekad i agresivno.“...

„ Kako je mleko proizvod mlečne žlezde, svi mlečni proizvodi najpre utiču na ljudske žlezde, posebno reproduktivne organe. Najčešće utiču na grudi, matericu, jajnikem prostatu, tiroidu, nazalne šupljine, hipofizu, područje mozga koje okružuje srednji mozak. Prvo se pojavljuju sluz i masnoće, onda se formiraju ciste, tumori i na kraju kancer. „...

„ Ovaj ekstreman način ishrane prouzrokuje kontrakciju u organima i telo žudi za ekspanzivnom energijom da bi se izbalansiralo – stvarajući novi ekstrem – glavni otrov čovečanstva : šećer. Prekomerni šećer guši imunološki sistem, inhibira funkciju jetre, prouzrokuje gubitak nergije, depresiju i gojaznost. Prostom šećeru nedostaju vitamini, minerali i vlakna, smanjuje se telesna zaliha minerala i enzima za metabolizaciju. Šećer bukvalno sagori telesne sastojke i stvara kiselost.“...

„ Beli šećer uzima bitamin B, bez koga je telu nemoguće da iskoristi glukozu. Mozak i oči koriste jedino glukozu, šećer kao gorivo. Kada su nivoi glukoze niski, mozak ne dobija dovoljno energije pa nije u stanju da pravilno funkcioniše.“...

„Šećer se pretvara u masnoću. Promenljivost šećera u krvi prouzrokuje uznemirenost, razdražljivost, glavobolje, nekontrolisane emocije, slabo pamćenje , takođe se povezuje sa konfuzijom, vrtoglavicom, hiperaktivnošću kod dece, noćnim morama, povećanom agresivnošću, anti-socijalnom ponašanjem, suicidalnom tendencijom i mentalnim bolestima.“...

„ Jedno jaje, jedno pile. Jaja imaju „rastući pravac“ koji utiče na energiju i tečnosti u organizmu da se kreću naviše u telu. Tradicionalna kineska medicina tvrdi da jaja doprinose stanjima vezanim za jetru, ako što su vrtoglavica, kap, nervoza, spazmi i paraliza. Jaja stvaraju ekstremno lepljivu sluz koja može da omete rad bešike, uspori funkciju jetre i ostavi taloge po čitavom telu.“


„ Opšte vodeće smernice su upotrebljavati više baznih ugljenih hidrata, manje prostih ugljenih hidrata, više biljnog proteina dobrog kvaliteta nego životinjskih proteina, drastično sm,anjiti upotrebu masti, balansirati prirodne vitamine, minerale i ostale činioce u ishrani, upotrebljavati prirodno gajenu, kvalitetnu hranu, neprerađenu i bez hemikalija. Naglasak je stavljen na uzimanje celovite hrane, za razliku od rafinirane i parcijalne.“...

[Ivan Lazic]

Mičio Kuši

„ Gospodin Kuši je je bio prefinjen, otmen gospodin, vitak, visok, obučen u elegantno, tamno plavo odelo. Zračio je smirenošću. Njegov miran duh je ispunjavao sobu.... Odjednom je svaka ćelija u mom telu bila energizovana. Ovaj skromni čovek vibrantnog duha je već rasterao sve sumnje i strah.“...

„ Opipao mi je puls, dodirnuo dlanove, ispitivao ramena i kičmu, gledao mi oči, jezik i stopala. „ Vrlo dobro, biće teško, ali kroz godinu dana vi ćete biti zdravi.“...

„ Dao nam je crnu listu : ne meso, ne piletinu, mleko i mlečne proizvode, jaja, šećer, tropsko voće, sveže voće, veštačke zaslađivače, kafu, alkohol, sokove, farbe za hranu, konzervisanu hranu i sveže povrće, alkohol, gazirani napici, đusevi, ne povrće koje raste noću : paradajz, krompir, patlidžan, paprike i ne povrće sa visokim procentom kalijuma i sa oksalskom kiselinom kao što je spanać. Moja dnevna ishrana sadržavala je : 50 % integralnih žitarica, 5% proteina, 5% algi, 25-45% povrća, miso supu jednom dnevno, 2% kiselih krastavaca i svakih 10 dana pola šolje kuvanog voća. Mogla sam da koristim jednu čajnu kašičicu soja sosa u jednom jelu, lekovita ukiseljena umeboši šljiva je preporučena četiri puta nedeljno. So je bila zabranjena četiri meseca. Žitarice je trebalo da budu kuvane zajedno s komb u algom i pola kašičice začina od propržene morske soli sa proprženim susamovim semenkama zvanim gomašio, koje se prosipalo preko kuvanih žitarica.
Jedna šolja kuvanog pirinča je išla uz svaki obrok. Primarna žitarica je bio integralni pirinač, potom integralni ječam, proso. Leti sam mogla da jedem svež kukuruz svakodnevno i integralni pririnač dugog zrna, dva ili tri puta mesečno. Žitarica mora biti celog zrna i prirodno gajena. Nisam smela da jedem prerađenu i rafinisanu hranu šest meseci, kao što su hleb sa kvascem, rezance od integralnog brašna i peciva. Jedino sveže povrće je mogla da bude presovana fermentisana salata od povrća. Fermentacija proizvodi enzime. Bez ulja četiri meseca, šest meseci bez ribe. Protein je bio ograničen. Smela sam da pojedem samo pola šolje dnevno lekovitih mahunarki : azuki, leblebije, tamno zeleno sočivo, crnu soju i jednom nedeljno tempeh i tofu, od svakog parčeta dva santimetra. Pre svakog obroka trebalo je da pojedem dve šnite daikon repe ukiseljene u pirinčanim mekinjama i morskoj soli- vrsta turšije. Daikon je mogao biti zamenjen našom crnom rotkvom. Pored toga, prepisana su i četiri lekovita napitka : napitak od šargarepe i daikon repe, slatki napitak od povrća, čaj od azuki pasulja i čaj od crne soje, čaj od suvih šitake pečurki, kao i banča čaj. „

„Pričali smo i o mentalnom stavu bolesne osobe. Za zdrav život je važno da oprostiš i da ti bude oprošteno, sve treba da se prihvati sa neograničenom zahvalnošću i radošću, izražavajući zahvalnost, treba biti spreman za razumevanje i prihvatanje svega što se događa. Kuši je probudio našu prirodnu, inherentnu svest o zdravlju. Svakog dana je trebalo da pevamo. Podižući svoje ruke ka nebu uzviknula sam vrlo teatralno : „ Ja volim svoj život! Moj život je kao Feniks!“


„Sledećeg jutra smo krenuli kući sa šest kofera punih hrane, koje tada nije bilo kod nas. Dvadeset sati leta su proleteli kao treptaj. Meditiram. Iz oblaka čujem šapat :Mi smo Jedno. Samo je ljubav energija Jednog. Dozvoili joj da te blagoslovi i isceli. Ptice, biljke, životinje, sve što se kreće na ovoj planeti, pokorava se univerzalnom zakonu..sve osim čoveka. Sunce, vazduh, voda su u stalnom procesu promena u prirodi. Moja nova perspektiva gledanja na život pokreće u meni ponovno buđenje i još dublje uvažavanje moćne sile koja sve ovo pokreće. Sve počinje da dobija smisao. Univerzalni zakon promene; centrifugalna i centripetalna sila ili jin i jang, osnovni je princip života. Svaki fenomen predstavlja udruživanje ove dve sile, kao dan i noć, vruće i hladno, mokro i suvo. Sve je relativno, ništa nije neutralno u reci života koju zovemo svet. “

„ Moj novi životni režim počeo je 28.februara 1987. Svako pravilo koje je napisao g. Kuši moralo je tačno da se sprovede. Moj dnevni raspored je diktirao novi način življenja :
5.30 ustajanje, trljanje tela vrelim peškirom namočenim u vrelu vodu sa đumbirom.

6.00 – 6.30 joga, samo-masaža

6.30-7.00 vizuelizacija

7.00 – 8.00 pripremanje doručka i priprema dece za školu

8.00 – 9.00 doručak, žvakanje svakog zalogaja po dvesta puta

9.00 – 9.30 šetnja, užina, medicinski napitak

9.30 – 12.00 kuvanje ručka

12.00 – 13.00 ručak, žvakanje svakog zalogaja 200 puta

13.30 – 15.30 čitanje makrobiotičkih i drugih knjiga, vreme sa porodicom

15.30 – 17.30 kuvanje večere

17.30 – 18.30 večera

18.30 – 19.00 vreme sa porodicom, borazovanje, trljaje tela peškirom praćeno sa 17 sekundi tuširanja

22.00 vreme za spavanje, molitve sa porodicom“
„Posle druge nedelje života pod ovim režimom, moje telo je počelo da daje odgovore.Bilo mi je teško da hodam, noge su mi bile olovne, ali ništa me nije pokolebalo. To je bio početak otpuštanja nagomilanih telesnih otrova.“...

_________________

[Ivan Lazic]

Isceljenje i novi život

„ Na svakih petnaest dana moje telo je gorelo, žestoko drhteći od visoke temperature. Ona je počela da galopira kroz moje telo kao stampedo. Pila sam napitak od daikona i banča čaja. Stavljala oblog na abdomen od zelenog kupusa i tofua. Napadi bi trajali tridesetak minuta. Moja figura je počela da se topi, a moja spiritualno biće je raslo. Na seminaru sam naučila da pripremam sebi hranu uz potpuno angažovanje, udvostručujući ličnu energiju. Pozitivne misli daju hrani pozitivnu energiju.“...

„ Ponekad sam sve zadatke koje sam imala u programu radila sa suzama. Moje telo je bilo zarđalo i nesavitljivo. Za tri meseca sam izgubila dvadeset četri kilograma. Jedne nedelje, za vreme ručka, Jelena je prekinula tišinu. Tužnim glasom sa velikim žaljenjem je izjavila:“Mama, ja te se plašim. Izgledaš kao kostur.“ Sa suzama u očima sam joj rekla da će to potrajati nekoliko nedelja i da ću dobiti na težini.“...

„ Iako sam neprestao jela, stalno sam gubila na težini. Pozvali smo Kušija da se raspitamo. Odgovor je bio poznat :“Ne jedite mnogo, jer tako hranite kancer, jedite manje, žvaćite više. „ Od tog trenutka hrana na mom tanjiru je bila smanjena napola. Žvakanje je za mene postalo religozno iskustvo. Nisam bila gladna, energija mi se povećala, povišena temperatura mi se nije vraćala. Prvih nekoliko meseci, eliminacija nagomilanih telesnih višaka je bila vrlo snažna. Limfe su se cedile kao lude.Upotrebljavala sam mnogo pelena. „..

„Vreme za smrt prema prognozama lekara je prošlo odavno. Nakon četiri meseca počela sam da jedem ulje i hleb. Započela sam vožnju biciklom, kilometar i po. Hodala sam bosa po poljima žita i pevala. Uživala sam u nemirnim listovima kukuruza koji su nežno doticali moje lice, ruke i noge. Osećala sam se mnogo bliža Univerzumu. Vrlo često, na putu prema kući, nabrala bih poljsko cveće i stavila na grobove prijatelja. Svraćala sam na groblje da prkosim smrti. Stara mudrost kaže da je život igra. Ja sam talentovani igrač.“

„ Počeli smo rad u bašti. Pripremili smo tlo prirodnim đubrivom i zasejali semenje koje će nam osigurati najbolji rod. „...

„ Naša bašta je bila magična, pravo spiritualno mesto. Rad u bašti je jedan od najboljih načina meditacije i lečenja.“...

„Od prvog trenutka delila sam svoje otkriće sa drugima., govorila sam u „vetar“. U hipnotičkom tempu navika, većina nije bila spremna da prihvati jednostavnost prirodnog življenja i lečenja.“...

„Jela sam da bih živela, nisam živela da bih jela.Nakon šest meseci sam mogla da pojedem prvo parče ribe. Neko ko je čuo za moju priču poslao mi je iverak iz hrvatskog dela Jadrana. .“...

„ Trinaesti januar 1988. je označio godinu dana od moje dijagnoze. Prijatelji i rodbina su nam opet pomogli za novac za put. 27. januara sam imala konsultaciju kod Mičija Kušija. On nas je pozdravio kao stare prijatelje. Pregled je trajao petnaest minuta. „Čestitam. Vi više nemate rak.“..

„ Feniks se rađa. Uskršnja zvona su zvonila u mojoj duši. U meni je odjeknula poruka sa novčića iz doba Rimljana: Najdivnija stvar je kad čovek pobedi sebe. Kad smo napustili institut, preplavila me je tuga. Nije mi se išlo žedna sa Izvora. Želela sam da ostanem zauvek. Glasno sam sebi obećala: Vratiću se ovde da studiram!“

Ovde ću završiti priču o Mini Dobić, mislim da je, iako poduži, ovaj tekst iskazao suštinu makrobiotike. Mina je sa porodicom studirala makrobiotiku na Kušijevom institutu. Tamo ih je zatekao rat. Opet mržnja, bezumlje i bol. Nastanili su se u Kaliforniji, bez sredstava za život. Igrali su uloge čuvarkuće, kuvarice, batlera, šofera... Mina je počela da drži časove kuvanja i priprema makrobiotičke obroke po porudžbini. Za kratko vreme postala je makrobiotički učitelj. Posle dve godine počela je da prima telefonske pozive iz celog sveta. Dolazili su iz Evrope, Australije, Južne Amerike i Afrike. Prihvaćena je u holivudskim krugovima i njeni klijenti postaju Tom Kruz, Nikol Kidman, Madona i mnogi drugi.Naučila je značenje načela: Nismo rođeni da uradimo sve, već da uradimo nešto. Makrobiotički način života nije samo ishrana, ona znači da ako dajemo bezuslovno, dobijamo bezuslovno.Ako se dobro hranimo, vežbamo, brinemo o drugima, imamo zahvalnsot i poštovanje za sve što se događa, sve će nam doći, jer sami stvaramo svoju sudbinu. Duh i telo su jedno. Duhovni razvoj je srce isceljenja. Po prirodi smo duhovna bića i uvek smo sa nečim u jedinstvu. Bolesni smo u jedinstvu sa beznađem, nemoći i depresijom Isceljenu smo u jedinstvu sa Bogom. Poredak univerzuma je poredak ravnoteže i harmonije, drugim rečima, ljubavi. Sjajno zdravlje se postiže usklađivanjem našeg pogleda na svet sa prirodnim poretkom. Kada prestaemo da bolest posmatramo kao neprijatelja, već kao mogućnost da otkrijemo dublje značenje zdravlja, moći ćemo potpunije da volimo sebe i druge.Suštinsko saznanje ko smo mi, ljubav prema sebi, istinsko prihvatanje sebe, sveta i života, jesu trajne osnove očuvanja zdravlja. Tek tada, možemo da sklopimo mir sa sobom i svetom.

[Ivan Lazic]

Na sledećem sajtu možete videti i fotografije Mine Dobić i mnoštvo informacija na engleskom

http://www.minadobic.org/

[Asja]

koristila sam makrobiotiku pola godine druge godine bolesti
odlicna je za probavu, mnogo vise energije, manje potrebe za snom (bilo mi je dovoljno 4 sata i da budem naspavana), preko dana nisam imala potrebu da prilegnem
to je bilo 1992.god, hranu sam nabavljala iz Skoplja (mrki pirinac), a ostalo iz Beograda
nisam naglo prestala sa makrobiotikom, vec polako uvodila svakodnevne namirnice....