Tema: Moja veza sa momkom u kolicima

[Lena]

E Kića...evo...zašto odgovora nebi bilo??? Tu sam da podijelim svoje iskustvo sa vama...i naravno ako mogu nekom da pomognem - tu sam...
Prije svega, da kažem da on živi u jednom gradu ja u drugom...dijeli nas oko 150 km 
Ali, uspijevamo održati vezu već dvije godine  i ako Bog da na jesen će biti svadbe... ! Pa da krenemo...Što se tiče izlazaka (mislim na one provode) imali smo ih par ali dovoljno da nas javnost vidi  . Većinom ja odlazim njemu, a reakcije su bile svakakve...tipa:kako on može da ima curu;pa još da planira da se ženi; a da ne pričam o onim "dušebrižnicima"koji su oblećali oko mene kao da sam svijetsko čudo-u najmanju ruku...Za prvi moj dolazak cijelo selo ali baš cijelo je prodefilovalo kroz njegovu kuću...svi su željeli da vide dijevojku od momka u kolicima ...dolazi i on meni, naravno i tada nema zavijese na prozoru koja se ne pomakne...(selo je selo)...ali već sam se navikla na to! S njim imam vezu kao što bih i sa "zdravim"...provodimo zajedničko vrijeme kvalitetno i onako kako nama odgovara, gdje nas pozovu-idemo a na ljude sa predrasudama i ograničenjima ne obraćamo pažnju. Ja sam njega izabrala za svog životnog saputnika, on je za mene oličenje savršenstva...i da mogu u zlatnu ikonu bih ga stavila i svima s ponosom da predstavljam ljubav svog života...
To bi bilo to što se tiče tog pitanja, ako još nešto želiš (ili bilo ko) da znaš, slobodno pitaj...

[naca]

Nijedna ljubav nije za stid,a sitnim dušama je dokaz,da ljubav savladava prepreke.Ako se vi volite i slažete to je ono pravo.
Želim vam još više ljubavi u zajedničkom životu.

[Ena]

na ljude sa predrasudama i ograničenjima ne obraćamo pažnju.

Tako i treba,glavu gore i radite ono što vas oboje čini srečnim.A zavese...ma neka se pomeraju,možda im jednom padne garnišna na glavu

[Tia]

Eeee Lena, jedina nesreca je u tome sto zivimo u primitivnom drustvu koje vecito zabada nos u tudj zivot i ima predrasude prema svemu  ! Njima se nekako podrazumeva da invalidi ne mogu da se ozene/udaju, pa ko ce njih takve!?!? Nazalost i mi hendikepirani cesto podlegnemo tome!
Hvala Bogu da si nasla srodnu dusu i ljubav, to su stvari koje traju vecno i to je jedino vazno i vredno ! Drago mi je da uspevate da prevazidjete "publicitet" i da gurate svoju pricu, kako vama odgovara  !
Ja vam od sveg srca drzim fige da ostanete jaki i da se jos vise volite! A posebno te molim da dodjes da i ovde proslavimo vencanje, ja bih se bas radovala    !

[raca]

Bitno je da ste se vas dvoje nasli kao srodne duse. A verovatno imate bolji i kvalitetniji emocionalni zivot nego dosta osoba bez hendikepa. Samo tako nastavite i dalje, a sto se tice tih pogleda sa strane na to se ako je ikako moguce ne treba previse osvrtati. Zelim vam i verujem da cete i dalje imati mnogo ljubavi u zajednickom zivotu. 

[Lena]

Evo da nastavim ovdje svoju priču da ne bih odgovarala preko PP, pošto vidim da neke interesuje kako je sve to izgledalo za mene. Htjela sam na onaj post da se nadovežem ali ne znam , pa ako se to može neka neko slobodno "upakuje". Sve je počelo ovako: organizovan je kamp sa korisnike invalidskih kolica i ja sam bila pozvana kao volonter. Bilo je to jedno prelijepo i bogato iskustvo gdje sam se više upoznala sa populacijom o kojoj mogu slobodno reći nisam ništa znala. Tu sam naravno upoznala i njega (moju ljubav) i...šta da vam kažem, "skontali" smo se ali pred sami odlazak. On je mislio da je to bio moj hir i da od toga nema ništa-a ja se do ušiju zaljubila  ...vijerovatno je imao strah! Imala sam tu sreću da sam upoznala dosta prijatelja-paraplegičara i sa njima razgovarala o tom problemu...Moram da priznam da su me neke stvari šokirale,jer ja sam mislila da su paraplegičari "samo sijeli"u kolica    ni slutila nisam koje sve posledice ima. Tako sam saznala da momak koji mi se sviđa koristi urinar, ne kontroliše stolicu, ima problema sa erekcijom...dekubit...i td. U glavi mi je zujalo nisam mogla da shvatim da ja sa 22 godine nemam "normalan"sexualan život (na žalost toliko smo primitivni da na to prvo pomislimo)...ali bez obzira na sve što sam saznala u meni je i dalje tinjao jedan predivan osijećaj kojeg nisam htjela da se odreknem, željela sam da pokušam. Bila sam čvrsta u svojoj namjeri ali je on biježao od mene  ! Uzalud sam se trudila on je rekao svoje : "Ne želim da se zaljubim, ne želim da se vežem" ali ja sam i dalje tjerala po svom  i vukli smo se tako hoću-neću dva-tri mijeseca dok nije došlo vrijeme da se legne u krevet (oprostite ali tražili ste-čitajte)...i došlo vrijeme i za to...sa puno straha i s jedne i druge strane...mi pokušamo...ali nije uspjelo...mali spava...a onda su počeli da rade prsti, jezik...i više ni sama ne znam šta samo PAF  nešto što do ludila dovodi... :cheers:Naravno, vidjevši moje zadovoljstvo u njemu se nešto prelomilo i dao mi je priliku  ! Od tada je sve drugačije, moj pogled na život se potpuno promijenio-ja sam se promijenila! Ne prestaje da me iznenađuje koliko velika osoba se u njemu krije...i on više nije isti...sad kako kaže živi ispunjeno i ima razlog...Sve njegove "nedostatke"ja ne primjećujem-on mi ne dozvoljava da ih vidim,pored njega sam ispunjena i fizički i psihički (ako shvatate šta hoću time da kažem) jednostavno, boljeg saputnika kroz život ne bih mogla da poželim a boga mi i ljubavnika  . Prošli smo sve one krize, naše psihičko stanje, komentare i miješanje zlonamjernih ljudi u našu vezu. A bilo je tu svega, a najviše su me iznenadili ljudi u njegovom stanju (paraplegičari) koji nisu mogli da podnesu da on ima "zdravu" dijevojku...imali bi i oni samo da drugačije gledaju na svoje stanje i svijet oko sebe.Ali, kažem sve smo to prošli ostavili iza sebe, sada smo mnogo jaki i samo molim Boga da nam da zdravlja a ostalo će doći na svoje...Prvo svadba pa uz Božiju pomoć da polako širimo porodicu  na ovaj ili onaj način (razumijet ćete vi)...bitno je da smo zajedno i da smo jedno u drugom pronašli ono što je dovoljno za cijeli život...

[Tia]

Lena, hvala ti sto si svoje iskustvo ovako iskreno podelila sa nama ! Svaka ti cast na hrabrosti i upornosti a i tvom momku koji je prestao da bezi i osmelio se da zivi onako kako je mislio da ne moze, a kako zasluzuje!
Neka vam Bog da svu srecu ovoga sveta i da se volite i imate puno dece ! Kako kazu, sreca prati hrabre !

Hvala ti jos jednom sto si podelila ovu pricu sa nama, u njoj ce mnogi naci podsitcaja za svoju zivotnu borbu!

[Lena]

Tia hvala na podršci i razumijevanju...
Da me slučajno ne bi glava zabolila i da ne bude zabune od kud naknadno ova priča i zašto sam je uopšte napisala-objasnit ću o čemu se radi.Naime, dobila sam nekoliko pitanja putem PP gdje su se neki od vas interesovali za moju priču, ja sam ih procijenila iz dobrih namjera, a vjerujem i da jesu...tako da ne bih svakom odgovarala pojedinačno odlučila sam ovdje da napišem "strahove"kako ih je već neko nazvao.Ja u tome ne vidim ništa loše, ali izvinjavam se onima kojima ovo izgleda neukusno jer vjerujem da ima i takvih koji će reći zašto detaljisati o svojoj intimnosti.Ja ću samo reći da je Bog dao pa da u vreme kada sam ja počinjala vezu sa dotičnim bila jedna Dragana koja bi mi ispričala sve ovo, imala bih dosta manje glavobolja! Takođe, žao mi je i za one koji nisu tražili a otkrivene su neke stvari...ja sam jednostavno otvorena i konkretna osoba i iz iskustva znam da ova priča može pomoći...a ko ne misli tako...pa nek mi oprosti na ISKRENOSTI!!! Ali ovo je moja priča i neka tako i ostane...

[naca]

Nemoj da te glava boli zbog iskrenost,ovo je tvoja priča.
Neka ona bude podstrek drugima da se otvore kao ti,jer samo tako ,kao što si sama rekla,da je neka Lena ranije išta ispričala,mnogi ne bi imali problema da ostvare kontakt,ljubav i intimnost zbog straha od poraza.
Tebi hvala od srca što si iskrena i otvorena,nemoj se menjati.
Još jednom,želim ti sve naj,naj,najlepše,puno ljubavi u zajedničkom životu.
 

[tweety]

Lena, zelim vam sve najbolje!!! zaista prava ljubavna prica sa srecnim zavrsetkom.
nadam se da ces negde okaciti fotke sa vencanja

[Lena]

Drago mi je da je ova priča ovako prihvaćena...hvala vam! A potrudit ću se za slike, obećavam!

[raca]

A pisi ti nama i pre vencanja... Sta ima kod vas, a i na drugim temama. Verovatno ima mnogo stvari koje te interesuju. 

[Lena]

Aaaaaaaaa pa ne smijem ja puno ni da pišem "otjerat" će me ljudi sa foruma...vidiš ti kako ja pričam, zamisli da se još prebacim i na druge teme vezane za paraplegiju (iskreno, to me najviše interesuje)....

[naca]

Samo piši,takva "pričalica " nam je ovde potrebna.

[Ena]

Aaaaaaaaa pa ne smijem ja puno ni da pišem "otjerat" će me ljudi sa foruma...vidiš ti kako ja pričam

Ma ne brini samo ti piši i pričaj.Ja-mi volimo kad se priča