Tema: Transplatacija i doniranje organa

[naca]

Nedostatak organa za transplataciju
Na bubreg čeka 1.500 pacijenata
Autor: Sonja Todorović | Foto:L. Šarac | 27.01.2009. - 05:00



Na transplantaciju bubrega u našoj zemlji čeka oko 1.500 pacijenata, dok je teško odrediti koliko je ljudi na listi čekanja za novo srce ili jetru. Zbog nedostatka organa u Srbiji, prema nekim podacima, mesečno umre oko 30 pacijenata, uglavnom od bubrežnih, srčanih i plućnih bolesti.

Zakon o transplantaciji organa, koji bi trebalo ove godine da bude usvojen, jedan je od preduslova da se Srbija uključi u „Eurotransplant organizaciju“, preko koje bismo mogli da razmenjujemo organe za transplantaciju sa drugim zemljama. Na taj način mnogim ljudima bio bi spasen život.
 
Nacrt zakona biće gotov do kraja januara i on je juče postavljen na sajt Ministarstva zdravlja. Kada prođe javna rasprava, koja će trajati tri meseca, može se očekivati njegovo usvajanje.
- Zakonom je predviđeno formiranje nacionalne agencija za transplantaciju koja bi bila u skladu sa evropskim standardima. Agencija bi imala zadatak da vodi nacionalni program transplantacije solidnih organa u Srbiji. To nam omogućuje da se uključimo u organizaciju poput „Eurotransplanta“ kako bismo mogli da razmenjujemo organe sa drugim zemljama. Takođe, zakon je i jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju - priča za „Blic“ prof. dr Zoran Kovačević, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije.

Kako se sada u našoj zemlji obavljaju kadaverične transplantacije (uzimanje organa od osoba koje su doživele moždanu smrt) čista je slučajnost, kaže dr Kovačević.
- Treba da odredimo centar koji će biti zadužen za održavanje kadavera. Onog trenutka kada se utvrdi moždana smrt i stanje organa, oni treba da kontaktiraju sa centralom i pitaju da li se pacijent koji je doživeo moždanu smrt nalazi na spisku onih koji su zaveštali organe. Ako jeste, porodica se samo obaveštava, a lekari odmah pristupaju rutinskoj metodi uzimanja organa - ističe dr Kovačević, dodajući da se agencija mora hitno formirati, a da je za to bitan zakon.
Na listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega u Srbiji nalazi se oko 1.500 bubrežnih bolesnika, dok je teško odrediti koliko ljudi čeka na novo srce ili jetru. Broj obolelih od bubrežne bolesti se iz godine u godinu stalno povećava. Nažalost, neki od njih nikada neće doći na red za transplantaciju jer se godišnje u Srbiji obavi svega 10-15 odsto kadaveričnih transplantacija.

Kako bi se pokrenule stvari sa mrtve tačke, pre nekoliko godina Vojnomedicinska akademija pokrenula je akciju zaveštanja organa. Od tada do danas donorske kartice u ovoj ustanovi dobilo je 17.000 ljudi.
- To nije dovoljno. Da bi transplantacija organa u Srbiji zaživela, potrebno je da dva-tri miliona građana zavešta svoje organe. U tim uslovima mogle bi da se zadovolje potrebe za organima, odnosno da se godišnje obavi 40-50 transplantacija jetre, 15-20 transplantacija srca, 200-350 transplantacija bubrega - kaže dr Kovačević.

Poslednji u Evropi
Po broju kadaveričnih transplantacija Srbija se nalazi na poslednjem mestu u Evropi. U Srbiji postoje obučeni timovi lekara za transplantaciju bubrega, jetre, srca. U većini centara stvoreni su materijalno-tehnički uslovi, a i snabdevenost lekovima je dobra. Potrebno je samo da država uradi nešto više da se mobiliše stanovništvo kako bi u što većem broju zaveštalo organe.
Izvor : Blic

[naca]

Радна верзија нацрта закона
На сајту Министарства здравља www.zdravlje.gov.rs данас, 26. јануара 2009. године постављене су радне верзије нацрта Закона о трансплантацији органа, Закона о трансплантацији ћелија и ткива, Закона о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења и Закона о трансфузиолошкој делатности.
Izvor : Ministarstvo Zdravlja

[Tia]

Ja sam jos odavno odlucila da zavestam organe (sigurno mogu da pronadju neki koji valja ) i prvi put kad budem isla na VMA potpisacu tu karticu ili kako se vec zove!
Mislim da je to jako humano, korisno, potrebno .... kako god, i da bi ljudi to trebali da urade jer onda kad za nas ne bude vise zivota, nekom mozemo pruziti zivot!

[naca]

Do pre dve godine sam bila redovan dobrovoljni davalac krvi.
O zaveštanju organa nisam nikad razmišljala. 

[Tia]

Ja ne mogu da dajem krv jer je malo netipicna pa nicemu ne sluzi. Mada, mozda posluzi kao koncentrat  !

[Tia]

Surogat-majka zabranjena

Beograd -- Ministarstvo zdravlja Srbije napravilo je radne verzije nacrta zakona kojim se prvi put sistematski uređuje biomedicinski potpomognuta oplodnja, pišu Novosti.

Takođe, prvi put se uređuju i transfuzuja, transplantacija organa i transplantacija tkiva i ćelija. Javna rasprava počela je u ponedeljak i trajaće naredna tri meseca. Zorica Pavlović, pomoćnica ministra zdravlja, kaže da su predložena rešenja podložna izmenama.

Ona navodi da će u konačan tekst predloga zakona, pre nego što oni budu upućeni Vladi, a zatim i Skupštini Srbije, biti unete sve izmene koje se u javnoj raspravi "iskristališu" kao bolje od prvobitnog predloga.

"Oblasti koje sada uređujemo prevazilaze samo zdravstvo, to su velika etička, kulturološka, sociološka i verska pitanja", objašnjava Zorica Pavlović.

Kada je reč o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, dozvoljeno je doniranje jajnih ćelija i sperme (dobrovoljno, bez trgovine, materijalne ili bilo kakve druge koristi), ali je zabranjeno da se u postupak vantelesne oplodnje uključi surogat-majka.

Radnom verzijom nacrta zakona o transplantaciji organa, koji se u Srbiji, poslednjoj u Evropi po broju kadaveričnih transplantacija (sa organom donora u stanju moždane smrti), već godinama očekuje, preciznije je uređeno zaveštavanje organa.

Ono je dosad bilo regulisano samo u jednom delu Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

"Predloženo rešenje predviđa da svaka punoletna osoba pred svedokom ili "preko" opunomoćenika, može da da pristanak za zaveštanje organa, ili da to učini testamentom za života. I pored pismenog pristanka u slučaju moždane smrti potencijalnog donora, obaveza lekara je da kod porodice proveri da li je on, možda, za života promenio stav. Na takvom rešenju insistira i Evropa", kaže Pavlovićeva.

Odobrenje zdravstvenim ustanovama za izvođenje postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje i transplantacija izdavaće Ministarstvo zdravlja.

Predviđeno je formiranje jedinstvenog registra potencijalnih primalaca i davalaca organa, a ko će izdavati donorske kartice odrediće, takođe, Ministarstvo zdravlja. 


Izvor: B92 

[naca]

NOVI ZAKON O TRANSPLANTACIJI TKIVA I ĆELIJA SPREČIĆE ZLOUPOTREBE
Uz strogu kontrolu lakše do organa

Svaka punoletna osoba moći će pred svedokom ili preko opunomoćenika da zavešta organe ili da to učini testamentom za života

BEOGRAD - Zaveštavanje organa i formiranje jedinstvenog registra potencijalnih primaoca i davalaca organa u Srbiji biće regulisani zakonom o transplantaciji koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.

Kako je agenciji Beta rečeno u Ministarstvu zdravlja, zakonom čija je radna verzija sa još tri srodna predloga 26. januara upućena na tromesečnu javnu raspravu će biti zabranjeni trgovina organima i sticanje bilo kakve koristi od toga.

Zaveštanje testamentom
Osim radne verzije Nacrta zakona o transplantaciji organa, na internet sajtu Ministarstva zdravlja postavljeni su i nacrti zakona o transplantaciji tkiva i ćelija, zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji i zakona o transfuziji.
U Ministarstvu zdravlja su posebno naglasili da se predloženim rešenjima prvi put u Srbiji sistemski uređuju te oblasti u skladu sa propisima Evropske unije.
Usvajanjem tog zakona Srbija bi imala mogućnost da postane član organizacije Evrotransplant, čime bi pacijentima bila osigurana brža i veća dostupnost organa.
Zaveštavanje organa dosad je bilo regulisano samo u delu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a predloženim zakonom ta oblast bi bila jasno uređena.

Za izradu Nacrta korišćena su iskustva Nemačke, Holandije, Engleske, Slovenije i Hrvatske. Prema radnoj verziji, svaka punoletna osoba moći će pred svedokom ili preko opunomoćenika da zavešta organe ili da to učini testamentom za života. Pored pisanog pristanka, u slučaju moždane smrti potencijalnog donora obaveza lekara je da kod porodice proveri da li je za života promenio stav.

Surogat majka nije dozvoljena
Ministarstvo zdravlja bi zdravstvenim ustanovama odobravalo transplantacije i biomedicinski potpomognute oplodnje.
Dobrovoljno doniranje reproduktivnih ćelija se dozvoljava, ali radnom verzijom je zabranjeno uključivanje surogat majke u vantelesnu oplodnju.
U Ministarstvu su naglasili da je pitanje uređenja surogat majke različito, pa je, na primer, u Holandiji, Velikoj Britaniji i Kanadi ta mogućnost dozvoljena, a u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji i Hrvatskoj zabranjena.

Zakonom o transplantaciji tkiva će biti regulisano osnivanje banaka ćelija i tkiva, kao i organizacija zdravstvene službe za transplantaciju tkiva i ćelija.

Krv i komponente krvi se, u skladu sa Zakonom o transfuziološkoj delatnosti, ne smeju uvoziti, niti izvoziti iz zemlje, izuzev u vanrednim prilikama, a za promociju davanja krvi i komponenata krvi biće zaduženi Institut, odnosno Zavod za transfuziju krvi i Crveni krst.

Izvor : Glas javnosti

[naca]

TRAGOM - Stručnjaci govore za Danas na početku javne rasprave o radnim verzijama novih zakona iz oblasti zdravstva

Potrebno dodatno usklađivanje sa standardima EU
Pojedina rešenja su u suprotnosti sa propisima većine zemalja Unije i nisu dovoljno precizna
Autor: Jasmina Tomašević

Beograd - Prilikom izrade četiri nova zdravstvena zakona nije konsultovano Udruženje za medicinsko pravo Srbije, kaže za Danas Hajrija Mujović-Zornić, doktor medicinskog prava iz Instituta društvenih nauka.


Radne verzije zakona o transplantaciji organa, transplantaciji tkiva i ćelija, biomedicinski potpomognutoj oplodnji i zakona o transfuziji pripremilo je Ministarstvo zdravlja i u naredna tri meseca nalaziće se na javnoj raspravi. Cilj je uvođenje savremenih standarda u ovim oblastima rada i usklađivanje regulative sa propisima Evropske unije.

- Nismo konsultovani u izradi radnih verzija četiri zakona, objavljenih na sajtu Ministarstva zdravlja, ni kao stručnjaci, ni kao Udruženje za medicinsko pravo Srbije, a smatramo da je problematika suviše ozbiljna da ne bi bar bila prodiskutovana - kaže dr Mujović-Zornić.

Zakoni su, ukazuje naša sagovornica, prilično dugo pisani i bilo je krajnje vreme da ugledaju svetlost dana. U tom smislu, ona ocenjuje kao pozitivan napor radnih grupa Ministarstva koje su na njima radile. Zakoni jesu sadržajni, jer imaju veliki broj odredbi, što govori o velikom obimu posla. Ona napominje da bi za precizniju ocenu svakako bila neophodna veoma detaljna analiza.

Hajrija Mujović-Zornićsmatra da nije trebalo razdvajati regulativu o transplantaciji organa od transplantacije tkiva i ćelija, jer se time ponavljaju iste odredbe, osim što su u drugom od ovih zakona unete i odredbe o bankama ćelija. To je, smatra sagovornica Danasa, trebalo da bude poseban zakon samo o bankama matičnih ćelija, kao i da uključi i državne i privatne banke, što sada nije slučaj.

Govoreći o matičnim ćelijama, ona kaže da tu i nije rečo transplantaciji u pravom smislu, kako se u pravnoj literaturi objašnjava, veććelije potpadaju pod sličan režim kao i krv.

- Trebalo je da rešenja iz EU prilagodimo, i to ona većinska, a ne da stvaramo svoja specifična ili ako se tako radi, da to bude i posebno obrazloženo. Ujednačavanje sa propisima EU nikada ne može da bude stopostotno, ali treba slediti „većinska“ rešenja - smatra Mujović-Zornić.

Ona kaže da ovi zakoni, generalno, sadrže neke neprecizne formulacije. Tako, na primer, dok se u literaturi kod transplantacije pravi razlika između „davanja“ i „uzimanja“ organa, u radnoj verziji nacrta zakona o tome se govori „pomešano“. Takođe, izraz „službena tajna“ u članu 20 potpuno je pogrešan, jer službena tajna ima drugu konotaciju.

Naša sagovornica podseća da se u propisima „ranije govorilo o protivljenju za života, a sada o pristanku na transplantaciju i to pismenom“.

- Poznajući našu sredinu mislim da će novo zakonsko rešenje još više smanjiti šanse za veći broj transplantacija, jer ko će sad da daje pismene pristanke. Mislim da je staro rešenje bilo bolje - ocenjuje ona.

Dr Mima Fazlagić, ginekolog iz „Krajo sejv“, za sada jedine banke matičnih ćelija u Srbiji, koja je inače u inostranom vlasništvu, kaže da je iznenađena što se u Radnoj verziji zakona o transplantaciji tkiva i ćelija ne pominje mogućnost inostranih banaka, pogotovu jer Srbija još nema javnu banku.

- Za svaki uzorak matičnih ćelija iz pupčane vrpce traži se dozvola Ministarstva zdravlja, za koju je u praksi potrebno par nedelja. Za razliku od nas, Slovenci su, na primer, imali više sluha i takav zakon doneli za svega 20 dana. Pri tom, preuzeli su rešenja kakva većpostoje u EU i u istu kategoriju stavili i privatne i javne, domaće i strane banke matičnih ćelija - naglašava dr Fazlagić.

Zabranjeno postojanje surogat majki

Radna verzija zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (lečenju neplodnosti) zabranjuje mogućnost postojanja surogat majke, ali to još može biti promenjeno tokom postupka javne rasprave. Nema uniformnog rešenja ni u uporednim pravnim sistemima. S jedne strane, Holandija, Velika Britanija i Kanada ostavljaju mogućnost ženama, kojima je iz nekog razloga odstranjena materica, a sačuvani jajnici, da dobiju potomstvo, zahvaljujući surogat majci. Suprotno, u Nemačkoj, Austriji, Hrvatskoj i Sloveniji zabranjeno je postojanje surogat majki, koje dete začeto biomedicinski potpomognutom oplodnjom po rođenju daju drugoj osobi.

Izvor : Danas

[naca]

ZAKON O TRANSPLANTACIJI, SLIČAN EVROPSKIM, TRENUTNO NA JAVNOJ RASPRAVI
Nova šansa životu
U našoj zemlji je tokom 2008. godine urađeno ukupno 149 transplantacija, a samo na bubreg čeka 1.500 osoba. Nova regulativa otvara mogućnost uključivanja u „Eurotransplant“

Profesor doktor Rajko Hrvačević, nefrolog koji se bavio transplantacijom na Vojnomedicinskoj akademiji, za Glas kaže da je čitao predlog zakona i misli da je on prilagođen sličnim zakonima u zemljama „Eurotransplanta“

Dobra radna verzija

- Predlog je veoma kvalitetan, mogu da kažem vrhunski. Predviđene su kaznene odredbe i sudeći po ovoj verziji zakona, ne postoji mogućnost za zloupotrebu - smatra doktor Hrvačević. On dodaje da je uvek moguće da neko krši zakon, kao i u svakoj drugoj oblasti, ali je važno da regulativa predviđa sankcije.
Predloženi zakon je rađen u skladu sa Konvencijom o ljudskim pravima u biomedicini i Okvirnim protokolom za sprovođenje Konvencije o ljudskim pravima u biomedicini, a usklađen je i sa direktivama EU.

Zaveštavanje organa je dosad bilo regulisano samo u delu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a predloženim zakonom ta oblast bi bila jasno uređena.
Pored pisanog pristanka, u slučaju moždane smrti potencijalnog donora, obaveza lekara je da kod porodice proveri da li je za života promenio stav.

Autor:
Snežana Čelić
ceo tekst na
Izvor : Glas javnosti

[naca]

Srbija na začelju po broju transplantacija organa
Donorske kartice treba da ima 80 odsto građana
Autor: Marija Škrbić | Foto:B. Puljević | 28.02.2009.

Broj građana Srbije koji su u slučaju moždane smrti spremni da zaveštaju svoje organe svakim danom je sve veći. To potvrđuje i činjenica da osim u Beogradu, broj vlasnika donorskih kartica raste i u Novom Sadu i na jugu Srbije. Ali i pored toga, naša zemlja je po broju kadaveričnih transplantacija (uzimanje organa od osoba koje su doživele moždanu smrt) i dalje poslednja u Evropi.
...

Liste čekanja
Na listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega u Srbiji nalazi se oko 1.500 bubrežnih bolesnika, dok je teško odrediti koliko ljudi čeka na novo srce ili jetru. Broj obolelih od bubrežnih bolesti se iz godine u godinu povećava. Nažalost, neki od njih nikada neće doći na red za transplantaciju jer se godišnje u Srbiji obavi svega 10-15 odsto kadaveričnih transplantacija.
...

Ceo tekst Blic

[naca]

Do organa samo uz saglasnost rodbine
 
Dokument koji je donor potpisao olakšava postupak, ali kod nas je ipak presudna odluka najbližih. – U Španiji odluku o doniranju organa obavezno donose svi punoletni građani

Radna verzija Nacrta zakona o transplantaciji organa nalazi se već pet nedelja na sajtu Ministarstva zdravlja, pa bi svaki građanin, a pre svega lekar trebalo da se upozna sa predloženim rešenjima i da eventualno sugestijama pomogne da se ovaj problem pomeri sa „mrtve tačke”. U Srbiji 10 godina nije urađena transplantacija srca (poslednja je obavljena uoči bombardovanja 1999. godine).

Po broju presađenih organa, uz Albaniju, nalazimo se na dnu evropske lestvice, dok lekar, Srbin, dr Dragoje Stanisavljević usred Ljubljane obara svetske rekorde po broju obavljenih transplantacija: prošlog februara proslavio je sa svojom ekipom stotu i sto prvu transplantaciju samo jetre!

U našoj zemlji godišnje je potrebno uraditi oko 400 do 500 transplantacija bubrega, od 100 do 150 presađivanja jetre i tridesetak presađivanja srca. Kada izgube strpljenje i prodaju kuću i imovinu, neki će otići u inostranstvo da čekaju organ, na primer jetru. Organ i intervencija presađivanja jetre na stranim klinikama koštaju minimalno 150.000 evra, a prošle godine na našim klinikama urađene su samo četiri transplantacije jetre.

Predloženi zakon o transplantaciji organa trebalo bi da bude usvojen do kraja godine, a za javnu raspravu ukupno ima tri meseca, od kojih je pet nedelja već prošlo.
....
Ceo tekst : Politika

[naca]

Dobijanje organa preko registra, a ne preko veze

Procedura mora da bude jedinstvena: o organu za presađivanje obaveštava se Nacionalni centar i tada se u bazi podataka pronalazi pacijent koji je najbolji kandidat, ali na području Srbije, a ne u krugu jednog kliničkog centra .

Zakon, između ostalog, predviđa strogu kontrolu i sprečavanje zloupotreba prilikom donacije organa, jer planirano je formiranje jedinstvenog registra potencijalnih primalaca i davalaca organa, odnosno jedinstvena lista čekanja za primaoce koju će voditi uprava za biomedicinu. Vrlo je važno da porodice koje su pristale da organe svojih bližnjih ustupe za transplantaciju znaju da će ove organe dobiti oni kojima su najpotrebniji, da se poštuju prioriteti i medicinski kriterijumi.

Naši sagovornici nerado pričaju o lekarskim neslaganjima, osporavanjima stručnosti ili takmičenju, ali je istina da ima centara koji nerado ustupaju organe drugim centrima. Dr Božina Radović kaže da je najbitnije poštovati dogovorenu organizaciju, a ne da direktor jedne ustanove daje sebi za pravo da odluči kome će organi ići. Dakle, onog časa kada se pojavi potencijalni davalac organa procedura je samo jedna: o tome se obaveštava Nacionalni centar i tada se u bazi podataka pronalazi pacijent koji je najbolji kandidat, ali na području Srbije, a ne u krugu jednog kliničkog centra.
...
Ceo tekst : Politika

[naca]

Neefikasan sistem transplantacije
23. mart 2009. Izvor: B92

Beograd -- Sistem transplantacije organa u Srbiji nije efikasno uspostavljen, a svest o potrebi doniranja organa nedovoljno je razvijena.

Presađivanje organa predstavlja jedini spas za bolesnike kojima su teško oboleli ili su nepovratno otkazali pojedini organi. U Srbiji je za poslednjih 30 godina izvedeno nešto više od 1.200 transplantacija. To je mali broj u poređenju sa zemljama u okruženju, jer se samo u Češkoj ili Poljskoj godišnje izvede više od 400 ili 500 takvih zahvata.

Teške bolesti bubrega dovode do njihovog propadanja i prestanka rada. Prvi spas je dijaliza, ali izlečenje omogućava jedino transplantacija.
.........

Ceo tekst : B92

[naca]

Milosavljević: Nov zakon - više transplantacija
Autor: Beta  10.08.2009.

Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević izjavio je danas da će usvajanje zakona o transplantaciji organa značiti "donošenje jasnih pravila koja otvaruju prostor da Srbija obavi više i bolje transplantacija".

Gostujući na Radio televiziji Srbije Milosavljević je kazao i da je donošenje tog zakona jedan od uslova za saradnju i partnerstvo sa Međunarodnom fondacijom Eurotransplant.

"Očekujemo da kroz partnerstvo sa Eurotransplantom razvijemo veći kvalitet našeg rada u oblasti transplantacije, da razvijemo mrežu kordinatora transplantacije po bolnicama, da pažljivo analiziramo svaki potencijalni slučaj davalaštva organa, imamo zajedničke jedinstvene liste, da koristimo istu informatičku opremu, da obezbedimo 24-časovno dežurstvo", naveo je Milosavljević.
Ministar zdravlja je dodao da je to ozbiljan posao za čitav zdravstveni sistem Srbije.

Eurotansplant je osnovan pre 42 godine. Ta fondacija se bavi posredovanjem i procedurom donacije organa u Austriji, Belgiji, Hrvatskoj, Nemačkoj, Luksemburgu, Holandiji i Sloveniji.

Ceo tekst : Blic

[Ljubomir]

Čitava ova ideja je  vrlo humana, pre par godina sam čuo o tome, i odmah odlučio da zaveštam organe, ALI kad budem siguran da neće biti zloupotreba... Još uvek čekam.