Tema: Stvaran svet oko mene

[Sklerozica]

Od onog trenutka kada se covek razboli nista vise nije kao pre.
Kako vas dozivlajavaju drugi? Da li ste za njih i dalje isti ili u vama sada vide samo bolest?
Za one koji vas ne poznaju nego su samo naculi da vam sa zdravljem nesto nije u redu, i u prvom kontaktu da li primecujete da se ponasaju malo skuceno?
Uopste kako se znalazite u svetu koji nas okruzuje?
Ja se jos uvek snalazim. Nekada mi se cini da sam sve zamke i prepreke savladala, a nekada mi se cini da nisam makla od pocetka....

[Sklerozica]

Prvo i ne zna svako. Rekao sam samo odabranim ljudima i tu sam kiksno kod jednog. Mislio sam da je nešto što nije  :cry:   
Ovi koji znaju su uglavnom ok, oni koji sumnjaju kako kad ali na poslu sam osetio posledice kada sam gazdu upoznao sa problematikom. Što bi se reklo po srpski, "malo mi ga zavukao".
A licemera ojojoooj, koliko ih ima u familiji. Nikad ni pozvali nisu a ako se negde i sretnemo slože kao neku zabrinutu facu pa kao brižno pitaju "pa kako si".          
Šta se tu može, tako je bilo i biće. Nama valja ići dalje do poslednjeg daha pa kako nam Bog da.

[Sklerozica]

Kao covek bez hendikepa, mislim da svako mora da bude jak i da ceni sebe, da zna sta hoce u zivotu, da nadje neki cilj sebi. Isto to mislim i za obolela lica. U ovoj zemlji najgoru stvar cine definitivno udruzenja po meni, drzeci ljude na papiru, zatvarajuci ih u kuce, i odvajajuci ih od drustva. Da li ste se nekad zapitali koliko zdravi ljudi znaju o oboljenjima koje dovode do hendikepa. U nasoj zemlji niko ni ne razmislja o tome, dok se ne nadje u takvoj situaciji. Nema informacija, ljudi sa hendikepom se retko vide na ulici. Kako onda u takvim okolnostima stvoriti svest kod zdravih ljudi.
I ovaj sajt ne treba da bude namenjen samo ljudima sa hendikepom, vec svima onima, koji smatraju da mogu nesto da ucine da se neke stvari pokrenu.
Treba izbaciti termine zdrav i bolestan, imati duha i ici napred.
Ide lepo vreme, izadjite napolje i aktivirajte se.

Boldovani deo je Markov komentar na sajt Hendikep.info

[Sklerozica]

Pa sad' ... Ne krijem svoju bolest, ko me pita - kazem mu. Osecam da se ljudi, koji znaju, malo drugacije ponasaju prema meni (ponekad mi i godi sto su pazljivi). Ali, ima i onih koji diskriminisu. Po meni su to slabici.

[Roxi]

Ja, cak i u pocetku bolesti - dok sam hodala, nisam imala problem da kazem od koje bolesti bolujem. Pa zasato bih?! Zar je to doslo po nekoj kazni? Pa to je samo losa sreca - po meni.
Tek sad, kad sam u kolicima, nemam problem! Moj problem je sto ne mogu da hodam i sto, evidentno, bolujem od MS-a, a da jos ramisljam kako ce ljudi to da prime - nema sanse! Kome se ne svidja ne prilazi mi i uopste mi ne nedostaje.
Iskreno, nisam imala preterano lose iskusto s ljudima koji bi saznali da sam bolesna. Iznenadjenje da ali odbacivanje ne.
Na kraju krajeva ovo nije zarazna bolest - nikom necu preneti

[Peca_Le]

http://www.blogovanje.com/desetka/index.php?pageNum_rsBlog=0&totalRows_rsBlog=50

[Sklerozica]

Dobar i istinit tekst.
Znam za taj blog a i imamo link do njega. To je inače autor ove teme, Zana.

[Peca_Le]

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=04&dd=19&nav_id=242682&order=hrono

[homer]

Moj maksimum je trenutno optimum za prosecnog coveka. Kako objasniti svetu da nisi ono sto si bio, a nisi. A svaka bolest menja psihu coveka.

Ako je moj maksimum, optimum za prosecnog coveka, onda on nece znati da primeti sta ima pred sobom. Dakle, kako se suociti sa svetom, i kako svet suociti sa svojom licnoscu.