Tema: voće

[naca]

6. oktobar 2008.
   
Kesten

Kesten se može konzumirati kao slastan i hranjiv međuobrok, a koristi se i kao dodatak raznim slanim i slatkim jelima.



Kesteni se pojavljuju i konzumiraju još u praistoriji na prostorima Mediterana i Azije. U početku su uzgajani u Kini, Japanu, a potom su ih rimske legije donele u Evropu. Poznato je više od stotinu različitih vrsta kestena.

Razlikuju se od ostalih orašastih plodova zbog nižeg sadržaja masti i visokog sadržaja skroba. Imaju posebnu teksturu i sladak, blag ukus. Po nutritivnom sastavu slični su smeđem pirinču, a odličan su izvor elemenata u tragovima (minerala koji su nam potrebni u vrlo malim količinama).

Proteini im nisu jača strana, ali zato su vrlo bogati skrobom, pa je od ovih plodova moguće napraviti i brašno. Kesten je jedini orašasti plod koji sadrži vitamin C, a predstavlja izvrsan izvor vitamina B6 i dobar izvor kalijuma i folne kiseline.

Kesten je namirnica koju odlikuje nešto viša energetska vrednost, budući da 100 grama pečenog kestena sadrži 245 kcal.

Divlji kesten, koji nažalost nije za jelo, poseduje i lekovita svojstva. Najčešće se spominje kao pomoć kod varikoznih vena i oštećenja kapilara, a njegovi ekstrakti koriste se za pripremu lekovitih pripravaka.

Kod kupovine kestena treba obratiti pažnju da su plodovi veći, sjajni, bez rupica na ljusci. Kada ih uzmemo u ruku, masa im mora odgovarati veličini, a ne smeju imati šupalj zvuk kada ih protresemo. Kestenje treba čuvati na hladnom do 2 nedelje.

poslovna žena

[raca]

BOJE LEČE

Voće i povrće zelene boje, na primer, bogato je saponinima koji snižavaju holesterol

Nutricionisti naglašavaju da boje u voću i povrću imaju zaštitno i lekovito dejstvo i predstavljaju „male prirodne lekove". A pošto svaka boja ima različite efekte, u interesu našeg zdravlja je da unesemo što više boja u našu svakodnevnu ishranu. Bečki profesor Hademar Bankhofer objašnjava različite efekte plave, crvene, zelene i žute boje na vašem tanjiru.

Zelena boja je bogata takozvanim saponinima, ali i hlorofilom. Saponini mogu da snize povišen nivo holesterola, da aktiviraju imuni sistem, da smire upale i suzbiju štetne bakterije. Hlorofil se brine za to da mozak bolje apsorbuje kiseonik i da ga moždane ćelije bolje iskoriste. Posebno dragoceni zeleni prirodni proizvodi su brokoli, prokelj, spanać, potočarka i kivi.

Voće i povrće crvene i narandžaste boje sadrži dosta karotenoida, koji neutralizuju agresivne molekule štetnih materija, jačaju disajne puteve, čulo vida i imunitet. Posebno dragoceni proizvodi ovih boja su bundeva, šargarepa, paradajz, crvena i narandžasta paprika, pomorandže, mandarine i lubenice.

U plavim i ljubičastim prirodnim proizvodima sadržani su brojni polifenoli. Oni deluju kao antibiotici, suzbijaju upale, štite od infekcija, jačaju srce i krv održavaju tečnom. Posebno bogate polifenolima su borovnica, cvekla, crno grožđe, patlidžan, višnje, kupina, crna ribizla i zovine bobice.

Žuta boja u voću i povrću znači velike količine flavonoida, koji utiču na nivo holesterola. Oni krv održavaju tečnom i imaju pozitivan uticaj na želudac i creva. Posebno bogati flavonoidima su žuta paprika, breskve, mango, sočne i zrele kruške i grejpfrut.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=49347&sectionId=42

[raca]

Za bolje zdravlje jedite orašasto voće
      

      
Kako biste sačuvali zdravlje, uz laganu prehranu bogatu voćem i ribom dobro je u svakodnevnu prehranu uvrstiti i orašaste plodove.
U novome britanskom istraživanju obuhvaćeno je 1200 volontera koji su patili od određenih metaboličkih problema. Zadatak je bio utvrditi pomaže li im dodavanje orašastih plodova u redovitu prehranu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
Skupina volontera bila je podijeljena u tri skupine. Prvima je bila preporučena lagana prehrana. Druga skupina se pridržavala mediteranske prehrane, što je uključivalo puno povrća, voća, ali i reduciranje crvenog mesa iz dnevne prehrane.

Trećoj skupini volontera su uz mediteransku prehranu svakodnevno preporučili i 30 grama različitih orašastih plodova. Nakon godinu dana objavljeni su rezultati.

U prvoj skupini volontera njih dva posto izjavilo je da nema metaboličkih problema, a 6,7 posto njih javilo se iz druge skupine, dok je najveći postotak "zdravijih" ljudi zabilježen u trećoj skupini - skupina koja je svakodnevno konzumirala orašasto voće.

Ipak, britanski istraživači napominju da treba izbjegavati velike količine orašastih plodova, posebno jako slane, jer to onda utječe na krvni tlak, a i općepoznato je da orasi, kesteni, bademi, kikiriki, lješnjaci, pistacije... sadrže masnoće i vrlo su kalorični.

Izvor Vecernji.hr

[naca]

Рајска воћка-грејпфрут
 
У хладном периоду године, у време прехлада и грипа, недостатак свежег воћа из наших крајева можете надокнадити укусним агрумима. Поред поморанџи и лимуна, на трпези би што чешће требало да се нађе и грејпфрут, и то, ако је могуће – онај код којег је унутрашњост плода црвена попут рубина.

Ово воће горкасто-слаткастог укуса откривено је у осамнаестом веку на Барбадосу. Ботаничари сматрају да је настало природним укрштањем поморанџе и помела – крупног цитруса слатког укуса, који је сто година раније на Барбадос донет из Индонезије. Назив грејпфрут, који би се са енглеског језика могло превести као „грожђано воће”, настао је у деветнаестом веку на Јамајци, и то због тога што плодови овог воћа, слично зрнима грожђа, у гроздовима висе са грана. Научници су га назвали „рајски цитрус” односно Citrus paradisi. Постоји грејпфрут жутог, ружичастог и јаркоцрвеног меса.

Данас се овај агрум, осим због освежавајућег укуса, цени и због позитивног утицаја на здравље. Само половина грејпфрута довољна је да подмири дневне потребе за витамином Це, а ово воће добар је извор и витамина А. Богато је биљним влакнима, тако да побољшава варење и препоручује се особама са вишком килограма.

Научна испитивања показала су да грејпфрут, и то посебно плодови црвеног меса који садрже ликопен, помаже у снижавању нивоа „лошег” (LDL) холестерола у крви, а важан је и у превенцији појаве тумора. За разлику од жутог, црвени грејпфрут је код учесника у једном истраживању снизио и ниво масноћа у крви, нарочито триглицерида. Редовна употреба овог воћа подиже имунитет, а помаже и у чишћењу организма.

Међутим, ако пијете лекове који се користе у терапији депресије, канцера, високог крвног притиска, сиде, ангине, гастроинтестиналног рефлукса, високог нивоа липидног холестерола, са увођењем овог цитруса у исхрану треба бити опрезан и потражити савет лекара. Супстанце које грејпфрут садржи могу довести до повећаног нивоа ових лекова у крви, што може додатно да угрози ваше здравље.

Када купујете грејпфрут, бирајте сочне плодове са танком кором, које ћете препознати по томе што су тешки. Ситне огреботине или пегице на кори најчешће не утичу на укус и квалитет меса плода. Уколико је кора наборана, можете бити готово сигурни да је дебела и да је унутрашњост плода мање сочна. Ако на кори приметите улегнућа која су мекша од осталих делова плода, одустаните од куповине, јер је такав грејпфрут почео да трули. Укус ових агрума најлепши је ако се чувају на собној температури. Тако се могу одржати и до десетак дана, без промене квалитета. Свежина им се може сачувати и три седмице, под условом да их држите у фрижидеру.

Грејпфрут је најздравији свеж, а може се јести или пити сок исцеђен од њега. Иако се једе само унутрашњост плода, пре љуштења или сечења, обавезно оперите кору под млазом хладне воде.

Izvor Politika

[naca]

Lešnici i bademi čuvaju srce
 


Kesica lešnika, pistaća ili badema u kombinaciji s mediteranskom dijetom može da spase vaše srce, tvrde autori najnovije medicinske studije.

Španski istraživači otkrili su da lešnici, bademi ili orasi u mediteranskoj dijeti (inače preporučljivoj srčanim bolesnicima) pomažu više od konzumiranja maslinovog ulja, na primer.

Bolesti srca često su povezane s metabolizmom i ishranom, pa se srčanim bolesnicima oduvek preporučuje pažljivija ishrana bogata tzv. zdravim mastima, kakve se upravo nalaze u semenkama i plodovima kao što su orašasti, ističe direktorka odeljenja za preventivnu medicinu na Harvardu.

Autori studije ističu da će rezultati izostati ako ove semenke uzimate dok jedete fast fud i sličnu nezdravu hranu, dok u mediteranskoj dijeti uz ribu, beli luk, vino i sveže povrće dolazi do suprotnog efekta. Zato u svakodnevnu ishranu obavezno uključite i neke orašaste plodove. Neće da škodi.
Izvor Kurir

[naca]

Sušeno voće umesto čipsa, smokija, bombona...  



Tokom dugih zimskih dana ponuda voća na pijacama je oskudna. Ko ne voli južno voće osuđen je na jabuke i kruške.

Međutim, tu je sušeno voće koje kod nas baš i nije toliko popularano, osim za Badnje veče, kada se porodica okupi i uz vino bademe, orahe, lešnike i sušeno voće, čeka najradosniji dan u godini.

Suve šljive su najčešće na našim trpezama, ali bi u ishranu trebalo uvesti i kajsije, smokve, urme, brusnice, grožđe... jer su odličan izvor vitamina, minerala i belančevina.

Najbolje je suvo voće jesti za doručak, uz šolju čaja ili jogurta. Dobro je i za užinu, ali nikako za večeru, ili kao poslasticu nakon ručka. Suvi plodovi su puni šećera i kalorija, a usporavaju varenje.

Idealni su nakon treninga jer brzo dospevaju u krvotok. Možete ih poneti i na ski stazu, sankanje ili klizanje. Ponudite ih deci, umesto čipsa, smokija, čokoladiac, u pauzi kada se igraju na snegu.

Prilikom kupovine obratite pažnju na to kojim načinom je voće osušeno. Postoji nekoliko različitih metoda: u specijalnim pećima, u kućnoj rerni ili na suncu. Međutim, voće osušeno hemijskim sredstvima nije zdravo.

Pažnja - ako ste na dijeti izbegavajte suvo voće, kao i ako imate problema sa nadimanjem.

Izvor : Mondo

[naca]

Brusnica kao izvor zdravlja

Brusnice su, nutricionistički gledano, prava riznica različitih zaštitnih materija i mogu pomoći zdravlju iako su nekima, možda, previše kisele jer sadrže mnogo vitamina C, piše časopis "Nutricionist".



Uz vitamine, minerale i druge hranjive elemente, kao što su vitamini A i C, kalijum, biljna vlakna, u njima su otkriveni i brojni bioflavonoidi koji imaju snažno antioksidantsko delovanje, vrlo važno u preventivi i smanjivanju rizika obolevanja od različitih oblika karcinoma, posebno raka dojke i debelog creva.

Osim toga, antioksidansi pomažu i u prevenciji određenih faktora koji podstiču nastanak bolesti krvnog sistema.

Američki Nacionalni institut za zdravlje finansira istraživanja o uticaju brusnica na srčane bolesti, koja pokazuju da tri čaše soka od brusnica na dan povećavaju nivo antioksidansa u plazmi više od 120 odsto.

Na taj način se u krvi podiže nivo dobrog holesterola (HDL), te se rizik od bolesti srca i krvnog sistema smanjuje za čak 40 odsto.

Hipurična kiselina, koja se nalazi u brusnicama, prirodni je antibiotik; pripisuju im se i antibakterijska i antifungalna (protiv gljivica) svojstva, dok antocianini i proantocianidi iz brusnica pomažu pri obnovi stanica koje su odgovorne za vid.

Istraživanjima se takođe došlo do saznanja da brusnice mogu sprečiti propadanje zuba i nastanak karijesa, a za dijabetičare je korisna jer snižava glukozu u krvi.

ceo tekst na
Izvor : B92

[naca]

Mandarine za zdravlje i lepotu
Izvor: coolinarika.com


Mandarine se izvrsno slažu s jabukama, kruškama, narandžama, orašastim voćem, ali i brojnim čajevima.

Namirnice koje doprinose boljem zdravlju i lepoti u punom sjaju su citrusi. Kao posledicu ograničenja vezanih za neke bolesti, dijetetičari iz ishrane bolesnika moraju isključiti namirnice koje nisu primerene za određeno stanje kako bi se postigla nutritivna ravnoteža. Upravo su limun, narandža, mandarina i sl. vitalne namirnice kojima se postiže mineralno vitaminski optimum.
Sok od mandarine sadrži dosta kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, cinka i bakra, uz obilje antioksidativnih fitohemikalija.

Mandarina je po svom sastavu vrlo slična narandži. U 100 g mandarine ima 30 mg vitamina C (narandža na istu količinu ima 50 mg C vitamina), a tu su i vitamini B grupe, minerali kalcijum, magnezijum, cink, pa čak i 160 mg kalijuma, koji je, između ostalog, zaslužan za dobar rad srca.

Generalno, agrumi imaju vrlo malu energetsku vrednost - 100 g mandarine imamo samo 34 kcal. Valja naglasiti i obilje vlakana, koja mandarinu svrstavaju u namirnicu povoljnu za potsticanje probave.

Najvažnije fitohemikalije mandarine su flavonoidi i terpeni, a žućkasta boja potiče od ksantofila. Mandarina, dakle, u svom sastavu ima beta-karotene, a razgradnjom beta-karotena sisari sintetizuju vitamin A, koji je zaslužan za dobar vid i baršunastu kožu.
ceo tekst
Izvor : Poslovna zena

[Asja]

Bobičasto voće čuva pamćenje
Cetvrtak, 29. januar 2009. 11:48    

Borovnica je lekovita biljka. U alternativnoj medicini, listovi borovnice imaju široku primenu, a naučnici sada tvrde da je ovo bobičasto voće delotvorno protiv Alchajmerove bolesti.

Fernando Gomez Pinila, biolog koji proučava ponašanje vrste, kaže da supstanca polifenolen (Polyphenola) koja se nalazi u različitom bobičastom voću, grožđu i crnom vinu, pripada grupi antioksidanata. Oni smanjuju štetne procese u ćelijama, a izgleda da štite i sinapse, odnosno ona mesta između nervnih ćelija, koja se ne mogu popraviti, a imaju funkciju da sačuvaju sećanja, piše Dojče Vele (Deutsche Welle).

Oni koji rado jedu bobičavo voće mogu se nadati poboljšanju funkcija mozga, što pokazuju rezultati istraživanja. Naučnik sa bostonskog univerziteta Džejms Jozefs smatra da je do tog saznanja došao zahvaljujući eksperimentu sa starim ljudima, koji su već imali probleme sa pamćenjem. Oni su dve nedelje svakodnevno pili po dve čaše borovnice iz supermarketa. Jozefs je uočio da su oni mogli bolje da reše određene kognitivne zadatke, nego pre početka terapije sa sokom od borovnice.

Kurkumin (Curkumin) iz grupe polifenola je balzam za nerve. Pacovi kojima se u hrani četiri puta nedeljno dodavao kurkumin, mogli su mnogo bolje da prebole potres mozga, nego pacovi koji su normalno hranjeni.

Sledeće zapažanje iz daleke Indije može biti više od obične slučajnosti. Ljudi tamo začin kurkuma upotrebljavaju u velikim količinama. Kurkuma sadrži žuti svetleći kurkumin koji daje žutu boju prahu karija. Izgleda da su ljudi u Indiji bolje od drugih zaštićeni od Alchajmerove bolesti - podmuklog oboljenja zbog kojeg izumiru čitavi delovi mozga.

Ričard Vurtman sa Instituta za tehnologiju u Masačusecu već sanja o lečenju Alchajmerove bolesti pomoću određenog načina ishrane. Farmakolog je pronašao tri supstance koje se nalaze u hrani i deluju na mozak kao đubrivo, ako se zajedno unose u organizam. Uridin-monofosfat je sastojak iz repe, holin iz jaja i nezasićene masne kiseline iz ribe. Kada se miševi 2-3 nedelje time hrane, oni izgrađuju 30 do 40 odsto više sinapsi, a to su upravo one strukture, koje kod pacijenata obolelih od Alchajmerove bolesti prve propadaju.

Zbog toga ne čudi što se francuski koncern za proizvodnju hrane Danone interesuje za ovu mešavinu, a u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji i u SAD, preparat se već testira na pacijentima sa blagim simptomima Alchajmera. Istina je da se za sada može govoriti samo o skromnim uspesima.

Naučnici, pioniri na tom polju, veruju međutim u svoje rezultate. Džejms Jozefs svaki dan pojede dve šolje borovnica i uz to još i uncu oraha (oko 30 grama). Fernando Golmez Pinnila redovno posećuje ribarnice u Los Anđelesu na kojima kupuje lososa.

Ipak, naučnici su jedinstveni u stavu da ne treba preterivati. Prilikom nekontrolisanog konzumiranja određenih vrsta hrane, iz još nepoznatih razloga dolazi čak i do oštećenja mozga. To su pokazali rezultati tomografije mozga preterano gojaznih osoba.

(MONDO)

[Tia]

Zimsko voće



Voće je prirodni magacin vitamina, šećera i mineralnih soli neophodnih svakome, a to je sasvim dovoljan razlog da u hladnim zimskim danima, kada vrebaju prehlada i grip, postane obavezan deo svačije ishrane. Za to je najbolje južno voće, pa nam preostaje da svoj imuni sistem ojačamo darovima prirode iz nekih toplijih krajeva sveta.

Među najvažnije i najbolje sorte pomorandži spada "valensija" pomorandža. Naziv je dobila po španskom gradu, a ima jako sočno meso bez koštica; zato je odlična za pravljenje sokova. "Navelo" pomorandže, sa debelom korom, imaju veoma sladak ukus. Gorka pomorandža, kako joj samo ime kaže, ima pomalo gorkastu aromu, a zovu je i pramajkom svih slatkih pomorandži. Crvena pomorandža je otkrivena 1850. godine. Što je tamnije crvene boje, to ima snažniji ukus. Izuzetno je aromatična i odlična je za sokove.

Grejpfrut je najverovatnije slučajno ukršteni ananas s pomorandžom. Prvi put se pominje u 18. veku i pretpostavlja se da je to bilo na Jamajci. Grejpfrut sa svetložutim mesom je oporijeg i gorčeg ukusa nego crvene sorte. Mandarina liči na laganu, spljoštenu, malu pomorandžu. Oko sebe širi veoma intenzivan i prijatan miris, a slatkoća ploda izuzetno prija. U mandarine se ubrajaju i klementine. To su mandarine ukrštene s crvenim pomorandžama.

U početku je domovina svih citrusa, pa tako i limuna, bila monsunsko područje južne Azije. Zatim je u 11. veku limun stigao u Španiju, gde je sađenje bilo veoma uspešno. Danas ga ima u Španiji, Italiji, SAD, Srednjoj i Južnoj Americi i na Srednjem istoku. Veoma je osetljiv i voli toplu klimu. Zreli plodovi limuna imaju ponekad slatkast ukus; zato se i beru dok su još zeleni i veštački sazrevaju u skladištima. Prepun je dragocenog vitamina C.

Limeta je prava tropska biljka. Ne podnosi hladnoću i zato je ima u jugoistočnoj Aziji, Brazilu, Meksiku, SAD, Indiji, Šri Lanki, Južnoj Africi, Italiji i Španiji. Ispod njene tvrde zelene kore, koja postaje žuta kad je plod potpuno zreo, krije se sočno, ali i veoma kiselo meso voćke. Često se koristi i za spravljanje raznih koktela.

Postojbina kumkata je Kina. Mala, jedva tri do pet centimetara velika, voćka koristi se zajedno sa slatkom korom. Prijatnog je i blago kiselkastog ukusa. Banana je veoma hranljiva i bogata vitaminima, mada ćete od nje teško iscediti sok.

Citrusi ili južno voće nisu samo ukusni - oni su i pravi izvor vitamina u ovim zimskim danima. Banana je veoma hranljiva; grejpfrut otvara apetit, a limun leči glavobolju. Zato napravite svoj koktel protiv prehlade.

Izvor: Krstarica

[naca]

Višnje umesto aspirina
Višnja štiti srce i krvne sudove, a redovno konzumiranje ovog voća sprečava nastajanje nekih vrsta raka, kao i pojavu dijabetesa, tvrde naučnici.

Višnja se pokazala uspešnom i u smanjenju upalnih procesa i ublažavanju bola kod artritisa, a pomaže i u lečenju poremećaja pamćenja.

Umesto aspirina možete popiti čašu soka od višnje i tako ublažite tegobe sa zglobovima i kostima.

Blagotvorno delovanje višnje može se objasniti time što ovo voće smanjuje količinu mokraćne kiseline koja dovodi do pogoršanja problema sa zglobovima i gihtom.

Izvor : Smedia

[raca]

Trendovska super hrana nije ništa bolja od jabuke

U novije vrijeme razno bobičasto voće, noni, alge ili aloja smatraju se nekakvom vrstom super hrane koja će vam pomoći očuvati zdravlje, te se tvrdi kako se u njima nalazi optimalna količina esencijalnih sastojaka koji bi trebali spriječiti nastanak bolesti.

Međutim, britanski nutricionisti upozoravaju kako veća učinkovitost tog egzotičnog voća, nazvanog super hranom, u odnosu na „klasično“ voće zapravo znanstveno nije potvrđena.

Oni upozoravaju kako je termin „superhrana“ beznačajan, a u najgoru ruku zavaravajući.

Imenovanje neke namirnice „superhranom“ odaje dojam kako ona nije uobičajena, međutim, većina tih biljaka u svome sastavu nema ništa što nije uobičajeno ili nešto što nemaju jabuke, kruške ili naranče.
Navodi se kako ponekad egzotična hrana na koju organizam nije naviknuo poput algi može izazvati vrlo štetne reakcije organizma. Svaki organizam reagira na određene namirnice drugačije, a ljudi zaboravljaju da oni ne jedu nutricionistički sastav neke namirnice nego hranu, pa je i učinkovitost na pojedini organizam dosta različita od one koju takve namirnice pokazuju u eksperimentalnim uvjetima.

Izvor:  Daili Mail, „Trendy superfoods are no better than an apple“

Ceo tekst: Covermagazin
 

[naca]

Vreme je za dudinje
  
Dudinje su slatke i hranljive, sadrže prirodne šećere i vitamine, a gotovo svi delovi ove biljke imaju mnoga lekovita svojstva

Dud (Morus) je bio poznat još drevnim narodima Dalekog istoka. U Evropu, pa tako i na Balkan, prenesen je kasnije. Iako po poreklu divlja i samonikla biljka, danas u svetu postoje mnogobrojne vrste. Najpoznatije su beli, crni i crveni dud.

................

Cveta u maju, a cvetovi su sitni i okupljeni u male grozdaste cvasti. Plodovi ili dudinje sastoje se od gusto zbijenih bobica (sličnih kupini) vezanih za peteljku. Sazrevaju postepeno, od kraja juna do avgusta. Zreli plodovi crnog duda su tamnoljubičasti, a belog bledožuti. Tad su sočni, slatki, meki i najbolji za jelo.

Sadrže prirodne šećere (najviše glukozu), vodu, limunsku i jabučnu kiselinu, pektine, sluzi, tanin, smole i vitamine C i B2. Od minerala najviše ima gvožđa, kalcijuma i mangana. Beli dud je slađi jer ima više šećera, a manje organskih kiselina.

Dud ima mnoga lekovita svojstva. Od osušenih lisnih pupoljaka prave se čajevi protiv gojaznosti i oboljenja srca i krvnih sudova.

Osim dudinja, leti se ubiru i listovi, koji se mogu i osušiti na provetrenom i zasenjenom mestu. Koriste se i kao dodatak varivima ili pripremljeni kao čaj, pomažu u lečenju šećerne bolesti.

Za čaj vam je potrebno 100 g svežeg ili suvog lišća, koje ćete staviti u manji lonac i preliti litrom proključale vode. Zatim poklopite i ostavite da odstoji desetak sati. Procedite i pijte više puta dnevno kao zamenu za vodu.

Odvar od kore drveta preporučuje se protiv visokog krvnog pritiska i zatvora, a od nje spravljen prašak služi za posipanje rana jer pospešuje zarastanje.

Nedozrele dudinje dobre su za zaustavljanje dijareje, dok one zrele regulišu probavu i čiste organizam, a njihov svež sok podstiče mokrenje, znojenje kod visoke telesne temperature, olakšava iskašljavanje i služi za ispiranje kod upale grla i usne šupljine. Sirup, dobijen isparavanjem soka, sličan je medu i zadržava sva korisna i lekovita svojstva ploda.

Zrele dudinje jedu se sveže, osušene ili prerađene u džem, slatko, kompot i žele. Od njih se pravi i vino, kao i rakija dudovača. Osušene i sitno samlevene, mogu da posluže kao prirodna zamena za šećer pa se takve dodaju raznim testima i slatkišima.

Ceo tekst : Poslovna zena

[Ena]

Opasne ili bezopasne?

Voće je živopisno, šareno i zdravo. Ipak, postoji nešto što kvari zadovoljstvo: dosadne koštice za koje se nikad tačno ne zna treba li ih progutati ili ne. Da vidimo...
Grožđe - Zrna vrve od zdravih koštica koje sadrže lipide (odnosno masti) blagotvorne za organizam. Iz njih se vadi i ulje, bogato polinezasićenim masnim kiselinama, koje ne dozvoljavaju da se u krvnim sudovima stvore pločice holesterola, faktor rizika za infarkt i moždani udar.
Kivi - Semenke kivija se mogu jesti mirne duše: zajedno sa vlaknima iz pulpe, deluju kao prirodni laksativ.Zahvaljujući antioksidantnom dejstvu i zaštiti ćelija, ovaj vitamin je dragocen za zdravlje i lepotu kože.
Južno voće - Agrumi imaju krupne i tvrde koštice koje u ustima nisu najprijatnije. Neškodljive su kad ih progutamo cele, ali sažvakane iritiraju želudac. Koštice limuna su, prema narodnom verovanju, prirodni laksativ.
Lubenica - Koštice imaju laksativno, razblažujuće i antioksidantno dejstvo zbog prisustva rastvorljivih vlakana, polinezasićenih masnih kiselina, mineralnih soli i vitamina. Oljuštene i pomešane s medom, semenke bundeve su popularni narodni lek protiv crevnih parazita.
Papaja- Afričkog i brazilskog porekla, ovo voće sadrži znatnu količinu koštica koje se, iako jestive, najčešće bacaju. Kao i pulpa, sadrže antioksidantnu i digestivnu supstancu papain. Od samlevenih semenki papaje prave se lekovi protiv koprivnjače i drugih kožnih osipa, a koriste se i u kozmetičkim preparatima.
Nar - Njegove semenke su prava poslastica.Prema mišljenju pojedinih naučnika, ulje koje se iz njih vadi uništava neke vrste salmonele, izazivače
tifusa i paratifusa.

Čuvajte se breskve
Nemojte ni pokušavati da otvorite jezgro breskve i pojedete "badem" koji se tu krije. Sadrži amigdalin, sastojak koji se u organizmu pretvara u otrovnu cijanvodoničnu kiselinu (sa karakterističnim mirisom gorkog badema).
Iz istog razloga, bolje je ne jesti semenke iz jezgra kajsije, šljive i gorkog badema, a izbegavati i one iz jabuke i kruške. U kontrolisanim dozama, amigdalin se koristi u lekovima protiv stomačnih bolova, spazama, svraba i kašlja. U vrlo visokim dozama, međutim, njegov produkt - cijanovodonična kiselina - veoma je otrovan: blokira disanje ćelija i vezuje se za hemoglobin.

ceo tekst: VIVA

[tweety]

ima li neko problema sa lubenicama ove sezone? ja, koju god sam kupila, ne valja...nikad nije bio losiji ukus nego ove godine...ne znam vasa iskustva, ali vidim da se i ljudi oko mene zale na to.