Tema: Minerali

[naca]

17. oktobar 2008.
     
Minerali prožimaju ceo organizam



Među sastojcima hrane, minerali zauzimaju posebno mesto. Oni su važni elementi svih ćelija, neophodni za stvaranje krvi i kostiju, kao i očuvanja zdravlja nervnog i endokrinog sistema. Pojedinačno posmatrano, svaki ima svoju ulogu i značaj:

Natrijum se nalazi u svim telesnim tečnostima, odnosno u krvi, suzama, znoju. S natrijumom i hloridom se pravilno raspoređuje tečnost, kontroliše spazam mišića i nervne funkcije. Najviše ga ima u soli, slanim namirnicama i sojinom sosu.

Kalcijum se dominantno nalazi u kostima. Ostatak je u krvi i učestvuje u metaboličkim funkcijama. Ovaj mineral ima važnu ulogu i kod mišićnih kontrakcija. Najviše ga ima u mlečnim proizvodima i ribi.

Magnezijum je važan za zdrave funkcije nerava i mišića, kao i srca.
Od vitalne je važnosti za pravilan rast kostiju. Izvor ovog minerala su žitarice, mahunarke, semenke i zeleno povrće, sojini proizvodi, lješnici, orasi i mineralna voda.

Fluorid je takođe neophodan za pravilan razvoj, čvrstinu i trajnost kostiju. Predstavlja oblik fluora i pomaže u stvaranju čvrste i otporne zubne gleđi. Najviše ga ima u morskoj ribi.

Cink pomaže u održavanju imuniteta, ali je važan i za zdravlje reproduktivnih, posebno muških polnih organa. Ima ga u mesu, ribi, grašku, celim žitaricama, semenkama bundeve, pečurkama i pivskom kvascu.

Jod je primarno odgovoran za pravilan razvoj i rad štitne žlezde. Ukoliko ga nema dovoljno može doći do uvećanja štitnjače. Najbolji izvor ovog minerala je jodirana so, jogurt i morski plodovi.
Izvor Poslovna zena

[raca]

Magnezijum protiv migrene

Malo je procesa koji se odigravaju u našem organizmu a da u njima određenu ulogu ne igra i magnezijum. Ova mineralna supstanca učestvuje u više od 300 enzimskih reakcija, ima ključnu ulogu u funkcionisanju nervnih i mišićnih ćelija i doprinosi da nam kosti budu čvrste, a zubi jaki. Uprkos tome, retko kad pomislimo da je uzrok određenih tegoba u nedostatku magnezijuma.

Štiti od migrene
Ukoliko često patite od migrene, magnezijum može da vam pomogne. Doduše, ne za vreme akutnog napada, ali svakako na duži rok. Istraživanje sprovedeno u jednoj klinici u Minhenu pokazalo je da se učestalost napada nakon dvomesečne terapije sa 600 miligrama magnezijuma dnevno smanjila za 42 odsto. Ova mineralna materija opušta krvne sudove u mozgu i time sprečava napade migrene. Porazgovarajte s lekarom o doziranju, budući da velike količine magnezijuma mogu da izazovu dijareju.

Snižava pritisak
Usled nedostatka magnezijuma počinje pojačano da se luči hormon stresa adrenalin, supstanca koja uzrokuje sužavanje krvnih sudova i doprinosi rastu krvnog pritiska. Redovnim unošenjem magnezijuma podstičemo širenje krvnih sudova. Na taj način se snižava krvni pritisak, a srce je izloženo manjem opterećenju.

Povećava otpornost na stres
Jedan od najvažnijih znakova mogućeg nedostatka magnezijuma predstavlja stalna nervoza, čije posledice, između ostalog, mogu biti slab učinak i depresije. Magnezijum umiruje nerve i obezbeđuje unutrašnje opuštanje. Ako ste stalno pod stresom, treba preventivno da ga uzimate, jer u fazama stresa ćelije organizma troše veće količine ovog minerala.

Ublažava alergijske tegobe
Bilo da je reč o polenu, kućnoj prašini ili životinjskoj dlaci - kod 47 odsto žena se tokom njihovog života dijagnostifikuje alergijsko oboljenje. I u ovom slučaju magnezijum nudi spas, jer, s jedne strane, opušta bronhije i samim tim deluje protiv alergijske astme, a s druge strane smanjuje lučenje histamina, pa su alergijske reakcije slabije.

Ceo tekst: Blic

[naca]

Dopunski kalcijum povećava rizik od infarkta
31. jul 2010. 10:01 > 10:03

Kalcijum mnogi uzimaju kao dijetetski dodatak u želji da izbegnu osteoporozu, ali ovaj suplement može da poveća rizik od srčanog udara za čak 30 odsto, upozorio je međunarodni tim stručnjaka.

Stručnjaci savetuju osobama koje uzimaju dopunski kalcijum da se posavetuju sa svojim lekarom, da konzumiraju više hrane bogate ovim mineralom i da pokušaju drugim sredstvima da spreče osteoporozu - da budu fizički aktivni, da ne puše i da održavaju normalnu telesnu težinu, preneo je Rojters.

"Ljudi na kalcijum kao dodatak ishrani gledaju kao na nešto prirodno, ali on uopšte nije prirodan", ističe dr Ijan Rejd, profesor Ouklendskog univerziteta.
Šteta od uzimanja dopunskog kalcijuma je, dakle, veća nego korist, navodi međunarodni tim.

Moguće objašnjenje je da dopunski kalcijum izaziva brzo povećanje nivoa tog minerala u krvi tokom narednih četiri do šest sati, što oštećuje krvne sudove.

S druge strane, kalcijum iz hrane se mnogo sporije apsorbuje i gotovo da ne izaziva povećanje koncentracije tog minerala u krvi.
(Tanjug)

ceo tekst : mondo