Tema: Muzikoterapija

[Asja]

Lekoviti rat zavađenih nota!

Muzikoterapija

Piše: Biljana Soldatović

O muzikoterapiji, kod nas relativno mladnoj disciplini, razgovaramo sa dr Rankom Radulović, psihijatrom Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, predsednikom Udruženja muzikoterapeuta Srbije. Doktorka Radulović je magistrirala i doktorirala na temu muzikoterapije i autor je muzikoterapeutskih tehnika koje su prihvaćene i u svetu.
- Muzikoterapija koristi zvuk u dijagnostičke i terapijske svrhe, a on može i ne mora da bude muzika - objašnjava naša sagovornica. - Postoje dva osnovna pravca u muzikoterapiji i u okviru njih niz tehnika: aktivna muzikoterapija u kojoj se pomoću glasa ili instrumenta ostvaruje komunikacija sa pacijentima sa kojima je verbalna komunikacija otežana; receptivna muzikoterapija kada klijent sluša testirani muzički izvod pomoću koga se postiže željeni psihološki efekat.

Muzikoterapija treba da zadovolji sledeće postulate:
Da je primenjuje profesionalni muzikoterapeut
Da muzikoterapeut primenjuje metod koji je prihvaćen u svetu
Da ima indikaciju kod koje vrste pacijenata primenjuje koji metod
Da rezultate primene tog meto prati tokom vremena
Da se rezultati objave u stručnim časopisima i skupovima.

Namenjena i zdravima
- Muzikoterapija služi i za podsticanje razvoja zdravih osoba koje ne pokazuje psihološku simptomatologiju. Reč je o ljudima koji žele lepše da žive, da optimalno koriste svoje kapacitete, da se duhovno razvijaju... Takođe se koristi i kod stresa.

Muzikoterapijski kabineti mogu da se formiraju u školama, obdaništima, za decu koja imaju tremu a žele da je prevaziđu. Ova terapija se primenjuje u ustanovama socijalne zaštite, zatim pri crkvi. U okviru medicine, ona se primenjuje u lečenju steriliteta kod žena kod kojih ne postoji organski problem. Ili kod beba u inkubatorima. U nekim zemljama postoji priprema za porođaj uz muzikoterapijske metode. Muzikoterapija se primenjuje prilikom davanja anestezije, kao i u stomatologiji. Muzikoterapija se često koristi u terapiji bola.

Lepeza bolesti
- Kod svih kategorija psihijatrijskih, psihosomatskih i defektoloških poremećaja, kod svih kategorija depresivnih poremećaja, kod svih vrsta fobičnih poremećaja, kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja, kod seksualnih poremećaja, kod poremećaja ličnosti...
Koristi se u neurologiji, u rehabilitaciji glasa i govora, zato što je centar za govor odvojen od centra za muziku. Ili u motoričkoj rehabilitaciji kod ljudi kojima su amputirani delovi tela, kod ljudi koji su imali moždani udar, kod dece koja imaju cerebralnu paralizu. Raširena je primena i u psihoonkologiji.



Seansa otvara vrata

- Muzikoterapija može da se primenjuje u okviru grupe ili individualno, u bračnoj terapiji i kao porodična terapija. Primenjuje se u bolničkim i vanbolničkim uslovima.

Doktor šalje pacijenta muzikoterapeutu koji je samostalan u radu, ali je treniran da radi u okviru tima (doktor, psiholog, socijalni radnik, defektolog?!?!).
Primer tehnike analitičkog slušanja muzike je metoda vođenih fantazija. Muzikoterapeut pravi inicijalni intervju koji traje oko jedan sat. Radi se psihodinamski intervju i intervju o muzičkim sklonostima (da bi se videlo koja muzika odgovara pacijentu). Osnovno pravilo je da zvučno-mentalni tempo pacijenta odgovara zvučno-mentalnom tempu terapeuta. Sa depresivnim pacijentima polako se ulazi u terapijski odnos preko tužne muzike, u trajanju od 3-5 minuta. To ide polako, iz seanse u seansu, pušta se sve tužnija muzika i polako se akumulira depresivni efekat. Sve do faze kada se klijent "obračuna" sa svojom tugom.

Muzika se pušta na početku seanse, onda se od pacijenta traži da zamisli sliku koja bi odgovarala datoj muzici. U toj slici na videlo izlazi problem. Onda se u okviru te fantazije analizira problem. Zatim se pušta energizirajuća muzika. Ona je kompatibilna sa prvom, ali je suprotnog pravca. Onda se na osnovu nje napravi druga fantazija u kojoj se nalazi rešenje. Seansa obično traje sat vremena, jednom do dva puta nedeljno. Grupna seansa traje 90 minuta, a uključeno je od 5-8 pacijenata.

Naše tehnike
- Tehnike koje se od 1994. primenjuju kod nas na Institutu za psihijatriju KCS su analitičko slušanje muzike - metod vođenih fantazija i modifikacija te tehnike koja se zove art muzikoterapija; one spadaju u receptivne tehnike. One su objavljene 1996. godine u mojoj magistarskoj tezi, a na poslednjem Kongresu evropskih muzikoterapeuta uvršećne su u skup tehnika koje leče duboke psihijatrijske poremećaje. Aktivna muzikoterapija koja je nastala u mojoj doktorskoj tezi 2001. se zove integrativna muzikoterapija. Ova tehnika se od 1998. godine primenjuje u Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu razvojnu neurologiju u Beogradu. Ona tretira decu sa razvojnim poremećajima i cerebralnom paralizom. Tehnika se primenjuje od najranijeg detinjstva i u adolesenciji. Muzikoterapija se primenjuje kod svih vrsta defektoloških poremećaja kod dece i odraslih, a muzikoterapijski tretman slepih i gluvih beba, kao i dece sa motoričkim poremećajima i poremećajima ponašanja treba početi što ranije.

UDRUŽENJE
- Udruženje za muzikoterapiju Srbije je formirano 2001. na Institutu za psihijatriju, u saradnji sa Medicinskim fakultetom, Fakultetom muzičke umetnosti, Defektološkim fakultetom i Filozofskim fakulteta. Član Evropske muzikoterapeutske asocijacije je postalo 2004. godine. Imamo četvorogodišnji program obuke, rađen po evropskim standardima. Ovaj program mogu da upišu kandidati koji su završili fakultet društveno-humanističkog smera ili FMU ili su pri kraju fakulteta, i koji su prošli inicijalni intervju u kome procenjujemo da li su psihološki podobni za ovu vrstu školovanja. Primamo 6-8 studenata godišnje. Prva generacija je završila školovanje tako da trenutno imamo 4 muzikoterapeuta koji su završili kompletnu obuku. Ovaj sertifikat važi u zemljama čije su asocijacije muzikoterapeuta pristupile Evropskoj muzikoterapijskoj konfederaciji.


DALEKO OD TERAPIJE
* Primena muzike u dokolici nije muzikoterapija. Ljudi misle da muzika deluje terapijski sama od sebe. Ona ima blagotovorno dejstvo, ali u muzikoterapiji metod je osnova terapijskog procesa, a muzika je samo alat.
* Od davnina su pevači i glumci dolazili u bolnice da pevaju i zabavljaju pacijente. To takođe nije muzikoterapija.
* Primena muzike u okviru radno-okupacione terapije takođe nije muzikoterapija.
* Ni ambijentalna muzika u lekarskim čekaonicama nije muzikoterapija.
* Diskovi sa muzikom koji mogu da se kupe u apotekama nisu muzikoterapija.

http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=331&editionId=11&articleId=55

[naca]

11. decembar 2008.
Uticaj muzike na mozak

Britanski lekar i pisac Oliver Saks, koji je stekao svetsku slavu svojim bestselerima o vlastitim i drugim istraživanjima na polju kliničke neurologije, u svojoj novoj knjizi pod nazivom "Muzikofilija" bavi se brojnim i tajnovitim vezama između muzike i mozga i načinima na koje percepcija muzike otvara prozor u funkcionisanje našeg najkomplikovanijeg organa.



Doktor Saks bio je ljubitelj muzike još od dečačkog uzrasta, a i danas je pijanino u njegovom domu u Grinvič Vilidžu često u upotrebi.

Saks se prvi put zainteresovao za klinički potencijal muzike u bolnici Bet Abraham, u njujorškom Bronksu 60-tih godina prošlog veka, kada je počeo da radi na odeljenju sa pacijentima koji su patili od teških posledica encefalitisa - virusne upale mozga.

Saks je tom prilikom ustanovio da je većina pacijenata dugi niz godina provela u dubokoj kliničkoj letargiji, a mnogi uopšte nisu mogli da se pomaknu osim kada bi čuli muziku, javio je Glas Amerike.

"Muzika bi ih pokrenula i ovi naizgled nepokretni ljudi plesali bi i pevali i to je bilo zaprepašćujuće otkriće za mene", kaže Saks.

U svojoj karijeri neurologa, doktor Saks lečio je mnoge druge muzičke probleme među kojima su muzičke halucinacije, epileptički napadi izazvani muzikom...

U knjizi "Muzikofilija", Saks zaranja u druge neobične neuro-muzičke fenomene od kojih neki imaju nedvosmisleno pozitivne učinke, poput sinestezije - kada osoba vidi ili čak ukusom oseća muziku koju istovremeno i čuje, što je navelo na zaključak da su različiti delovi ljudskog mozga uključeni u percepciju i zamišljanje muzike.

Prema Saksovim rečima, ne postoji jedan određeni centar za muziku u mozgu, već postoje slušna područja koja su u to uključena, a aktiviraju se i vizuelna i motorička područja moždane kore.

Doktor Saks veruje da će dalja istraživanja načina na koje muzika dolazi u interakciju sa mozgom dovesti do novih metoda lečenja pacijenata koji pate od niza poremećaja rada mozga.
IzvorB92

[Asja]

Лековите вибрације

Музика коју волимо чини нас срећним и не само то – она нам побољшава здравље, смањује притисак, подстиче памћење. Али, ако је прегласна, може и да постане – штетна
Класици подстичу интелектуалне способности

Уживајмо у музици, живот ће нам бити лепши и здравији! Научници су утврдили да пријатанe мелодијe, делујући на мозак, подстичу лучење природних аналгетика – ендоморфина и „хормона среће“. Музика, као што је познато, растерује тешке мисли, ублажава патње и лечи, доноси ведро расположење, разиграва машту, даје енергију, јача вољу. Њена позитивна деловања су и научно потврђена. Истраживачи лондонске болнице „Chelsea and Westminster Hospital“ потврдили су да може да побољша здравље, јер утиче на телесне процесе који олакшавају излечење.

Слушање омиљене мелодије снижава крвни притисак и повољно делује на рад срца. Професор др Мајкл Милер, директор превентивне кардиологије Универзитетске болнице у Мериленду, годинама истражује шта је добро за срце и већ је доказао позитивно деловање смеха. У следећем експерименту испитивао је деловање музике на срце. Учесници су сами бирали музику, наравно ону која им се највише допада. То су најчешће били кантри (амерички фолк), реп, класичан рок. Слушали су је око пола сата, а затим су обављена мерења пречника крвних судова и утврђено је да се код девет од десет испитаника повећао за 26 одсто.

Резултате својих истраживања др Милер је представио на годишњем скупу Америчког друштва кардиолога.

 „Омиљена музика проширује крвне судове на исти начин као и смех, вежбање или лек за снижавање притиска“, објаснио је. Ширење крвних судова подстиче циркулацију и смањује ризик од настанка крвних угрушака и других компликација атеросклерозе. Када су учесници овог експеримента слушали музику која их раздражује (углавном хеви метал), забележено је сужавање крвних судова за шест одсто.

Амерички професор истиче да не би требало свакодневно слушати исту музику зато што долази до засићења и губитка лековитог учинка. Додуше, упозорава, слушање омиљене музике не може да поправи негативне последице узимања масне хране, али сигурно може да буде део здравог начина живота сваког од нас.

Питање мере

Колика је дневна доза омиљеног музичког лека? Свакодневно получасовно слушање може знатно да смањи крвни притисак, потврдили су и научници Универзитета у Фиренци. Доза „лека“ се повећава када треба умирити нервни систем и смањити осетљивост на бол. Сат музике дневно може знатно да смањи осећај бола код хроничних болесника с реуматском упалом зглобова или болом у леђима. У овом случају је неважно да ли је „лек“ омиљена музика или су то неки релаксирајући звуци. Показало се да су испитаници који су је свакодневно слушали били мање депресивни.

У песмама које волите уживајте, али с мером

Два сата стимулативне музике дневно предвиђено је за болеснике који су у различитим стањима сужене свести. Према истраживањима финских научника, њено слушање може да помогне пацијентима који се опорављају од можданог удара. Одабрана музика пре и после хируршке интервенције смањује оперативни стрес и постоперативне болове. Код оболелих од малигних болести умањује емотивни бол и повећава квалитет живота. Свакодневно слушање смањује депресију и повећава осећај самопоштовања код старијих особа.

Музика није само лек за оболеле већ и стимуланс за здраве, децу и одрасле јер успоставља синхронизацију леве и десне стране мозга, јача ментално и телесно здравље, смањује стрес, побољшава памћење, концентрацију и сан. Пут музичких вибрација у мозгу је исти као ионај процесазапамћивања.Примера ради, кинески истраживачи су утврдили да учење музике помаже организацију левог дела мозга у којем су смештени центри за интелектуалне способности. Музика новорођеној и малој деци помаже у говорном и емоционалном развоју а касније им олакшава учење језика и повећава математичке способности.

Негативан набој

Музика је као лек – може да лечи душу и тело, али може и да нашкоди, нарочито кад је нежељена, јер тада за слушаоца постаје насиље. Стручњаци научног тима Медицинског факултета у Београду за проучавање биолошких ефеката буке, под акронимом BETBEN (Belgrade Team for Biological Effects of Noise), имали су неколико судских вештачења у којима је предмет спора било узнемиравање музиком из ресторана или суседних станова у време дневног и ноћног одмора. Проблем је још већи уколико је у питању болесник којем је неопходан мир.

Kолачићи
Поменути стручњаци указују да су професионална оштећења слуха чешћа код симфонијских музичара, посебно код дувача, у поређењу са рок музичарима. На рок концертима, публици у непосредној близини бине слух је веома угрожен због јаких звучних удара. Зато BETBEN саветује организаторима рок концерата да публика буде одвојена од сцене најмање 10 метара, а младима из првих редова препоручује да понесу чепиће за уши чиме им ни најмање неће бити ускраћено уживање у музици. Младима се, такође, препоручује да на сваки сат слушања направе паузу од пет минута да би им се уво одморило и опоравило. Утврђено је, такође, да слушање превише гласне музике током јела повећава унос хране и течности, а уз рок се пије више алкохола.

Музика чији је садржај набијен негативним емоцијама и текстовима пуним насиља, као што је то понекад у реп музици, појачава лоша осећања, изазива напетост и агресивно реаговање. Ово су резултати истраживања које је обављено на 500 младих особа који су слушали Сајпрес Хил, групе Ран Ди Ем Си или Самоубилачке тенденције.

Важно је и како се музика слуша. Две трећинемладихслуша МП3 плејере толико гласно да могу да оштете слух, упозоравају британски стручњаци, апелујући да се јачина звука сведе на половину максималне снаге. Акослушатемузикуутрамвајуили у бучнојулицииморате да појачате тон да небисте чули околне звуке, набавите слушалице које имају могућност смањивања звука из околине.

Вера Бошковић
[објављено: 21/12/2008]
Politika