Srbija nije spremna za moguću pandemiju gripa
Epidemiolog Predrag Kon upozorava da svet još nije dobio bitku sa virusom influence
Autor: Jasmina Tomašević
Beograd - Srbija i domaći zdravstveni sistem nisu spremni za moguću pandemiju novog tipa virusa gripa, ocenjuje za Danas epidemiolog Predrag Kon iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
- Nije rečni o kakvom plašenju, većo stabilnim, mirnim pripremama, poput onih na trusnom području da bi zgrade izdržale viši stepen potresa. Nažalost, kao zemlja uopšte nismo pripremljeni. Iako se planovi neprekidno revidiraju, važno je da svako obavlja svoj deo posla. Naš zdravstveni sektor može i ima potencijala da se pripremi za pandemiju, ali je neophodno da to učine i ostali - odbrana, zakonodavstvo, finansije, transport, telekomunikacije, energetika, vodosnabdevanje - ističe Kon.
Zbog visoke stope obolevanja i smrtnosti, grip predstavlja ne samo zdravstveni veći ozbiljan ekonomski problem. U vreme epidemije najčešće oboli 20 do 40 odsto, a nekad i više od polovine stanovništva. Smrtni slučajevi u vezi su sa pojavom komplikacija, naročito zapaljenja pluća. Naročito su ugroženi stariji od 60 godina, kao i osobe sa srčanim manama, aterosklerozom, povišenim pritiskom, znacima popuštanja srčanog rada, hroničnim oboljenjima pluća i bronhija, dijabetesom, oboljenjima metabolizma.
- Pojava novog podtipa virusa gripa, na koji ne postoji imunitet u stanovništvu može da dovede do pandemije - epidemije svetskih razmera. Ne postoji naučna dilema oko toga da li će pandemije biti ili ne, većsamo da li smo sposobni da se odbranimo. Za sada, nismo - kaže Kon.
Prema njegovim rečima, puno se radi na tome da se planeti omogući efikasno i efektivno reagovanje u slučaju pandemije, od koje nema veće prirodne katastrofe.
- Sa pandemijom se, prema posledicama, ne može uporediti nikakav zemljotres, niti cunami. Obično se pandemija gripa javlja u intervalu od 10 do 40 godina. Ovo je prvi put da je prošlo više od četiri decenije, a svake godine sve su veći izgledi da do nje dođe i da godina bude pandemijska - ističe Kon.
Radna grupa Ministarstva zdravlja za implementaciju plana aktivnosti Vlade Srbije pre i u toku pandemije gripa, u nacrtima priprema je predvidela (isto kao i Centar za kontrolu bolesti u Atlanti u SAD) pet mogućih intenziteta pandemije, kao i pet mogućih „scenarija“. U okviru priprema za pandemiju, objašnjava Kon, jedan deo čine pripreme zdravstvenog sektora. Taj najmanji deo biće intenziviran, a obuhvata pripreme za čuvanje antivirusnih lekova, rezervi antibiotika, pripremu planova za pandemijsku vakcinu, dok veći deo priprema čini organizacija zbrinjavanja.
On ističe da se svet krajnje ozbiljno priprema za moguću pandemiju i to ilustruje podatkom da se očekuje da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ove godine usvoji treću verziju preporuka. Prva je, podseća ovaj stručnjak, napravljena 1999, a druga 2005. U pripremama je najdalje odmakla Velika Britanija. Prema predviđanjima njenih stručnjaka, u slučaju pandemije, 17. dana došlo bi do kraha zdravstvenog sistema. Veliki problem predstavljalo bi zbrinjavanje bolesnih, jer najčešće u pandemiji oboli oko 35 odsto stanovnika.
Pripreme Srbije za pandemiju čini program sa ukupno šest faza i uputstvo (vodič) za prve tri faze. Kratak period četvrte faze je najvažniji, jer se tada može reagovati i zaustaviti pandemija u svom pohodu. U toj fazi virus se prenosi sa čoveka na čoveka, ali još nema epidemijski potencijal. Za peti i šesti stepen neophodne su pripreme zdravstvenog sistema. Nacrt priprema od četvrte do šeste faze još nije ugledao svetlost dana, jer je potrebno mnogo usaglašavanja.
Krive su promene u omotaču virusa gripa
Grip je bio poznat još Hipokratu. Od 6. do 10. veka ovo oboljenje poznato je kao „italijanska groznica“, a naziv influenca (od ital. influenza di freddo - uticaj hladnoće) prvi put se pominje 1743. godine. Naziv grip potiče od francuskog gripper, što znači ščepati. Virusi gripa odlikuju se jedinstvenom osobinom da kruženjem u imunoj populaciji menjaju svoju antigenu strukturu. Pri tom, jezgro se ne menja, većantigene izmene zavise od promena u belančevinastom omotaču. Što su promene radikalnije, veće su mogućnosti za nastanak epidemija i pandemija, s obzirom na nedostatak imuniteta stanovništva prema novonastalim tipovima.
Put oko sveta
Grip se najčešće širi u saobraćaju. Tako je pandemiji početkom 19. veka trebalo tri godine da obiđe svet. Pandemija 1918-19. godine svet je zahvatila za godinu i po, a 1957. za šest meseci. U toj pandemiji krajem Prvog svetskog rata, poznatoj pod imenom „španska groznica“,l obolelo je 500 miliona ljudi, a umrlo 20 miliona. Najnovije procene su da je umrlo 50 miliona ljudi, znatno više nego što je stradalo od vatrenog oružja. Stopa smrtnosti iznosila je u Engleskoj 336, Nemačkoj 293, Španiji 710, Švedskoj 471 na 100.000 ljudi. Od tada, mortalitet od gripa je u opadanju. U pandemiji gripa 1957. godine u Engleskoj je smrtnost iznosila 40, SAD 50, Bugarskoj 15, SSSR 12, Srbiji 46,5 na 100.000 stanovnika.
Izvor : Danas
Tema: Pandemija (Pročitano 6212 puta)