Tema: vesti i zanimljivosti

[naca]

Biti bolestan nije sramota

Britanski pisac Teri Pračet apelovao je na humaniji odnos prema obolelima od Alchajmerove bolesti, pošto je jedno istraživanje pokazalo da oni koji pate od tog degenerativnog oboljenja mozga nose beleg sramote, a društvo od njih skreće pogled.



Pračet, autor bestselera o Disksvetu, koji je prošle godine saopštio da mu je dijagnostifikovan rani oblik Alchajmerove bolesti, naveo je da bi ljudi trebalo da otvoreno govore o demenciji.

"Čudan je život kad 'izađete s tim u javnost'. Ljudima je neprijatno, počinju tiše da govore, ponestaju im reči", kazao je pisac koji je širom sveta prodao milione knjiga.

"Niko ne čuje sedam stotina hiljada ljudi koji u ovoj zemlji imaju demenciju. Ja imam sreće: mene čuju", dodao je Pračet.

U izveštaju "Demencija: izlazak iz senke", Društvo za borbu protiv Alchajmerove bolesti navodi da polovina Britanaca za koje se veruje da imaju demenciju, nosi beleg srama.

Oboleli svedoče da su izgubili prijatelje, da susedi prelaze na drugu stranu ulice kad ih vide, a zdravstveni radnici simptome bolesti pripisuju starosti.

RTS

[raca]

U Španjolskoj rođena prva 'dizajnirana beba'
            
U Španjolskoj je rođena prva tzv. dizajnirana beba Javier, odabran i začet kako bi svom šest godina starijem bratu Andresu spasio život.
Andres boluje od beta-talasemije, nasljednog poremećaja građe hemoglobina, objavile su andaluške zdravstvene službe.

Novorođenče po imenu Javier, teško 3,4 kg, rođeno je u klinici Virgen del Rocio u Sevilli u nedjelju. Nakon in-vitro oplodnje, liječnici su uz pomoć preimplantacijske dijagnostike odabrali onaj embrij čije su se karakteristike tkiva najviše podudarale s tkivom njegova brata Andresa. Javier genetski nalikuje svom bratu, tako da su stanice iz njegove pupkovine pogodne za transplantaciju koštane srži. Šanse izlječenja kreću se između 70 i 90 posto, kazali su liječnici.

U Velikoj je Britaniji već u ožujku 2003. rođena prva "dizajnirana" beba koja je trebala spasiti život svom tada četverogodišnjemu bolesnom bratu Charliju kojem su hitno trebale genetički kompatibilne matične stanice. Beba je rođena u Britaniji, ali su oplodnja i odabir embrija čije je tkivo bilo najpodudarnije s Charlijevim izvršeni u Chicagu. U međuvremenu je taj postupak preimplantacijske dijagnostike da bi se rodila dizajnirana beba dozvoljen i u drugim zemljama poput Velike Britanije i Švedske, dok u Njemačkoj još uvijek nije dozvoljen.
http://www.vecernji.hr/newsroom/zanimljivosti/

[raca]

Uz "Stayin' Alive" lakše je ostati živ

Američki su liječnici utvrdili da disko himna grupe Bee Gees iz 1977. godine "Stayin' Alive" ima idealan ritam za reanimaciju žrtava srčanog udara.

Američka udruga za srce objavila je kako je najbolji ritam za kompresiju prsnog koša prilikom reanimacije 100 pritisaka u minuti.

Pjesma "Stayin' Alive" gotovo savršeno odgovara tomu sa svojim ritmom od 103 "udarca" u minuti.
U maloj studiji, koju je predvodio dr. David Matlock sa sveučilišta u Illinoisu, pokazalo se da je 15 liječnika koji su slušali "Stayin' Alive" imalo bolji učinak u "hvatanju" dobrog ritma kompresije prsnog koša na lutkama.

Pet tjedana kasnije ti su isti liječnici zamoljeni da ponovno pokušaju reanimaciju, ovoga puta s tom pjesmom u mislima, i opet su postigli dobar ritam.

"Stayin' Alive vrlo je prikladna za takve situacije. Svatko ju je čuo u nekom razdoblju svoga života i lako se pamti", rekao je Matlock.
http://www.plivazdravlje.hr/?section=home&cat=w&id=22013&show=1

[raca]

Žvakanje je dobro za pamćenje

Nije ispitano da li i pravljenje balona pomaže pamćenju
Britanski psiholozi tvrde da žvakaća guma može da pomogne pamćenju. Istraživanja pokazuju da ljudi koji su žvakali imaju bolje rezultate na testovima memorije od onih koji nisu.

Na testu sprovedenom u Univerzitetu u Njukaslu, jedna trećina od 75 odraslih volontera žvakala je gumu za žvakanje tekom 20-minutnog testa pamćenja, druga trećina oponašala je žvakanje, a treća nije žvakala.

Oni koji su žvakali imali su 24 odsto bolje rezultate kad je kratkoročno pamćenje reči u pitanju i čak 36 procenata bolje rezultate prilikom prisećanja reči, a bili su bolji i na testu radne memorije.

„Ti rezultati su prvi dokaz da žvakanje gume može da popravi dugoročnu i radnu memoriju“, kaže Endrju Skoli sa Univerziteta u Njukaslu.

Žvakanje žvake stimuliše proizvodnju insulinaBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  Žvakanje žvake stimuliše proizvodnju insulina

Ubrzan puls za bolji rad mozga

 
Ipak mehanizam delovanja gume za žvakanje i žvakanja na memoriju još nije u potpunosti razjašnjen. Postoje neka moguća objašnjenja.

Japanski istraživači svojevremeno su otkrili da se aktivnost u hipokampusu, području mozga važnom za pamćenje, povećava dok ljudi žvaću. Nije jasno zašto, ali se čini da tu važnu ulogu imaju receptori inculina. Žvakanje stimuliše proizvodnju insulina, jer telo očekuje hranu, pa se mozak snabdeva glukozom, tako da bi jedno od objašnjenja moglo da bude da insulin ima neki uticaj na pamćenje. Ali reč je samo o nagađanjima.

„Žvakanje, takođe, povećava i broj otkucaja srca,a sve što povećava dotok kiseonika u mozak, kao što je rast pulsa, može uticati na pamćenje“, objašnjava Endrju Skoli.
http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,3766422,00.html

[Asja]

http://sekanikolic.com/worlddistancehealing/index.htm

http://sekanikolic.com/

Seka Nikolic je bioenergeticarka koja vec 20.godina leci ljude u Londonu. Radi i lecenje na daljinu koje ce  biti 27.novembra u 19. casova. Mozete se ukljcuiti tako sto cete u to vreme biti svesni tog dogadjaja, sve detalje imate na adresi gore navedenoj. Ne kosta nista da probamo, u svakom slucaju  SRECNO!

[raca]

Sta je ovo???

[cecam]

Dali po Londonskom ili nasem vremenu ?

[Asja]

Po nasem.

[raca]

Samo da ne promasimo vreme.

[Asja]

Stoji GMT  sto bi znacilo Central European Time, ja pretpostavljam da u tom slucaju je uracunato tih 2 sata koliko se nase vreme razlikuje od Lodonskog.

[naca]

ponedeljak, 24. nov 2008,
Savladan virus hemoragične groznice

Eksperimentalnim lekom izlečena su od virusa hemoragične groznice morska prasad, što daje nadu da će isti lek moći da se koristi u borbi protiv mnogih virusnih oboljenja poput gripa, hepatitisa C, HIV-a i ebole.

Morska prasad koja su u laboratorijskim uslovima zaražena smrtonosnim virusom hemoragične groznice izlečena su lekom koji se intenzivno ispituje, tvrde američki stručnjaci.

"Ovo je potpuno nova strategija za pravljenje antivirusnih lekova", istakao je doktor Filip Torp, profesor farmakologije u Medicinskom centru u Dalasu pri Univerzitetu u Teksasu.

Umesto da se virus napada direktno, bavituksimab (bavituximab), lek kompanije Peregrin Farmasutikals, koristi odbrambene mehanizme samog virusa kojima se sakriva od imunog sistema, objasnio je doktor Torp.

Kada virus napadne ćelije, stres izazove "ispadanje" molekula masti fosfatidilserina, koji se inače nalazi sa unutrašnje strane omotača ćelije.

"To je kao da garderobu nosite naopako", napomenuo je Torp koji je naučni savetnik u kompaniji Peregrin.

Bavituksimab, genetičkim inženjeringom dobijena antitela, vezuje se za ćelije sa "prevrnutim" omotačem i na taj način ih obeležava kako bi ih imuni sistem zapazio i napao.

"Kada se ubaci u krvotok, bavituksimab cirkuliše telom dok ne pronađe 'izvrnute' lipide i zakači se za njih", istakao je doktor Torp.

Prema njegovim rečima, u slučaju virusne infekcije, vezivenjem za ćelije skreće se pažnja imunom sistemu, te izaziva delovanje belih krvnih zrnaca, a time i napad na inficirane ćelije.

Problem mutiranja virusa

Konvencionalni antivirusni lekovi pokušavaju da utiču na neke osobine virusa, ali su veoma brzo poraženi, čim virus mutira.

Ciljanjem osobina zaraženih ćelija domaćina, manje je verovatno da će bavituksimab izgubiti na efikasnosti, što se najčešće desi kada virus mutira, smatraju stručnjaci.

Tokom studije, tim stručnjaka koji je predvodio Torp testirao je supstancu na morskim prasićima u poodmaklom stadijumu bolesti izazvane virusom "lasa" groznice, koja pogađa delove zapadne Afrike.

Izlečeno je 50 odsto jedinki koje su lečene isključivo novim lekom, međutim, kada su istraživači životinjama davali i ribavirin, antivirusni lek koji sprečava virus da se replicira, čak 63 odsto morskih prasića je preživelo.

Doktor Torp je istakao da otkriće sugeriše da bi lek mogao da bude efikasan i u lečenju drugih hemoragičnih virusa.

"Izvrtanje" lipida javlja se i kod ćelija koje su inficirane virusom gripa, boginja i besnila.

Kompanija Peregrin sprovodi prvu fazu kliničkog istraživanja leka kod ljudi obolelih od hepatitisa C i HIV-a, a u toku su i intenzivna testiranja dejstva supstance na rak.

Izvor RTS

[naca]

Beograd

Ugradnja zglobova po savremenom metodu
U Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica” ove godine ugrađeno oko 1.600 veštačkih kukova i više od 400 veštačkih kolena

Srbija je deveta zemlja u svetu u kojoj se na savremen način ugrađuje novi tip veštačkog zgloba koji omogućava bolji oporavak pacijenta, objasnio je dr Zoran Blagojević, direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica”. Dr Blagojević kaže da to znači da se recimo kod pacijenta sa dijagnozom artroze kolena ugrađuje veštačko koleno i da se na taj način dobija funkcionalni zglob sa kojim bolesnik dugo može da funkcioniše.

– Prave vrednosti ovakvih ugradnji veštačkih zglobova spoznaće se tek za nekoliko godina. Inače, u Institutu „Banjica” mi već više decenija obavljamo slične vrste intervencija, a ugradnju kolena 20 godina. Radimo kvalitetno, a u poslednje dve, tri godine postigli smo zavidan nivo obavljenog posla. Došlo je novo vreme, značajno je poboljšano finansiranje zdravstva u ovoj oblasti, tako da imamo izvanredne rezultate i nimalo ne zaostajemo za drugim zemljama u tome – istakao je naš sagovornik.

On je rekao da staračka populacija „raste” i da imaju zbog toga sve više pacijenata kojima je neophodno ugraditi veštačke kukove, ili kolena. Ove godine je u ovoj kući ugrađeno između 2.020 i 2.050 proteza, odnosno oko 1.600 veštačkih kukova i više od 400 veštačkih kolena. Svakodnevno moraju da pomognu i brojnim pacijentima koji se ponovo vraćaju, odnosno koji su nekad imali intervencije na zglobovima i sada moraju ponovo da se operišu.

– Oporavak pacijenata je individualan. Nekom je bolje odmah sutradan posle intervencije, jer može da ustane iz kreveta i hoda uz pomoć štapa, a nekom oporavak duže traje. Tu su i oni bolesnici kojima su ugrađeni implantati, gde oporavak traje do tri meseca, jer je potrebno da ono što je postavljeno uraste, učvrsti se sa kostima, da bi se spojilo sa koštanim tkivom. Nije važno da li će neko posle operacije odmah moći da trči ili da igra školice, već da se dobro oseća i da se polako vraća svakodnevnim aktivnostima – istakao je dr Blagojević, dodajući da je ovih dana, po četvrti put, na Kopaoniku održan skup lekara ortopeda koji se bave ugradnjom veštačkih kukova, a pod pokroviteljstvom Udruženja aloplastičnih hirurga Srbije.

On napominje da je veoma važna edukacija ortopeda, koji moraju stalno da usavršavaju svoje znanje, a da se sve radi zarad dobrobiti pacijenata.

Zahvaljujući novim protezama koje se usavršavaju iz godine u godinu, sada veštačko koleno može da traje deset ili čak 15 godina, a veštački kuk kod nekog i dve decenije.

D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 25/11/2008]

Izvor Politika

[gliša]

Читам у јучерашњем Пресу Хемофарм почиње извозити метилпреднизолон у Америку.Тако да ће корикостероиде произведене код нас давати тамношњим пацијентима.Хемофарм је једина кућа из овог дијела Европе која је испунила строге услове и критеријуме Американаца и FDA ,значи можемо кад хоћемо бити у свему успјешни.

[naca]

SZO: Korisni i tradicionalni lekovi
5. decembar 2008.  Izvor: Tanjug

Beograd -- Svetska zdravstvena organizacija saopštava da su tradicionalni lekovi dobar tretman za moderne bolesti i da bi ih trebalo uvrstiti u osnovnu zdravstvenu negu.

Ta organizacija navodi da je Kina, u kojoj se biljni preparati prepisuju zajedno uz zapadnjačke lekove, dobar primer koji bi trebalo pratiti, ali i dalje postoji zabrinutost o efektivnosti i bezbednosti tradicionalnih lekova.

Kineska tradicionalna medicina upražnjava se više od dve hiljade godina i bila je korišćena za lečenje svega, od obične prehlade do raka.

Višestruko dejstvo biljnih preparata, uz pravilnu ishranu i vežbanje, stiče sve veću popularnost na Zapadu, a predsednica SZO Margaret Čen kaže da bi drevne preparate trebalo koristiti zajedno sa zapadnjačkim lekovima za lečenje savremenih bolesti.

"Dva sistema tradicionalne i medicine Zapada ne bi trebalo da se sudaraju. U kontekstu osnovne zdravstvene zaštite oni treba da deluju u harmoniji i dobrobiti, koristeći najbolje iz svakog sistema i nadoknađujući određene slabosti u svakom", ističe Čenova.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da tradicionalni lekovi imaju manje sporednih efekata od onih koji se koriste na Zapadu i mogu da budu jeftini, delotvorni tretman za česte bolesti kao što su dijareja i malarija.

Čen kaže da tradicionalni lekovi takođe mogu da pomognu u prevenciji takozavnih bolesti modernog načina života kao što su dijabetes, srčana oboljenja i mentalni poremećaji.

Ona dodaje da Kina, u kojoj lekari prepisuju i jedne i druge lekove, predstavlja dobar primer, ali je takođe upozorila da nisu svi tradicionalni lekovi dostigli naučne i bezbednosne standarde.

Biljni lekovi oduvek su bili u središtu istraživanja radi uključivanja njihovih aktivnih sastojaka u lekove na Zapadu.

Tržište biljnih lekova sada vredi milijarde dolara i mnogi su prodati bez jasnog razumevanja njihovih sastojaka ili načina na koji deluju.

Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da bi uključivanje tradicionalnih lekova u savremenu medicinsku negu moglo da ohrabri naučna istraživanja i da kontroliše i obezbedi da se oni koriste na pravilan način.
Izvor B92

[Maki]

Pomagala za kvalitetniji život
12. decembar 2008. | 01:18 | Izvor: B92 
Beograd -- Institut za asistivnu tehnologiju Švedske i švedska ambasada u Beogradu će od 13. do 17. decembra organizovati izložbu pomagala za osobe sa invaliditetom.

 

Izložbom pod nazivom "I mi smo tu", poručuje se srpskoj javnosti da se sa fizičkim ili mentalnim hendikepom može kvalitetno živeti. Izložbom će biti predstavljeno preko stotinu najsavremenijih pomagala: delovi nameštaja, oprema, kompjuterski programi, igračke, školski predmeti.

Sva pomagala su dizajnirana tako da ispunjavaju specifične potrebe dece i odraslih sa različitim oblicima invaliditeta.

Kuriozitet je i da je ova izložba, za sedam godina obišla devet evropskih zemalja, a u Beograd stiže iz Pekinga, gde je nedavno prikazana na Paraolimpijskim igrama.

“Porukom ‘I mi smo tu’, ova izložba šalje poruku invalida srpskoj javnosti da nije sramota biti invalid, a uz novu asistivnu tehnologiju - koju ćemo ovom izložbom predstaviti - osobe sa invaliditetom mogu bitno poboljšati kvalitet svog života”, kaže ambasador Švedske Krister Bringeus.

Koordinatorka Savetovališta za samostalan život invalida i narodna poslanica Gordana Rajković, nada se da će država uvesti u spisak bar neke od oviih pomagala, koja su neophodna, ali za većinu naših invalida preskupa

”Nove tehnologije otvaraju neslućene, ali zaista neslućene mogućnosti za osobe sa invaliditetom, da iskažu svoje potencijale i one su preduslov izjednačavanja mogućnosti za osobe sa invaliditetom”, objašnjava ona.

“U Srbiji nažalost, još uvek, mi kad govorimo o pomagalima, govorimo o nekim vrlo bazičnim stvarima“, kaže Rajkovićeva.

Izložba u Srbiji ima za cilj da proširi znanje o mogućnostima samostalnog i daleko kvalitetnijeg života osoba sa invaliditetom.

Pokrovitelj izložbe je njeno kraljevsko visočanstvo, prestolonaslednica Viktorija od Švedske koja će i otvoriti izložbu u Beogradu