Tema: dostojanstvena smrt ili ubistvo

[Asja]

Достојанствена смрт или убиствo

У Србији ниједан лекар није осуђен због еутаназије, иако поборници легализације тврде да је све присутнија у здравственим установама


„Неке кости просто су ми поједене. Више немам ни горњу ни доњу вилицу. У овом тренутку никоме није јасно како се држе моји зуби. Молим да ми се дозволи да умрем, јер не желим да тумор каже последњу реч.” Овим речима, написаним крајем фебруара, Францускиња Шантал Себир образложила је захтев да се над њом спроведе еутаназија. Иако је боловала од ретког облика рака лица, суд није одобрио „достојанствену смрт”, како су говорили њени истомишљеници, односно над њом није почињен „злочин”, како тврде противници „убиства из милосрђа”. Два дана после судске одлуке Себирова је умрла под неразјашњеним околностима.

Већина савремених законодавстава еутаназију третира као привилеговани облик убиства. У том случају, при изрицању казне суд у разматрање узима мотив злочина и захтев жртве за смрћу, што доприноси да пресуда буде блажа.

Таква је ситуација и у Србији, где Кривични закон из 2005. године за ово дело предвиђа казну од шест месеци до пет година затвора, насупрот „обичном” убиству за које следи од пет до 15 година робије. Иначе, разлика између ова два убиства постојала је и у Краљевини Југославији. После Другог светског рата, па све до 2005. године, еутаназија је била изједначена са обичним убиством.

– Судска пракса у свету показује раскорак између запрећености казне за ово кривично дело и благости кажњавања. Судови најчешће доносе ослобађајуће или условне пресуде, уз нагласак на милосрђе као мотив и молбу умирућег да му се скрате муке – истиче Драгана Петровић, професорка кривичног права и поборник легализације еутаназије. По њеним речима, несклад постоји и у односу лекара према пацијентима. На пример, у Србији, еутаназија је све присутнија у здравственим установама, при чему не долази до законског санкционисања.

– У свом пасивном облику, еутаназија се код нас спроводи више него што се мисли, али је обавијена велом тајне. Друштво мора да се суочи са том чињеницом, прихватајући вредности, али поштујући и квалитет људског живота. Јер, једно не искључује друго, напротив – образлаже Петровићева свој став, додајући да код нас још ниједан лекар није осуђен за ово дело. Она сматра да би се злоупотреба еутаназије могла спречити уз прецизну законску процедуру и строго придржавање правила.

– Код еутаназије је најважнији мотив, који није мржња или злонамерност, већ – милосрђе. Зато закон мора да постави оштру „демаркациону линију” између еутаназије и убиства. Људима треба дати право да одаберу достојанствену смрт у случају неизлечивих болести – јер, није важно само како се живи, већ и како се умире – каже наша саговорница. Уз оцену да код нас нема озбиљне јавне расправе о овом питању, Петровићева додаје да је тешко оценити већински став јавности.

Марко Контић, хирург и председник Етичког комитета Српског лекарског друштва, сматра апсурдним да лекари, задужени за бригу о животу пацијента, тај исти живот некоме одузимају. Истичући бројне примере оздрављења наизглед неизлечивих болесника, Контић наглашава пресудну улогу лекара.

– Доктор од којег болесник захтева умирање није добар доктор. Вера у оздрављење јача је од болова и болести, а лекар треба да у пацијенту пробуди ту веру. Ако у томе успе, оболели неће тражити смрт, већ његову помоћ – категоричан је Контић, који еутаназију види као „облик смртне казне”.

– Медицина није инжењеринг, а лекари нису богови који држе у рукама животе својих пацијената. Будући да никада не можемо са стопроцентном сигурношћу да тврдимо како за болест нема лека, морамо се до последњег момента борити за живот болесника – истиче Контић, додајући да је чуо приче о спровођењу еутаназије у Србији, али да не зна ни за један конкретан случај. Иначе, Етички комитет СЛД на редовним заседањима већ годинама се једногласно изјашњава против легализовања еутаназије. Ипак, Контић тврди да би, у случају да Светска здравствена организација заузме позитиван став о легализацији, и код нас било спремности за прихватање такве одлуке. Међутим, расправе о „убиству из милосрђа”, по њему, пролазног су карактера.

– Верујем да ће напредак медицине и науке у будућности дебате о еутаназији ставити ад акта – закључује наш саговорник.

Холандија је прва земља у којој је пре неколико година озакоњено право на убиство из милосрђа, примењиво чак и на децу старију од 12 година. Стопама Холандије убрзо је кренула и Белгија, а милосрдно убиство је легализовано и у Јапану, Кини, Колумбији, као и појединим државама у Америци.

Димитрије Буквић

---------------------------------------------------

Шта каже црква

Српска православна црква је против еутаназије. Став СПЦ заснива се на библијском учењу, по којем је Бог створио човека. Стога, човеково тело је храм Духа светога и сваки атак на њега уједно је напад на Бога. „Појединац мора да буде свестан непроцењиве вредности живота као божјег дара, тако што ће га чувати од бола, патње и превремене смрти. Нико нема права да затражи своју смрт, нити било ко сме другоме да одузме живот, јер га није ни створио, већ то може да учини само Бог”, наводи се у часопису „Православље”, званичним новинама српске Патријаршије.

[објављено: 05/09/2008.]
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Dostojanstvena-smrt-ili-ubistvo.sr.html

[Tia]

Шта каже црква

Српска православна црква је против еутаназије. Став СПЦ заснива се на библијском учењу, по којем је Бог створио човека. Стога, човеково тело је храм Духа светога и сваки атак на њега уједно је напад на Бога. „Појединац мора да буде свестан непроцењиве вредности живота као божјег дара, тако што ће га чувати од бола, патње и превремене смрти. Нико нема права да затражи своју смрт, нити било ко сме другоме да одузме живот, јер га није ни створио, већ то може да учини само Бог”, наводи се у часопису „Православље”, званичним новинама српске Патријаршије.

prosto nisam mogla da ne iskomentarisem ovo!

A zbog cega onda crkva blagosilja ubice, stiti ubice, proglasava ih svecima i zmuri i ne osudjuje upravo one koji "drugome oduzimaju zivot"!
Kakva hipokrizija 

[Sklerozica]

  Kako da povežem ovu gorčinu sa tvojim licem? Neshvatljivo mi je to. 

Plavo oko, ne se nerviraš. 

[Tia]

Necu .....

 

[raca]

A zbog cega onda crkva blagosilja ubice, stiti ubice, proglasava ih svecima i zmuri i ne osudjuje upravo one koji "drugome oduzimaju zivot"!
Kakva hipokrizija  Angry

Stvarno kakva hipokrizija. I tu nema komentara.
Ja sam za dostojanstvenu smrt. Postoji ona izreka sit gladnom ne veruje. A ti ljudi se verovatno odlucuju na eutanaziju jer ne mogu trpiti bolove i imaju nizak kvalitet zivota ili cak jos manje nemaju uopste nikakav kvalitet zivot. Znam da ce mnogi reci da bogohulim. Ali svako ima pravo na svoje misljenje, a ovo je moje.

[Asja]

Setite se price o Kainu i Avelju pa ce vam biti jasno zasto Bog svakome oprasta pre nego je i pocinio greh. Svako ima pravo na pokajanje.

Protiv sam eutanazije.

Moj otac je umro u najvecim mukama od raka pankreasa, ali ja ne bih nikada mogla da ga ubijem inekcijom.

[cecam]

Nemam nista protiv eutanazije ako je to covekova svesna odluka da ubrza svoj kraj i prekrati patnju.I bolje ju je legalizovati i da ima svoj strogi zakonski okvir .Ali i tu moze biti raznih malverzacija i etickih pitanja.Prvo je : koliko je osoba svesna svoje zelje za smrcu i da to ne bude odluka nekoga drugoga. A teolosko pitanje je da niko nema pravo nikome da oduzme zivot , pa ni sam sebi , jer ti ga je Bog dao i samo ON odredjuje i tvoj kraj. Kada gledam sa teoloske strane , onda sam protiv eutanazije , jer kao vernik , smatram da sve ima svoj razlog , pa i patnja. Na kraju sam podeljena izmedju ova dva stava . U sustini iz religioznosti sam protiv, a iz ljudskih sam za.

[jelena]

čovek uvek ima mogućnost izbora,ako je njegov izbor da oduzme sebi život,njegova stvar,jedino što tako vređe sve ljude koji se bore za svoj život,a povređuje svoju porodicu i ljude koje ga vole,treba se boriti do poslednjeg daha,jer u suštini život i jeste borba.bog zabranjiuje ubistvo,ali opet daje mogućnost izbora,te dve stvari ja ne mogu da razumem.a opet ko zna šta bi me nateralo da podignem ruku na sebe.........

[naca]

Italijanka preminula posle 17 godina kome
Ponedeljak, 9. februar 2009.     

Eluana Englaro, Italijanka koja je u komi od saobraćajne nesreće 1992, u ponedeljak je preminula, saopštio je ministar zdravlja senatorima pre nego što su oni stigli da razmotre nacrt zakona čiji je cilj da se spreči isključivanje aparata koji održavaju u životu tu mladu ženu.

Senatori su minutom ćutanja odali poštu 38-godišnjoj Eluani Englaro koja je preminula tri dana nakon što su joj lekari, u skladu sa odlukom Vrhovnog suda i željom njenog oca, počeli da uskraćuju vodu i hranu.

Eluana je 1992. godine, tada dvadesetogodišnjakinja, doživela saobraćajnu nesreću posle koje se više nije probudila.

Prošle godine Vrhovni sud je prihvatio zahtev njenog oca da joj se omogući da umre. Međutim, od septembra on nije mogao da nađe bolnicu u kojoj bi sproveo eutanaziju, iako lekari kažu da ga razumeju i da je u pravu i da je Eluana zapravo mrtva već 17 godina.

U presudi suda je navedeno da je njeno stanje takvo da se ne može očekivati da će se ikada oporaviti i izaći iz kome, i ističe da je ona pre nesreće više puta iznosila stav da nikada ne bi želela da bude održavana u životu veštački.

U štampi su se čak sprovodile i ankete sa pitanjem: Da li treba ili ne isključiti aparate Eluani Englaro? Većina, ali tesna (47 odsto) zagovara održavanje u životu.

Lekari su ranije izneli procenu da bi umiranje Englaro, po prestanku davanja hrane i vode, trajalo do dve sedmice, iznoseći tvrdnju da ona ni u kojem slučaju ne bi mogla da oseti bilo kakav bol.

ceo tekst na
Izvor : Mondo

[naca]

Koliko ja znam kod nas ne postoji mogućnost za života izraziti želju,potpisati neki dokument o nepristajanju za veštačko održavanje u životu uz pomoć aparata.
Da ima ja bih ga potpisala.

[Tia]

To je jako teska i velika odluka. Moj muz je bio u komi posle saobracajne nesrece 17 dana i probudio se! Kako covek da zna kad je dosta ? Mozda bih i ja potpisala da me posle nekog vremena iskljuce ali ne odmah!

[naca]

Naravno,morao bi da postoji vremenski okvir,neka opšta procena stanja,al svakako bi potpisala.

[Tia]

Ja bih volela da se moja familija ne muci pa da me iskljuce ali ja nikad nikog ne bih iskljucila ! Mnogo teska tema!
Znam par slucajeve visedecenijske kome i svi tada zele da osobu iskljuce, samo ih tada zakon sprecava!
Mnogo je to opasno i rizicno igrati se sa zivotom!

[Maka]

Moze Tia da se gleda i sa druge strane. Da nema aparata ta osoba ne bi ni bila ziva. Ona je ziva uz pomoc aparata.

Nemam stav na temu. Definitivno je odluka uvek teska. I nedao Bog da ikad moras da odlucujes.

[Asja]

Ili ovaj slucaj kada zena obolela od MS-a trazi od svog muza da joj pomogne da izvrsi samoubistvo tako sto ce ju povesti u Svajcarsku da tamo izvrse lekari eutanaziju a da ona bude sigurna da on zbog toga nece odgovarati.

izvordailymail