sklerozice
hvala ti na ovome za slabovidost ali meni to ne pomaze jer ne samo sto ne vidim na oba oka 10% nego stalno vadim nekakoga davola bijelog iz njih tako da dok mi sestra ne dode niti mogu sta procitat niti sta napisati tako da znas ja pricam ona sam da te pitam odakle si ti kako se ti nosis sa ovom bolescu ukoliko si se pomirio da bolujes od toga ,ja nisam niti cu se ikad pomiriti ne zato sto sam srconja (naprotiv)nego sve ovo sto mi se desava moze da izazove i nesto nekoga ko ima okostavanje vratnih prsljenova ,cetvrti prsljen priklijesten,hronicnu reumu(sve to 15 god.)a sad zadnje 3 godine upalu ocnih na prirodu posla kojom sam se bavila nije ni simptomi MS zar nemoze da pretrni i zdrav covjek ako nezgodno se da neces pomisliti da sam od onih koji ne zele da se pomire da se pomire sa bolescu ne naprotiv ja sam bolesna ali 100% tvrdim ne od ovoga .ne mogu nikome da se obratim jer se svi kace za osnovnu bolest ko pijani plota oni ceraju svoju teoriju a ja svoju bolesnici koji me znaju kazu ti ces se bih voljela da znam kako si ti osjecas i kako ti na sve ovo gledas i da li vjerujes u sve ono sto je nauka mi je kad moram da primam terapiju(infuziju)jer mislim da bi mi nesto drugo samo da kazem da je MS postala epidemija,svaki bolesnik koji je dosao naodeljenje bolestan je od toga--kako to?vazno je da idemo na mjesec a sto nam pomoci nema to nije mi je sve jadnike pa makar oni bili doktori ili pozdrava i hvala ti sto se dopisujes sa mnom(sa mojom sestrom).nedaj se generacijo 
Ja se izvinjavam ali sam totalno prevideo ovu poruku.
Ja sam iz Beograda a da li sam se pomirio, ne znam šta da ti kažem. Svestan jesam, svojih novih (ne)mogućnosti ali nekako pokušavam da idem dalje kao nekad... pokušavam ali ne ide. Aj da kažem da sam se donekle naviknuo da živim sa MS, napominjem naviknuo a ne pomirio. Šta da radim kada mi je duh takav.
Na blago trnjenje sam se navikao i više na to ne obraćam pažnju osim ako se taj osećaj ne pojača iznad moje "normale". Na infuziju - kortikosteroide sam išao u dnevnu bolnicu, znači odem, primim i onda kući. Samo jednom sam ležao, valjda jednu ili par noći, pa iz tog razloga je ne doživljavam kao nešto traumatično. Šta je to nauka napisala u šta bih trebao da verujem? Oni pojma nemaju o uzrocima MS-a i jedino mogu, donekle da leče posledice a ne uzrok kao i za dosta drugih bolesti. Pročitao sam dosta tekstova ali ne nasedam na sve što pročitam i ne verujem u svu tu hemiju. Više sam sklon da poverujem u neku prirodnu medicinu. Veći utisak je na mene ostavila emisija o Amerikanki, koja je ustala iz kolica zahvaljujući pčelama. Mene su zvali da idem na neko ispitivanje "novog" leka ali se nisam usudio. Opet, ne smem da garantujem da ne bih otišao na to, da sam u gorem stanju. Iznenadilo me koliko je ljudi pristalo ali je to verovatno ono "davljenik se za slamku hvata".
Interesantno je ovo što si pomenula "epidemiju", kada sam prvi put bio na terapiji, u bolnici je bilo šareno sa dijagnozama dok dve godine kasnije, mi smo bili većina i to ubedljiva
. O tome bi trebala da se izjasni neka novija statistika. Ono što sam primetio, kao da se starosna granica malo spustila, pa ima ljudi koji pre dvadesete dobiju dijagnozu MS-a. Mada, možda grešim, možda je to samo splet okolnosti pa sam pročitao o tim mladim ljudima sa naših prostora.
Pozdrav za tebe i tvoju seku.
Tema: Simptomi pred napad (Pročitano 59975 puta)