Tema: dečja nedelja

[sand]

Socijalizacija ometene dece

Društvo za pomoć osobama ometenim u razvoju "Stari grad" i ove godine u toku Dečje nedelje organizuje brojne aktivnosti.

Cilj je da ovakva deca izađu iz izolacije i da se, sledeći primer razvijenih zemalja, aktivno uključe u širu zajednicu. Juče je bio je dan sportskih aktivnosti, a danas Društvo za pomoć osobama ometenim u razvoju organizuje, šestu godinu zaredom, posetu roditelja stacionaru u Kulini, gde je trajno smešteno šest stotina, uglavnom mentalno obolele dece.

U Srbiji osobe ometene u razvoju čine tri odsto stanovništva, a prema rečima stručnjaka, društvo ih je isključilo iz gotovo svih aktivnosti. Uglavnom žive izolovano, za razliku od svojih vršnjaka u brojnim evropskim zemljama, gde je zakonom ustanovljena obaveza da takva deca pohađaju redovne škole zajedno sa zdravom decom.

"Kontakt sa zdravom decom omogućava poboljšanje njihovog celokupnog života, ne samo socijalizacije, nego i emotivnog, motoričkog", kaže Ivana Kapaš, pedagog.

Dan sportskih aktivnosti, igre i druženja, doneo je veliku radost deci:

"I vi vidite kroz ovaj smeh, koliko sport i druženje može da nadoknadi ono što je, na neki način, sa druge strane uzeto. Ja sam čovek koji nema obe noge i bavim se profesionalno biciklizmom i, između ostalog, ove godine smo vozili bicikl Kragujevac–Mostar", kaže Dušan Veršić, sekretar za sport invalidnih lica.

Danas Društvo "Stari grad" organizuje posetu roditelja deci u Kulini. Do doma u Kulini nema javnog prevoza. Posebno za roditelje koji su slabijih materijalnih mogućnosti, to je retka prilika da vide svoju decu.

Dugoročni cilj Društva "Stari grad" jeste i da se deca iz doma u Kulini vrate društvu, a porodicama omogući da lakše o njima brinu.

"Poseta Kulinama nije toliko dirljiva za tu decu, oni su tamo i žive to što žive, ali roditelji i ti susreti, to se ne da opisati. Reči ne postoje. Tamo je više ćutanja i suza. A puno, puno treba da uloži ovo društvo i država i zakon da takvi ljudi imaju i neka prava", kaže Olga Barlovac, sekretar Društva.

Za sada, Društvo Stari grad može da organizuje posete samo dva puta godišnje.

b92

[naca]

Veliki broj dece u siromaštvu
6. oktobar 2008. | 12:48 -> 16:03 | Izvor: B92
Beograd -- U Srbiji oko 300.000 dece živi u siromaštvu, a svako drugo romsko dete gladuje, saopšteno je povodom Dečje nedelje, koja se obeležava od 6. do 12. oktobra.


Dramatični podaci o deci pogođenoj siromaštvom u Srbiji. Od milion i 400 hiljada dece, njih 155.000 živi u teškom siromaštvu, dok je isto toliko na ivici bede. Podaci su još alarmantniji kada je reč o romskoj populaciji: 60 odsto živi u nehigijenskim naseljima, 20 odsto zaostaje u rastu, a 46 odsto nema obrok svakog dana.



“Zajednički problem za svu ovu decu je nasilje nad decom. U protekloj godini zabeleženo je 1.640 slučajeva različitog nasilja nad decom”, podseća ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

Iako u Ministarstvu prosvete tvrde da je svoj deci u Srbiji omogućen pristup kvalitetom obrazovanju, podaci UNICEF-a su drugačiji. U vrtiće ide svega četiri odsto romske dece.

“Ima podataka koji govore da deca ometena u razvoju skoro da nisu uključena u obrazovni sistem. Kada su u pitanju romska deca znamo da mali procenat njih ide u školu”, kaže direktorka UNICEF-a za Srbiju Judita Rajhenberg.

Tokom oktobra Vlada bi, prema rečima ministra Ljajića, trebalo da uputi u skupštinu zakon o dečjem ombudsmanu i opšti antidiskriminacioni zakon, dok novi Zakon o socijalnoj zaštiti možemo očekivati tek sledeće godine.

Izvor B92

[naca]

Dečja nedelja

Dečja nedelja 6 - 12. oktobar

Promocijom projekta Škola bez nasilja, dodelom književnih nagrada Neven i pod motom Odrasli, što ste stali? Hajde da rastemo zajedno!, u Beogradu će, od 6. do 12. oktobra,  biti obeležena Dečja nedelja. Cilj Dečje nedelje je skretanje pažnje najšire javnosti na prava i potrebe dece.

Siromaštvo dece u Srbiji i dalje je jedan od ozbiljnih problema s kojim se suočava naše društvo. Procene su da je trećina ukupnog broja dece u Srbiji na različite načine pogođena siromaštvom, a posledice su kršenje prava deteta na život, opstanak i razvoj, na obrazovanje, na igru, na učešće i odlučivanje; pojave dečjeg rada, društvena isključenost dece, loše zdravstveno stanje, diskriminacija i segregacija, napomenuto je u programu aktivnosti Dečje nedelje, koji potpisuje ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić.

Položaj dece sa smetnjama u razvoju, dece bez roditeljskog staranja, dece pripadnika romske i drugih manjinskih nacionalnih zajednica, nasilje nad decom i među decom i mladima prioritetni su problemi koji zahtevaju ozbiljno angažovanje i države, i društvene zajednice, i svakog pojedinca, naglašeno je u programu aktivnosti.

Država i njene institucije, kao se podvlači, kontinuirano rade na pronalaženju sistemskih rešenja koja će poboljšati kvalitet odrastanja, povećati nivo zaštite dece od svih oblika zlostavljanja i zanemarivanja i osigurati jednakost u pravima za svu decu.

U Dečjoj nedelji 2008. posebna pažnja biće usmerena na položaj deteta u lokalnoj zajednici i podsticanje novih opštinskih vlasti (konstituisanih nakon ovogodišnjih republičkih i lokalnih izbora) da se maksimalno angažuju na donošenju i sprovođenju lokalnih planova akcija za decu.

Program aktivnosti u Dečjoj nedelji, od 6. do 12. oktobra 2008. godine, u organizaciji Prijatelja dece Srbije i Ministarstva rada i socijalne politike, biće dostavljen svim gradonačelnicima opština u Srbiji, s apelom da u skladu s Rimskom deklaracijom, zaštite decu i doprinesu sadržaju, čujnosti i vidljivosti Dečje nedelje.



"Hajde da rastemo zajedno" u Novom Sadu

Pod motom "Odrasli, što ste stali? Hajde da rastemo zajedno", od 6. do 12. oktobra na više mesta u Novom Sadu biće obeležena Dečja nedelja.
Tokom manifestacije, kako je juče na konferenciji za novinare rekla članica Gradskog veća zadužena za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci dr Sanja Stojanović, biće održane brojne sportske i kulturne aktivnosti, dok će osnovne škole, Predškolska ustanova, Dečje selo, Centar za socijalni rad, Crveni krst i druge ustanove imati i svoje posebne programe za obeležavanje Dečje nedelje.

Za realizaciju manifestacije iz budžeta grada obezbeđeno je 3,3 miliona dinara. U velikoj dvorani Spensa 6. oktobra, biće održana i izložba likovnih radova, javni likovni čas, kao i Vašar spretnih ruku u organizaciji Prijatelja dece Novog Sada. Predsednica gradskog Odbora za obeležavanje Dečje nedelje i načelnica Uprave za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci Vera Grkavac istakla je da će svakog dana tokom manifestacije Pozorište mladih izvoditi predstave za decu, gradski Savez za školski sport organizovaće sportska takmičenja dece, dok će se na Novosadskom otvorenom univerzitetu deca okupljati u kreativnim radionicama i prisustvovati projekcijama filmova. Biće organizovan pesnički karavan, tokom kojeg će pisci gostovati u novosadskim osnovnim školama.

U organizaciji "InterArta", na Spensu će se odvijati manifestacija "Zlatno seme", a u organizaciji udruženja građana "Roditelj" edukativne radionice za decu i roditelje. Na Međunarodni dan deteta, 7. oktobra gradonačelnik Novog Sada, primiće predstavnike Dečjeg saveza i đačkih skupština i najaktivnijima uručiti nagrade osvojene na međunarodnim likovnim konkursima. Predviđen je i program za decu na dužem bolničkom lečenju, projekat servisi podrške porodicama s decom ometenom u razvoju (usluge pranja i peglanja, kao i usluge čuvanja dece). Sve predstave, kao i prevoz za decu autobusima JGSP-a je besplatan.
Izvor Poslovna žena

[naca]

Predstava Mala princeza u JDP-u

17. novembar 2008.  | Beta |

Predstava "Mala princeza", u kojoj učestvuju profesionalni glumci, beogradski osnovci i članovi Društva za pomoć osobama ometenim u razvoju iz Starog grada, biće izvedena 19. novembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) u Beogradu.

 "Mala princeza" nastala je kroz druženje sa članovima dramske sekcije Društva za pomoć osobama ometenim u razvoju iz Starog grada, a teme predstave su zaštita životne sredine i uključivanje osoba ometenih u razvoju u društvo, saopštili su organizatori. Predstavu su režirali Leposava Stanković i Dragan Nikolić Jordan, a autor teksta je Zlatko Grušanović.

Replike koje pripadaju likovima iz te dramske igre jesu rečenice koje su svojstvene stvarnim ličnostima, članovima dramske sekcije Društva za pomoć osobama ometenim u razvoju iz Starog grada. Planirano je da predstava bude izvedena u 10 gradova u Srbiji, u osnovnim i srednjim školama i u udruženjima za osobe ometene u razvoju, gde će biti organizovane i radionice.

Predstava je premijerno izvedena 28. decembra prošle godine u Narodnom pozorištu u Beogradu, a zatim je gostovala u beogradskom pozorištu "Boško Buha" i u Pančevu. Pre početka predstave u holu će biti izloženi radovi dece iz osnovnih škola, kao i radovi dece ometene u razvoju, a posle predstave biće održan okrugli sto o uključivanje osoba ometenih u razvoju u društvo, na kojem će učestvovati teatrolozi, psiholozi, defektolozi i drugi stručnjaci.
Izvor TV Avala

[naca]

četvrtak, 20. nov 2008
Međunarodni dan deteta

Svetski dan deteta obeležava se na 19. godišnjicu potpisivanja Konvencije UN o pravima deteta. Skupština će se uključiti u rešavanje problema poštovanja nasilja nad decom.


Obeležavanje Dana deteta

Povodom Međunarodnog dana deteta, saobraćajna policija pojačaće kontrolu saobraćaja na putevima, ulicama, raskrsnicama i na pešačkim prelazima oko škola.

Volonteri Narodne kancelarije predsednika Republike organizuju u vrtiću "Neven" manifestaciju "Podari osmeh" u znaku podsticanja tolerancije i drugarstva.

Predstava "Mala priceza" po tekstu Zlatka Grušanovića prikazena je na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Tumači uloga su osobe ometene u razvoju, učenici Osnovnih škola i profesionalni glumci.  Izvođenju komada koji će gostovati još u deset gradova Srbije prethodila je izložba radova dece iz predškolskih i školskih ustanova, Udruženja i dnevnih boravaka za decu i osobe sa smetnjama u razvoju.

Povodoma praznika dece UNICEF će peti put dodeliti nagrade za etično izveštavanje o deci i pravima dece u Srbiji.

Ministarstvo rada i socijalne politike pokrovitelj je akcije "Svi smo mi isti" koja je posvećena mentalno nedovoljno razvijenim osobama.

Skupštini Vojvodine i pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju organizuju konferenciju o lokalnim planovima akcije za decu.

U Osnovnoj školi "Đuro Strugar" roditelji će moći da dobiju priručnik "Šta je danas bilo u školi?", dok će publikacija "Sad razumem svoja prava" biti promovisna u Osnovnoj školi "Mladost".

U Srbiji svako deseto dete živi na ivici siromaštva, podaci su centara za socijalni rad. U najtežem položaju su romska i deca izbeglih i raseljenih lica.

Na predlog UNICEF-a, Skupština Srbije aktivno će se uključiti u rešavanje problema kršenja prava dece.

"Trudićemo se da u naša zakonska akta uđe obaveza države da se stara, pre svega o širenju informacija o tome da to nije neko zlo koje se događa tamo nekima nego nama", rekla je predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović i istakla da prvo "treba da identifikujemo problem pa da ga rešavamo. I ako to uđe u zakonske okvire da bude obaveza institucija od obdaništa, preko škola i fakulteta".

Kao potpisnica Konvencije Srbija ima moralnu i pravnu obavezu da svakom detetu omogući slobodno i pažnjom obeleženo detinjstvo, izjavio je državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić.

Karadžić je istakao da su deca u Srbiji i dalje jedna od najugroženijih kategorija i da su diskriminacija na nacionalnoj osnovi, nasilje i zanemarivanje problemi s kojima su deca u našem društvu svakodnevno suočena.

"Zatvaranje očiju pred problemima koji postoje su najveći zločin sadašnjice, a žrtve su upravo oni koji su najranjiviji i nemaju mogućnost da se sami odbrane", naveo je državni sekretar.

Konvencija o pravima deteta 

Karadžić je podsetio da naš edukativni sistem traba što pre prilagoditi potrebama deteta, a ne predavača i da program treba oplemeniti časovima o toleranciji, ljudskim i pravima deteta.

Srbija ima obavezu da, u skladu s Konvencijom o pravima deteta, podnosi Komitetu za prava deteta inicijalni i periodične izveštaje o primeni Konvencije.

Komitet UN objavio je 2008. zaključne primedbe s preporukama vlastima Srbije za poboljšanje položaja dece.

Zahvaljujući UNICEF-u, Srbija je jedina zemlja u svetu u kojoj celokupan prihod od prodaje UNICEF čestitki i proizvoda ostaje za projekte koji unapređuju život dece u Srbiji.

Konvencija o pravima deteta potpisana je 1989. godine, a posle toga doneto je više deklaracija koje se bave konkretnim pravima.

I pored značajnih međunarodnih dokumenata, mališani su i dalje žrtve nasilja, oružanih sukoba, trgovine belim robljem, eksploatacije raznih oblika- od ilegalnog rada do seksualnog iskorišćavanja.

Izvor RTS

[Asja]

Ja se ne secam da smo ikada obelezavali dan deteta, kada sam ja bila mala toga bilo nije....mi smo bili Titovi pioniri....

[raca]

Nismo bili previse osteceni. Sve te deklaracije, konvencije i sl. ne znam koliko pomazu deci.

Skupština će se uključiti u rešavanje problema poštovanja nasilja nad decom.

Ovo ne razumem.

[naca]

Poljupci za Ednu
Osobe s hendikepom odlični glumci, sposobni i za druge poslove
 
Nastup s đacima i profesionalnim glumcima (Foto B. Pedović)



Igrajući „Malu princezu” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, zajedno s profesionalnim glumcima i đacima iz redovne beogradske Osnovne škole „Vuk Karadžić”, osobe ometene u razvoju uspele su pre neko veče da emocije sa scene prenesu i na publiku. Mnogima su potekle suze kada je jedan od „glumaca” Lale s bine slao poljupce svojoj velikoj ljubavi Edni koja više ne može da govori i teško hoda.

– Moja Edna je kao šestogodišnja devojčica govorila tri jezika: srpski, francuski, nemački. A onda je obolela od tumora na mozgu. Tako je pre 26 godina sve stalo. Postala je nepokretna, zaustavljen je njen razvoj. Uz veliki trud ipak je prohodala. Završila je redovnu osnovnu školu koju je duže pohađala zbog druženja nego zbog učenja. Ona se do pre pet godina samostalno kretala, išla je u kupovinu, prala sudove, kuvala kafu, čaj, pripremala špagete i neka druga jednostavnija jela. Ali je bila usamljena sve dok pre desetak godina nije otišla u Društvo za pomoć osobama ometenim u razvoju Stari grad. Do tada me je često pitala: „Mama da li ću ja ikada imati dečka?” Želja joj se ispunila – priča sa suzama u očima Amira Rebronja.

Porodica Rebronja živi u Banovcima i Edna je sama gradskim prevozom dolazila do centra Beograda gde se nalaze prostorije Društva. Da bi stigla menjala je tri autobusa. Tu je upoznala Ratka Vukobratovića Laleta. Bila je to ljubav na prvi pogled,

– Pripremali su u Domu sindikata predstavu za Dan invalida. Došla sam tamo i videla moju Ednu i jednog mladića kako se drže za ruke. Prišli su mi i ona mi je rekla: „Mama, ovo je moj dečko”. Lale me je poljubio, rekavši mi: „Vi ste sada moja tašta”. Uživala je u svojoj ljubavi do pre pet godina kada se šlogirala. Bilo je opet kritično. Prognoze loše. Ali Edna je uspela. Samo što više ne može da govori. Lale je posećuje kada ima ko da ga dovede – kazuje Amira.

Glumom i kretanjem po sceni u predstavi „Mala princeza” ometeni u razvoju ne samo da su pre neko veče izmamili aplauze i ovacije gledališta već su premašili i očekivanja mnogih defektologa i lekara.

– I stručnjaci su iznenađeni, jer, po teoriji, veoma je teško da ovako budu uigrane mentalno ometene osobe. A u „Maloj princezi” igraju upravo mentalno hendikepirani starosti od 16 do 40 godina – objašnjava Dejan Kozić, predsednik Društva za pomoć osobama ometenim u razvoju Stari grad.

Balerina Narodnog pozorišta u Beogradu Jovana Mirosavljević prvi put je radila predstavu s hendikepiranima.

– Njima ništa nije teško. Pozitivni su i veseli. Neshvatljivo je s koliko entuzijazma i odgovornosti oni svemu ovome prilaze. Koliko puta samo moje kolege pogreše tekst, kasne na probe. A oni nikada nisu zakasnili i na probe su uvek dolazili spremni. Postidim se kada vidim njih – priča Jovana.

U Društvu su nam otkrili tajnu da su i na pripremama za ovu predstavu glumcima, kada zaborave tekst, šaputali njegovi štićenici. Dejan Kozić kaže da hendikepirani nemaju tremu, da s neopisivom lakoćom „ulaze” u likove. Neretko su veoma obdareni za mnoge oblasti. Samo s njima treba raditi. Bitno je kako se i koliko pripremaju za aktivnosti koje ih očekuju.

U ovom društvu i drugim sličnim društvima osobe ometene u razvoju uče da pripremaju hranu, da koriste alat, da slikaju, plešu, glume…

– Maksim Hmeljevski, recimo, božanstveno svira klavir, dok Bojan Skraber divno peva – kaže Ana Kozić, koja vodi muzičku radionicu za ometene u razvoju.– Svi oni vole da pevaju. Rado dolaze na moje časove. Tu pričamo o instrumentima, muzici… Zatim im puštam muziku, pre svega, filmsku i klasičnu. I na kraju časa oni biraju muziku i plešu. Vodim ih i na koncerte. Bili smo na koncertu Hulija Iglesijasa, Marije Šerifović… Vole Madonu. Slušaju oni i narodnu muziku, ali najviše vole starogradske pesme.

Najveći broj osoba sa umanjenim sposobnostima žive izolovano. Ne druže se s takozvanim normalnim svetom. Ne rade i ne zarađuju. Još ima mnogo onih koji gotovo i ne izlaze iz kuće.

– Problem je što u našoj zemlji ometeni u razvoju idu u specijalne škole umesto da pohađaju redovne škole. U zapadnom svetu su odavno shvatili da hendikepirani mogu dobro i veoma dugo da obavljaju jednolične i jednostavne poslove koje ne mogu, bar ne tako uspešno i dugo, da rade takozvani normalni ljudi. Ujedno im je to i terapija, pa su im vremenom lekovi sve manje potrebni. A kada rade i zarađuju smanjuju se i troškovi države – veli Dejan Kozić.

I nada se da će uskoro sve firme u Srbiji biti stimulisane da zaposle osobe poput amaterskih glumaca koji su izveli pomenutu predstavu u JDP-u.

Aleksandra Brkić
[objavljeno: 24/11/2008]

Izvor Politika

[naca]

Danas počinje tradicionalna „Dečja nedelja“
Zaštiti mlade od nasilja
Autor: M. Keranović 05.10.2009.

Prve nedelje oktobra tradicionalno se održava Dečja nedelja, a organizuju je Prijatelji dece Srbije uz podršku Ministarstva rada i socijalne politike. Svečano otvaranje održaće se danas u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.
..................
PROGRAM AKTIVNOSTI
Ponedeljak, 5. oktobar
11.00, Dom Narodne Skupštine (Trg Nikole Pašića 13): Otvaranje Dečje nedelje, javna i medijska promocija Dečje nedelje i obeležavanje jubileja Konvenciju UN o pravima deteta.
Utorak, 6. oktobar 2009.
11.00-13.00, SC „Olimp“ (Vjekoslava Kovača 11), Sportski dan
11.00-13.00, OŠ “Jefimija” (Kralja Milutina 5), Otvorena škola – Dan bez nasilja
11.00-13.00, OŠ “Mihailo Petrović Alas” (Jovanova 22), Školsko forum pozorište za školu bez nasilja
12.00-14.00, Opština Novi Beograd, sala I (Bulevar Mihaila Pupina 167), Forumi za promociju nenasilja
18.30-20.30, Peta beogradska gimnazija (Ilije Garašanina 24), Pozorište u akciji
13.00, Svečana sala Skupština grada (Dragoslava Jovanovića 2 ), Ja mogu i hoću bolje
Sreda, 7. oktobar
12.00, Vlada Republike Srbije (Nemanjina 11), Dan otvorenih vrata
18.00-20.00, OŠ “Karađorđe” (Jove Ilića 2), Škola i roditelji – unaprediti roditeljstvo
Četvrtak, 8. oktobar
10.00, Centar za proučavanje kulturnog razvitka (Rige od Fere 4), Okrugli sto o stvaralaštvu za decu
13.00 Skupština grada (Dragoslava Jovanovića 2), dodela nagrda „Neven“ i plaketa „Dobra igračka“
Petak, 9. oktobar
11.00, Knez Mihailova ulica i Paviljon “Cvijeta Zuzorić”, „To sam ja – to smo mi“
Subota, 10. oktobar
12.00, Studentski park kod spomenika Jovanu Cvijiću , Javni čas besedništva „Govori glasno – govori jasno“

Ceo tekst :Blic

[naca]

Svetski dan deteta
20. novembar 2009.  Izvor: B92

Beograd -- Neka deca detinjstvo provodu kao jeftina radna snaga ili vojnici, upozoravju Ujedinjene nacije na Svetski dan deteta.

Na današnji dan pre 20 godina potpisana je Konvencije UN o pravima deteta. Fond za decu Ujedinjenih nacija s ponosom ističe da je ta konvencija postala opšte prihvaćena u svetu. Taj dokument ratifikovan je u najvećem broju zemalja u odnosu na sve druge konvencije, dobija podršku filmskih zvezda, ali i ljudi koji su i sami kao deca propatili zato što stariji nisu poštovali njihovo detinjstvo.

Deca našeg sveta često su žrtve svojih roditelja i nemara drugih odraslih. Postaju jeftina radna snaga, poslušni vojnici, maloletne mlade za venčanje..

Izvršna direktorka UNICEF-a En Veneman ističe da je jedno od značajnih dostignuća „smanjenje od 28 odsto godišnje stope smrtnosti dece mlađe od pet godina od 1990. godine“.

"Napredak je postignut i u prevenciji i tretmanu zaraženih HIV-om, boljim snabdevanjem vodom, i u većem broju upisanih u školu” ocenila je ona.

Ipak, UNICEF upozorava da svakoga dana 24.000 dece umire od dijareje, upale pluća ili malarije, a 200 miliona je hronično neuhranjeno.

Najmlađima se garantuju i prava na igru, na izražavanje, na učestvovanje u donošenju odluka za one stvari koje ih se tiču.

Dve decenije posle usvajanja konvencije, deca u svetu i dalje gladuju, rade kao robovi, umiru od izlečivih bolesti...

Ceo tekst : B92