Tema: Od besplatnog zdravstva boli glava

[naca]

Od besplatnog boli glava

PACIJENTI u Srbiji izdvojili su za godinu dana dodatnih 6,4 milijardi dinara za svoje zdravlje. Bili su primorani na to iako su zdravstveno osigurani, što je podrazumevalo da će se besplatno lečiti. To je samo ono što su platili kroz participaciju na preglede i lekove.
Niko, međutim, ne zna koliko su se još istrošili za dijagnostku ili laboratorijske analize na koje su „usmereni“ kod privatnika, ili za „preskakanje“ listi čekanja u državnom zdravstvu, na lični zahtev, i o svom trošku.

Participacija

Što se naredne godine tiče, prognoze su još sumornije. Jer, u međuvremenu participacija je poskupela sa 20 na 50 dinara, odnosno 150 odsto, a i lekovi su „skočili“ najmanje za 10 odsto.
Od fiksne participacije u kasu zdravstvenog osiguranja, za koju godišnje, u proseku, po stanovniku izdvojimo 270 evra kroz doprinos od 12,3 odsto, slilo se 3,4 milijardi dinara. Od toga je 812 miliona naplaćeno za participaciju od 20 dinara po kutiji leka, a više od 2,5 milijardi za preglede, lečenje i procentualno učešće u troškovima implantata, proteza i pomagala.
Osiguranike je, gledano po „stavkama“, najviše koštala procentualna participacija za lekove sa A1 liste, za koju su izdvojili gotovo tri milijarde dinara. Na toj listi su, recimo, i statini, ali uz učešće pacijenta od 60 odsto u troškovima leka. Tako, za svaki od lekova protiv povišenih masnoća u krvi („sortis“, „atakor“, „tulip“...) koji u apotekama koštaju između 1.420 i 1.435 dinara, pacijenti sa receptom doplate oko 850 dinara po kutiji.
Iako odgovorni u zdravstvu tvrde da su lekovima sa pozitivne liste, koji se u potpunosti izdaju o trošku osiguranja, samo uz participaciju od 20 dinara „pokrivene sve bolesti“, u praksi lekari često preporučuju pacijentima „bolji i efikasniji lek“, koji se - plaća.
- Zbog želudačnih problema, za cirkulaciju ne mogu da pijem „trental“, koji je jeftin, nego sam po savetu doktora „prešao“ na prirodni preparat „tanakan“, a 90 tableta košta 1.170 dinara - priča A. S., pacijent sa tri baj-pasa, uz to dijabetičar. - Doplaćujem za „sortis“, kupujem trake za šećer, i sve to me mesečno prilično košta.
Dijabetičari koji insulin primaju četiri i više puta dnevno dobijaju trake za merenje šećera o trošku osiguranja, ali oni koji nisu na intenziviranoj terapiji, a takođe moraju da kontrolišu šećer, kutiju od 50 traka plaćaju oko 2.500 dinara. Operacija kuka je u paketu usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ali pacijent plaća participaciju za protezu od pet odsto - najviše i najčešće 30.000 dinara. Isto je i sa ugradnjom stentova, veštačkih valvula...

Lažni računi

U ORTOPEDIJI, zahvat se sada čeka nekoliko meseci. Ko hoće da preskoči red, plaća protezu, ali i kompletne troškove lečenja i ležanja u bolnici. Tako, račun za operaciju kolena može da dostigne i 170.000 dinara, plus 4.000 evra za kupovinu proteze. Porođaj je „besplatan“, ali ko hoće epiduralnu anesteziju u GAK „Narodni front“ plaća 10.000 dinara.
Pregled na magnetnoj rezonanci radi se na uput, o trošku osiguranja, ali se na njega u državnom zdravstvu čeka i do pola godine. Onaj ko ode kod privatnika plaća oko 10.000 dinara.
Zdravstvenim ustanovama nije stran „lov u mutnom“, pa pacijentima ispostavljaju račun i za intervencije i preglede iz paketa obaveznog zdravstvenog osiguranja.
- Činjenica je da su zdravstvene ustanove sklone tome da izmišljaju vanstandardne usluge, jer naplatom lečenja pacijentima obezbeđuju dodatni novac za plate - kaže Svetlana Vukajlović, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. - Sve što se radi u radno vreme, mora da se radi o trošku osiguranja, a to podrazumeva i savremene procedure kakve su laparoskopska hirugrija, ili upotreba lasera ako ga ustanova ima.

PO CENOVNIKU
KOD upala uha, ili pluća lekari često preporučuju uvozni antibiotik „cedaks“, koji se ne izdaje o trošku osiguranja. Kutija tableta košta 1.311 dinara, a sirup za decu oko 800 dinara. U pojedinim slučajevima, uglavnom kod infekcija disajnih puteva, lekari savetuju pacijentima da je za njih bolje da uzmu antibiotik koji se doplaćuje, iako na listi ima antibiotika o trošku osiguranja. Tako se, recimo, propisuje makedonski „pancef“ od 400 miligrama. Lek u apotekama košta 1.354 dinara, a pacijent plaća 25 odsto cene ovog preparata, ili oko 350 dinara.    

Izvor Vecernje novosti

[naca]

Stop marifetlucima u ordinacijama

Takozvane vanstandardne usluge obavljane u radno vreme debelo naplaćivane pacijentima
 

(Foto D. Jevremović)

U srpskoj prestonici tri doma zdravlja, a ukupno 27 medicinskih kuća u Srbiji, čekaju na odgovor Ministarstva zdravlja posle molbe da im se odobri da građanima mogu da pružaju zdravstvene usluge u okviru dopunskog rada. U skladu sa novim pravilnikom, koji je stupio na snagu proteklog meseca, u zdravstvenim ustanovama moći će da se rade neke usluge iz delokruga alternativne medicine, razni pregledi ili neke intervencije, ali izvan radnog vremena zdravstvene ustanove i uz novčanu nadoknadu pacijenta koji to bude tražio.

Donedavno su domovi zdravlja radili tako što su pacijentima pružali vanstandardne usluge koje su, svaka ustanova ponaosob, naplaćivali po svojim cenovnicima. Često se dešavalo da pacijent dođe na pregled, a da ga lekar pošalje na dodatne analize, koje mu se pri tom „debelo” naplate. Zabeleženi su slučajevi da je pacijentima naplaćivano nešto što spada u domen obaveznog zdravstvenog osiguranja, za šta svakog meseca od plate izdvajaju određenu sumu novca, što u nadležnim institucijama smatraju velikom zloupotrebom.

Dr Draško Karađinović, iz Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije, kaže da se izmišljaju vanstandardne usluge koje se naplaćuju u kešu, a da se te pare dele za plate zaposlenih i javne nabavke koje se obavljaju mimo zakona.

– Domovi zdravlja i bolnice izmišljaju vanstandardne usluge koje naplaćuju. U 2007. godini 330.000.000 evra je iz džepa građana dato u državne zdravstvene ustanove mimo doprinosa. Kada se sabere prihod u 2008. godini to će biti oko 400.000.000 evra. A sve zahvaljujući tome što se trgovalo sa listama čekanja, što je pacijentima nuđeno da dođu na red kod lekara ili urade analizu odmah, ako plate. Jasno je da je ovde došlo do zloupotrebe. To je sistemska korupcija – istakao je dr Karađinović.

Dr Đorđe Stoiljković, direktor DZ „Vračar”, objašnjava da je kod njih do decembra kao vanstandardna usluga rađen ultrazvuk abdomena i srca i to kod pacijenata koji nisu želeli da čekaju red.

– Tražili smo saglasnost da to isto radimo sada samo van radnog vremena. Novac koji je zarađen od toga utrošen je na stimulacije zaposlenih, uređenje ustanove ili opremanje – istakao je dr Stoiljković.

Sličnog je mišljenja i dr Nada Jovanović-Vasiljević, čelnica DZ „Barajevo”, koja naglašava da su oni, kada je reč o vanstandardim uslugama, jedino izdavali lekarska uverenja za posao i za sportiste, a dodatno im je plaćano dežuranje na utakmicama i sanitetski prevoz.

– Čekamo dozvolu Ministarstva zdravlja da vidimo da li ispunjavamo uslove za dopunski rad. Ukoliko je dobijemo moći ćemo da radimo hidromasažu, ručnu masažu i akupunkturu. Preglede jedino plaćaju oni koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu. Protiv toga sam da se u domu zdravlja naplaćuje nešto što je proglašeno za vanstandardnu uslugu, a da se obavlja u radno vreme – rekla je Jovanović-Vasiljević.

Ima i onih domova zdravlja u kojima kažu da gotovo nikad nisu imali vanstandardne usluge, kao što je reč sa DZ „Savski venac”. Dr Mirjana Velimirović, direktorka ove ustanove, kaže da oni smatraju da je dom zdravlja u obavezi da radi one usluge koje je država odredila i da niko nije imao interesa da pruža dodatne usluge.

Dr Olivera Ćirković, pomoćnik direktora DZ „Zemun”, ističe da su u njenoj ustanovi ranije neke zdravstvene usluge na odeljenju fizikalne medicine naplaćivane, ali da to odavno nije slučaj.

– Tražićemo dozvolu da dopunski možemo da se bavimo akupunkturom – dodala je naša sagovornica.

U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO) tumače da „u standardne zdravstvene usluge spadaju one koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ukoliko se ostvaruju prema načinu i postupku kojim je definisano ostvarivanje te usluge o trošku osiguranja”.

– U tom slučaju usluga ne sme biti naplaćena osiguraniku. Oni koji smatraju da im je neosnovano naplaćena neka zdravstvena usluga imaju pravo da matičnoj filijali RZZO podnesu zahtev za refundaciju, a neophodno je da uz zahtev prilože svu medicinsku i računsku dokumentaciju – ističu u RZZO.

U ovoj instituciji dodaju da pružanje zdravstvene usluge na lični zahtev pacijenatane sme da bude obavljeno kao vanstandardna usluga i naplaćeno pacijentu u redovno radno vreme zdravstvene ustanove, jer je to radno vreme rezervisano za osiguranike RZZO.

Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 30/01/2009]
Izvor " Politika

[naca]

Неосновано наплаћене здравствене услуге - начин и поступак рефундације

    Законом о здравственом осигурању у члану 178. став 3. прописано је да давалац здравствених услуга (здравствена установа) са којом је матична филијала, односно Републички завод за здравствено осигурање, закључио уговор о пружању здравствене заштите, мора да обезбеди потребне лекове, медицинска средства, имплантате и медицинско-техничка помагала која су утврђена као право из обавезног здравственог осигурања.

    Здравствену услугу уговорену и обухваћену садржином, обимом и стандардима здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања, здравствени центар нема право да наплати осигураном лицу. Здравствена установа је дужна да изда рачун за сваку наплаћену услугу.

    Уколико осигурано лице сматра да му је здравствени центар неосновано наплатио трошкове лечења супротно одредбама Закона , односно захтевао да за потребе лечења купи лек, имплантат, медицинско средство и медицинско-техничко помагало, може матичној филијали свог здравственог осигурања да упути захтев за повраћај новца (рефундацију). Потребно је да уз захтев достави и целокупну медицинску и рачунску документацију услуга за које захтева рефундацију.

    По поднетом захтеву Филијала утврђује да ли је захтев основан у смислу:

    - да ли је захтев поднело осигурано лице те Филијале;

   - да ли је пружена здравствена услуга уговорена и обухваћена садржином, обимом и стандардима здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања (стандардна или ванстандардна услуга);

  - да ли је здравствена услуга пружена на начин и по поступку утврђеном Законом и прописима за његово спровођење;

    - да ли је здравствена услуга пружена на лични захтев;

    - да ли је правилно примењен пропис о партиципацији

    Уколико филијала утврди да је установа неосновано извршила наплату, обавештава здравствену установу да је обавезна да осигураном лицу изврши повраћај средстава у року од 15 дана, јер је поступила супротно члану 178. Закона.

    Уколико по истеку тог рока здравствена установа не изврши повраћај средстава, осигурано лице се обраћа Филијали, која ће здравственом центру умањити уговорену накнаду за износ који дугује осигуранику, a та средства, по умањењу накнаде, рефундирати осигураном лицу. Истовремено, Филијала обавештава здравствену установу да ће бити покренут прекршајни поступак против здравствене установе и одговорног лица на основу члана 240. Закона о здравственом осигурању, о чему Филијала обавештава и осигурано лице.

Izvor : RZZO